Zahvaljujem.
Drago mi je da se ministarka vratila sa tako važnog sastanka.
Sećam se kada smo imali u Ministarstvu pravde prvi sastanak sa predstavnicima Venecijanske komisije, vi ste došli nakon toga da se javite i predstavnicima opozicije, što je kulturno i učtivo sa vaše strane, i rekli ste – hvala vam što ste došli na sastanak sa Venecijanskom komisijom. Ja sam vam tada odgovorio da bih ja došao vrlo rado i na sastanak sa Ministarstvom pravde i da bih se takvom pozivu uvek odazvao, jer smatram da poslanička obaveza nije da radi samo ono što mu je prijatno, već i da učestvuje u svim tim procesima. Nažalost, taj poziv nikada nije usledio.
Prva prilika kada smo mogli da razmenimo argumente bila je na tom javnom slušanju u Beogradu. Ja sam na tom javnom slušanju učestvovao. Ja sam i govorio, ali sam pre svega slušao. Vi ste uglavnom govorili, tj. slušali ste sebe i napustili ste i obrazložili ste zbog čega, ali zaista mislim da ste mogli, to jest da je makar i to slušanje moglo da se održi neki drugi dan, da je bilo važno da budete tu ne da biste čuli mene ili druge poslanike, jer to ćete čuti u plenumu, već da biste čuli reč struke koja je bila prilično ujedinjena oko nekih tema i čije ste predloge olako odbacili.
Pred nama se nalazi sada još jedna reforma pravosuđa. Ja mislim da u srpskom jeziku verovatno više ne postoji reč koja izaziva veću zebnju među građanima nego što je to reforma. To ih verovatno plaši više nego što ih je nekada plašila promaja. Dakle, niko živi više u ovoj zemlji ne veruju u neku reformu. Dakle, nakon reforme pravosuđa, mi sada imamo reformu reforme pravosuđa. Da li takav proces može da donese nešto dobro, ja nisam siguran.
Činjenica je da smo dobili prelaznu ocenu od Venecijanske komisije. Dakle, neću da poričem nešto što je prosto tako i to nakon višegodišnjeg međusobnog mrcvarenja. Dakle, ovaj proces traje godinama unazad i mi sada možemo to naše dugo putovanje u Evropu da kažemo da smo jednu etapu prešli, koliko-toliko, uspešno.Ali, prelazna ocena je ocena šest. Ako je neko time zadovoljan, to je u redu, to je lično pravo svakog pojedinca, ali ja duboko verujem da država Srbija ima dovoljno ljudi, dovoljno kvaliteta i dovoljno znanja da dobije desetke, a ne da dobija konstantno šestice.
Zašto smo mi, između ostalog, dobili tu ocenu šest? Ja bih rekao i zbog načina na koji ste upravo vi postupali u toku celog ovog procesa. Vi ste iskoristili svoje zakonsko diskreciono pravo, svoje ovlašćenje da formirate radnu grupu prema nekim kriterijumima za koje ste vi smatrali da su ispravni, pa tako, recimo, u radnoj grupi nije bilo predstavnika Advokatske komore Beograda, iz Srbije, nije bilo predstavnika određenih organizacija civilnog društva zato što ste vi ustanovili da nije prirodno da se nalaze u toj radnoj grupi ukoliko su se u prethodnoj fazi protivili ustavnim promenama i ukoliko su pozivali građane da na referendumu glasaju protiv predloženih ustavnih promena, kao da oni samim tim gube pravo da kasnije učestvuju u što boljoj redakciji zakona koji će kasnije obeležiti živote svih nas.
S tim u vezi vas pitam, i to je ono što izaziva moju zebnju i sumnju kod mene, da kada je reč o instituciji istaknutih pravnika kaže se da za istaknutog pravnika ne može biti izabrana osoba koja je svojim javnim istupanjem ugrožavala nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Imajući u vidu da je osnovni motiv ovih ustavnih promena, kako ste vi rekli, upravo jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, da li to znači da neko od svih onih profesora pravnih fakulteta, od svih onih advokata, od svih onih advokata, od svih onih zaista uglednih pravnika će zbog toga biti diskvalifikovani, da će im biti onemogućeno da se nađe na toj funkciji, a da će za istaknute pravnike biti birani samo oni koji su se istakli u promociji ovih ustavnih promena?
