Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dragi moj srpski narode, danas je jedan težak dan za sve nas koji brinemo o državnim, nacionalnim, vitalnim interesima, jer je danas poglavar SPC izrekao sledeću rečenicu: „Danas su vrata na mome domu za mene zaključana.“ U 14.30 časova takozvana kosovska policija vratila je sa administrativnog prelaza Arhiepiskopa pećkog Patrijarha srpskog gospodina Porfirija.
Zamislite da smo jutros dolazeći u Dom Narodne skupštine naišli na nekakvu paradržavnu formaciju koja nam je uskratila pravo da budemo u ovom domu ili da smo se pri povratku našim kućama suočili sa time da ne možemo da posetimo, obiđemo i uđemo na svoje ognjište. Manastir Gračanica, koji je hteo da poseti Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, jeste njegovo ognjište i jeste ognjište svih nas.
Ekstremizam Aljbina Kurtija dostigao je vrhunac. Ovo je nacionalno poniženje i velika tragedija celog našeg naroda, ma gde se on nalazio. Ovo je erozija države Srbije. Ovo je šamar svima nama. Ovo što je uradio Aljbin Kurti graniči se sa onim što su radili balisti u Drugom svetskom ratu i nema razlika u odnosu na ono što je činjeno 2004. godine, kada je zapaljeno, srušeno i u zgarištima ostalo preko 30 naših drevnih svetinja.
Zašto ovo govorim? Zato što mislim da je to tema o kojoj je danas trebalo da diskutujemo ovde u parlamentu. Zato što ne mogu da shvatim da se oglušujemo o činjenicu da nam neko preti i daje rokove predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije da ukloni barikade sa Kosova i Metohije, inače će to silom učiniti. Pa, nisu te barikade neka nasuta zemlja i neki šljunak. To su životi ljudi, to je naš narod. Zato danas nije prilika da čitamo nečije SMS poruke, i zbog situacije na Kosovu i Metohiji i zbog onoga što se desilo i Pirotu, već je prilika da razgovaramo upravo o ovim stvarima.
Ponadala sam se da će barem u trenucima kada govorim o Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa jedne strane nastati barem, ako ništa drugo, muk. Ne zbog stida, jer i stid je kategorija koja ponestaje na srpskoj političkoj sceni, ono barem zbog pristojnosti, ne prema meni, već prema poglavaru Srpske pravoslavne crkve kome je uskraćeno pravo da poseti svoje svetinje i bude uz svoj narod u susret hrišćanskim praznicima.
Međutim, činjenica je da neko namerno radi na tome da se obesmisle skupštinske rasprave, da se relativizuje uloga narodnih poslanika i da ponovo ovde govorimo o trivijalnim stvarima, umesto o najvažnijim, ponavljam, državnim i nacionalnim interesima. Ako mi u srpskom parlamentu ne nalazimo za shodno da govorimo o Kosovu i Metohiji, onda ne treba da nas čudi što nam serviraju francusko-nemačke planove, onda ne treba da nas čudi što Brisel kaže da će oni biti ti koji će odlučiti o sudbini Kosova i Metohije i onda ne treba da nas čudi što se tako ponašaju da praktično izopštavaju Srbiju iz ključnih procesa koji se tiču najvažnijih naših perspektiva u budućnosti.
Mi sami očigledno biramo da budemo objekat, a ne subjekat u procesima koji se tiču naše sudbine. Danas je trebalo ovde svi zajednički da osudimo agresiju Aljbina Kurtija. Danas je trebalo ovde da vanredno raspravljamo o tome, da vidimo šta će biti dalji koraci. Naravno da ono što se dogodilo u Pirotu zaslužuje zaista veliku pažnju i solidarnost sa tim narodom, ali kao neko ko ne želi da politizuje ovu temu ne mislim da je odgovornost, zaista to pošteno kažem, ne mislim da je odgovornost na aktuelnoj vlasti za ono što se dogodilo u Pirotu. Znamo svi da je decenijama uništavana ta pruga. Odgovornost je na celom političkom sistemu i vreme je da se tako ponašamo. Ne možemo za svaku situaciju koristiti priliku da u nekog upiremo prstom.
