Hvala.
Jutros smo razgovarali o tome kako je Narodna skupština pre 142 godine, ovde, ova Narodna skupština ne na ovom mestu, već na drugom tamo gde je sada bioskop Odeon pričala o izgradnji, o izgradnji pruge koja je inače Srbija dobila kao obavezu kada je 1878. godine postala nezavisna država, da kao i sve druge evropske države izgradi prugu.
Malopre smo čuli kako država ne treba da se gradi, i kako ne treba da se gradi ništa, i kako država treba da stoji, odnosno da bude, verovatno onako kao je izgledala neke 1878. godine, i to smo čuli da je politički program, da ne treba ništa da se gradi, da nam ne trebaju ni putevi, ne trebaju nam ni pruge, ne trebaju nam ni aerodromi, ne mora ni jedan grad da bude saobraćajno povezan, ne trebaju nam ni fabrike, ne trebaju nam ni radna mesta, ne treba ništa da se gradi. Čuli smo sada, da ovde ima onih koji građanima Srbije nude da se ništa ne gradi. A, to je zato što ništa ne znaju da izgrade, jer da nešto znaju da izgrade, verovatno bi gradili. E, kako to izgleda, ja ću vam reći na nekoliko primera. Evo, uzećemo samo puteve i pruge.
Od 1976. godine do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije za 36 godina izgrađena je nula kilometara pruga, nijedna jedina pruga, nijedan metar pruge, nijedan centimetar pruge. Od 2012. godine do 2022. godine izgrađeno je 134,7 kilometara nove pruge, mogu i da pominjem ko je ako to nekog interesuje, Pančevački most, Pančevo glavna, Gilje – Ćuprija, Paraćin, Mala Krsna, Smederevo - Luka Smederevo, brza pruga Beograd centar - Novi Sad, Subotica – Horgoš - državna granica.
Od 2001. godine do 2012. godine rekonstruisano je ukupno na teritoriji Republike Srbije 31 kilometar pruga, za jedanaest godina 31 kilometar pruga. Koliko to dođe 300, 400 metara godišnje? Tako nešto, jedna jedina pruga od Batajnice do Golubinca. Od 2012. godine do 2022. godine u Srbiji je rekonstruisano 754,9 kilometara pruga, da ne čitam sada taj spisak pruga, trajaće dugo, znaju oni građani Srbije koji žive u tim krajevima, ko je su pruge rekonstruisane?
Znači, ukupno kad saberemo novoizgrađene, i rekonstruisane pruge od 2001. godine do 2012. godine novoizgrađeno je i rekonstruisano je 31 kilometar, a izgrađeno je i rekonstruisano 889,6 kilometara. Tako je kada se gradi.
U ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije gradi se 156,8 kilometara pruga, obnavlja i gradi, a verovali ili ne od 2023. godine do 2030. godine biće izgrađeno i rekonstruisano 1729 kilometara pruga. Ako uzmemo u obzir da u Srbiji ima nešto malo više od 3.300 kilometara pruga, onda vam je jasno kako je to kada se gradi.
Ajmo, sad na puteve, do 2012. godine otkad su počeli da se grade auto-putevi 70-ih godina 20. veka, izgrađeno je ukupno 596 kilometara puteva. Od 2012. godine do danas izgrađen je 381 kilometar, trenutno se gradi 502,7 kilometara puteva i brzih saobraćajnica. Gde se sve gradi, ne treba takođe da pominjem posebno, jer to znaju građanke i građani Srbije u tim krajevima Srbije gde se gradi.
Planirano je za rekonstrukciju i izgradnju od 2023. godine 944 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Već možemo da kažemo da će se jedna graditi, a to je oko 105 Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, već će biti potpisan ugovor u januaru sledeće godine. To je znači od tih 944 kilometara već 105 kilometara manje.
E, tako je to kada se gradi i tako je to kada je politika države da se država razvija i da se gradi. Tako je to i kada vodite računa da se svaki deo Srbije ravnomerno razvija. Da ne pričamo sada o aerodromu „Nikola Tesla“, da ne pričamo o tome kakva je hajka bila kada je gašen JAT i kakve smo sve gluposti slušali da Srbija ostaje bez avio kompanije, da Srbija više nema avio kompaniju, a danas je Er Srbija najjača regionalna avio kompanija, 15 novih linija su otvorili prošle godine, 22 nove linije otvaraju ove godine. Danas je Srbija u vlasništvu 86% Er Srbije, počeli smo sa 51%, a danas smo vlasnici 86% Er Srbije i sa ponosom taj primer govori o tome šta znači kada ste hrabri i kada ste spremni da radite i kada ste spremni da povlačite hrabre poteze u interesu zemlje.
Prošle godine aerodrom „Nikola Tesla“ imao je tri puta više putnika, od prvog sledećeg aerodroma u regionu, računajući Ljubljanu, Bukurešt, Sofiju, pa sve tamo do Atine i Istambula, ne računajući Atinu i Istambul, tri puta više putnika. Do letnje sezone se završava novi terminal, sa potencijalom do 15 miliona putnika, imali smo oko šest miliona putnika.
E, tako je to kada se gradi. Kada se gradi, tada se država razvija, tada se nova radna mesta obezbeđuju za ljude, tada imamo viši životni standard, tada raste BDP i tada naravno građani podržavaju. Građanke i građani podržavaju takvu politiku.
Dakle, sada smo imali priliku da vidimo, odnosno da čujemo, izvinjavam se, da postoji politika da se u Srbiji ništa ne gradi i da sve konzerviramo i da ćutimo i da se pravimo da nam je dobro i da ne treba ništa da radimo. Verovatno ne treba ni da radimo, tako je u komunizmu, ako se sećam, mi koji smo imali marksizam znamo kako je to bilo, svako radi koliko može, a dobija koliko mu treba. Verovatno ne treba ni da se radi, jer kako će da grade oni koji ne znaju da grade.
Zato ćemo mi nastaviti da gradimo Srbiju, da sprovodimo politiku Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da se Srbija razvija. Ako misli neko da nije dobro da se gradi, neka ode sa mnom u Sombor da pita građane Sombora da li im treba brza saobraćajnica do Kikinde i Nakova, pa će ti građani da mu odgovore da li im to treba. Neka odu u Kragujevac da ih pita da li im treba obilaznica oko Kragujevca. Ili neka odu u Kruševac da ih pita da li im treba veza između Kruševca i auto-puta, odnosno Beograd-Niš. E, to tako izgleda kada se gradi. Sada su građani mogli da vide da postoji u Srbiji politika da se ništa ne gradi.

