Izvolite.

Meni se čini da član 14. kaže nešto drugo, uvažena gospođo ministar, da mesečne naknade ima vrhovni javni tužilac, dok ministar ima razliku kao i istaknuti pravnik iz redova profesora fakulteta, ima razliku između svoje plate i one koju bi imao u Vrhovnom savetu tužilaštva. To nije izjednačeno i mislim da treba da pogledate to zakonsko rešenje. Hvala.

Imate reč.

On inače ima takvu platu. Plata svih članova Saveta je izjednačena sa njegovom platom. Da li me razumete? Da li ste me shvatili? Znači, svi članovi Saveta se izjednačavaju sa platom vrhovnog tužioca. On već ima tu platu, u tom smislu vam govorim.

Hvala vam.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.

Dame i gospodo, veliki problem našeg pravosuđa je neosnovano lišenje slobode koje se zloupotrebljava, ali i veliki iznosi naknada štete koje posle država plaća za neosnovano lišenje slobode. U Evropi postoji praksa da za svakog tužioca ponaosob i sudiju koji odobri pritvor i tužioca koji traži na kraju godine postoji evidencija koliko puta je bilo, koliko vremena je bilo neosnovanog lišenja slobode i koliko će biti to opterećenje za budžet.

Kod nas toga nikad nije bilo. Kod nas je samo na kraju godine zbirno navedeno koliko je država platila za neosnovano lišenje slobode, ali nikad ne znamo koji tužilac je to tražio i koji sudija je to odobrio. Bilo bi jako dobro da uvedemo i tu vrstu evidencije, a to ovde nema ni za Visoki savet tužilaštva, ni za Visoki savet sudstva. Pazite, ako jedan tužilac ili sudija jednom pogreši, u redu, dva, tri, pet puta, onda je vreme da se on bavi nekim drugim stvarima, a ne da odlučuje o pritvoru, niti da predlaže kao tužioci, niti kao sudije da ga prihvata ili odbija. Ta vrsta evidencije bi bilo nešto što bi dovelo do velike efikasnosti.

Moram da pomenem, koleginica Rakić je pomenula predmete gde je predsednik Republike navodno oštećen, gde su ljudi sa „Tvitera“ i sa „Fejsbuka“ bili procesuirani. Moram da kažem, od tih 25, ja sam branio u pet predmeta, svih pet sam odbranio optužene. Poslednji sad, žena iz Šapca je provela šest meseci u pritvoru jer je, navodno, ugrozila sigurnost predsednika preko „Fejsbuka“. Šest meseci pritvora je nešto što prosto nikome ne može da se nadoknadi ni na koji način, a i tužiocima pri Višem tužilaštvu u Beogradu i sudijama u startu je bilo jasno da tu nema krivičnog dela. Ta žena će dobiti višemilionsku naknadu štete, trenutno je parnični postupak u toku, ali sudija i tužilac koji su to dozvolili nikad neće odgovarati i to je problem. Hvala vam.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Komlenski i Torbica.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gajić i Aleksić.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milenković Kerković, Obradović, Puškić, Jakovljević, Kostić i Vasić.

Hvala vam.

Član 15. predviđa delatnosti i funkcije koje su nespojive sa članom Visokog saveta tužilaštva i takođe predviđa da on u trenutku izbora ne može biti član političke stranke, niti da se bavi javnim ili privatnim poslom, izuzev nastavničke delatnosti na pravnom fakultetu.

Mi traži da on ne samo u trenutku izbora, već i u trenutku kada se predlaže ne može biti član političke stranke. Takođe tražimo da ukoliko želi i treba da radi neke poslove van radnog vremena to može samo uz dozvolu Etičkog komiteta, naravno, uz objavljene odluke. Takođe, što se tiče ovog stava po kome član Visokog saveta tužilaštva može da vrši funkciju nastave, odnosno može da predaje na Pravosudnoj akademiji, smatramo je značajnim sukobom interesa, jer taj isti Visoki savet tužilaštva odlučuje u nastavnim programima na Pravosudnoj akademiji i praktično član Saveta odlučuje o programima koje će predavati, a koje je verovatno sam predložio na Pravosudnoj akademiji.

Zakon je pun takvih kontradiktornosti, dok jedne diskriminiše, drugima daje privilegije koje su nespojive sa ovako značajnom funkciom i zbog toga tražimo da se ovaj član izmeni, u skladu sa našim amandmanom. Hvala.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.

Dame i gospodo, danas, juče i prethodnih dana smo mnogo pričali o podeli na tri grane vlasti i kako vlast ima pravosuđe. Ono što mora da se kaže, pogotovo za tužioce, to je da tužioci ne vide sebe kao vlast, ne osećaju se kao vlast. Osećaju se kao državni činovnici. U velikom broju razgovora sa njima oni to i ne kriju. Ono što je naš posao, i kao pozicije ili kao opozicije, kao političara, je da im pomognemo da oni stvarno postanu vlast. Međutim, ono što ja njima stalno govorim, pogotovo tužiocima, nijedna vlast ne pada sa nema, nijedna vlast ne pada u krilo. To što piše u Ustavu ili u ovim zakonima, da oni jesu vlast, to znači da u stvarnom životu i jesu vlast.

Moja poruka njima, a i poruka advokature u celosti jeste da sudije, a pogotovo tužioci moraju da se izbore za vlast, moraju da se bore da tu vlast zadrže jer, ponavljam, nikome se vlast ne daje, za vlast uvek mora da se izbori. To je jedan od razloga, jedan od više razloga zašto advokatura i nije pozvana da učestvuje u pripremi ovih zakona. Priznajem da bi mene bilo prilično sramota da je neko ispred Advokatske komore Srbije učestvovao u pripremi ovih zakona.

Tako da, kad sam pročitao Predlog, moram priznati da mi je bilo drago što niko iz Advokatske komore Srbije, ispred Advokatske komore Srbije, u ime Advokatske komore Srbije nije učestvovao u pisanju ovog Predloga. Jer, pored mog, znači opozicionog, takav je stav i Advokatske komore i mi smo spremni da pomognemo pogotovo tužiocima da se izbore da postanu vlast u ovoj državi. To niko neće raditi umesto njih, moraju da urade oni sami, ali ćemo im mi pomoći u tome.

Hvala.