Poštovanje svima, činjenica je da od 2019. godine, kako je navedeno u obrazloženju Predloga zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima, usled prekomernog posla postoji potreba za angažovanjem dodatnih radnika na određeno vreme.

Moram da vas pitam, a kada su u pitanju mladi ljudi, do kada mislite da se igrate sa njima? Zašto ljude zapošljavate na određeno vreme? Po nekoliko godina bivaju zaposleni na istim pozicijama i po ko zna koliko puta im produžavate ugovore. Zašto mlade ljude držite u strahu da li će na kraju svake godine biti produženi ugovori na određeno vreme, ukoliko već postoji potreba za angažovanjem tih mladih ljudi, a zaista postoji? Zašto ste uveli to kontrolisano zapošljavanje, kako kažete, i zašto ih na taj način kontrolišete? Zašto ne želite da zaposlite mlade ljude na neodređeno vreme i zašto ih sprečavate da imaju lagodniji život? Zašto ljudi u Republici Srbiji, mladi ljudi žive u grču?

Gospodine Orliću, vi ste naučni radnik, kao i ja, da li znate da su naše kolege, koje su zaposlene na fakultetima, do 2022. godine potpisivali ugovore na određeno vreme, na svega godinu dana? To su doktori nauka i pamet ove zemlje.

Mladi ljudi koji su zaposleni na ovakav način, a ima ih veoma puno u državi Srbiji, ne mogu da naprave značajnije korake u životu, a u smislu kupovine stana, preko stambenih kredita ili nekih drugih važnijih životnijih pitanja. Takođe, ovim predlogom zakona predviđeno je i angažovanje novih radnika bez konkursa, što nije dobro? Tačnije, veoma je skandalozno, jer se postavlja pitanje na koji način se vrši selekcija tih ljudi. Odličan teren za biranje i zapošljavanje ljudi sa partijskim knjižicama. Hvala lepo.

Na ovo što ste me pitali – svi su uvek imali angažovanje u skladu sa zakonom. To nije sporno. Ono što je dobra vest je da su svi istraživači i na univerzitetima i na institutima u značajno boljoj situaciji danas, pošto ste me to već pitali, kada je reč o sigurnosti finansiranja, njihovog rada i svi imaju veća primanja.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić i Radmila Vasić.

Reč ima Milovan Jakovljević.

Dame i gospodo, srušen je institut javnog konkursa, a uvedena je tzv. skupštinska komisija koja ima za zadatak da podobne, verovatno, imenuje, ali ovo nije najstrašnije u svemu tome i ja vas razumem što vi ovo radite, ali ne opravdavam.

Ovo je mala priča u odnosu na onu koja se dešava u javnom sektoru, jer u ovom trenutku negde oko 24 hiljade ljudi radi u javnom sektoru na privremenim i povremenim poslovima.

Hipotetički, neka 20 hiljada ljudi prihvati da skuplja za Dveri, ne mora za SNS, glasove, koliko je po 50 glasova 20 hiljada? To je milion. I ko da vas stigne? Ko da pobedi na izborima? Kako viteški da se postupa sa vama? Jednostavno je nemoguće. Nije najstrašnije sve u tome. Ima nešto što se zove dnevnica za službeni put koja je još uvek 150 dinara, a ti službenici ne mogu da kupe ni jedan burek za taj novac.

Molim vas da makar to izmenite. Ja znam da ćete vi izglasati da je Zemlja ravna ploča, jer vam se tako može, ali da bi čuli opoziciju i da bi nešto usvojili, molim vas da imate makar dobru volju za nešto. Ne morate apriori sve da odbacujete. Evo, ja za početak vas molim da ovo izmenite, vezano za ovaj zakon koji je, po meni, krajnje nakaradan i nije najstrašnija ta medijska manipulacija i funkcionerska kampanja. Najopasnije je upravo ovo – privremeni, povremeni poslovi u javnom sektoru i milion glasača koje na taj način sakupite.

Jednog dana možda ćemo mi biti na vlasti, pa nam to bude dobro došlo, ali vam unapred kažem da mi to nećemo koristiti. Hvala.

Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandar Jerković, zajedno narodni poslanici Dragan Nikolić, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Bojana Bukumirović, Dragana Miljanić, Strahinja Erac, Zoran Zečević i Marko Ristić i narodni poslanik Srđan Milivojević.
Reč ima Aleksandar Jerković.

