Poštovana koleginice, vreme, ja vas molim završite rečenicu.

Završiću. Iz jednog finansijskog centra, Ministarstva finansija, rečeno je da tako nešto sada nije prioritet. Mislim da je to adresa za vaša pitanja.

Hvala.
Reč ima ministarka Maja Popović.
Izvolite.

Imajući u vidu da ste istakli sve one afere koje ste juče pominjali da nemaju epilog u sudskim i u drugim organima, ja sam upravo i rekla da one imaju epiloge, što u sudu, što u drugim agencijama.
Rekli ste da po glavi stanovnika građani Republike Srbije imaju najveći broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava. Da li vi znate koliko je tih predstavki odbačeno? Da li znate koliko puta je Evropski sud za ljudska prava odbio takve zahteve, odbio da raspravlja uopšte o tim zahtevima? To ne govorite, jer to ne ide u korist vašoj državi.
Pričate o neprimerenom uticaju, to je standard Saveta Evrope koji smo mi implementirali u ove ustavne promene, a što je pohvalila i Venecijanska komisija. Međutim, i to ide u korist vašoj državi, pa vam to ne odgovara.
Da li ste još neko pitanje postavili? Kažete da želimo da ostvarimo političku homogenost, iako kao što sam rekla je predviđeno u prvom krugu prilikom predlaganja predloga za istaknute pravnike da se glasa dvotrećinskom većinom, a kao antidedlok mehanizam da se glasa prostom većinom. To je što se tiče predlaganja kandidata. A nakon toga se ulazi u plenum, gde se opet glasa dvotrećinskom većinom, za koju se nada da će biti izglasano dvotrećinskom većinom, pa tek ukoliko se ne postigne ta dvotrećinska većina mi pribegavamo ovom drugom antidedlok mehanizmu, odnosno petočlanoj komisiji. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, zahvaljujem se na reči koju ste mi dali.

Htela bih da građanima Srbije ponovo potaknem neke stvari koje se tiču usvajanja ovog seta pravosudnih zakona i da ih podsetim na način donošenja i na sve ono što se događalo prošle godine, na čitavu jednu pravnu mašineriju koja je pokrenuta da bismo mi danas ovde stajali i raspravljali o promeni pravosudnih zakona u Srbiji, zbog čega je to potrebno.

Ove dve diskusije ne privlače mnogo pažnje, nažalost mi smo ovde dobili dotle da se kršenjem povrede Poslovnika dovodi do jednog rialitija u Skupštini i da se na svaki način stvara privid da je Skupština jedno telo gde sede neki ljudi koji nešto pričaju i da to nema nikakvog značaja za život građana. Međutim, i te kako ima, jer izmene ovih zakona i te kako će imati uticaj na život građana, podsetiću ih samo na promene stava Vrhovnog kasacionog suda, koji je najpre utvrdio da banke nemaju pravo da naplaćuju troškove bankarskih kredita koje su pale, da bi samo neko vreme kasnije kada je već dvesta pedeset hiljada tužbi došlo pred sudove Vrhovnih kasacioni sud taj stav promenio. Da li je tu bilo korporativnog uticaja ili ne , ja to ne mogu da kažem, ja nisam procesalista, ja jesam doktor pravnih nauka, ali se bavim privrednim pravom, ali očigledno je da je od stava sudova, od ustrojstva sudija, od svega toga zavise i imovinsko stanje i veliki problemi koje građani Srbije mogu da dođu.

Vi se sećate da smo prošle godine Srpski pokret Dveri, zajedno, odnosno uporedno sa još nekoliko opozicionih stranaka, čiji su predstavnici sada u Srbiji, vodili jednu kampanju koju smo zvali - Ne promeni Ustava, ne na referendumu, jer smo smatrali da je u ovako krizno vreme otvaranje Ustava vrlo problematična stvar, a pogotovo zbog usvajanja pravosudnih zakona po, slobodno ću reći, diktatu, odnosno obećanju datom na putu ka EU, Evropskoj komisiji, na putu za koji su nam mnogo davno rekli da taj put nema alternative.

