Tu su, slušaju vas, izvinite zbog galame. Ćuta Jovanović izlazi u velikom stilu iz sale.
Nastavite.

Jel u redu samo 20 sekundi da mi dodate za to izgubljeno vreme?

Uprkos generalno pozitivno mišljenju Venecijanske komisije, tu ima i zabrinutosti. Mislim da ste dužni da građanima kažete, a i nama ovde da u samom izveštaju Venecijanske komisije nije sve kako ste i već naveli. Samo ću vam dati par kratkih citata, ali opet kažem, žao mi je što ministarka nije tu, jer znam da odlično govori engleski jezik i ovo su vrlo specifične stvari, poput…

(Narodni poslanik citira na engleskom jeziku.)

Ovo je iz preporuke o kojoj ste vi isto malopre govorili iz decembra prošle godine. Ove fraze, složićete se, ne ulivaju poverenje da su ove reforme na način kako ste ih vi predstavili. Vi nikada nećete predložiti članove koji će dobiti dve trećine u ovoj Skupštini, jer nikada nećete razgovarati sa opozicijom da možemo zajedno da se složimo, nego ćemo ići na antidedlok mehanizam, gde će predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana odlučiti oko kandidata koji će ući u Visoki savet sudstva. A kako može da ima poverenje, kada ovde živimo u otetoj i zarobljenoj državi, kad ove sve funkcije vi kontrolišete? Samim tim ćete kontrolisati i to četvoro ljudi koji će ući u Visoki savet sudstva. To ne uliva poverenje ni nama, ni građanima, a neće posle ni Venecijanskoj komisiji, ni Evropskoj komisiji.

Mi ćemo morati opet za par godina da idemo da reformišemo Ustav, na referendum, zato što ćete dobiti opet zamerke da politika nije izašla iz pravosuđa, da merila za Poglavlje 23 neće biti ispunjena. Ko će biti kriv za to? Šta ćete vi tada da kažete građanima, kada će morati ceo taj postupak da se radi? Zašto, ako ste za Evropsku uniju, a ako sam razumeo ministarku, ona se zalaže za članstvo u Evropsku uniju, zašto sve reforme radite da dobijemo samo prelaznu ocenu, dvojku? Nikad ne idete na to da dobijemo peticu, da dobijemo najbolje pohvale. Uvek ima zamerki, uvek ima dodatnih preporuka koje vi ne ispunite. Mene zanima – zašto?

Od 2018. godine traje ovaj proces. Koliko puta ste Venecijanskoj komisiji davali predloge izmena Ustava, ovih zakona, koliko puta je bilo razgovora? Pa jel toliko teško da se prihvate njihove preporuke? Jel toliko teško da se prihvate preporuke Nacionalnog konventa za Evropsku uniju? Preko sto stranica komentara i sugestija je stiglo od Radne grupe za Poglavlje 23. Zašto većinu tih komentara, sugestija niste prihvatili? Zašto ne prihvatite da imamo najbolje sudstvo, a ne da stalno moramo da radimo na tome i problemi koji će kasnije da dođu.

Samo još jednu stvar, kad smo već kod Poglavlja 23, zanima me – kako će ove reforme da pomognu u borbi protiv korupcije? Zašto četiri godine nemamo strategiju za borbu protiv korupcije? To isto stoji u zamerkama Evropske komisije od prošle godine, kao i prethodnih nekoliko godina i biće opet i u rezoluciji Evropskog parlamenta i u izveštaju Komisije ove godine.

Zašto to radite? Ko je odgovoran za to? Zašto smo opet jedna od najgorih zemalja u regionu, poput pitanja borbe protiv korupcije? Šta planirate da uradite po tom pitanju? Građani imaju prava da znaju, mi imamo prava da znamo i tražimo od vas da ulijete barem malo poverenja u taj ceo proces, ali nažalost, posle ovih dešavanja ovde i kako ovo funkcioniše, ne očekujem ni to. Hvala.

Hvala.
Reč ima Tatjana Jovanović.

