Gospodine Jovanoviću, vi ste se javili po Poslovniku da biste sada polemisali sa nekim ko je gost na balkonu.

Čekajte, dakle Sima Spasić gore, vaš uvaženi član, preti mi malopre odozgo…

Da, dakle, sa nekim ko je gost na balkonu vi ćete da polemišete sada kroz povredu Poslovnika. Znači, to što vi sada radite ne da nema nikakvog smisla i rezona, ja mislim da to nikad niko u ovoj sali pre vas nije pokušao, da se javi za povredu Poslovnika i da se onda obračunava sa nekim ko je na balkonu. Šta vi to radite? Da li vi razumete?
Znači, to nema nikakve veze sa članom 108. na koji ste ukazali. Ako želite da se izjasni Skupština, može. Dobro, hoćete li sada da vičete kada dam repliku Lazoviću? Hoćete li njemu da smetate?
Vi imate dva minuta.

Ja stvarno mislim da su ovo važne stvari o kojima govori moj kolega i da nije u redu da ga prekidate ovako. A što se tiče replike, imao bih nešto da kažem. Gospodine Vučiću, a to sam rekao i u svom govoru, izvinite ako je bio malo emotivniji, zato što volim ovu državu i vidim šta joj radite, pa onda tako i nastupam.

Dakle, vi mene ne zanimate, vaša mišljenja, vaša tumačenja, šta vi mislite ko je sedeo u prvom redu, ko je sedeo u drugom redu na pregovorima, šta ste jeli pa ste nam prepričavali sendviče ovde koje ste jeli, a ko je jeo supu. Pa ste nam prepričavali kako vaš doživljaj sveta izgleda. To ništa nije važno. Važno je šta stoji u tom papiru. Da li je on nešto što mi možemo da podržimo ili nije? Mislite li mi da se ovde svi slažemo ili ne slažemo se? Svako od nas ima neko drugačije mišljenje, zato služi parlament, naučite bre više, za druga mišljenja, za izražavanje različitih stavova, za to služi. A vi ste se uhvatili da nam vi kažete ko krši zakon.

Pitali ste građane, kažete – znate zašto ćete čuti o kršenju zakona i nekim novcima? Evo, ja da kažem građanima zašto će čuti. Zato što odgovore na suštinska konkretna pitanja nemate. To je problem, gospodine Vučiću. A rešenje, za mene, da li ja imam rešenje, kakvo je ono i šta znači je nevažno, ako ovaj koji donosi odluke nema rešenje, ljudi. Mi se nalazimo, na kormilu je čovek koji ne zna gde da ide ovaj brod, razumete vi to.

Samo bez vikanja, samo polako recite lepo šta imate.

Molim vas da utišate ove ljude i da mi produžite vreme. Dakle, molim vas da mi produžite vreme.

Što se mene tiče, mi smo taj zahtev za sastanak prihvatili, mi vama sad kažemo ovde – ispunite ono šta ste najavljivali u medijima. Sve vreme se hvalite kako vi zovete nekoga na sastanak, pa ćete da ponudite neke odgovore i neke sporazume. Evo, ispunite sada to. Hajde da idemo na kolegijum, napravite pauzu, hajde da vidimo taj predlog, hajde.

Eto, dobili ste priliku i da dovršite rečenicu i dva minuta, možete da javite onom ambasadoru, kako ste već rekli, šta vas zanima.
(Radomir Lazović: Šta znači to?!)
Pošto ste rekli da vas brine da li vas čuju, u direktnom smo prenosu. Nemojte da vičete, samo polako. Samo polako, da ne vičete. Kao što vidite, svi dobijaju priliku da govore i govore šta god žele.
Reč ima predsednik Republike.