Izmene ovih zakona nije nastala, kao što se to ovde tvrdi da bi sudije i tužioci bili kako kažete nezavisniji ili samostalniji, a oni mogu biti samo nezavisni ili samostalni, što je nešto čemu se teži. Jasno je da tu ideal teško može da se postigne, ali ovo nije originalna potreba za izmenama ovih zakona. Zbog toga hoću da podsetim da je u postupku donošenja, odnosno predlaganja ovih zakona prošlo mnogo stvari koje su sve bile, pa mogu da kažem, na ivici imperativnih normi koje uređuju i procedure i razna unutrašnja akta, koja čak i Vlada uređuje svoje ponašanje.

Pre svega mi smo videli da je došlo do izmene Zakona o referendumu koji je menjan dva puta, bez javne rasprave, da je on ukinuo cenzus u ovako važnoj stvari gde se suverenost građana očitava kod referenduma, što je takođe bilo kritikovano od tog našeg tutora Venecijanske komisije, ali to je nekako prošlo, pa je onda održan referendum, januara 2022. godine. Kao neko ko je u njemu direktno učestvovao mogu da vam kažem da je sve učinjeno da se oni koji su trebali da budu članovi odbora, odnosno kako se zovu kontrolori, ne mogu da dođu na svoja mesta gde će kontrolisati. Pa, su se borili čitavog dana da bi bili tamo i mi smo u Nišu uspeli, kao i još dva velika grada, uspeli smo da zahvaljujući brojnim kontrolorima odbranimo referendumsku volju građana.

Danas ne postavljam pitanje legitimiteta toga referenduma, RIK je proglasio, međutim i kasnije, ali je bilo vrlo čudno, da recimo, u Tutinu imate 94% glasova. Da, to je vrlo neobično, ali u redu, ukinut je cenzus pa je i to moguće.

Takođe, šta se dešavalo posle. Dakle, to je bilo pre godinu dana, više od godinu dana. Nakon toga su bile brojne verzije, formirane radne grupe, više nismo mogli da se snađemo u brojnih verzijama i Venecijanska komisija, odnosno to savetodavno telo Saveta Evrope sačinjeno od njihovih istaknutih pravnika i specijalista za ustavno pravo, je davala svoje mišljenje na sve verzije. Međutim, javna rasprava je pokazala da je bilo brojnih kritika i sve te kritike koje su se čule u javnoj raspravi, mi ih čujemo danas ovde, i institut istaknutih pravnik, način na koje se do njega dolazi, i izmeštanje izbora sudija iz tela suvereniteta koje reprezentuje suverenitet, odnosno najvišu vlast u državi, a to nije predsednik države, verovali ili ne, to su građani Srbije, a vi ovde reprezentujete najvišu vlast u državi, samo što se često ne ponašamo tako, odnosno ja zajedno sa vama.

Takođe, ono što hoću da vam kažem, da je u toku, a ja se obraćam građanima, jer verujem da vi ovo znate, bilo je 58 različitih pristiglih predloga stručne javnosti koje Vlada nije ni pogledala, ne verujem da je stigla da ih pogleda, jer je samo 36 sati nakon završetka javne rasprave, ove predloge usvojila i poslala ih nama na odlučivanje.

Dakle, očito je da je javna rasprava bila, ne mogu da kažem, fingirana, ali kao i sve kod nas, kada se na čelo participativnosti treba da se sprovodi, onda je tu mnogo više fikcije nego stvarne želje za unapređenjem.

Sigurna sam, s obzirom da je Srpski pokret Dveri predložio, pa isto ovoliko 58 amandmana, da će se o tim amandmanima ovde raspravljati i da će se napraviti presedan u skupštinskoj praksi od kada sam, od avgusta meseca prošle godine u Skupštini, da će narodni poslanici vladajućih stranaka razmatrati po prvi put predloge opozicije. Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Maja Popović.