Poštovani građani Srbije, uvažena ministarka, drage kolege i svi prisutni, imam utisak da smo u pravosudnim zakonima koje smo do detalja razmotrili i pružajući dominaciju, pre svega ovih tema, malo zaboravili na vrlo bitne zakone koji su posebno značajni, jer će dati vetar u leđa našem obrazovnom naučnom sistemu, odnosno akademskoj zajednici koja predstavlja najznačajniji generator za razvoj jednog društva.

Ja ću danas govoriti o zakonima koji trebaju da potvrde dva sporazuma koji se tiču Vlade Republike Srbije i potpisnice EU koje su izuzetno značajne obzirom i da su prepoznate kao važni projekti u okviru evropske agende za razvoj do 2030. godine. Zbog čega je ovo značajno?

Značajno je što u svim aspektima društvenih delatnosti i te kako postoji potreba za jedinstvom i zajedničkim nastupom i ovi programi će zapravo biti bazirani na nekoliko ključnih stvari. prva se odnosi na formiranje zajedničkog prostora, kako inovativnog, tako i prostora koji se tiče naučno-tehnoloških aktivnosti.

Osim toga to će biti zajedničko tržište koje će svakako biti mnogo kompetentnije i mnogo konkurentnije u odnosu na ona tržišta koja se nalaze van područja Evrope, a koja se nalaze u izuzetno ekspazivnom razvoju kada se tiče nauke i najčešće su u tom smislu pominjane Kina, Indija, Brazil i ostale zemlje.

Osim toga razmena najboljih praksi i najatraktivnijih karijera među državama, odnosno među projektima koje će delegirati između ostalog i naša zemlja jesu jedan od najznačajnijih načina i svakako najsvrsishodnijih da u smislu akademskih sloboda dođemo i do najboljih rešenja.

Zbog čega je to značajno za našu zemlju? Na žalost, kao i ovde što smo imali prilike do sada je bila vrlo loša praksa koja je gotovo bila hronična da pojedine univerzitetske sredine jako loše sarađuju, te ćemo na ovaj način otvoriti put dijaloga i mnogo značajnijih saradnji između različitih univerzitetskih sredina, a svakako ono što jeste vrlo bitno da i male akademske zajednice koje se nalaze u malim univerzitetskim mestima će praktično dobiti istu šansu da njihovi projekti budu delegirani na ovaj način.

Ono što je najbitnije u celoj priči to je da ćemo mi ići ka tome da konačno i dobijamo visoke stručnjake, koji ne samo da će dolazeći do naučnih saznanja, a sfere kojima će se baviti su zaista raznolike i tiču se podizanja kvaliteta života, životne sredine, ali i svih onih izazova koje čine savremeni život današnjeg čoveka, svakako jeste mogućnost da sami proizvedemo stručni kadar koji će omogućiti da naučna saznanja i inovacije svakako budu implementirani u praksi, te ćemo na taj način izbeći jako skupe stručne konsultante koje smo do sada imali priliku da angažujemo.

Još bih napomenula da ovo zaista jeste jedan okvirni projekat koji ima vrlo visok budžet od 95,5 milijardi evra, te kao takav jeste izuzetno primamljiv i za naše potencijalne aplikatore, a osim toga samo informisanost povodom ovih projekata jeste izuzetno velika i resorna ministarstva koja se i bave ovim aktivnostima jesu raspoložena da pruže svu logističku i ostalu moguću pomoć.

Naime, ove programe prati izuzetne platforme koje su informativnog karaktera i gde na vrlo jasan, precizan način potencijalni konzumenti ovih projekata mogu zapravo da shvate šta je trenutno aktuelno u naučno-istraživačkoj oblasti i šta je ono što svakako treba ispuniti, odnosno ispoštovati u formalnom smislu da bi projekti bili delegirani.

Kada se tiče delatnosti kojima će se baviti ovi projekti na prvi pogled čini se da su i ovoga puta prirodne nauke i tehnološke nauke u nekoj prednosti, međutim obzirom da se radi o ozbiljnim projektima koji zahtevaju zaista znalački odabran ljudski resurs, koji se naravno troši u svom radu, neophodni su eksperti društvenih nauka poput psihologa, socijalnih radnika, ali svakako i ekonomista i drugih struka koje će omogućiti ekonomsku pravnu i svakojaku održivost ovih projekata.