Ali, isto tako mislim da je neprimereno bilo da jedini predstavnik Vlade koji prisustvuje sednicama ovih dana 24 sata kasnije odgovara na ono što sam izlagala preko nekoliko dana. Da li je ministru bilo potrebno 24 sata da pripremi odgovor na moje izlaganje, ja zaista ne znam, ali suštinski on se ne razlikuje od onoga koje smo već imali prilike da čujemo od drugih predstavnika vladajuće koalicije. Na stranu to što je ministar poverovao da stolica na kojoj sedi je prostor za mitingovanje. Na stranu to što je ministar dopustio sebi da se predstavlja kao ministar ne Vlade Republike Srbije, nego portparol vladajuće stranke. Na stranu to što ste rekli da sam se prenemagala, tu ste baš reč iskoristili, Bogu hvala postoje stenogrami kada sam govorila o narodu na barikadama. Znamo dobro ko se sve prenemaže na srpskoj političkoj sceni, sumnjam da sam ja među njima. Dozvoliću da je to vaš utisak, ali neću dozvoliti da se interpretiraju reči koje sam iznela i neću dozvoliti da se one na bilo koji način preinače.
Briselski sporazum, kažete - za čega da se uhvatimo, ako ne za Briselski sporazum. Ponavljam, na stranu to što je ta izjava gramatički potpuno nepravilna, ako ništa drugo bilo bi možda dobro da pre izlaganja konsultujete lektora, ali suštinski, politički i logički je neispravna. Tu nema državotvorne logike. Tu nema odgovornosti uopšte. Za čega da se uhvatimo nego za Briselski sporazum? Da se uhvatimo za sporazum u kome piše, tačka 14, prošli put je bilo polemike oko toga, da nijedna strana neće blokirati niti podsticati druge da blokiraju drugu stranu u napretku na njenom putu prema EU. Ovo je potpisano. O ovome ste govorili kao o sporazumu koji će doneti mir. Ja ovo ne govorim zato što želim da likujem nad tim. Kamo sreće da nikada niko potpis nije stavio. Kamo sreće da nijedna srpska ruka ovo nije parafirala. Ali, pre svega, vi jako dobro znate kao pravnik šta je rekao Ustavni sud o ovom sporazumu. Ustavni sud je rekao da je nenadležan jer je reč o političkim sporazumima.
Dakle, mi se držimo za političke sporazume koji nisu pravno obavezujući. Postavlja se pitanje zašto se niste setili Rezolucije 1244 kao međunarodnog akta, kao nečega što je saglasje i konsenzus?
Mislim da je mnogo primerenije, uvaženi ministre, da na vašim stranačkim organima polemišete i usaglasite stavove. Dok govorim zaista bih cenila da saslušate ono što imam da kažem.
Možda ja grešim, možda ste vi u pravu, ali sumnjam da ste sa takvim žarom, ako izuzmemo one vaše izjave kada ste bili u Srpskoj radikalnoj stranci, govorili, recimo, Ani Brnabić koja ništa drugo nije rekla od onoga što ću ja sada reći. Kaže gospođa premijerka – Briselski sporazum je mrtav. To su njene reči. Zašto njoj niste rekli da se prenemaže? Zašto njoj niste rekli da je portparol Aljbina Kurtija?
Evo ga Dačić, ministar spoljnih poslova, čovek koji je potpisao Sporazum. Predložiću Vučiću da povuče potpis sa Briselskog sporazuma. Zašto ste dali mandat ministru Dačiću ukoliko smatrate da je on na stanovištu Aljbina Kurtija?
Kaže direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković – Aljbin Kurti zadao smrtonosni udarac Briselskom sporazumu.
Iste su reči i Marka Đurića. Kaže – Sporazum je mrtav, na Kosovu vlada aparthejd.
Ovo su sve izjave tokom poslednjih godina i one se ne razlikuju ni najmanje od onoga što je predsednik Republike rekao o Briselskom sporazumu, a predsednik Republike, evo, pre nekoliko dana saopštio je građanima Srbije da Briselski sporazum više ne postoji.
Dakle, šta hoću da kažem? Onaj deo međunarodne zajednice koji je pokrovitelj tzv. kosovske nezavisnosti iscedio je poslednju kap iz Briselskog sporazuma, razdržavio, rasrbio, razvlastio Srbiju na Kosovu i Metohiji. Mi tražimo da se od tih tačaka koje su implementirane odustane. Mi to tražimo, jer jedna jedina zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlašćenima je u Prištini, kako kažu pokrovitelji Briselskog sporazuma, odnosno Ketrin Ešton, koja je rekla da ona pruža garancije da će izvršna vlast biti u Prištini za zajednicu srpskih opština.