Mene čudi da vi kao doktor pravnih nauka ne znate da je još Ustavom iz 2006. godine ukinut cenzus. Da, tako ste rekli. Evo, ja ću vas podučiti, Ustav iz 2006. godine je skinut taj cenzus za ustavni referendum.
Pored toga, čudno mi je što kao doktor pravnih nauka ne znate da je Vrhovni kasacioni sud, nije izmenio mišljenje, nego je doneo dopunu mišljenja. Vi ste rekli, izmenio mišljenje, ali pošto ste doktor pravnih nauka, nalazim shodno da preciziramo ono što ste rekli, a to je zbog neujednačene prakse nižih sudova. To je bilo upravo u korist građana Srbije da bi se našao model na koji način da se otkoče zakrčeni sudovi, Prvi, Treći sud u Beogradu, Osnovni sud u Beogradu, sudovi u Novom Sadu koji su bili zatrpani masovnim predmetima tzv. masovkama, a o tome sam juče i pričala. To se ovim zakonima ne može rešiti. Za rešavanje tog problema je neophodno da izmenimo Zakon o parničnom postupku. Tako da smo ovde čini mi se pomešali babe i žabe.
U svakom slučaju, vi imate svoj stav kako o izmenama Ustava, međutim, Ustav je izmenjen, mi sada radimo na setu pravosudnih zakona i nastavićemo da radimo na tome. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik, Danijela Nestorović.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, poštovana ministarka, pa naime, vrlo sam pomno pratila ovu raspravu u načelu i javna izlaganja svih mojih kolega i koleginica, pa i odgovore ministarke pravde.

Ono što je zapravo moj zaključak iz svega ovoga što smo čuli prethodnih dana je da neće ovo biti nikakve, kako gospođa ministarka kaže, tektonske promene u pravosuđu, ovo će biti zapravo tektonsko cementiranje nezakonitosti, tektonsko cementiranje nesamostalnosti i zavisnosti sudstva i tužilaštva.

Da je to tako to upravo potvrđuje i određeni broj amandmana koje je SNS podneo na upravo ovaj isti set pravosudnih zakona. Pre svega ovde mislim na Zakon o javnom tužilaštvu i taj famozni član 69. koji će zapravo omogućiti sve ono o čemu sam juče pričala. To je upravo to što će ta ista republička javna tužiteljka moći da radi i sve ono što je radila i do sada, ali će samo sad to biti na vrlo zakonit način.

Malopre smo čuli u izlaganju jednog od kolega, neću ga imenovati da prosto ne bih ostavljala prostora za repliku, jer zaista nema potrebe, ali smo čuli termin da se sa naših televizija čulo nešto što njima nije, što verovatno SNS nije odgovaralo. Znate kako, bilo bi korisno da u jednom određenom trenutku prekinemo sa tim – naše je, vaše je, leva i desna strana.

Naime, ovde se radi o građanima Republike Srbije, radi se o pravosuđu koje pripada i nama i vama i bilo bi poželjno, to se nije desilo naravno, da na toj istoj nacionalnoj televiziji dobijemo jedan vrlo dobar termin na kome će stručnjaci iz ove oblasti objasniti građanima Republike Srbije šta znače tektonske promene i šta bi zaista bila istinska reforma pravosuđa. Međutim, to se nije desilo.

Mi smo imali na televizijama, kako kolega iz SNS kaže – našim televizijama, stručnjake za ustavno pravo, stručnjake koji su zaista nezavisni i samostalni u svom radu koji su dali, možda čak i neki od njih su i ocenili kao pozitivne ove promene, ali su imali vrlo ozbiljne primedbe i kritike na pojedine odredbe ovih zakona koje bi mogle suštinski uticati na to da dobijemo zaista nezavisno i samostalno pravosuđe. Međutim, do toga sigurno neće doći.

Žao mi je zbog toga i zaista bih volela da smo ovde imali jednu, ajde da kažem, korisnu raspravu. Ovde smo se naslušali svega i svačega i upravo ono o čemu sam juče govorila – čuli smo javna suđenja, iznošenje dokaza u predmetima koji su još uvek žive, javne odbrane pojedinaca i zaista sam šokirana količinom neozbiljnosti u javnoj raspravi o tako bitnim zakonima koji će uticati na sudbinu svih građana Republike Srbije.

Naravno, u narednim danima, pošto imamo zakazan i Odbor za ustavna pitanja i Odbor za pravosuđe, ja se iskreno nadam da će pojedini amandmani koji su korisni, nisu zlonamerni zaista, tiču se svih građana Republike Srbije i nemojte opet da pominjemo…

Gospođo ministarka, sad izvinite, ali vama ću se lično obratiti – nije ovo ni naša, ni vaša, vi biste trebali da budete ministarka svih građana Republike Srbije.

Takođe bih zamolila i predsednika Odbora za pravosuđe da pažljivo i pomno zajedno pređemo sve ove amandmane i da bar jednom u istoriji ovog doma budemo saglasni da se radi o promenama koje će biti korisne svim građanima Republike Srbije.

Hvala.