Ono što je posebno značajno da zemlje koje su potpisnice ugovora, odnosno koje će dobiti mogućnost da učestvuju sa svojim projektima na tržištu EU, mogu da postavljaju izvesna ograničenja, kada se tiče svog učešća, pogotovo ako se radi o onim aktivnostima koje se tiču strateške imovine i nekih strateških delatnosti zemalja kojima pripadaju, te u tom smislu mogu da postoje određena ograničenja.

Kada se tiče programa „Erasmus Plus“ to je program koji se nalazi u drugom ciklusu, obzirom da je prvi ciklus već prošao i ovaj projekat je izuzetno značajan, jer omogućava kvalitetno obrazovanje. Ono što je njegov poseban kvalitet jeste i to da nije namenjen samo vladinom, već i vanvladinom sektoru, a osim toga u centar ovog projekta sem kvaliteta obrazovanja obuhvaćene su ključne i transverzalne veštine naročito one koje se tiču preduzetništva, zatim vrlo atraktivni programi inkluzivnog obrazovanja koje se odnosi na neutralisanje svih onih razlika socijalnih, kulturni i ostalih koje učesnici projekata imaju. Osim toga tu su i zelene agende i digitalne veštine, ali i nešto na čemu bi svi mi trebali da poradimo, a to je pre svega kultura dijaloga, građanske vrednosti, tolerancija i razumevanje kulturnog i svakako istorijskog nasleđa.

Ovaj projekat takođe podrazumeva i pristup, odnosno mogućnost da njemu pristupe individualci koji mogu proširiti svoje granice, kako lične, tako i profesionalne što znači da se radi o izuzetnom programu čiji polaznici zapravo ostaju zapravo jako konkurentni na tržištu zapošljavanja na nivou cele Evrope.

Želim da se zahvalim pre svega na prisustvu uvaženoj ministarki i da joj poželim puno uspeha u budućem radu obzirom, da kao što rekoh na početku generator svakog društva jeste zapravo svaka akademska zajednica. Hvala vam puno.

Reč ima Marina Raguš.

Gospođo predsedavajuća, hvala na vremenu. Imali smo prilike da u ovih nekoliko godina čujemo mnoge primedbe na promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje su se kretale od netransparentnog do političkog uticaja.

Nikada nismo čuli kritiku, da recimo kada sudija izađe sa jasno definisanim stavom i upućuje kritike prema vlasti na koje svakako ima pravo, zar to nije političko delovanje? Mislim ako je princip u pitanju. Ako nije princip, e onda možemo da pričamo na drugačiji način. Istini za volju, ukoliko mene pitate, ali eto retko ko me pita, ali dajem sebi pravo sloboda izražavanja, mislim da bi naše pravosuđe u kontekstu i delu sudske prakse, spasla jedino priroda prava. Ja sam za precedentno pravo iako smo mi tu potpuno druge vrste prava i pravne škole.

Tu se bogami dobro pomučite da izborite presedan, ali kada ga izborite, to je to. Onda skraćujete proces.

Sada bih vas molila drage kolege da mi navedete jedan primer jedne osobe koja je u bilo kojoj oblasti delovanja, a koja nije političko biće, i koja to osoba na ovom svetu, deo svog političkog bića, ostavi kod kuće ili u kafiću, pa dođe da radi svoj posao, ima svoja određena politička uverenja, koja utiču ili ne utiču na njen odnos na osobu koja se nalazi preko puta nje. Takva osoba ne postoji. Čak i oni koji misle da su apolitični, imaju politički stav, kada pričamo već o činjenicama.

Čuli smo malopre da vladajući režim nije izradio, ako sam dobro upamtila nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije. Jel tako? Jel sam dobro rekla? Dobro. Pošto ja volim činjenice i neretko se referišem na njih, gospođa ministar je morala da izađe na par minuta.

Za kolegu iz opozicije, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije vam se nalazi na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 1. jula 2013. godine, Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije.