Vi jako dobro znate da zajednice srpskih opština neće biti. To nisu samo moje reči. To su reči predsednika vaše političke stranke, to su reči predsednika ove države. On je rekao na RTS-u pre nekoliko dana, jasno, glasno, transparentno – zajednice srpskih opština neće biti.
Sad vas ja pitam – a koji to deo mi Briselskog sporazuma poštujemo? Kosovske zakone? Da li poštujemo onaj deo da nema naših institucija na severu Kosova i Metohije? Da li poštujemo ove koji su sada išli da formiraju skupštine opština tamo gde je srpsko stanovništvo većinsko?
Koju to stavku mi poštujemo iz Briselskog sporazuma kada ona jedna jedina slamka za koju smo mogli da se uhvatimo je potpuno obesmišljena, relativizovana i sa novim ultimatumima oni izlaze tražeći da je uopšte ostvare?
Kažu – nema zajednice srpskih opština bez stolice u UN. To je novi uslov? Postavlja se pitanje kako je moguće da neko izađe i da kaže da nema zajednice srpskih opština posle 10 godina uveravanja da je taj sporazum bio dobar za Srbiju, a da se ne zapita da li je trenutak da porazmisli i o političkoj odgovornosti i o vraćanju mandata naroda, pa neka narod odluči na nekim sledećim izborima da li je to bilo u redu?
Ta politika je loša, ta politika nas je, delimično i odgovorna, i dovela u ovu situaciju gde se nalazimo. Naravno da je najveći krivac u Briselu, u Vašingtonu, u Berlinu, u Prištini i među svima onima koji su stezali obruč oko Srbije, ali postavlja se pitanje gde je naš otpor svemu tome, gde je naša odbrana?
Kažemo –crvene linije nećemo dati da se pređu. Pa, da li, ljudi, vi vidite u tome crvenu liniju što poglavar SPC ne može da se pomoli Gospodu Bogu u Gračanici, koja je starija od SAD? Pa, da li je to crvena linija za vas? Da li je crvena linija kada kaže – neće biti zajednice srpskih opština dok ne dođe stolica u UN?
Francusko – nemački predlog se samo nadovezuje na ono što je Briselski sporazum.
(Milenko Jovanov: Šta je francusko-nemački predlog?)
Francusko – nemački predlog je tu da dokusuri ono što nije postignuto Briselskim sporazumom, odnosno članstvo u međunarodnim organizacijama, jer je Briselskim omogućeno članstvo u regionalnim organizacijama.
Mi priznajemo kosovske lične karte. Oni se kreću najnormalnije. Dolaze sa tablicama. Vidite ih na Merdaru, vidite ih svuda. Čekajte, gde su mere reciprociteta onda? Zašto ništa ne preduzimamo? Odsudni je čas.
(Danijela Vujičić: Šta je rešenje?)
Mislim da nema razloga da meni postavljate pitanje. Čula sam - šta je rešenje? Pa, nije Kosovo supa iz kesice pa da se instant reši nešto što traje vekovima. Nije Kosovo recept kako šlag da se umuti. Mi moramo da dugoročno planiramo ozbiljnu državnu i nacionalnu strategiju za upravljanje krizom na Kosovu i Metohiji, a kako sa ljudima koji, kada ja ovo govorim, viču – jao, hvataju se za glavu?
Vi ste, gospodine Jovanov, ja moram da vas obavestim ovde pred prisutnim narodnim poslanicima, shvatite to, kumim vas Bogom, šef poslaničke grupe vladajuće stranke. Da li vi znate šta to znači?
(Milenko Jovanov: Ajde mi to objasni.)
Prvo, ne znam da smo na ti? Nikada vas u životu nisam srela. Ni u ono vreme kada ste Aleksandru Vučiću govorili da je mafijaš, da je izdajnik, a ni sada kada mislite da ćete se njemu dokazati time što ćete napadati državotvornu opoziciju.
Vi morate, pre svega, da povede računa o vašem rečniku. Vi morate da shvatite da to što pretvarate Skupštinu u trećerazredni rijaliti, to nije u redu.
Ja nikoga nikad nisam uvredila. Nosim svoje domaće vaspitanje. Snagom argumenata se borim za svoj narod i za svoju zemlju i to je ono što očigledno neke ovde boli.