Poštovane kolege narodni poslanici, ja sam spremio odbranu ovog amandmana, ali smatram da je u ovom trenutku nešto mnogo važnije, a to je da pokušamo da spasimo možda još neki život. Ja ću iskoristiti ova dva minuta da pročitam šta je gradski štab za vanredne situacije preporučio građanima, građanima Pirota. Dakle, možda neko čuje prvi put ovo sa ove govornice i smatram da je ovo najkorisnije što u ovom trenutku možemo da uradimo za građane Srbije zbog kojih smo, kako mnogi kažu, ovde.

Dakle, izbegavati upotrebu vode za piće sa otvorenih nalazišta, javnih česmi. S obzirom na oblak amonijaka koji se lako rastvara u vodi i da postoji mogućnost da se na ovaj način amonijak unese u organizam izbegavati, voditi računa, znači izbegavati reni bunare, crpišta, reke, potoke s obzirom da je veća koncentracija od 0,3 miligrama po litru opasna za živi svet.

Ako je otrovni oblak veoma blizu stan ne napuštati, već preduzeti mere i njegovu hermetizaciju, zatvarati prozore i vrata, kretanje po stanu svesti na minimum, pripremiti maske sa tamponima od gaze ili druge tkanine.

Eto toliko i hvala vam na razumevanju.

Reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, nažalost ovim amandmanima sam probao da sprečim da se u Srbiji stvara jedna kasta poslušnih ljudi koji će biti u ropskom položaju spram svojih poslodavaca iz SNS, kojima se u nedogled produžava radni rok na neodređeno, na neodređeno, na neodređeno i to od izbora do izbora.

Pazite, sad pomeraju rok do 2024. godine, a posebno sam imao na umu situaciju u Zavodu za socijalno osiguranje. Tu radi neka gospođa Aleksandra Hranjec i ona je u statusu vršioca dužnosti pomoćnika direktora. Ona je polagala konkurs, još uvek je u v.d. stanju, polagala je testove i to testove znanja. Ti su testovi eliminacioni i nažalost ona ih nije položila.

Pošto ih nije položila, ona je našla način da ih ponovo polaže, da poništi to prethodno polaganje, a pri tome gospođa Aleksandra Hranjec, gle čuda, sprovodi mobing ni nad kim drugim, no nad gospođom Nedom Simić, koja je, gle čuda, sekretar Izvršnog odbora Demokratske stranke i u vreme kada je radila na tom mestu kod nje, gde je trpela mobing, bila je sekretar Izvršnog odbora i žestoko maltretirana. Sada se gospođa Neda Simić zaposlila kao sekretar poslaničkog kluba Demokratske stranke u ovoj Skupštini i dalje trpi mobing od Aleksandre Hranjec.

Neće moći besplatno, neće trajati doveka. Odgovaraćete, neće biti amnestija, recite gospođi Aleksandri da zna.

To je bilo dva minuta.
Inače interesantno je da se produžava angažman na neodređeno.
Milenko Jovanov ima reč.

„Pajtić zaposlio 2.000 tetaka, strina i šurnjaja“. Kaže: „Boško Perošević ostavio 670 zaposlenih, a sada je Pajtić povećao administraciju na 2.700“. kaže Goran Ješić, ne ja, Goran Ješić. Tako se pravi kasta, tako se pravi vojska, ali ni ta vojska nije dovoljna kada nema politike, jer to što je taj napravio sa 670 na 2.700 nije dovoljno, jer je sam stranku u kojoj je bio nazvao „brodom ludaka“, tako da očigledno znate kako se pravi kasta zaposlenih itd, znate da to pripišete drugima jer polazite od svoje psihologije, ali ne znate da kažete šta je ono što je suština koju ste napisali u amandmanu, nego pokušavate tu opet da vratite stvari na pretnje. Samo, ovoga puta, šta kažete, neće biti amnestije?

Kome vi pretite više?

(Srđan Milivojević: Što je to za vas pretnja?)

A šta je, kaže: „Što je to za mene pretnja?“ A šta je „neće biti amnestije“? Šta je to? Kako vi to tumačite?

(Srđan Milivojević: Pa nećemo da vam pustimo Belivuka iz zatvora?)

Jedini problem što nećete da ga pustite, jer ga niste vi ni uhapsili, nego mi, tako da nema vi šta nikoga ni da puštate.

(Srđan Milivojević: Niste ga uhapsili vi, nego policija.)

Nemojte vikati, pobogu čoveče.

Milivojeviću, bez vikanja i urlanja.