Kada se radi o transparentnosti, samo referišem na kritike koje smo do sada čuli. Čak i ljudi koji su vodili kampanju, pazite, u 21. veku protiv nezavisnog sudstva i samostalnog tužilaštva u 21. veku, pazite, i oni su slali mišljenja svoja Venecijanskoj komisiji koja su uzeta u obzir, a vodili su kampanju protiv toga. Ovde ne da je u pitanju logički problem, ja nemam definiciju za ovu vrstu problema. Verujem da mora da se pokrene neka nova naučna disciplina koja bi se bavila ovim.

Za kolege preko puta, uvažavam svaki vaš stav. Pažljivo vas slušam. Promene o kojima vi pričate dobro znate, baš zato što ste profesori na određenim fakultetima su procesi i te promene o kojima vi pričate i ja bih volela da živim u tom bajkovitom društvu jednoga lepoga dana, ali to društvo čine ljudi i te promene se odnose na ljude i provode ih ljudi, sa svim svojim manjkavostima i onim pozitivnim stranama.

Onda, sa druge strane, u 21. veku takođe od kolega koje imaju i političko iskustvo, bili su na vlasti, sada su u opoziciji, čujemo juče da smo mi u stvari neokomunisti i da je osnovni razlog to.

Kolega, realno, gde mi svi živimo? Hajte molim vas da pričamo danas o ideološkim utemeljenjima u 21. veku, kada se izgubilo sve. Nema više levo, desno, centar. Dakle, neokomunisti, a pričamo o reformama u pravosuđu gde je svako grešio, jer su to procesi, jer su u pitanju nasleđa, jer je u pitanju politička kultura i nema idealne reforme i to svi znamo. Ali, se makar trudimo.

Da li je bilo užasno velika greška, ona reforma pravosuđa iz 2009. godine? Pa, jeste? To je činjenica. Da li je ovo idealna reforma, pa nije. I to je činjenica. Da li su određene stvari prepakovane? Jesu, jer i to je deo reforme i tog, drage kolege, posebno profesori dobro znate.

Drago mi je da ste učestvovali i ja sam vas videla na jednom javnom slušanju i pokušali, zaista sam se trudila da čujem svaki argument, da vidimo šta je najbolje činiti. Ali, retko ko od svih vas takođe želi da priča o onom suštinskom, u stvari najjačem problemu u pravosuđu, kao što je uticaj finansijskih centara moći. Koliko para, drage kolege, toliko muzike.

Zašto se o tome ne priča? Zato što dirate nedodirljive i zato što rušite hobotnicu koja nije baš tako vidljiva i koja se neretko svima nama koje nemamo baš nikakve veze sa tim, priznaćete stavlja na teret. Dakle, za ono što nam je krajnji cilj, a jesu građani i pristup pravdi na prvom mestu, biće potrebno vreme i toga smo svi svesni, ali se borimo.

Svi se pozivate na Venecijansku komisiju, retko ko je danas ovde citirao koje su primedbe bile na Ustav iz 2006. godine, te iste Venecijanske komisije. Prva i osnovna primedba, ispraviće me gospođa ministar pravde, bila je biranje sudija u parlamentu, jer je to bio direktan politički uticaj.

Dakle, hoćemo nezavisno pravosuđe, nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo i do toga ćemo doći, ali drage kolege, opet, posebno na vas koji imate akademske titule, intelektualne čestitosti, radi, dajte da zasnivamo ove debate na činjenicama, jer volela bih da imamo isti cilj.

Za mene, dame i gospodo duh demokratije sadržan u odnosu manjine prema većini, verujem da će se svi ovde složiti sa tim, ali ako predstavnik Mađarske nacionalne manjine danas govori kao svedok reforme pravosuđa, posebno u onom delu organizacije sudova, da je tada bilo ukinuto preko 100 osnovnih sudova i pri tome obesmišljen pristup pravdi od strane građana. Kako to da definišemo? Pa su se ti sudovi, pogotovu na teritoriji Vojvodine, pazite drage kolege, vraćali u mandatu, ako se dobro sećam, a tu je gospođa ministar, mislim Nikole Selakovića. Dakle, samo da baratamo činjenicama, ako ispred sebe imamo zajednički dobar cilj.