Znam da postoje neki drugi kojima bi trebalo 10 minuta da sve potpišu i koji pretenduju da vas zamene, ali ću vam isto tako reći – neće vas oni zameniti. Zameniće vas oni koji znaju šta piše u Ustavu Republike Srbije.
Zameniće vas oni koji će da se pozivaju na Rezoluciju 1244, a ne na Briselski sporazum. Zameniće vas oni koji neće govoriti o zajednici srpskih opština, nego o Zakonu o autonomiji, autonomiji Kosova u Srbiji, a ne o u autonomiji Srba na Kosovu i Metohiji. Zameniće vas oni koji će znati da se ne pita Brisel, nego Beograd, Niš, Kruševac, Novi Sad, Zrenjanin. Ti će vas zameniti.
Neće vas zameniti oni koji se takmiče sa vama kako da se što pre i što bolje dodvore Eskobaru. Zameniće vas oni čiji vas ulazak u parlament toliko žulja. Zameniće vas oni koji nikome ništa ne duguju.
Ja bih na vašem mestu, ako ste dobronamerni prema svom narodu, zbog toga bila srećna. Neka jednom se desi u ovoj zemlji da ne dođe gora vlast od prethodne, nego bolja od svih prethodnih.
Vi ste se kleli u crkvi, ako vam to nešto znači, osim ako niste postali protestanti u međuvremenu. Vi ste se kleli u crkvi da ćete da poništite sporazume koje je potpisao Borko Stefanović. Šta bi sa tom zakletvom? Šta bi sa time?
(Milenko Jovanov: U kojoj crkvi?)
U kojoj crkvi? Bitno je koja je crkva? Pa, pitajte Tomislava Nikolića, pitajte Tomislava Nikolića u kojoj se crkvi kleo. Politička poruka je bila - mi ćemo srušiti. Pa, na krilima te politike ste zamenili vlast 2012. godine i ne samo da niste poništili te sporazume, nego ste otišli korak dalje.
Gledajte, odmah da vam kažem, ja svoju zemlju iznad svega volim i ne možete vi mene da mrzite koliko ja mogu da volim Srbiju, ali vam isto tako kažem ne tražite neprijatelje ovde, jer niko od nas ovde nije neprijatelj. Ne tražite neprijatelje u nama, nego pokušajte kao vladajuća stranka da preuzmete odgovornost i da pokušate da pronađete nešto zajedničko. Ne vređajte ljude da se prenemažu, naročito to ne činite sa pozicije izvršne vlasti, uzevši u obzir u činjenicu da je izvršna vlast odgovorna upravo Narodnoj skupštini, istoj Narodnoj skupštini koja je izabrala tu Vladu Republike Srbije.
Kazala sam da je trebalo da ovde u parlamentu usvojimo taj zahtev za vraćanje vojske i policije i mislim da je to bio dobar pokazatelj koliko smo mi spremni da podržimo inicijativu koja je potekla od izvršne vlasti, iako se nalazimo u opozicionim krugovima. Kazala sam da je važno da stanemo iza te inicijative kao parlament, jer bi to imalo veću političku, ponavljam, političku težinu, jer bi to značilo da se alarmira širi deo međunarodne političke javnosti.
Mi ne znamo ko će glasati, ali znam da bi svi narodni poslanici Srpske stranke Zavetnici, a biću slobodna da kažem i svi poslanici ostalih patriotskih i državotvornih organizacija podigli ruku i dali podršku takvom zahtevu.
Vi kažete - ne treba. Znači, vi kažete - ne treba vama podrška da branite Srbiju, vi ste sami sebi dovoljni. Kosovo je vaša privatna svojina. Jedan čovek će da odluči o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju.
Sada vam kažem, nema mandat Aleksandar Vučić da preda Kosovo i Metohiju, nema niko mandat da preda Kosovo i Metohiju, nije se taj rodio. Nema mandat nijedna politička grupacija da preda Kosovo i Metohiju. Mandat nad Kosovom i Metohijom se nalazi tamo gde je rodno mesto kosovskog zaveta i niko nema mandat da to promeni. A to što kažete da vam ne treba podrška, to je samo još jedno priznanje da sam u pravu kada kažem da ste poverovali da ste Bogom dani, da će da vas balsamuju i da ćete ceo život da vladate. Ali, Bogu hvala, dolaze državotvorne snage.