Hvala vam.
Izvinite, gospodine Lutovac, samo jedno pitanje.
Parlić, da li je Poslovnik? Ne želite, onda dobro.
Zoran Lutovac, replika.

Najpre da repliciram na ono što je rečeno i pozivanje na 2010. godinu i praksu u to vreme. Najpre vaš koalicioni partner je tada imao predsednicu Skupštine, to je pod broj jedan. Pod broj dva, što je mnogo važnije, vi ste kritikovali tu praksu, s pravom i rekli ste građanima, mi nećemo ovako, mi ćemo drugačije. Pa, onda ste došli na vlast i sve radite isto i pozivate se, pa mi ćemo raditi ovako zato što su ovi pre nas radili tako. Pa, da li to ima smisla? Nema nikakvog smisla. Vi ste rekli da ćete biti drugačiji, da ćete raditi drugačije, da ono što nije dobro, da ćete da promenite.

Što se tiče ministra za visoku ugradnju, ne bih ja tu previše da komentarišem, osim da su notorne neistine o tome da se nije ništa gradilo u vreme kada je on bio član tadašnje vlasti. Možete da zamislite čoveka koji o svojim saborcima tadašnjim ovako ružno priča, šta li će tek o vama da priča kada padnete sa vlasti?

Samo bih na kraju pomenuo da je više vozova ispalo iz šina za njegovih 100 dana, nego za 12 godina one vlasti.