Da li postoji mogućnost političkog uticaja? Pa, naravno da postoji i uvek će postojati, jer same sudije, tužioci nisu apolitična bića. Ali, na šta se sve svodi? Na dostojnost. Vi ili jeste dostojni da obavljate određenu profesiju ili niste.

To isto važi i za koruptivne momente ili koruptivne rizike i to nema veze sa visinom prihoda. Neko je ili sklon korupciji ili nije. Opet, vraćamo se na dostojnost. Da li ima sudija koje su sklone nastranim radnjama u ovom smislu? Da, ima, jer su ljudi i malo ih je, ali ne možete na osnovu toga da govorite o svim sudijama i to podjednako isto važi i za tužioce, i za advokate, i za svaku profesiju. To podjednako važi kada vređate ljude kao što vređate ljude koji su podržali našu listu da su tu samo da bi tapšali i glorifikovali.

Pa, imate doktoru Jelenu Begović, imate Stojana Radenovića. Kada porastem želeću da budem kao on. Zahvaljujući njemu najbolji je matematičar. Mi rastemo na Šangajskoj listi. Imate Dejana Ilića, evropskog šampiona u inovativnosti. Niko od njih nije član Srpske napredne stranke, ali šta su prepoznali? Volju da one oblasti koje su bile zanemarene, a na kojima može da se radi i gde ostvarujemo dobre rezultate tu biramo najbolje i zato doktor Jelena Begović, i zato Stojan Radenović, i zato Dejan Ilić. Nemojte ih vređati. Mi svi treba da se ponosimo njima.

Još jedan argument, kontra svih ovih kojih smo čuli danas u govorima koji su iskakali od teme. Evo, imali ste prilike da vidite i našeg kolegu koji je deo naše koalicije, koji je pričao potpuno suprotno od većinskog stava. Pa, da li to svedoči o pluralizmu ili jednoumlju? Imate šefa Odbora za pravosuđe koji je izrazio svoju kritiku u odnosu na amandmane na Ustavu u oblasti pravosuđa. Pa, da li to svedoči o pluralizmu ili jednoumlju?

Takođe, jedan od argumenata koji smo čuli tokom poslednje javne rasprave bio je baš pitanje pluralizma vezano za sastav, odnosno za kandidovanje istaknutih ličnosti kada je Visoki savet sudstva u pitanju, ali ste prenebregli činjenicu, a molim vas, vi me ispravite ako grešim da svaki član odbora ima pravo i priliku da predlaže člana. Da li je tako?

O čemu mi pričamo, drage kolege? Vi suštinski niste istakli nijednu činjenicu, nego vaš utisak sa kojim ja mogu da se složim ili ne, zato što je reč o ljudima i o reformi i o procesu koji vi vidite u nekakvom idealnom društvu. Toga nema, jer smo ljudi i, kao što vidite, po svim našim i psihološkim, biološkim, fiziološkim i svakim drugim karakteristikama nismo se puno promenili od nekog čoveka pre 100 godina.

Dakle, samo vas molim da, razumem i temperament i momenat za slanje političkih poruka i obraćanje određenim delovima javnosti, kada su ove teme u pitanju od kojih zaista zavisi život naših građana, ostvarivanje svih njihovih ljudskim prava, trudite se makar za promenu da hvatate obe strane ne bi li ste dobili objektivnost i zahvatili pažnju onih koji se broje.

Konačno, završavam da bi moje kolege imale priliku da kažu ono što žele da kažu, ukoliko želite, a ne vidim biste mogli da provedete ono što ste svojim biračima obećali, da razgovarate sa nama, da radimo zajedno na tome, dajte da resetujemo celokupno ponašanje, jer ono ne vodi ničemu osim izborima.

Ako želite izbore, recite, ali oko ovih važnih tema dajte da sednemo i da promišljamo na najbolji mogući način. Ja vam garantujem, nećemo dati najbolji odgovor, jer ne možemo da zahvatimo sve probleme. Nemamo rešenja za sve probleme, ali ćemo makar znati posle ovog mandata dali smo sve od sebe.

