Hvala Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.
Reč ima predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava dr Muamer Bačevac.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmatrao je izveštaje za 2021. godinu Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i utvrdio je predloge zaključaka koji su pred nama i koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine.

Predlozi tih zaključaka sadrže preporuke i mere za unapređenje stanja na polju ljudskih prava u određenim oblastima. Mi smo njima ukazali na određena prioritetna pitanja za koja smo smatrali da Vlada i nadležna ministarstva treba da rade i da intenziviraju svoje aktivnosti na tom polju, da bi stanje na tim poljima bilo bolje.

Mi smo posebno ukazali na potrebu unapređenja zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i uznemiravanja, efikasniju zaštitu i sprečavanje nasilja u porodici, razvoj usluga podrške u zajednici u cilju unapređivanja položaja osoba sa invaliditetom, dalje, unapređenje prava nacionalnih manjina, posebno Roma i Romkinja, unapređenje rodne ravnopravnosti, naročito u javnom prostoru u oblasti zapošljavanja i zaštitu od diskriminacije po osnovu starosnog doba.

Svakako da pored ovih oblasti koje sam naveo postoji još oblasti na kojima trebamo raditi, ali ovo su, čini mi se, u ovom trenutku polja na kojima trebamo najviše učiniti i usmeriti svoju pažnju ka njima.

Na prvom mestu u našem predlogu zaključaka, kada je reč o razmatranju izveštaja o Zaštitniku građana, jesu, pre svega, mere koje je neophodno preduzeti radi unapređivanja prava deteta.

Iz izveštaja smo mogli da vidimo da je neophodno obezbediti dovoljan broj zaposlenih u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite i stručnih saradnika, u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koji se bave odgojem i potrebama dece.

Nažalost, i poslednji slučaj zanemarivanja i nasilja nad decom, kao i porodično nasilje često sa smrtnim ishodom, govore da je upravo ova oblast u kojoj trebamo što hitnije podići stepen pažnje i odgovornost delovanja svih nadležnih institucija.

Tu je, takođe, važna uloga nezavisnih državnih organa da maksimalno koriste svoja ovlašćenja, a ta ovlašćenja su velika. Pre svega, bitno je da Zaštitnik građana reaguje u ovakvim slučajevima i da pokreće postupke kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih državnih organa, što on redovno čini, što mi je i drago.

Sa druge strane, kada je reč o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, izuzetno bitan je mehanizam koji stoji na raspolaganju ovoj instituciji, a to je pokretanje strateške parnice. One daju mogućnost Povereniku da podnosi tužbe na račun diskriminisanog lica, a svaka dobijena parnica ima veliki značaj, naročito kada se radi o čestim oblicima diskriminacija ako je reč posebno ranjivim grupama. Meni je zaista drago i zaista ohrabruje činjenica da su u toku izveštajnog perioda okončane neke strateške parnice koja je Poverenica započela i zato pozdravljam napore ove institucije, jer dokazivanje diskriminatornog postupka sigurno nije jednostavno.

I ovaj put, kao i prethodnih godina, u našim predlozima zaključaka smo ponovili potrebu koordinisanog rada svih aktera koji rade na prevenciji nasilja u porodici, jer je to kod nas zaista jedan veliki problem koji imamo kao društvo, ali i naglašavam potrebu praćenja analize pojave nasilja nad ženama kako bi se utvrdili načini delovanja i uzroke ovih pojava. Očigledno je reč o problemu koji ima duboke korene. Pored dobrog zakonodavnog okvira i efikasne mere koje ima Zakon u sprečavanju nasilja u porodici, mi se i dalje susrećemo sa ovim problemom i brojke su zaista poražavajuće.

Ja zaista moram da pohvalim aktivnost, pre svega, Poverenice i Zaštitnika građana, njihovo prisustvo u medijima, današnja rasprava, prisustvo u Skupštini, stalni govor o problemima je za mene izuzetno bitan, jer verujte mi imam utisak da ljudi nisu svesni koliko su naši zakoni rigorozni i šta ima država na raspolaganju i očigledno da nisu prepoznali odlučnost države da stane u zaštitu svim diskriminisanim, a mi zaista na tom polju želimo da budemo, da kažem, promoteri zaštite protiv diskriminacije.

Jako me raduje, Poverenica je skoro svaki dan u medijima i Zaštitnik građana, evo juče, video sam da ste govorili o problemima koje imamo… Zamislite, mi u državi Srbiji imamo za isti posao žene, odnosno ženski pol, ja sam predstavnik predlagača, imaju manja primanja nego muškarci za isti rad, za isto obavljanje istog posla. To je neprihvatljivo i drago mi je što pokrećete redovno sve probleme.