Glavna teza predstavnika vladajuće većine jeste da se usvajanjem ovog seta zakona oni odriču uticaja na pravosuđe. Ja ne bih rekao da je to tačno. Mislim da se ovde, pre svega, radi o odricanju od odgovornosti na uticaj na pravosuđe, a taj uticaj će da ostane, taj uticaj je i dalje jak. Taj uticaj je čak i presudan u nekim segmentima. Između ostalog, to se vidi u sastavu Visokog saveta tužilaštva. Od 11 članova, šest članova Visokog saveta tužilaštva su lica koja su izabrana političkom voljom vladajuće većine. Među tih šest lica ste i vi. Danas vi, sutra neko drugi ko bude na toj funkciji i moje pitanje za vas jeste zbog čega se u tom zakonu odustalo od onog rešenja koje je implementiran u Zakonu o visokom savetu sudstva, gde ministra nadležnog za pravosuđe jednostavno nema?
Niste ni vi lično kao oličenje određene funkcije tu najproblematičniji. Najproblematičnija je koncetracija moći, koncentracija ovlašćenja u rukama jedne osobe koja se u Srbiji zove Zagorka Dolovac. Čuvena Zagorka Dolovac. Niko ne zna tačno zbog čega je ona čuvena, jer najmanje što smo u životu jeste da smo čuli njen glas, ali to je otprilike ona sila nevidljiva koja se nikad ne pojavljuje i nikada ništa ne rešava.
Zagorka Dolovac osim što sama učestvuje, što je sama član Visokog saveta tužilaštva, ona bira, učestvuje u biranju jednog člana Saveta iz reda nosilaca javno-tužilačke funkcije, zatim učestvuje u formiranju komisija koje će odlučivati o prigovorima protiv obaveznog uputstva, o prigovorima protiv rešenja o supstituciji i devoluciji i ona je jedan od pet članova komisije koja će birati istaknute pravnike ukoliko se ne postigne, a znate i sami da se neće postići dvotrećinska većina u Skupštini i da će se opet u tom krugu od pet ljudi, od kojih su svih pet izabrani političkom voljom vladajuće većine, oni birati tih osam istaknutih pravnika. Pritom, od tih pet ljudi među njima je i jedan čovek koji se na toj funkciji sada šest i više meseci nalazi protivzakonito. Reč je o Zaštitniku građana kome je u julu prošle godine istekao mandat i to je direktno poruka i vama, gospodine predsedniče Narodne skupštine, koji sedam meseci izbegavate da uradite svojou zakosnku dužnost, da objavite taj javni poziv.
Kada je reč o samom ovom paketu zakona, nije ovde samo suština u tekstu ovih zakonskih rešenja. Uvek je najvažniji politički kontekst u kom se ta rešenja kreiraju. Taj kontekst, naravno, zavisi od pravne i političke kulture koja, nažalost, u Srbiji nije na visokom nivou. Zašto je to tako? To je pitanje za sve političke aktere. Svi mi snosimo deo odgovornosti za to. Što više moći u rukama imate, to više i odgovornosti za kreiranje tog političkog konteksta imate.
Ja ću vam dati jednostavan primer kako se taj tekst i kontekst razlikuju. Tekst zakona zabranjuje neprimeren uticaj na sudije i na nosioce javnotužilačkih funkcija. Da li treba da piše neprimeren ili svaki uticaj, to je nešto o čemu može da se razmatra, ali jasna je namera zakonodavca da se to zabrani. Međutim, da li je jasna namera svi nosilaca pravosudnih funkcija da se to, zaista, u praksi ne dešava.
Podsetiću vas da ni vi lično, niti vrhovni javni tužilac, niti bilo ko u ovoj zemlji od nosilaca sudskih funkcija nije reagovao na to kada je optuženi u jednom predmetu intervjuisan dok je bio u kućnom pritvoru od strane svog advokata. Pri tome, nije ni to toliko čudno, advokat ga intervjuiše dok je postupak i dalje u toku, nije pravosnažno okončan. Razgovaraju o samom toku postupka, komentarišu radnje drugih učesnika u postupku, a pri tom sve vreme taj advokat i taj voditelj i predsednik Odbora za pravosuđe i tada član Visokog saveta sudstva, koji bira sudije, i tada član Državnog veća tužilaca, koji bira javne tužioce, i da se niko u ovoj zemlji nije zapitao da li je to neprimereni uticaj na pravosuđe.