Hvala vam.

Hvala, gospođo Raguš.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Želela bih da odgovorim poslaniku Albahariju na pitanja koja je postavio.
U svom uvodnom izlaganju ja sam detaljno obrazložila način izbora istaknutih pravnika. Što se tiče vašeg pitanja da li smo usvojili sve preporuke Venecijanske komisije, jesmo, imajući u vidu da se kompletni naši zakoni uklapaju u sve međunarodne standarde.
Postavili ste pitanje vezano za radni kvorum od osam, zašto smo to stavili. Takva norma je predviđena kako bismo izbegli korporativizam i da bi mogli istaknuti pravnici da učestvuju u radu ovog tela. Da nismo stavili taj kvorum od osam, istaknuti pravnici bi bili samo ikebana u tim savetima.
Sledeće vaše pitanje bilo je zašto nismo odgovorili na Konventove primedbe na 100 strana. I to sam tokom svoje diskusije ranije istakla, da je Ministarstvo pravde na više od 200 stranica odgovorilo na sve primedbe, sugestije i predloge svih onih koji su dali svoje primedbe, sugestije i predloge i navedeni komentari nalaze se na sajtu Ministarstva pravde.
Što se tiče nove nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, radimo na njoj. U ovom trenutku su napravljene analize. Radne grupe su formirane i u narednom periodu, ja mislim u par meseci, one će biti usvojene.
Konstatovali smo da smo najgora zemlja u borbi protiv korupcije, što nije tačno. To upravo govori pohvale od strane GREKO-a, koje nas je pohvalilo i u okviru četvrtog kruga evaluacije. Nismo se više našli u grupi zemalja koje su ocenjene kao nezadovoljavajuće.
Smatram da ćemo, ukoliko dođe do usvajanja seta pravosudnih zakona, ispuniti veliki broj preporuka iz petog kruga evaluacije i u tom smislu na tom polju samo napredujemo.
Hvala.

Reč ima Tamara Milenković Kerković.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, uvaženi gosti iz izvršne vlasti, dragi građani Srbije, ja želim da govorim, zaista, iz svoje najbolje namere o ovim izuzetno važnim zakonima, ovoj sintagmi kako se koristi u poslednje vreme, o setu pravosudnih zakona sa aspekta konteksta u kojima su ove zakonske promene bile planirane da se sprovedu i tu, naravno, mogu da se primenjuju mnogobrojne metode i istorijsko-pravne i teleološke, i sadržinske, i jezičke, itd. i tu možemo da vidimo sve tri ravni u kojima su ove promene bile planirane i na kraju izvedene.

Ja sada nemam toliko vremena da bih se bavila svim tim ravnima, ali pomenuću ono što je u dosadašnjoj raspravi bilo pominjano više puta, a to je da je procedura koja je dovela do ovih zakona bila užurbana, koristiću eufemizme, da je tražila izmenu Ustava, da je dovela do izmene Zakona o referendumu i neću nabrajati sve do Venecijanske komisije, za koju većina građana ne zna šta tačno predstavlja, ali to je jedno savetodavno telo Saveta Evrope koje je neka vrsta tutora nama u ovoj oblasti.

Takođe, pomenuću i istorijsku ravan u kojoj su ovi zakoni donošeni, odnosno stvarani. Ovo je, praktično, najnepovoljniji trenutak u jednoj državi da se vrši izmena ovako važnih sistemskih zakona, jer se Srbija nalazi u jednoj fazi dekadencije i razgradnje elemenata državnosti i teritorije i stanovništva i, nažalost, i suvereniteta, jer, ako smo devedesetih godina 20. veka živeli u dobu koje možemo nazvati suverenitetom bez demokratije, a onaj nakon 2000. godine demokratijom bez suvereniteta, sada živimo u jednom još apsurdnijem dobu koje je jedna čudovišna kombinacija provizorijuma države u kojoj nema ni demokratije, a ni suvereniteta, tako da je to jako loš trenutak za izmenu sistemskih zakona.

