Hvala vam.
(Tatjana Manojlović: Zašto ste mi oduzeli reč, da dovršim rečenicu?)
Isteklo je vreme poslaničke grupe, rekao sam vam.
Gospođa Jovanović, dva minuta. Izvolite.

Gospodine Orliću, ja samo mogu da kažem da je ovo sramota što smo čuli. Koleginica je pokazala da nju ne zanima sudbina našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ali to smo videli svih ovih dana kada su toliko brinuli za zdravlje Rade Trajković i njene ćerke, kada su promovisali politiku Kurtija ovde u Skupštini. Neverovatno da takav stepen, da li gnušanja, ne znam čega, prema sopstvenom narodu neko može da pokaže.

Da još bude gora stvar, osoba koja je to izgovorila je pokazala i najviši stepen licemerja, jer je ona valjda kao novinar RTS-a bila autor nekih emisija da se tobož brinula za narod na Kosovu i Metohiji.

Taj narod dole 17 dan danas se bori da očuva svoje pravo. Ljudi, deca koji tamo žive pod terorom šiptarskih terorista, predvođeni Kurtijem, i onim što oni rade, pokušavajući da proteraju srpski narod sa severa Kosova i Metohije, njih ne zanima.

Zanima nas i zato ću iskoristiti, gospodine Orliću, priliku da pozovem sve svoje sugrađane da sutra u Kragujevcu u 13.00 časova dođu u centar kod „Krsta“, gde ćemo mitingom podrške dati veliku podršku našem narodu na barikadama.

Predaja nije opcija. Živela Srbija! Uvek ćemo se boriti za naš narod na Kosovu i Metohiji.

Hvala, gospođo Jovanović.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Vi vreme od grupe više nemate, to sam vam rekao. Iskoristili ste onih, koliko je bilo, sekundi, 40, i više sam vam dao, tako da više nema osnova.
Od ranije je ostala prijava za reč. Kozma, nećete sada?
(Robert Kozma: Ne.)
Gospodine Atlagiću, vidim i vašu prijavu, da li bi bilo dovoljno nekih do šest minuta da bismo uklopili sa redovnom pauzom ili da ostavimo za posle?
(Marko Atlagić: Za posle.)
Za posle.
Određujem redovnu pauzu. Nastavljamo sa radom za sat vremena.
( Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Jerković.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Sandić, Zoran Stojanović.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, sa današnjim Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i sa ovim izmenama koje su predviđene mi ništa nećemo učiniti po pitanju toga da RTS i RTV postanu kvalitetniji javni medijski servisi, da objektivno i nepristrasno informišu svoje građane. Naprotiv, oni će i dalje ostati jedna od najvažnijih poluga za očuvanje vlasti Aleksandra Vučića i stranke na čijem je on čelu.

Zašto se dvojica ljudi koji su odavno stekli pravo na penziju i dalje nalaze na čelu RTS-a i imaju izuzetno važne funkcije? Jedan od ljudi koji je trebao odavno da bude u penziji, a nalazi se na mestu direktora RTS-a je Dragan Bujošević, a drugi čovek koji je isto tako jako važan, a to je glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović.

Koji je to kvalitet koji ovu dvojicu novinara lansirao da uprkos zakonu i dalje budu radno angažovani? Znači, umesto u penziju, oni se nalaze na ovim izuzetno važnim pozicijama. Da li mi nemamo dovoljno stručnih profesionalnih i kompetentnih ljudi da zauzmu njihove pozicije? Pa naravno da imamo. Koja je to osobina koja je toliko važna danas i koja je to osobina koja te promoviše da budeš i da imaš funkcije u autokratskom režimu Aleksandra Vučića? Pa to je lojalnost. To je poslušnost. To su jedini kvaliteti i jedino merilo. Pa Ana Brnabić je premijerka samo zato što je beskrajno poslušna i odana Aleksandru Vučiću. Zato se i ova dvojica novinara nalaze tu gde jesu.

Nažalost, medijski servis je zarobljen, a zarobljena nam je i čitava država i građani Srbije moraju da oslobode i da promene ovaj sistem. Hvala.

Po amandmanu Dušan Marić.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministre Martinoviću, poštovani građani Srbije, uvažene kolege poslanici, pre nego što smo otišli na pauzu jedna uvažena poslanica iz opozicije je rekla da su građani Srbije 5. oktobra 2000. godine oslobodili Televiziju Srbije.

