Uvažena predsedavajuća, zahvaljujem se na reči koju ste mi dali.
Htela bih da građanima Srbije ponovo potaknem neke stvari koje se tiču usvajanja ovog seta pravosudnih zakona i da ih podsetim na način donošenja i na sve ono što se događalo prošle godine, na čitavu jednu pravnu mašineriju koja je pokrenuta da bismo mi danas ovde stajali i raspravljali o promeni pravosudnih zakona u Srbiji, zbog čega je to potrebno.
Ove dve diskusije ne privlače mnogo pažnje, nažalost mi smo ovde dobili dotle da se kršenjem povrede Poslovnika dovodi do jednog rialitija u Skupštini i da se na svaki način stvara privid da je Skupština jedno telo gde sede neki ljudi koji nešto pričaju i da to nema nikakvog značaja za život građana. Međutim, i te kako ima, jer izmene ovih zakona i te kako će imati uticaj na život građana, podsetiću ih samo na promene stava Vrhovnog kasacionog suda, koji je najpre utvrdio da banke nemaju pravo da naplaćuju troškove bankarskih kredita koje su pale, da bi samo neko vreme kasnije kada je već dvesta pedeset hiljada tužbi došlo pred sudove Vrhovnih kasacioni sud taj stav promenio. Da li je tu bilo korporativnog uticaja ili ne , ja to ne mogu da kažem, ja nisam procesalista, ja jesam doktor pravnih nauka, ali se bavim privrednim pravom, ali očigledno je da je od stava sudova, od ustrojstva sudija, od svega toga zavise i imovinsko stanje i veliki problemi koje građani Srbije mogu da dođu.
Vi se sećate da smo prošle godine Srpski pokret Dveri, zajedno, odnosno uporedno sa još nekoliko opozicionih stranaka, čiji su predstavnici sada u Srbiji, vodili jednu kampanju koju smo zvali - Ne promeni Ustava, ne na referendumu, jer smo smatrali da je u ovako krizno vreme otvaranje Ustava vrlo problematična stvar, a pogotovo zbog usvajanja pravosudnih zakona po, slobodno ću reći, diktatu, odnosno obećanju datom na putu ka EU, Evropskoj komisiji, na putu za koji su nam mnogo davno rekli da taj put nema alternative.
Izmene ovih zakona nije nastala, kao što se to ovde tvrdi da bi sudije i tužioci bili kako kažete nezavisniji ili samostalniji, a oni mogu biti samo nezavisni ili samostalni, što je nešto čemu se teži. Jasno je da tu ideal teško može da se postigne, ali ovo nije originalna potreba za izmenama ovih zakona. Zbog toga hoću da podsetim da je u postupku donošenja, odnosno predlaganja ovih zakona prošlo mnogo stvari koje su sve bile, pa mogu da kažem, na ivici imperativnih normi koje uređuju i procedure i razna unutrašnja akta, koja čak i Vlada uređuje svoje ponašanje.
Pre svega mi smo videli da je došlo do izmene Zakona o referendumu koji je menjan dva puta, bez javne rasprave, da je on ukinuo cenzus u ovako važnoj stvari gde se suverenost građana očitava kod referenduma, što je takođe bilo kritikovano od tog našeg tutora Venecijanske komisije, ali to je nekako prošlo, pa je onda održan referendum, januara 2022. godine. Kao neko ko je u njemu direktno učestvovao mogu da vam kažem da je sve učinjeno da se oni koji su trebali da budu članovi odbora, odnosno kako se zovu kontrolori, ne mogu da dođu na svoja mesta gde će kontrolisati. Pa, su se borili čitavog dana da bi bili tamo i mi smo u Nišu uspeli, kao i još dva velika grada, uspeli smo da zahvaljujući brojnim kontrolorima odbranimo referendumsku volju građana.
Danas ne postavljam pitanje legitimiteta toga referenduma, RIK je proglasio, međutim i kasnije, ali je bilo vrlo čudno, da recimo, u Tutinu imate 94% glasova. Da, to je vrlo neobično, ali u redu, ukinut je cenzus pa je i to moguće.
Takođe, šta se dešavalo posle. Dakle, to je bilo pre godinu dana, više od godinu dana. Nakon toga su bile brojne verzije, formirane radne grupe, više nismo mogli da se snađemo u brojnih verzijama i Venecijanska komisija, odnosno to savetodavno telo Saveta Evrope sačinjeno od njihovih istaknutih pravnika i specijalista za ustavno pravo, je davala svoje mišljenje na sve verzije. Međutim, javna rasprava je pokazala da je bilo brojnih kritika i sve te kritike koje su se čule u javnoj raspravi, mi ih čujemo danas ovde, i institut istaknutih pravnik, način na koje se do njega dolazi, i izmeštanje izbora sudija iz tela suvereniteta koje reprezentuje suverenitet, odnosno najvišu vlast u državi, a to nije predsednik države, verovali ili ne, to su građani Srbije, a vi ovde reprezentujete najvišu vlast u državi, samo što se često ne ponašamo tako, odnosno ja zajedno sa vama.
Takođe, ono što hoću da vam kažem, da je u toku, a ja se obraćam građanima, jer verujem da vi ovo znate, bilo je 58 različitih pristiglih predloga stručne javnosti koje Vlada nije ni pogledala, ne verujem da je stigla da ih pogleda, jer je samo 36 sati nakon završetka javne rasprave, ove predloge usvojila i poslala ih nama na odlučivanje.
Dakle, očito je da je javna rasprava bila, ne mogu da kažem, fingirana, ali kao i sve kod nas, kada se na čelo participativnosti treba da se sprovodi, onda je tu mnogo više fikcije nego stvarne želje za unapređenjem.
Sigurna sam, s obzirom da je Srpski pokret Dveri predložio, pa isto ovoliko 58 amandmana, da će se o tim amandmanima ovde raspravljati i da će se napraviti presedan u skupštinskoj praksi od kada sam, od avgusta meseca prošle godine u Skupštini, da će narodni poslanici vladajućih stranaka razmatrati po prvi put predloge opozicije. Zahvaljujem.