Ima, naravno, u ovim predlozima jako dobrih stvari. Ja ću se osvrnuti na njih. Međutim, pre toga ću reći da ni pravna tradicija srpska, da ne pominjem da potiče još iz doba Velike povelje o slobodama i Nomokanona, koji se, nažalost, njegova kopija čuva u Zagrebu, pa onda onog Velikog zakonika od pre 650 godina, koji je stvorio pravnu državu kojoj bi ova mogla samo da pozavidi, a i velikog dela profesora Mihajla Konstantinovića, koje živi danas u svim bivšim republikama bivše SFRJ, mi danas radimo ovako važne zakone pod tutorstvom stranih tela, stranih stručnjaka, pored svih naših.

Ovde nema suštinskih promena koje će doneti depolitizaciju pravosuđa, obezbediti materijalnu i statusnu nezavisnost sudija koja će reorganizovati pravosuđe, koja će obezbediti pravo građana na suđenje u pravičnom roku, koje će budžet zaštiti od velikog broja izgubljenih sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava. Nema mehanizama koja će komunističke tekovine, političke podobnosti izbaciti, a sudiju postaviti na pijedestal odlično plaćenog i od uticaja nezavisnog znalca prava koji sudi po pravu i po svojoj savesti, a ne u strahu od carstva mi.

Previše je mehanizama koji ograničavaju i dalje nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca, ali ja ću se osvrnuti na dobre stvari u ovom zakonu. Svakako da ima pozitivnih rešenja i ja ću pomenuti da je ono što može da unapredi nezavisnost i samostalnost rešenje po kome, recimo, vrhovni javni tužilac, kako se sada zove sa promenjenim terminima, ima samo jedan mandat. To je odlično rešenje i ono pruža nadu ostalima da se neće dešavati ovo što imam danas. Neću pominjati imena, znate o čemu se radi.

Takođe, dobro rešenje je i ukidanje mogućnosti upućivanja iz viših u niže sudove, kao institut prigovora, koje niži javni tužioci imaju pravo da upute Vrhovnom savetu na obavezna uputstva tužilaca.

Međutim, ja ću se osvrnuti i na mehanizme koji onemogućavaju onaj cilj koji je proklamovani cilj zakona, a to je nezavisnost i samostalnost sudija, odnosno tužilaca. Najpre, izmeštanje, mnogo puta pomenuto izmeštanje izbora sudija iz polja suvereniteta i narodne volje. On se izmešta u jedan zatvoreni, unapred nepoznati sistem, Vrhovnog saveta sudstva i Vrhovnog saveta tužilaštva, gde je opet mnogo puta ova dva dana pomenut institut istaknutih pravnika koji zaista može da bude predmet zloupotreba i to je jedan od 58 amandmana koje je Srpski pokret "Dveri", koji je u svim ovim fazama učestvovao, bez obzira na svoje protivljenje promeni Ustava, tražili smo da se ovaj institut promeni, jer je zaista podložan zloupotrebama jer će se uvek primenjivati vanredni način izbora istaknutih pravnika, gde će petočlana komisija kojom predsedava predsednik Skupštine, odlučivati i na kraju imati diskreciju da odluče koji su to istaknuti pravnici, čime se favorizuje da to treba da budu lojalni pravnici.

Takođe, ovaj set zakona, kako se popularno zove, ne dovodi ni do unapređenja statusnog i materijalnog položaja sudija i tužilaca, što je neophodno za njihovu nezavisnost. Finansiranje sudova i tužilaštva i dalje zavisi od odluke Ministarstva finansija, a za vrednovanje rada sudija nema specificiranih, već samo opštih kriterijuma iz člana 36, na primer, Zakona o sudijama.

Sve to dovodi do toga da će se nastaviti da izvrsnost bude samo izuzetak od pravila i dovešće do daljeg odlivanja sudija u mnogo profitabilnije delatnosti kao što su u advokaturi.

Takođe, ovi zakoni obiluju i diskriminatornim odredbama, kao i privilegijama kojima se podstiče politička lojalnost. Navešću samo to da, recimo, vrhovni javni tužilac i predsednik Vrhovnog kasacionog suda mogu na osnovu ovih predloga da rade do isteka svog mandata…