Evo kako je to oslobađanje izgledalo. Znači, dim i vatra. Podsećam da je pre toga zgrada Televizije Srbije gorela od bombi zločinaca iz NATO pakta. Ali, nije čudo što se oni hvale ovakvim oslobađanjem RTS-a kada se zna da su sat vremena pre toga zapalili zgradu državnog parlamenta. To se takođe može videti na fotografiji. I ono što je zanimljivo gori baš kancelarija u kojoj se nalazio izborni materijal u kojoj su se nalazili džakovi sa glasačkim listićima.

Inače, da podsetim da je to prvi put posle 1933. godine kada je Hitler zapalio Rajhstag, da je neko u Evropi zapalio zgradu svog državnog parlamenta.

Kolege iz opozicije su ovde nabrajale vesti koje bi trebalo da objavljuje, a navodno ne objavljuje državna televizija. Pa evo ja se pridružujem njihovoj inicijativi i kao kontra predlog predlažem da mediji pod kontrolom opozicije, makar sa zakašnjenjem od 20 i kusur godina objave sledeću vest – direktor vladajuće stranke, najveće stranke u DOS-u kum premijera Srbije kupio tri šećerane za tri evra u trenutku kada se samo u jednoj šećerani na zalihama nalazilo sirovina u vrednosti od 47 miliona evra.

Što se tiče predloženog amandmana smatram da ga ne treba prihvatiti iz razloga što bi to ugrozilo poslovanje RTS.

Inače, kada sam kod Televizije Srbije reći ću svoje mišljenje, da su optužbe koje se ovde iznose stvar političkog nadgornjavanja. Uglavnom, RTS kritikuje opozicija, kritikuju neki predstavnici vlasti. Radio-televizija Srbije dođe kao devojka koju svi kude, ali svi se u selu za nju otimaju.

Moje mišljenje je sledeće – ako u Srbiji postoji objektivna i profesionalna televizija to je Televizija Beograd. Ako u Srbiji postoji profesionalni radio to je Radio Beograd. Radio Beograd ima dvadesetak izuzetnih obrazovnih, kulturnih, informativnih emisija koje mogu da im služe na čast. Naravno da ima stvari na Televiziji Srbije koje mogu biti i bolje, koje mogu biti i objektivnije, ali razlika između njih i ostalih televizija je realno nebo i zemlja.

Mi smo i danas ovde čuli više puta optužbe kako u Srbiji vlada diktatura i kako vlast guši slobodu medija. To tvrdi opozicija. Evo šta kažu činjenice – u Srbiji je krajem 2020. godine bilo registrovano 2.508 medija. Ovde nisu uračunati mediji koji nisu registrovani tako, ali se bave proizvodnjom medijskih sadržaja. Novine 937. U Srbiji imate 180 opština. Znači, pet štampanih novina po jednoj opštini. Internet portali 751. Četiri portala po jednoj opštini. Radio stanice 335. Skoro dve radio stanice po jednoj opštini. Televizijske stanice 244. Novinske agencije 28 itd.

Inače, 2019. godine u vreme navodne diktature i gušenja medija u Srbiji je registrovano 188 novih medija, a 2020. godine bilo ih je novih 134 i 2021. godine 140 i to samo u prvih šest meseci 2021. godine.

Po poslednjem popisu stanovništva u Srbiji ima šest miliona i 690 hiljada stanovnika. Kada taj broj podelite sa brojem od 2.648 medija dobijete 2.500. Znači, na svakih 2.500 stanovnika u Srbiji vi imate jedan registrovan medij.

Sada vas pitam, naravno vas iz opozicije – da li postoji i jedna diktatura koja ima i d od diktature koja bi dozvolila da se u jednoj maloj Srbiji registruje 2.600 medija koje niko ne može da kontroliše? Naravno da ne bi.

Ovde se često govori o slobodi medija, sloboda medija ne postoji ni u Srbiji, ne postoji u Evropi, niti igde postoji, niti je ikada postojala. Sloboda medija je jedna velika iluzija koju prodaju upravo oni ljudi koji kontrolišu medije. Mediji funkcionišu kao i sve firme po sistemu – veži konja gde ti gazda kaže.

Da li ima u opoziciji i jedan medij, evo ja pitam, koji sme da objavi kritiku na račun vlasnika medija, na račun njegovih poslovnih partnera ili na račun opozicione stranke čiju politiku podržava? Naravno da nema.

Dakle, u Srbiji postoji sloboda informisanja i nažalost postoji još veća sloboda dezinformisanja. Za to niko ne odgovara, praktično niko ne snosi posledice.

