Nemojte da vičete, saslušajte malo, bar jednom jedni druge.

Koliko, gospodine Veselinoviću košta vaš glas? Koliko dinara, evra?

(Janko Veselinović: Nije na prodaju.)

Znači, vaš glas nije na prodaju, a dva miliona glasova građana Srbije jesu na prodaju. Znači, vi vredite više od svih građana Srbije koji su glasali za SNS i kada se pitate zašto ste na nivou statističke greške, evo vam odgovor - Ne možete tako tretirati građane. Ne možete ono što vi kažete da nikada ne biste, pripisivati građanima Srbije. Vi mislite da vi vredite, a da oni ne vrede, da je njih moguće kupiti. Pričali ste kako kupujemo mlade za 5.000 dinara, kako kupujemo ove, kupujemo one, niko nije na prodaju. Niko nije na prodaju, a vama kažem ako želite da jednog dana dođete ponovo na vlast, morate samo jednu malu stvar da pronađete da vam pomogne, a to je politika, ne čitanje tabloida Milovana Brkića naslova i podnaslova, nego politika. To nemate.

Što se tiče toga kako pričate sa ljudima u svetu, na moju veliku žalost i sramotu, imao sam prilike da vidim i lično. Ne vi lično, kad govorim generalno o ljudima iz opozicije. Imao sam, nažalost, tu sramotu da gledam kako se naši poslanici redom jedan po jedan - Aleksandar Vučić ovo, Aleksandar Vučić ono, Aleksandar Vučić ovo, Aleksandar Vučić ono, Aleksandar Vučić ovo. E, tako je izgledao razgovor naše opozicije i borba naše opozicije da se promeni mišljenje o Srbiji.

Ne brinite vi o Srbiji, vi brinete samo o tome kako srušiti Aleksandra Vučića i to vam je druga poruka. Tu opsesiju kada budete prevazišli, kada budete prestali da se takmičite sa ovima koji vam podižu lestvicu u ludosti, primitivizmu, bezobrazluku i nevaspitanosti, kada njih postavite po strani i krenete da se bavite politikom, možda ćete imati neku šansu. Samo što prvo treba da ga nadsedite ovde u sali, da sedite bar jednako koliko i on, a kada to uspete da radite jednako kao i on, pa da ga pobedite i tu neće biti nikakvih problema, mi ćemo vam čestitati. Hvala.

Reč ima Miodrag Gavrilović.

Povreda Poslovnika.

Znači, povredili ste član 27, gde predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom.

Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Odredbom člana 27. ne piše Ustava, ali se nadam da vi mislite da i Ustav predstavlja zakon. Znate, ima jedan član 21. o Ustavu, direktno ste prekršili moja prava kao građanina Republike Srbije, piše zabrana diskriminacije. Vi ste izvršili jednu diskriminaciju u odnosu na moje pravo da odgovorim kad sam direktno prozvan od strane jedne poslanice, a sada koristite to isto obrazloženje da drugom poslaniku date to pravo.

Molim vas da se o ovome izjasni Narodna skupština.

Šta ste sad ispričali? Nisam razumeo. Vi se za reč niste javili do maločas. Kakvo vaše pravo, šta ste hteli? Što se niste javili za reč bilo kada? Zašto zamerate meni što dajem drugim poslanicima pravo da odgovore? Da li ste vi razumeli šta ste rekli, nije mi jasno?

(Miodrag Gavrilović: Upravo vam kažem.)

Treba da se izjasni Skupština po pitanju Poslovnika ili po pitanju Ustava? Šta ste hteli? Jel treba da glasa Skupština?

(Miodrag Gavrilović: U Članu 27…)

Tek čitate. Kad pročitate, glasaćemo.

Reč ima Dejan Ignjatović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi moji Zaplanjci, evo obratiću vam se danas po amandmanima. U skupštinsku proceduru su podneta 1.203 amandmana na, po meni, odlične predloge zakona.

Dragi moji građani Srbije, ako će ova 1.203 amandmana da doprinesu da vi sutra bolje živite, onda vi sami procenite. Ovi amandmani, većina amandmana se podnose za samoreklamiranje, za izazivanje nekakvih ovde cirkusa, prelaženjem sa jedne na drugu stranu u skupštinske sale.

