Mi govorimo o ovom pitanju u Narodnoj skupštini zbog toga što pitanje Kosova i Metohije nije pitanje samo za srpski i albanski narod, nego je pitanje za sve građane Republike Srbije, zbog toga što je, kao što ste i vi rekli, predsedniče Republike, mir i stabilnost na prvom mestu. To treba da bude u interesu svih građana Republike Srbije i zato ovo pitanje, iako je svakako najbolnije za srpski i albanski narod, nikako nije pitanje samo za srpski i albanski narod.
Želeo bih da se zahvalim vama, predsedniče Republike, što ste došli u Narodnu skupštinu i što imamo prilike da razgovaramo o ovoj temi. Možda bi bilo bolje da su poslaničke grupe izrazile spremnost da razgovaraju o konkretnom „non pejperu“ i verovatno bi bilo korisnije da je taj razgovor obavljen bez javnosti, bez kamera, a ne tu svako da drži svoje govore i da juri neke glasove svojih potencijalnih birača, ali pošto za to nije postojala spremnost od strane većine opozicionih poslaničkih grupa, onda je dobro što ste došli ovde u Narodnu skupštinu i što razgovaramo o ovoj temi ponovo u Narodnoj skupštini.
Inače, u prethodnim decenijama, recimo, u prethodnih 16 godina, ovo je već deseti put da ja lično imam prilike da govorim ispred Saveza vojvođanskih Mađara o pitanju Kosova i Metohije. To kažem zbog toga da bih ukazao na to da je dug vremenski period iza nas i bojim se da su ovi predlozi o kojima ste vi govorili na današnjoj sednici i o kom predlogu ste govorili i prethodnih dana za građane Srbije preko medija, da su ovi predlozi svi gori i gori kako vreme prolazi.
Mi smo 2007. godine ovde u Narodnoj skupštini odbacili plan Marti Ahtisarija. Godine 2008. smo poništili protivpravnu odluku o nezavisnosti Kosova. Nakon toga smo imali ukupno 11 deklaracija, rezolucija, dve platforme i uvek treba da govorimo i da razgovaramo o ovoj temi.
Ono što je novina u prethodnih skoro 10 godina u odnosu na neke prethodne periode, to je da predstavnici vlasti i vi, predsedniče republike, i predstavnici Vlade na mnogo iskreniji način govore o ovoj temi. Nema više mitova, nema više praznih obećanja, nema više busanja u grudi, nego se govori iskreno o svim ovim problemima. Vi ste prethodnih dana, kao i danas na sednici Narodne skupštine brutalno iskreno govorili o tome kakvi predlozi postoje od strane EU i SAD i koje mogu da budu posledice prihvatanja ili ne prihvatanja tih predloga.
Opet, sa druge strane, mislim da je suštinsko pitanje i ovo pitanje ću formulisati kao retoričko pitanje i mislim da je bolje, predsedniče Republike da ne pokušate da date odgovor na to pitanje, bolje je za sve nas, da nemamo odgovora na to pitanje, da li EU iskreno želi Srbiju ili ne želi. To kažem zbog toga što je Republika Srbija u prethodnim godinama, pa čak i decenijama, učinila dosta toga što je EU od nje zahtevala.
Ovo govorim kao predstavnik jedne stranke koja je svakako za evropske integracije nijednog jedinog dana nismo dovodili u pitanje to naše suštinsko opredeljenje da učlanjenje u EU treba da bude na prvom mestu i da je to u interesu svih građana Republike Srbije, ali opet kako vreme prolazi, sve više i više se postavlja pitanje, da li uopšte postoji spremnost u evropskim strukturama za to da Republika Srbija postane punopravna članica EU.
To govorim zbog toga što je mnogo toga učinjeno, vode se ovi pregovori godinama. Apsolutno je svima evidentno ne samo u Srbiji, ne samo u regionu, nego svugde da je Republika Srbija, da je Beograd, konstruktivna strana u tim razgovorima. Bez obzira na pretnje, bez obzira na zločine, bez obzira na sve što se događalo i ovih dana i prethodnih nedelja i meseci na Kosovu i Metohiji, bez obzira na sve one incidente koji su učinjeni da upotrebim najblažu reč, mada bi mogao to i drugačije da formulišem, koji su učinjeni protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ja sam to rekao i u septembru, kada smo poslednji put govorili o ovoj temi u ovoj Narodnoj skupštini, a želeo bih sada da ponovim, da izrazim duboko divljenje predstavnicima srpskog naroda sa Kosova i Metohije ispred SVM što trpe sve ono što trpe.