Dobro.
Da, vidim prijave za reč.
Znači, ako sam dobro razumeo, 94 tačke kada se objedini, to je bilo dobro…
(Narodni poslanik Zoran Lutovac dobacuje iz klupe.)
A bilo je loše? Kajete se zbog toga?
(Zoran Lutovac: Premotajte traku.)
Dobro je da se bar zbog nečeg kajete - 94 tačke. Ovih 26 nije ni blizu tih 94, znate.
Pravo na repliku, Jovanov.

Meni je zaista sada već čudno da iz sednice u sednicu imamo odricanje od nasleđa DS. Dakle, šta god kažete, to je bilo nekad davno, to nije valjalo. Pa, što ste radili sve što ne valja? Zašto ste radili stvari koje ne valjaju?

Kažete, vaš je Poslovnik, Poslovnik ne valja. Pa, što ste donosili akte koji ne valjaju? Kažete, u vašem zakonu je tako pisalo, kažete, taj zakon ne valja. Što ste donosili zakone koji ne valjaju? Pa, vi ste namerno uništavali zemlju. Šta ste radili? Kako je moguće da ništa niste znali da ne valja, a glasali ste za to i radili ste tako?

Sada, sa naprednom pameću, kažete – pa, to ništa nije valjalo. Pa, nemojte i vi tako. Znate, postoji nešto što se zove i presedan, pa kada napravite neke presedane posle to tako ide, ali ja samo govorim o licemerju.

Nemate pravo da nam držite lekcije o tome, jer ste radili mnogo gore stvari, 94 tačke dnevnog reda. Žalili ste se koliko je ovde članova zakona. Ima četiri, pet članova zakona, nema više. A koliko je članova zakona u zakonima koje sam ja pročitao - Zakon o vodama, Zakon o duvanu, zakon o ne znam ni ja čemu sve? Pa, kako su ljudi to branili?

A onda najgora stvar, kažete, nismo to mi, to je vaš sadašnji koalicioni partner. Čijim glasovima? Oni sami izglasali, a vi vikali – nemojte, ljudi, ko boga vas molim, napašće nas neko posle 10 godina da smo spajali 94 tački? Malo morgen.

Gurali ste ovde stvari samo da prođu. Sedela je ovde Nada Kolundžija sa još dva poslanika. Nema veze, samo da se radi. Sve spajaj, sve izbacuj, poslaničke grupe, uzimaju mandate, bilo šta, samo da se završi posao i sad, odjednom, ej to nije valjalo.

Nego niste mi rekli, evo, vidim da se javlja ovaj, šta ćemo sa onim udelom u „Maksiju“ zajedno sa Miškovićem u Kruševcu? Vidim da se javlja.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)

Šta je bilo? A za ribizle sa RTS-a, slike, to ću morati jednom da ponovim, da ljudi ne zaborave, vidim da si se setio i to mi je drago, kako si krao slike i predstavljao kao svoje.

Ne znam što voliš da se igraš tim slikama? Taj fotošop baš oduševljava? Ali dobro, meni je drago da se ti zabavljaš.

U svakom slučaju, ono što ste radili, prihvatite odgovornost, ali nemojte prebacivati odgovornost na druge. To je pod jedan. A pod dva, dajte da vidimo te… Kada kažete taj zli Mišković koji se šeta o Emiratima i gleda fudbal, da vidimo sa kim je imao udeo u „Maksiju“ u centru Kruševca.

Hvala.

Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Reklamiram član 107, predsedavajući.

Ovde bi zaista moralo da se malo povede računa o načinu na koji se diskutuje, naročito kada ste bezidejni, kada nemate o čemu da pričate i onda krenete da kopate po prošlosti, pa se setite jednog momenta sa kojim i vi, uvaženi predsedniče Skupštine, i ja danas nostalgično ga se možemo sećati.

Godina 2010. je godina kada je predsednica Skupštine bila prof. dr Slavica Đukić Dejanović, podsetiću građane Srbije, neuropsihijatar. Dragocen momenat.

Kamo sreće, uvaženi predsedniče Skupštine, da danas vi ili ja imamo taj nivo znanja koji ima prof. Slavica Đukić Dejanović. No, među potpredsednicima koji su se daleko više pitali, upravljajući većinom, u odnosu na socijaliste u tom trenutku, bila je tadašnji član tadašnje stranke na vlasti i ona je otišla iz te stranke kada je ukapirala da to više nije ono što su osnivali.