Znate, da nije suviše ozbiljno rekao bih nešto drugo, ali ovako ću samo da konstatujem – hvala vam na tome što ste nam ponudili rešenje kako da sačuvamo Savet Evrope od ulaska Kosova u Savet Evrope. Čuli ste jedno veoma ozbiljno obrazloženje. Naravno, nijednu reč o tome nije rekao, niti bilo šta drugo, niti će bilo ko o tome da kaže neku reč, niti postoji rešenje za to, niti smo u mogućnosti da o tome govorimo, niti možemo to da rešavamo. Ali šta ih briga. Naravno, videli ste da sam o svemu govorio istinu.
Kažete da želite da vidite. Nema problema, ja ću vas u ponedeljak pozvati i pokazati vam plan, ne možete da ga objavite, pokazati vam ceo plan, da možete lepo da ga čitate, gledate, koliko god hoćete, nikakav problem sa tim nemam. Samo želim da vam kažem – ja sam vam rekao gotovo sve, to je kratak plan, a sve najteže sam vam svakako rekao. Pa zato što je non-pejper, naučite, u diplomatiji postoji nešto što je non-pejper, ja ne idem pred vas da vi usvajate ovaj plan ili ne, jer mi ne usvajamo ovaj plan. Da neko hoće da ga usvaja, došao bi pred vas sa planom i rekao bi – usvojite ga ili ne. Uopšte to nije tema ove Skupštine. Ja sam dobrovoljno poželeo da vam kažem sa kakvim se problemima i sa čim se sve suočavamo, a ne zato što bilo šta tražim od vas po tom pitanju. Samo naučite da čujete. Pogledajte šta znači non-pejper, non-pejperom smo i odgovorili odmah, na vreme. Ali ne vredi, znate, kad neko neće.
Kažete – prihvatili su svi. Dana 23.1. ja najavljujem poziv predstavnicima poslaničkih grupa na konsultacije, kako bi ih upoznao sa detaljima. Dana 24.1. javlja se šef prve poslaničke grupe koji kaže – neće se odazvati pozivu, uz obrazloženje da se Vučić ne konsultuje ni sa kim. Samo mu je potrebno da se stvori takav utisak zbog suočavanja sa nepopularnim odlukama, jer šta ga briga za nepopularne odluke, jedino što ga se tiče je šta je Vučić tu, hoće li Vučić da preživi ili ne. Možete da im govorite milion puta da ovo nema veze sa Vučićem nego sa Srbijom, oni će uvek da vam ponavljaju jedno te isto, kao što su lagali narod i 2000. godine govoreći da je Kosovo demokratsko pitanje, samo da preuzmu vlast, pa će sve da bude rešeno, pa je bilo rešeno tako što smo 2004. godine imali pogrom i 2008. godine smo imali nezavisnost Kosova. Da ne pričam o 2009, 2010. i 2011. godini.
Onda se oglasio drugi stručnjak, koji je rekao da on ne očekuje poziv od predsednika, jer uopšte veruje da predsednik neće da komunicira sa parlamentom, sa kojim nikad ne komunicira. Jedini predsednik koji komunicira sa parlamentom u istoriji Srbije i koji prisustvuje raspravi slučajno je ovaj koji danas ovde sedi.
Onda se javio sledeći šef poslaničke grupe, svih sa ove strane, koji kaže da je njegov lični stav da ne treba ići na taj sastanak i rekao – mi nećemo ići kod Vučića na kanabe, ja nemam kanabe, i na tajne sastanke, nego tražimo da se o rešavanju najvažnijeg državnog pitanja razgovara u Skupštini. Dakle, nisu ni hteli da dobiju informaciju, ništa, samo su hteli mesto za samopromociju, za reklamiranje i ni za šta više, ništa ozbiljno.
Četvrti kaže – tražim vanrednu sednicu gde bi predsednik javno izložio sadržaj francusko-nemačkog predloga, gde bismo mi sa još dve poslaničke grupe javno odbacili novi ultimatum. A onda sledeći kaže da Zapad nema mandat da jednostrano menja pregovarački format, valjda ćemo mi da im ga promenimo. Naravno, to nije formalno ni promenjeno, podrazumeva se, ostao je isti. Kao što nam ni metodologija nije formalno promenjena, pa nam otvaraju klastere, a ne poglavlja više. Nije formalno promenjeno, ali je suštinski promenjeno, kao i ovo. Ali ćemo valjda mi da utičemo na njih sa Zapada, pa će oni drugačije da se ponašaju.