Da li je neprimereni uticaj na pravosuđe kada predsednik države, komentarišući taj isti intervju dovodi u pitanje dužinu trajanja pritvora za okrivljenog u tom postupku i upoređuje sa nekim drugim slučajevima? Da li ste komentarisali, da li je neprimeren uticaj na rad pravosuđa ili možda čak ometanje pravde to kada u postupku zbog smrti Stanike Gligorijević tužilaštvo iz šest pokušaja ne može da dobije sporna dva minuta snimka sa naplatne rampe i da onda usred postupka predsednik države izađe i kaže – video sam snimak, nije Babić vozio? Kao da božjom rečju se ovde donose sudske odluke. Zbog čega predsednik države nije pozvan da svedoči u konkretnom slučaju?
Zašto, na primer, niste reagovali kada je jedan koalicionih partnera, klimavih koalicionih partnera, u jednoj od tih faza njihovih rasprava, u jednoj emisiji na „srećnoj televiziji“ rekao – kako on zna gde je bila čija glava u trenutku jedne saobraćajne nesreće, a u kojoj je poginula jedna osoba, ali nije, eto, da on sada nešto preti, nego on, eto, čisto tako zna? Interesuje me zašto nije ni pravosuđe to znalo? Zašto ste se vi pravili da ne znate da je to uticaj na pravosuđe, nedozvoljeni uticaj na pravosuđe?
Pomenulo se ovde više puta ta čuvena reforma za vreme prošle, prošle, prošle vlasti, iz one prethodne decenije, koja je zaista bila katastrofalna. Mislim da je to činjenica oko koje su se svi ovde složili. Pomenuto je da su se na sednicama opštinskog odbora birale sudije. To jeste ozbiljan skandal. Ko god je to uradio zaslužuje doživotnu diskvalifikaciju iz politike, da se nikada više ne bavi politikom ni u vlasti, ni u opoziciji, ni kao grupa građana.
Samo da vas podsetim da ste vi tu otišli korak dalje kao vladajuća većina. Vi niste birali sudije na opštinskim odborima. Vi ste izigravali sudije na opštinskim odborima. Vaši opštinski odbori su se izjašnjavali o tome da li je Nebojša Stefanović ugrozio svojim činjenjem ili nečinjenjem predsednika države i njegovu porodicu, pa su se redom odbori izjašnjavali da li je, ne građanin Nebojša Stefanović, nego ministar odbrane Nebojša Stefanović, član Saveta za nacionalnu bezbednost Nebojša Stefanović, to uradio. Dakle, vi prosto imate taj poriv da nezavisnost pravosuđa i onda kada to isto pravosuđe treba vas i vašeg predsednika da brani. Dakle, jednostavno ne možete da se otrgnete od te beneficije koju ste stekli koncentracijom ogromne količine moći u svojim rukama.
Da se vratimo na tu Venecijansku komisiju i prelaznu ocenu. Neka rešenja koja ste vi implementirali su sa teorijskog aspekta vrlo solidna i ja ih ne sporim, ali nažalost pravna teorija ne poznaje toliko dobra rešenja koja kada implementirate u loš politički pravni kontekst daju odlične rezultate. To je ono na čemu mora da se radi narednih godina i to je ono zbog čega mi, kao poslanička grupa, ne možemo da podržimo usvajanje ovih zakona, ali nemojte da brinete, vi ćete imati, naravno, većinu i imate većinu SNS.
Čuli smo od socijalista da će oni podržati ovu reformu, kao što su podržali i prethodnu reformu, kao što bi sutra podržali, koju sada kritikuju, svaku sledeću reformu, kao što bi izglasali reformu pravca kretanja Zemlje oko Sunca samo da se vlast u ovoj zemlji ne reformiše i da oni ostanu na tim pozicijama. Njihovu podršku ćete imati i nemojte da brinete zakoni će vam biti usvojeni. Zahvaljujem.