Pojedini narodni poslanici sebe stavljaju ispred predsednika Republike, komentarišu o njemu, koji je izabran sa ogromnim brojem glasova. Stavljaju Srbiju kao da su samo oni deca Srbije. Pa i mi smo deca Srbije, podjednako mi volimo ovu državu iz JS, na čelu sa Draganom Markovićem Palmom, kao i vi što volite i građani koji nisu.

(Dragan Jovanović: Vi ste deca Palme?)

Molim vas ne dobacujte, ne budite bezobrazni, ne dobacujemo nikom, suzdržite se malo. Vi, mi smo Palmini, majstore Ćuto, evo tebe ću da prozovem, pa možeš i ti mene posle da imam i ja pravo na repliku.

Da vas podsetim da i mi imamo Poslovnike o radu, dobili smo i mi kada smo ulazili u ovu Skupštinu, ne držimo uvis „Poslovnik, Poslovnik, Poslovnik“. Dajte predloge da narod bolje živi, nemojte amandmanima da ometate rad Narodne skupštine da ovo traje dva - tri dana i sad smo prekoračili neke rokove, dan ili dva.

Srbija je na pravom putu da je živa naša Srbija i živa bila majka Srbija! Živeli građani Srbije, verujte onim ljudima koji pravo misle i rade za vas. Živeli!

(Aleksandar Jovanović: Replika.)

Ja ću da prozovem tebe, pa ti onda prozovi mene, pa ćemo obojica da imamo replike. To neće moći. Možete da trošite vreme grupa koje imate ako želite.
Da li želite? Evo, izvolite.

Želim, naravno da želim.

Drugo, gospodine Orliću nismo nas dvojina na „ti“, ako ste se meni obraćali malopre, a gospodin Ignjatović nema šta, on je čista egzotika, bilo je vrlo za uživati slušati njega i uvek mi unapred radost kad govori neko iz ove „deca Palme“, iz ove poslaničke grupe.

Šta mi radimo danas ovde, gospodine Ignjatoviću, vas gledam? Pošto ste se vi meni obratili malopre, evo sad se ja vama obraćam, šta mi radimo ovde danas? Kako se zove ovo što mi danas ovde radimo? Jel vi znate zbog čega smo mi danas ovde ili tek tako da sad vi kažete meni nešto, ja vama nešto?

Ljudi, mi danas raspravljamo o zakonima o pravosuđu, pa ako je nekome stalo dotle, evo tu je ministarka pravde. Ljudi, ovo što vi radite je apsolutni cirkus, obesmišljavanje svega što treba da bude Narodna skupština.

(Nataša Jovanović: Koji zakoni, nabroji.)

Gospođo Jovanović, dakle, vi bivši radikali dajte malo suzdržite se.

Neću više da repliciram, rekao sam sve što treba, dajte uozbiljite se ljudi. Znam da vam je teško, evo vanredno stanje u Predsedništvu. Doći će informacija, da vidimo šta se dešava, dajte malo uozbiljite se. Hvala lepo.

Pa, pitaju poslanici znate o kom zakonu raspravljamo sada? Ne znate? E, pa, dobro. To je njih zanimalo da čuju, da li znate o kom zakonu raspravljamo sad uopšte? Nemate pojma.

Reč ima Dejan Ignjatović.

Zahvaljujem, predsedniče.

Evo, neću da pominjem ničija imena, pošto oni znaju zašto su danas ovde. Ja kažem da znate, na dobro odrađene predloge zakona ne bi podnosili ovoliki broj amandmana.

Ja sam ponosan što sam pripadnik JS već 15 godina. Neko od kolega me i pitao kad si došao ovde kod Palme, pa evo da znate 15 godina sam član JS i ponosim se. Imam jednu domovinu, imam jednu stranku, jednu koaliciju. Ja nemam rezervnu, niko me rezervno ne finansira, imam jedan pasoš. To je moje.

Izvinite ako sam vas ja uvredio nečim. Lako je da mi zabranjujemo iskope jednog, drugog, trećeg, četvrtog i da se vrtimo u začarani krug.

Živa bila JS! Hvala.