Reč ima ministarka Maja Popović.

Ja sam o ovome već izlagala, ali ne postoji poseban budžet za pravosuđe. Postoji jedan jedini budžet Republike Srbije, i on nije ćup bez dna.
Ono što je bitno da naglasim da će svakako i saveti pregovarati o visini tog budžeta. Vi uporno ponavljate da su oni, da će biti uskraćene, da će Vlada odlučivati, pa, mi o svakom budžetu i sad u ovom trenutku, kada Ministarstvo pravde pregovara o potrebama za pravosuđe, mi svaki put se dogovaramo i pregovaramo.
Više puta sam isticala, da radimo kao tim.
Što se tiče plata sudija i tužilaca, to sam takođe više puta govorila, mi imamo aranžman sa MMF, i mi smo time limitirani. Kada se bude novi aranžman za MMF ugovarao, ovo sve što smo do sada pričali će se pregovarati na te teme, povećanja plata sudija i tužilaca, ali to prosto, mi moramo da radimo u dogovoru, odnosno u pregovorima sa MMF.
Naravno, da Ministarstvo pravde podržava povećanje plata, jer povećanje plata predstavlja garant nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaštava. Ako treba da ponovim, na svaka dva sata, ja sam tu, ja ću ponoviti i naravno da podržavam predloge i sudija i tužilaca njihovih udruženja za ovo povećanje plata, ali za to moraju da se steknu uslovi. Zato je neophodno da svi mi ministri zajedno radimo, a sutra VST, u dogovoru sa Ministarstvom finansija, da donesu najbolji mogući budžet, a svakako će trebati da se pojača i kapaciteti ovih saveta, imajući u vidu da oni su dobili mnogo veća ovlašćenja o predlozima ovih zakona. Hvala.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Izvolite, imate reč.

Jednina i množina, rekli ste normativna jednina. Slušajte sada šta piše u članu 10. – drugi organ Republike Srbije AP, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, nosilac javnih ovlašćenja, fizičko i pravno lice, itd.

Znači u jednom stavu jednog člana imamo jedninu, normativnu, a i množinu, verovatno normativnu. Dosta je kontradiktornosti kod vas bilo i u subotu i u nedelju.

Pazite sada šta ste rekli u subotu, nisam siguran za vreme između 13.45 i 14.00 časova, rekli ste – nismo mi bili u obavezi, niti je Venecijanska komisija tražila, nego smo mi tražili od Venecijanske komisije da da mišljenje na naše predloge zakona, a onda ste u nedelju u 12.26, to sam dobro zapisao i zapamtio, rekli ste da je naša obaveza bila da pošaljemo Venecijanskoj komisiji, naš predlog o usvajanju plana, o akcionom planu pristupanju pregovora.

Još drugih nekih kontradiktornosti naravno da ima, ali da svedemo na ovu jedninu i množinu. Malo to deluje i neobično, s obzirom, da ako imamo javno tužilaštvo, to bi trebalo da predstavlja nas kao javnost da možemo da znamo šta tužilaštvo radi.

To je smisao reči, javno tužilaštvo. Kada to pretvorimo u normativnu jedninu, dobijemo tajno tužilaštvo.

Ne znam da li me razumete, Zagorka Dolovac, prosto je žena koja se ne pojavljuje i ne bavi uopšte ovim našim bilo kakvim problemima, ne štiti državu, kao što su kolege već rekle.

Ja vas molim da uskladimo tekst u našim predlozima Ustava i to će biti moj zakon sutra, da bar u tom pismenom delu bude sasvim u redu. Hvala.

Reč ima ministarka Maja Popović.

…Da sam rekla da Venecijanska komisija od nas nije ništa zahtevala, nego da smo mi zahtevali od Venecijanske komisije da nam da mišljenja na ovaj zakon, a ovaj drugi deo, ne razumem, možete da mi pokažete snimak, ja se stvarno ne sećam da sam tako nešto izgovorila, ne znam u kom kontekstu, zato što znam odlično šta sam rekla juče. Ono što sam želela da naglasim kada su određeni poslanici govorili kako idemo po diktatu zapadnih zemalja, zemalja KVINTE, u tom smislu sam rekla da nije Venecijanska komisija od nas zahtevala bilo šta, nego smo mi tražili mišljenje da li smo ove predloge zakona uskladili sa evropskim standardima i to je bila cela moja priča.
Što se tiče normativne jednine ili množine, ako i postoji neka greška, mi ćemo kroz tehniku to da…
(Miodrag Gavrilović: Ja vas molim da usvojite i ovaj moj amandman, već ste dva usvojili.)
Bio je red reči, ne pravopis. Hvala.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Da li neko želi reč?
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, dr. Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, dr. Prof. Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, dr Anna Oreg, Pavel Grbović i Janko Veselinović.
Reč ima Borko Stefanović.