Posebno smo osetljivi kao Odbor i kao institucija nezavisne na diskriminaciju prema ženama, prema deci, prema bolesnima, prema slabijima i jako me raduje… Prošle nedelje javnost je uznemirilo to što su žene sa svojim posebnostima, u ovom slučaju sa hidžabom, na nekim aerodromima posebno kontrolisane i neki vid diskriminacije je prema njima ostvaren i odmah je Poverenik za ravnopravnost reagovao, Poverenica, i zatražila je od javnih institucija, od Islamske zajednice, da pokrene postupak i da stoji na raspolaganju Poverenica da se pokrenu postupci. Protiv ovakvih pojava moramo biti složni i moramo jako reagovati.

U ovim institucijama sigurno svi diskriminisani, pogotovo žene, imaju podršku. Takođe, pozivam da svako ko ima bilo koju pritužbu u polju diskriminacije može da se direktno obrati Odboru za ljudska i manjinska prava koji ima svoje mehanizme, ima svoje radno telo koje se bavi predstavkama građana. Apsolutno moramo oštro reagovati i država hoće da reaguje i zaštiti svaku diskriminisanu osobu.

Ja znam da na aerodromima većina ljudi koji radi, naravno, njima je cilj bezbednost i oni rade profesionalno, ali znam da ima i pojedinaca koji hoće da, kada vide samu ženu, kada vide nezaštićenu osobu, kada vide neku osobu sa posebnostima svojim, pokušaju da je diskriminišu i da pokažu jednu neodgovornost.

U državnim institucijama takve osobe ne smeju da rade i pozivam i ohrabrujem sve da se obrate svim ovim našim institucijama koje su na raspolaganju, na kraju i Odboru za ljudska i manjinska prava. Neću dalje da dužim pošto ćemo pričati.

Drago mi je i pozivam sve predstavnike, u odboru svi imaju svoje predstavnike, raspravljali smo na način kakav je dostojan, prihvatićemo svaku preporuku i pozicije i opozicije na račun poboljšanja ljudskih prava u našoj državi i zato vas pozivam… Mi smo zaista bili otvoreni u ovim preporukama koje smo dali i koje upućujemo Vladi i državnim institucijama ukazali na vitalne probleme i u pravcu u kojem treba da deluju i stoga vas pozivam da ove preporuke usvojimo jednoglasno. Hvala vam svima.

Hvala vam.
Reč ima Zoran Lutovac, po Poslovniku.

Član 108. dužni ste da vodite računa o redu u Narodnoj skupštini.

Ovde smo videli sad ovog mladića koji se često predstavlja kao novinar, koji je ušao mimo svih drugih, dobio dozvolu da uđe sam jedini ovde i da fotografiše. Inače, on je poznat po tome što minira sve konferencije za novinare koje organizuje opozicija i postavlja pitanja koja nemaju nikakve veze sa temom konferencije. Kako je moguće da on jedini dođe ovde i fotografiše, da ima prostor da to uradi, a svi drugi su morali da izađu. Molim vas da drugi put vodite računa o tome.

Gospodine Lutovac, stvarno ne vidim kako ja mogu da vam pomognem oko toga šta vama neko postavlja kao pitanje na konferenciji za novinare, da li ste vi srećni zbog toga ili niste srećni. Apsolutno nisam razumeo kakve to veze ima sa bilo čim što se dešava u sali. Obračunavate se sa nekim novinarima mimo ikakvog smisla i logike, ali dobro, ako hoćete, možemo da glasamo o tome.
(Zoran Lutovac: Vi da držite red u Skupštini…)
Držimo, kao što vidite, svi najnormalnije govore, nikakvih problema nema, potpuni je red u sali i sad se vi javljate da izrazite nezadovoljstvo nekim pitanjima na konferenciji. Apsolutno ne razumem zašto to radite.
Jel treba da glasamo?
(Zoran Lutovac: Ne treba.)
Hvala vam na tome.
Dobiće reč svi prijavljeni predstavnici predlagača.
Prvo ministar dr Mihailo Jovanović.