Dakle, javila se jedna politička stranka koja je rekla da će da dođe na konsultacije i samo jedna je to rekla javno. Sa njima sam uvek spreman, nisam pominjao nikoga zato što znam da ćete sve to da zloupotrebite za tobožnje replike i za ne znam šta sve, iako nemate pravo za replike po tom pitanju, osim ako nešto negativno tumačim. Ja sam spreman sa tim ljudima, šta god mislio o njihovom radu, a ništa dobro ne mislim, uvek da sednem i da im pokažem sve, nikakav problem nemam, sve što hoće da vide, sve što hoće da čuju. Jeste li zainteresovani? Pokazaću vam sve i nije problem. Dakle, samo pogledajte kakvo je ovo licemerje. Da sam držao konsultacije verovatno je da ne bi bilo potrebe za sednicom parlamenta.
Ali, njima je bilo potrebno slikanje i reklamiranje i samo zato su tražili sednicu parlamenta, a napamet im nije palo da čuju neki detalj, da dobiju podatak i da vide stvarni plan koji se u nekoliko reči ili dve rečenice razlikuje od onoga što je već objavljeno u javnosti i što su svi oni već mogli da vide, pa se prave naivni da ne znaju šta je to, ne bi li neku formu negde ispunili, iako sam na najpošteniji način došao i pročitao šta jeste najteže za nas. Pri svemu tome, rekao sam da moramo da razgovaramo, da moramo da pregovaramo i da moramo da idemo dalje.
Kad kažete – oko tajnih pregovora, naši pregovori nikada nisu bili tajni, za razliku od svih ranije. Nikada. Uvek smo dolazili pred parlament, objašnjavali. Kada smo imali najtežu situaciju na Kosovu i Metohiji, lično sam išao sa narodom na KiM da najteži plan objašnjavam, ostao sa ljudima celu noć u Kosovskoj Mitrovici, trpeo kritike, trpeo napade. I nije mi nikada bio problem, zato što ništa ne krijem od našeg naroda. Neću da skrivam ništa od našeg naroda. Zato što mi je čast što sam na mestu predsednika i zato sam i dobio toliko poverenje naroda, zato što je moj posao da čuvam Srbiju koliko god mogu, da brinem o njoj i da radim u njenom interesu.
Pošto sam slušao prethodnih dana – to je borba Vučiću za poziciju, za ne znam šta, nemam ja za šta više da se borim. Nemam za šta više da se borim što se pozicije tiče, toliko sam vas puta pobeđivao, da bi nekome mnogo upornijem od mene to dojadilo i dosadilo. I toliko ubedljivo, da ne znam ni šta bih vam rekao.
Ali, to je zato što ljudi prepoznaju one koji se bore za njihove interese, koji se bore za ovu zemlju.
Vama bih samo posavetovao da u narednih nekoliko sati se setite koji je to mehanizam kako treba da sa sačuvamo Srbiju od ulaska Kosova u članstvo Saveta Evrope i da me obavestite. Odmah prihvatamo tu inicijativu, odmah idemo da izvršimo sve što nam predložite, a ja sam siguran da ćete taj plan malo detaljnije da nam iznesete nego što ste u prethodnoj replici to učinili. Hvala vam najlepše.

Reč ima Balint Pastor. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj izveštaj, kao što smo i na prethodnim sednicama Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji aktivno učestvovali. Zato mi dozvolite da vam iznesem stavove naše poslaničke grupe.

Mi o ovom pitanju, o pitanju Kosova i Metohije govorimo zbog toga što smatramo da ovo nije pitanje…