Hvala gospođo predsedavajuća, mi smo podneli amandman na član 11. zakona o tužilaštvu. Da bismo bili precizni, pošto je ovde bila greška malopre, mi tražimo da se taj postojeći član izmeni i da on sada glasi – u cilju obezbeđivanja objektivnog pravovremenog i tačnog obaveštavanja javnosti o radu Javnog tužilaštva, ono je dužno da obezbedi informaciju o aktivnostima koje preduzima u vršenju javno tužilačke funkcije i postupcima koje vodi, itd.

Zašto ovaj amandman? Zbog toga što u onome kako je predloženo u Zakonu o tužilaštvu ne postoji obaveznost, nego postoji na neki način upućivanje da se javnost obaveštava, što je potrebno i plemenito i mislim da je važno, ali ono što tražimo i što jeste naš, ne samo pravni, već politički stav, da je Javno tužilaštvo, naročito sam vrh Javnog tužilaštva, dužno i u obavezi naročito najtežim krivičnim delima ili kako je ovde definisano o delima koja izazivaju pažnju javnosti, redovno obaveštava javnost.

Dakle, mi smatramo, da ne samo da je u obavezi, nego čak i da je u obavezi da to radi minimum jednom u sedam dana. To postoji u nekim drugim pravnim sistemima, smatramo da je to potrebno baš iz razloga da bi se izbegle situacije koje smo gledali i na ovoj Skupštini, uvažena ministarka, gde se definiše i priča o tome, o ovom i onom slučaju koji nije dobio odgovarajući pravosudni završetak.

Dakle, potrebno nam je tužilaštvo u neprekidnoj sedmičnoj obaveznosti interakcije sa javnošću i onda ne bismo imali situaciju kakvu imamo sada, da gospođa Dolovac, prosto, pa evo sada smo probili deceniju, kako izbegava na bilo kakav način, na bilo kom slučaju, u bilo kojoj osetljivosti, bilo kojoj težini krivičnog dela da razgovara sa javnošću i onda dolazimo do nepotrebnih spekulacija.

Onda političari, najčešće iz vlasti, vrše javna televizijska suđenja, onda se u televizijskim studijima se raspravlja o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja.

Ovaj amandman po našem mišljenju bi otklonio tu situaciju. Hvala lepo.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Da li neko želi reč?
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Želite reč? Izvolite.

Opet pričamo o nekom pravopisu, pričamo o tome kako bi bilo dobro da uskladimo neke stvari, ali evo imamo baš i primer u vezi sa usvojenim amandmanima.

Član 144, evo, molim kolege, mogu da pogledaju u ovoj zbirci propisa, strana 121, piše: nezavisnost sudija, a ranije smo imali u samom našem Ustavu nezavisnost sudije, a ovo će biti objedinjeno. Znači, prosto pričamo o normativnoj jednini, a imamo množinu.

To nije nevažno zato što će to biti važno za neko kasnije autentično tumačenje, gde će biti važno tumačenje kako smo mi mislili i na koji način da određene norme budu prihvaćene kod sudija i onda ćemo da izbegnemo situaciju da dolazimo do toga da postoji pravna mišljenja koja daju nadležna veća sudska i Visoki savet sudstva.

Imali smo raspravu na odboru o tome sinoć da li postoji sudska praksa kao izvor prava, pa kažu kolege ne postoji, ali u praksi ona jeste izvor prava i to treba da izbegnemo, jer normativna akta koja mi imamo u našem pravnom sistemu govore da imamo Ustav, da imamo međunarodno prihvaćene ugovore, da imamo opšta pravila međunarodnog prava, da imamo zakone i gde imamo druge opšte akte. Nigde se ne pominje da imamo kao izvor prava sudsku praksu.

Zbog ovakvih stvari, pravopisa i stilskih izraza moramo da budemo svesni da dolazi do problema jer se žuri. Brz sreću ne stiže i, naravno, što je brzo to je i kuso. Upravo to i radimo, jedemo plodove otrovnog drveta.