Hvala.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza. Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u Ustavu Republike Srbije kojim je propisano da Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovanu agenciju UN sa sedištem u Bernu, u Švajcarskoj. Osnovan je davne 1874. godine sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na multilateralnoj osnovi i obezbeđenja uspešnog funkcionisanja poštanskog saobraćaja sa jedne strane i davanja doprinosa, postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj, kulturnoj oblasti.
Svetski poštanski savez u ovom trenutku okuplja 192 države članice udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga. Svetski poštanski savez, kao ne politička organizacija, ne bavi se unutrašnjim pitanjima, organizovanja i funkcionisanja poštanskog saobraćaja država članica. Međutim, države članice prihvataju obavezu da primenjuju Regulativu Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom poštanskom saobraćaju.
Osnovni principi ove Regulative su jedinstvo poštanske teritorije, sloboda poštanskog tranzita, jedinstveni principi tarifiranja za međunarodne pismonosne usluge.
Na Kongresu Svetskog poštanskog saveza koji je održan u periodu od 9. do 27. avgusta 2021. godine u Abidžanu, Obala Slonovača, učestvovala je i delegacija Republike Srbije u skladu sa Zaključkom Vlade iz 2021. godine. Opunomoćeni predstavnici vlada država članica Svetskog poštanskog saveza na navedenom Kongresu usvojili su sledeća akta: Jedanaesti dodatni protokol uz Ustav Svetskog poštanskog saveza, Treći dodatni protokol uz Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetsku poštansku konvenciju i Završni protokol Svetske poštanske konvencije, Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama i Završni protokol o Aranžmanu o poštansko-finansijskim uslugama i Pravilnik o postupanju na Kongresu.
Kada je reč o Jedanaestom dodatnom protokolu uz Ustav Svetskog poštanskog saveza, potrebno je naglasiti da je Ustav osnovni akt Svetskog poštanskog saveza i sadrži jedinstvena pravila o strukturi, organima ovog Saveza i ne podleže rezervama. To je diplomatski akt potvrđen od strane nadležnih organa svake države članice Svetskog poštanskog saveza.
Izmene i dopune Ustava mogu se vršiti samo putem dodatnog protokola koji je predmet potvrđivanja.
Takođe, punomoćnici vlada, država, članica Svetskog poštanskog saveza okupljeni na Kongresu, usvojili u Jedanaesti dodatni Protokol uz Ustav, kojim je izvršena izmena Ustava u delu koji se odnosi na delokrug i ciljeve rada Saveza, pristupanje i prijem u članstvo Saveza, pristupanje aktima Saveza, postupak izmene i dopune opšteg Pravilnika, konvencije i aranžman Saveza, kao i druga pitanja koja su regulisana Ustavom.
Trećim dodatnim Protokolom uz opšti Pravilnik usvojenim na Kongresu, utvrđeno je da Kongres bira države članice koje će biti članovi Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, ali u skladu sa, između ostalog, izbornim procedurama, utvrđenim rezolucijama Kongresa koji se odnose na ovo pitanje.
Opšti Pravilnik Svetskog poštanskog saveza dopunjen je u delu koji se odnosi na sastav konsultativnog Komiteta utvrđivanja troškova Saveza, regulisanje dugova država i članica prema Svetskog poštanskom savezu.
Svetska poštanska konvencija je završni Protokol. Sadrži zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodni poštanski saobraćaj, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete.
Sporazum o poštansko-finansijskim uslugama i završni Protokol Sporazuma reguliše obavljanje poštansko-finansijskih usluga između država, članica Svetskog poštanskog saveza. Pravilnik o postupanju na Kongresu sadrži opšta pravila i procedure po kojima je potrebno da postupaju delegacije država članica na Kongresu.
Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza jeste ispunjavanje međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u Svetskom poštanskom savezu.
Primena ovog zakona imaće uticaj na postupanje javnog poštanskog operatora, budući da zakon preciznije definiše uslove pod kojima će ovlašćeni poštanski operator države članice Svetskog poštanskog saveza obavljati međunarodne poštanske usluge, odnosno obaveze da prema principu reciprociteta obezbeđuju razmenu poštanskih pošiljaka, poštujući načelo slobodnog tranzita i ravnopravne prerade poštanskih pošiljaka koje dolaze iz drugih država, kao i sopstvene poštanske pošiljke bez diskriminacije.
Postupanja korisnika poštanskih usluga na način da i je i dalje obezbeđeno nesmetano pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji, pod jednakim uslovima i po pristupačnim cenama.