Evo vam jedan primer. Imate novine u Srbiji koje u poslednje tri godine, proveravao sam, nije objavila ni jedan jedini broj u kojem nije najavila ili pozvala na ubistvo predsednika države. Znači, ni jedan jedini broj. Nemate ni jednu sudsku presudu kojom je ta novina oglašena krivom zbog toga što je objavljivala.

Ili, sledeća stvar i poslednji primer koji ću navesti jesu internet portali. Uđite sada na internet portale opozicije i pročitajte komentare ispod bilo kojeg politički angažovanog teksta. Ja vam tvrdim da ćete teško naši tekst ispod kojeg nema sijaset uvredljivih i pretećih komentara u kojima se na najbrutalniji način linčom preti da li predsedniku države, da li članovima Vlade, ministrima, da li državnim funkcionerima, posebno ako su oni iz SNS. Toliko o diktaturi i o cenzuri u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima Dejana Vasić.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, kolege, koleginice poslanici.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno će glasati o Predlogu zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju, načinu finansiranja javnog medijskog servisa, zato što smatramo da je neophodno da se javni medijski servisi finansiraju iz budžeta i preko taksi.

Smatramo da je to neophodno, kao što smo i diskutovali svih ovih dana, kao što je i ministar objasnio zašto je to jako važno, zbog same slobode i nezavisnosti medija. Bitno nam je da naš javni medijski servis bude slobodan, bude nezavisan i da odgovorno i kompetentno radi svoj posao.

Javni servis mora biti dostupan svima i on je na usluzi građana i kontrolisan je od samih građana. Javni servis svojom programskom strukturom ne može biti konkurentan nekim privatnim medijskim servisima, niti komercijalnim sadržajima, zato što bi tada izašao iz neke svoje misije i na neki način narušio kvalitet same koncepcije ovog servisa.

Konstataciju smo čuli da RTV, pošto dolazim iz Vojvodine, na neki način je u krizi samog sadržaja i da je gledana od strane samo starijeg stanovništva. Moraću da demantujem to, zato što su rađena istraživanja koja su u svim segmentima sprovedena, rada RTV to demantuju, zato što istraživanjem nevladine omladinske organizacije na nalog OEBS-a i „Medija diverzit instituta“ smo dobili podatke da je RTV izuzetno gledana i izuzetno zastupljena i popularna kod mladih. Oni su dobili najviše ocene za medijski servis i da je radio koji se bavi omladinskim sadržajima izuzetno kvalitetan i bavi se domenom omladine i temama koje se tiču omladine.

Mi možemo i imamo pravo kritikovati razne televizijske sadržaje, možemo da se osvrnemo i na privatni i na javni servis, ali ono čime se moramo baviti malo analitičnije i studioznije jeste medijska pismenost i kultura. Opet ću se osvrnuti na mlade zato što su mladi naša budućnost. Oni na neki način jesu kompetentni da ocenjuju kvalitet našeg javnog medijskog servisa. Zašto? Zato što mediji utiču izuzetno pozitivno, naravno i negativno na naše mlade. Hajde malo da se bavimo onim pozitivnim uticajem na naše mlade.

Mi znamo da naši mediji oblikuju stavove i vrednosti kod mladih. Oblikuju stavove i vrednosti znači predrasude, formiranje stavova o sebi i drugima. Naravno, od sticanja znanja, od na neki način razvijanja humanosti, podsticanja asocijativnog učenja, hipotetičkog mišljenja i intuicije, do informisanja o raznim životnim temama i situacijama u okruženju.

Možda bismo mogli reći da bi možda malo više mladi trebali da utiču u kreiranju programa za mlade i na neki način unapred naš javni servis, ali ne možemo da osporimo da RTV iako je godinama funkcionisala u skučenim i ograničenim uslovima sada izuzetno vodi računa o sadržajima koji su namenjeni svim kategorijama stanovništva, naročito osobama sa invaliditetom i osetljivim kategorijama.

Radio televizija Vojvodine, Radio televizija Srbije zadovoljavaju sve ove kriterijume koje smo naveli i ne mogu i neće nikada biti komercijalne televizije. Sadržaj njihovog programa nije možda materijalno profitabilan, ali jesti etički vredan i neprikosnoven u kreiranju edukativnog i kulturno-obrazovnog programa. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Robert Kozma i prof. dr Đorđe Pavićević.
Reč ima Đorđe Pavićević.