Član 6. kaže: „sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije ili za glasanje ili pri donošenje sudske odluke“, itd.

Ono što ja predlažem ovim amandmanom jeste da sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela. Prvo treba da stoji glavna misao – sudija ne može biti lišen slobode.

Vi ste u obrazloženje rekli, zašto ste odbili ovaj moj amandman, da je to odbijeno, pa sad putujemo kroz ovo što ste rekli, na isti način kao i moj amandman na član 4, a tu piše da se amandman ne prihvata iz razloga što je član 4. Predloga zakona formulisan u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa. Onda pređemo na jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa.

Koji to član, ako je vaš Predlog zakona u skladu sa ovim jedinstvenim izgledom propisa, metodološkim, da li to znači da moj amandman nije? Zašto ste dali takvo obrazloženje? Moj amandman je potpuno u skladu sa ovim metodološkim propisima, samo što sam ja tražio da sloboda bude naglašena. To sve vreme govorim.

Evo, a šta kaže Božidar Grujović i o slobodi: „Ona nas ljude čini i daje vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost i pravosudije. Dužnost je poglavara osloboditi neosloboždene i slobodu vilajetsku sačuvati, jerbo nam je u slobodi dva puta mio i sladak život. Gdi nema slobode, tu nema ni života. Gdi razuma i pravde nema, tu nema ni zakona“.

Ja hoću da se naglasi taj deo koji je vezan, u vezi sa slobodom, zato što je ona za nas važna, zato što je za sudiju važna, a da ne bude u drugom delu stava. Jeste obrazloženje duže, ali na taj način DS naglašava da je sloboda za sudije važna.

Reč ima ministarka Popović.

Ja se vama zahvaljujem na tim citatima. Zaista su poučni, ali nemojte se ljutiti zašto nismo mi prihvatili to. Jednostavno, dali smo svoje obrazloženje iz kojih razloga. Nema potrebe za ljutnjom.
Htela sam da odgovorim vezano za poslanicu Parlić koja je ušla u ovu salu i napala me. Ja nisam htela da pominjem uopšte njeno ime pre nego što je ušla, u popodnevnim časovima, u salu.
Šta se desilo? Nakon njenog izlaganja kolege iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija odmah su otišli u nadzor. Odveli su sve štićenike u Opštu bolnicu u Šabac, gde su lekari ih pregledali i nisu ustanovili nikakve povrede koje je navodila poslanica, lažno optuživši Ministarstvo pravde i Upravu za izvršenje krivičnih sankcija da zlostavlja svoje štićenike šaljući ih na prinudni rad sa štetnim materijama, pominjući krvarenje iz nosa, povraćanje, itd.
Pored toga, želim da navedem da je u svom govoru Ivana Parlić pomenula 19 osuđenih lica, navodeći imena, od kojih pet lica više uopšte nisu na izdržavanju kazne, dok dva imena i ne postoje u evidenciji Zavoda.
Tako da, ja ne znam šta je problem, a zarad javnosti želim da pitam ovom prilikom poslanicu – šta je bio povod da iznese takve neistine vezane za KPZ?

Samo polako.
Vi hoćete po amandmanu, a vi hoćete da odgovorite?
Evo, prvo vi.

Ministarko, neposredan povod je bilo obraćanje ljudi koji su zaposleni i u zatvorskoj ustanovi i u Eliksiru. To su ljudi koji su svesni opasnosti kojima su izložene ti mladi ljudi. oni ne lažu. Uopšte ne lažu. To je istina što sam rekla. Drugo, ja sam vam tražila izveštaj lekara i vi nam to nam niste dostavili.

S druge strane, evo odmah da vam kažem, da dokažem vašu neistinu. U izveštaju, u vašem saopštenju piše da rade pet do šest sati, a evo šta kaže evidencija – rade od 07 do 15 časova. To je osam sati, koliko se ja sećam. Ukoliko me moja pažnja ne vara, to je osam sati. Lako je izračunati od sedam do 15 koliko je radno vreme. Znači, to je druga laž koja je u vašem saopštenju.

Treće, po dokumentaciji Eliksira, ovde jasno stoji da su zaposleni izloženi nizu štetnih opasnosti, kao što su: materijal, otpad, štetne materijale, opasnost od pada, opasni kablovi, opasna buka, itd. Vi ste rekli da nisu uopšte izloženi bilo kakvoj opasnosti.

Gospođo, za manje od jednog dana napravili ste toliko, izneli ste toliko neistina. Trudim se da budem ljubazna, da ne kažem laži, mada nije grubo, pošto ste i vi mene nazvali lažovom. Znate, Srbija više nije studio Jovane Jeremić i televizije „Pink“. Znači, mi to ne dozvoljavamo.

Vi ste se tu, gospođo, raskomotili, ali, znate, nema šanse da ti mladi ljudi hoće da vama nešto priznaju, zato što znaju da ste saradnik mafijaškog klana. I vi lično…

(Isključen mikrofon.)

E, sad ste otišli preko svih granica.
Vi ste hteli po amandmanu?

Tako je, ja se ljutim. Imam pravo da izražavam svoje nezadovoljstvo. Za DS na prvom mestu je sloboda, a vama je kažnjavanje.

Eto, toliko o neslobodi.
Reč ima ministarka.

Jeste li završili sa svojim političkim izlaganjem i stavljanjem mene kao ministra pravde u kontekst toga da sam ja na čelu nekog klana?
(Ivana Parlić: Vi ste saradnik, ne na čelu.)
Saradnik, svejedno. Nemojte me prekidate kada ja izlažem.

Prestanite da dobacujete.