Svakako ova Narodna skupština bez obzira na političke razlike, bez obzira na razlike što se tiču nacionalnog verskog ili neke druge pripadnosti. Treba da pod pomoćne ljude na Kosovu i Metohiji predstavnike Srpskog naroda sa Kosova i Metohije.
Ono što sam počeo da govorim bez obzira na sve ove pretnje, bez obzira na incidente, bez obzira na najbrutalnije ugrožavanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Svakog dana na svim mogućim pregovorima i razgovorima je Beograd strana koja je konstruktivna. Bez obzira na sve, niste nijednom ustali i niste nijednom rekli e, mi nećemo više da nastavljamo razgovore, zato što je mir i sigurnost kao i stabilnost na prvom mestu.
Ja ne znam da li su svi građani svesni toga? Da li su svi narodni poslanici svesni toga? Čime se predstavnici Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji suočavaju svakodnevno.
Mi ovde na drugim područjima Srbije smo ostavili davno iza nas praksu kada ste, ili kada smo pustili dete u školu nismo mogli da budemo 100% sigurni u to da će živo i zdravo to dete da se vrati iz te škole. Oni žive u takvim okolnostima i to treba svakako javno da se kaže i to je najbitnije da se osigura, da se obezbedi mir, sigurnost za sve.
Govorio sam i o tome i prošli put želeo bih sada da ponovim. Pre deset godina u ovoj Narodnoj skupštini je postignuto istorijsko pomirenje između Srpskog i Mađarskog naroda. Doneta je deklaracija o osudi akata protiv civilnog Mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine.
Tadašnji predsednik Republike, tadašnji predsednik Republike Mađarske se izvinio za zločine koji su učinjeni 1941. i 1942. godine u Novom Sadu i drugim područjima Vojvodine. Došlo je do polaganja zajedničkog venca, zajedničkih venaca u Čurugu.
Mislim da to istorijsko pomirenje donosi rezultate ne samo za Mađare i Srbe, bez obzira da li živeli u Mađarskoj ili u Srbiji, nego za sve građane Republike Srbije, zbog toga što između te dve države poslednjih deset godina može da se razgovara o privredi, infrastrukturi, energetici, zajedničkim projektima i od toga svi imaju koristi.
Ali zašto o ovome govorim kada je tema Izveštaj o Kosovu i Metohiji, zato što želim i ovom prilikom da ukažem na to da to je to istorijsko pomirenje mađarski narod mogao da postigne baš sa srpskim narodom, i to što je srpski narod, predstavnici srpskog naroda, što su bili spremni i hrabri, odlučni za takvo istorijsko pomirenje sa mađarskim narodom, govori o tome da problem nije u srpskom narodu, kao što problem nije bio ni u mađarskom narodu.
Mislim da ovo može da posluži kao presedan i za neke druge relacije. Pošto ste vi konstruktivni u svim tim razgovorima i pregovorima svih ovih godina, ja se nadam, nisam optimista, ali se nadam da će do takvog kompromisnog rešenja doći.
Dobro je što ste pitanje KiM, vratili u žižu javnosti, ne samo u Srbiji, regionu, nego i šire. Dakle, 2008. godine, 2010. godine, 2011. godine se o toj temi govorilo na način da je tu sve završeno. Opet, polazeći od ovog non pejpera koji vam je uručen, vidi se da se ne govori o potrebi međusobnog priznanja i kompromis je svakako moguć.
Da bi se do kompromisa došlo, obe strane moraju da poštuju ono što su prihvatili, ono što je postignuto na tim razgovorima i na tim pregovorima. Prištinska strana je pre skoro 10 godina, prihvatila obavezu da se formira zajednica srpskih opština.
Mislim da bez formiranja zajednice srpskih opština, bez poštovanja do sada postignutih dogovora, jednostavno do takvog kompromisa ne može doći i ja se nadam da su svi svesni toga i da će imati instrumente, da će imati odlučnost da traže od Prištinske strane da poštuje ono što je prihvatila pre 10 godina.
