Dobro, pošto vremena nemate ni po jednom osnovu, dao sam vam reč na poverenje, a vi nećete da govorite ono za šta ste reč tražili.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.

Takođe, kao kolege koje su prethodno izlagale amandmane i predložili da se u ovom članu 17. stav 1. tačka 7. briše odredba koja govori o tome da VST treba da obrazuje komisiju za odlučivanje o prigovoru, i takođe smatramo da to treba da radi su.

Dakle, da bi to pravno sredstvo moglo da bude delotvorno kada je reč o prigovorima, u vezi i protiv obaveznog uputstva. E sada Vlada je dala mišljenje na ovaj amandman da je naš predlog protiv Ustava i citira odredbu Ustava koja kaže da niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo, i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju pojedinom predmetu.

Ja bih odgovorila da ovde zapravo nije reč o sadržaju prigovora, dakle, sadržaju, nekog konkretnog odlučivanja u vezi sa sadržajem nekog predmeta, već protiv zloupotrebe hijerarhijskih ovlašćenja, jer tako nešto je vrlo moguće i to je ono na šta takođe ljudi treba da imaju delotvorni pravni lek.

U tom smislu vaš odgovor i ovakvo tumačenje Ustava je vrlo neubedljivo, zato što zapravo Ustav ne daje nikako rešenje o tome ko treba, ko odlučuje o prigovoru na obavezno uputstvo vrhovnog javnog tužioca, ili glavnog javnog tužioca, te zakonodavac ima mogućnost da to sam odredi. Mi smo ovde, jel, zakonodavci, i mogli bismo da imamo drugačije rešenje, čuli ste mnogo komentara da bi to trebalo da radi sud, i mislim da bi valjalo da to razmotrite.

Inače, kontrola prosto tog hijerarhijskog postupanja, ako se vrši unutar već same hijerarhije i nije neka kontrola.

Samo bih iskoristila vreme ovlašćene zamenice predsednika poslaničke grupe da pitam ministarku da odgovori na nešto na šta ranije nije odgovorila, na pitanje profesora Đorđa Pavićevića, u vezi sa diskriminacijom profesora prava, koji recimo predaju na nekim drugim fakultetima, ne na Pravnom fakultetu.

Zašto bi recimo istaknutiji pravnik bio i mogao da zadrži radni odnos na fakultetu, pravnik recimo sa Megatrenda, a ne pravnik sa Ekonomskog fakulteta ili Instituta za uporedno pravo ili FPN. Šta je odgovor za tu vrstu diskriminacije i zašto baš isključivo pravnici sa Pravnog fakulteta, a ne i nekih drugih fakulteta. Zahvaljujem.

Reč ima ministarka.

Pa, što se tiče toga zašto smo ostavili samo profesora pravnog fakulteta, imajući u vidu da u našem pravnom sistemu postoji to usklađivanje vezano za sudiju Ustavnog suda, pa smo u tom smislu povukli paralelu. To je odgovor na vaše pitanje.

Hvala.
Na član 17. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Nalazimo se danas u jednoj zanimljivoj polemici o tome da li istaknuti pravnici sa pravnog fakulteta mogu da budu ili ne i drugi pravnici sa drugih fakulteta i sinoć smo na odboru imali jednu vrlo zanimljivu raspravu o tome, pa kada sam ja tvrdio da je vrlo važan taj materijalni status povećavanjem plata zaposlenima u tužilaštvu i kad sam objašnjavao da je važno da imamo odnos prema državi takav da stvaramo mogućnost da ona bude konkurentna i da privlači kvalitetne ljude da budu u tužilaštvu, da budu naše sudije. Dakle, da najkvalitetniji ljudi i najkvalitetniji pravnici budu u tužilaštvu nam je cilj i onda nećemo dolaziti u situaciju ili će te situacije biti retke da država mora da nadoknadi određena materijalna sredstva 30, 40, 50 miliona evra godišnje ili više godina.

Ono što vi kažete, da je finansijski element važan za profesore pravnog fakulteta, jer oni imaju najviše plate i zbog toga su oni motivisani da samo oni budu u toj grupi, samo mi je važno da znam da li Vlada, opet jedna kontradiktornost, smatra finansijski element važnim ili smatra da on nije važan? Ja smatram da je važan. Smatram da zaposleni ljudi treba da imaju svoje radno vreme, da rade osam sati, koliko je propisano, da imaju vremena za sebe i da budu ispunjeni i zadovoljni ljudi, jer samo zadovoljni ljudi u ovoj zemlji mogu da pruže i zadovoljavajuću pravdu koja je bitna za građane.

Tužioci posebno, ljudi koji se ne doživljavaju ozbiljno u narodu i javnosti, treba da znaju da iza njih stoje predstavnici građana koji traže da imaju adekvatnu i dosledan položaj.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gajić, Parlić i Jovanović.
Reč ima podnosilac amandmana.

Vi ste danas dva puta, ministarko, rekli za dva slučaja, za slučaj na naplatnoj rampi i rušenje u Savamali, da su slučajevi završeni, jer je to presuđena, itd. Pa, nije u tom stvar, da se to završi, gospođo, nego da pravda bude zadovoljena. Znači, suština pravosuđa i da bude zadovoljena pravda, a ne da vi izigrate sudski proces.

Ja moram da vas pitam da li vi znate da li je to istina da je Dejan Stanojević, vozač Zoran Babića, koji je, kako mnogi građani tvrde, preuzeo krivicu Zorana Babića, pomilovan prošle godine u decembru i da je to uradio Aleksandar Vučić lično? Da li je to istina, gospođo?

Reč ima ministarka.

To su apsolutno insinuacije.
Ja, zaista, nemam taj podatak. Zaista nemam…
Vi mene pitate da li ja znam šta se događalo u tom postupku?
(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)
Šta kažete? Šta znači to? Ja sad treba da idem i da čitam svaki slučaj koji vas zanima.