Iako mi danas usled ovog kompleksnog dnevnog reda dođemo u situaciju da budemo izloženi manipulaciji ili pokušaju manipulacije naroda na način što se prisećamo ko je bio predsednik Skupštine, uz veliki respekt prema gospodinu Orliću za kog sam glasala da bude predsednik Skupštine. Beskrajno mi je žao što jeste doktor ali ne doktor psihijatrije. Lakše bi vam bilo, uvaženi predsedniče, da prepoznate određene momente, pa možda da ih kao takve i kanališete. Ovako smo u ozbiljnom deficitu.

Hvala vam.

Ne želim da se izjasnite o povredi.

Hvala i vama na razumevanju.
Jeste, razna su znanja korisna.
Reč ima ministar Vesić.

Čuli smo malopre kako nije dobro da se gradi i to smo shvatili da je politika, a sada smo čuli kako nisu tačni podaci koliko se gradilo, kao da to može da se izmisli, kao da ljudi ne znaju koji je put i koja je pruga građena, kao da ljudi ne znaju šta se gradilo, a šta se nije gradilo, kao da ljudi ne vide da li je neko rekonstruisao prugu ili put ili nije.
A kako su inače gradili, evo vam jedan podatak. U 2011. godini za kapitalne investicije Vlada Srbije je izdvojila 32 milijarde dinara ili tadašnjih 305 miliona evra. Uspeli su da potroše 275 miliona evra. Od 2008. do 2011. godine, za četiri godine u infrastrukturu Srbije uložena je 1,2 milijarde evra ili u proseku oko 300 miliona evra godišnje.
Samo ove godine, budžetom koji je usvojen u decembru ovde, koji ste usvojili kao narodne poslanice i poslanici, za infrastrukturu u ovoj godini za izgradnju infrastrukture u Srbiji odvojeno je 3,6 milijardi evra. Znači, za jednu godinu, za ovu godinu tri puta više nego što su oni potrošili za četiri godine.
Da pričamo malo o zaposlenima? U Srbiji danas ima 407.000 više zaposleno nego 2012. godine. Da pričamo o plati? Prosečna plata je bila 330 evra, a sada je između 710 i 720 evra. Da pričamo o investicijama? Da pričamo o tome da je Srbija prošle godina obezbedila 4,4 milijardi evra stranih investicija i da smo sada već na malo više od 50% zaduženosti u odnosu na BDP? Tako je kada se gradi, kada se radi i kada se domaćinski posluje.
A kako izgledaju pruge koje ste nam ostavili? Dovoljno je da vam pročitam izveštaj koji kaže da je do 2012. godine prosečna brzina na srpskim prugama bila 40 kilometara na sat, sporije nego 1994. godine, kada je izgrađena pruga između Beograda i Niša.
Jutros kada sam obrazlagao zakone govorio sam o tome kako je danas prosečno putovanje između Beograda i Niša šest sati, skoro kao 1884. godine, kada je išao prvi voz, a do kraja ove decenije putovaćemo sto minuta.
Na kraju, pošto vidim da ovde ima poslanika koji se raduju kada se desi nesreća, što je meni zaista neverovatno, ali nažalost ima i toga. U periodu između 2001. i 2012. godine u „Železnicama Srbije“ desila su se 7.523 iskliznuća, 290 iskliznuća vozova sa opasnim materijama, od čega 76 ekoloških incidenata i nikada nisam čuo da se i jedna stranka, bilo pozicije, bilo opozicije, radovala tome, a mi smo danas ovde čuli da ima poslanika koji se raduju incidentima, koji se raduju da se nešto loše desi. A šta drugo da očekujete od čoveka koji je bio ambasador u Crnoj Gori i koji je više doprineo da Crna Gora bude nezavisna od promotera nezavisnosti Crne gore? Treba da vas je sramota.

Zbog ovog, vezano za Crnu Goru? Dobro.
Kažem vam unapred, biće poslednji krug. Dakle, ako vi izazovete replike s druge strane, ja ću im dozvoliti i to će da bude kraj.
Izvolite.