To bi bio jedan dobar signal, to bi značilo da se ovi pregovori i razgovori vode sa ciljem da bi se do rezultata došlo. U međuvremenu Srbija, Vlada Republike Srbije, treba da podržava Srbe sa KiM. Ja sam rekao i prošli put, a reći ću i sada, nama apsolutno ne smeta što Srbija pomaže u finansijskom i u svakom drugom smislu Srbe sa KiM, kao što nam ne smeta ni to kada vi to činite sa srpskim narodom u BiH, ili u Mađarskoj, ili bilo gde drugde gde Srbi žive.
Vi ste danas rekli podatak, prošli put sam vas to pitao, sada ste rekli odmah na početku, skoro 900 miliona evra Republika Srbija daje na KiM, i mi sa tim nemamo problem i reći ću zbog čega.
Mi sa tim nemamo problem zbog toga, što i Mađarska pomaže Mađare u Vojvodini, u Srbiji i vi sa tim nikada niste imali problem. Evo baš sada je u toku ceremonija potpisivanja ugovora sa privrednim društvima iz Vojvodine, a radi se o podršci države Mađarske preko Fondacije Prosperitati, tu je u Republici Srbiji, znate vrlo dobro zamenik ministra spoljnih poslova Mađarske i upravo je sada u toku u Senti potpisivanje tih ugovora.
Ti ljudi, ta privredna društva će zapošljavati ljude tu u Srbiji, onda su domaća privredna društva osnovana ovde u Republici Srbiji i tu će da plaćaju ovaj porez. Srbija je uvek, predstavnici Srbije su uvek i vi lično gledali sa razumevanjem na tu činjenicu. Ako je to tako bilo, a tako je bilo od prvog trenutka, ne znam zašto bismo imali problem mi sa tim što Srbija daje 900 miliona evra godišnje za Srbe na području KiM.
Reći ću i to da iz istorijskih razloga, razumemo i to koliko znači KiM za srpski narod i ne postoji nijedna država u svetu, nijedna koja bi dobrovoljno, pa čak ni pod bilo kakvom pretnjom, priznala nezavisnost dela svoje teritorije. Takve države nema, takve državne vlasti nema, i to je jednostavno nemoguće. Mi apsolutno razumemo, mi vojvođanski Mađari apsolutno razumemo šta to znači, jer je Trijanonskim mirovnim diktatom iz 1920. godine, tadašnja Mađarska izgubila dve trećine teritorije i preko noći 3,3 miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi. Iz istorijskih razloga znamo i to kroz šta prolaze predstavnici srpskog naroda na KiM, jer smo imali vrlo sličnu situaciju dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, za vreme kralja Petra i kralja Aleksandra, ukidane su i škole i bilo je i onemogućeno i korišćenje jezika za Mađare u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i Kraljevini Jugoslaviji, ali govorimo o periodu od pre blizu 100 godina.
Sada važe neki drugačiji međunarodni standardi. Sada je značaj i međunarodnog prava drugačiji nego što je bio pre stotinak godina i upravo zbog toga, bez obzira što nemam nekih iluzija, svi treba da poštuju međunarodno pravo i apsolutno je evidentno u ovom konfliktu ili u ovoj situaciji na čijoj strani je međunarodno pravo.
Ja bih želeo da zamolim i predsednika Republike i Vladu i sve koji su u mogućnosti da razgovaraju, da vode te pregovore, da budu odlučni, da budu strpljivi, bez obzira šta sve treba da trpe na tim razgovorima i da svakako obezbede za sve građane Republike Srbije i mir, i sigurnost, i stabilnost, i ekonomski prosperitet i mogućnost evropske budućnosti.
Suviše ovo dugo traje. Od bombardovanja 1999. godine je proteklo 24 godine. Oni koji su se rodili te godine završili su fakultet, možda su se oženili, možda su se udali, možda su dobili dete, decu. Suviše dugo ovo traje, ali razumemo pozicije i predsednika Republike i Vlade i želimo da budete istrajni i da svakako mir, sigurnost, stabilnost i evropska perspektiva budu na prvom mestu, kao što je to bilo i do sada. Za tu borbu, za ta stremljena mi u Savezu vojvođanskih Mađara vama svakako pružamo podršku, kao što smo to činili i prethodnih godina.
Hvala vam.