Na kraju, kao ne manje bitno, zakonom se u potpunosti poštuju sve međunarodne norme koje se odnose na zaštitu životne sredine, unapređuje se sigurnost poštanskih pošiljaka, bezbednost korisnika i zaposlenih kako se ne bi ugrozili životi i zdravlje ljudi, životna sredina i imovina.
Uvaženi narodni poslanici, pred vama se danas nalazi dva zakona iz nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Esvatini o kulturno-prosvetnoj saradnji i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gabon u oblasti nauke, tehnologije, obrazovanja i kulture.
Naime, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Esvatini o kulturno-prosvetnoj saradnji je potpisan 29. jula 2022. godine u Beogradu. Inicijativu za zaključenje Sporazuma je pokrenula naša strana 2018. godine. Prethodno nije postojao bilateralni sporazum kojim je regulisana ova materija.
Dve strane su se saglasile da se pristupi zaključenju ovog sporazuma kako bi se stvorili dodatni uslovi da se razvije kulturno-obrazovna saradnja, ojačaju prijateljski odnosi i učvrsti postojeća saradnja dve zemlje.
Cilj ovog Sporazuma je omogućavanje uspostavljanja direktnih veza između relevantnih nacionalnih institucija i umetnika iz dve zemlje. Želja obe strane je povećanje kulturne i produkcijske razmene i jačanje prosvetne saradnje.
Poštovani narodni poslanici, razvijanje saradnje sa Kraljevinom Esvatini u svim segmentima, posebno je važna, imajući u vidu činjenicu da je Kraljevina Esvatini promenila svoj raniji stav u vezi jednostrano proglašenom nezavisnošću „Kosova“. Priznala je jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“ 12. aprila 2010. godine, a predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, je 4. januara 2023. godine objavio da je Kraljevina Esvatini povukla priznanje.
U oblastima regulisanim Sporazumom, do sada je najznačajnija saradnja ostvarena u okviru projekta „Svet u Srbiji“. Od početka realizacije projekta 2010. godine za stipendiste iz Esvatinije je ponuđeno deset, a iskorišćeno 26 stipendija.
Pored toga, odlučeno je da se dodeli još 12 stipendija u okviru aktuelnog konkursa za studijske programe koji će se realizovati naredne akademske godine, ponuđeno je 25 stipendija, a 12 kandidata je ispunilo uslove konkursa.
Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gabon o saradnji u oblasti nauke, tehnologije, obrazovanja i kulture je potpisan 28. jula 2022. godine u Beogradu.
Inicijativu za potpisivanje Sporazuma je pokrenula gabonska strana 2019. godine. Cilj sporazuma je da se učvrsti i nadogradi saradnja u navedenim oblastima, uz uvažavanje obostranih interesa, realnih potencijala i aktuelnih tendencija u oblasti nauke, tehnologije, obrazovanja i kulture.
Na osnovu ovog sporazuma mogu se zaključiti periodični programi saradnje koji bi doprineli konkretizaciji saradnje i čime bi se omogućilo unapređenje ukupnih bilateralnih odnosa između dveju zemalja.
Potpisivanjem novog Sporazuma stavlja se van snage i zamenjuje Konvencija o naučno-tehničkoj i kulturnoj saradnji, potpisana između Vlade SFRJ i Vlade Gabona iz 1979. godine. Stvara se novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje na savremeni način.
Poštovani narodni poslanici, razvijanje saradnje sa Republikom Gabon u svim segmentima, posebno je važna imajući u vidu činjenicu da je Republika Gabon promenila svoj raniji stav u vezi sa jednostrano proglašenom nezavisnošću „Kosova“. Priznala je jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“ u septembru 2011. godine, a predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, je početkom januara 2023. godine objavio da je povukla priznanje.
U oblastima regulisanim Sporazumom do sada je najznačajnija saradnja ostvarena u okviru projekta „Svet u Srbiji“. Od početka realizacije projekta 2010. godine za stipendiste iz Gabona je ponuđeno 17, a iskorišćeno pet stipendija.
Pored toga, odlučeno je da se dodele još četiri stipendije u okviru aktuelnog konkursa za studijske programe koji će se realizovati naredne akademske godine. Prijavio se jedan kandidat kome je stipendija odobrena.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, pozivam vas da glasate i usvojite predloge ova tri zakona koje sam vam izneo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovane narodne poslanice i poslanici, pred vama je redovni Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu koji u skladu sa zakonom sadrži pregled stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti, ocenu rada organa javne vlasti, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje.
Stanje je sagledano pre svega na osnovu prakse Poverenika po obraćanjima građana i građanki, ali i kroz druge relevantne izveštaje i analize EU, međunarodnih organizacija i ugovornih tela UN, kao i izveštaja i istraživanja domaćih institucija i organizacija.
Godinu 2021, kao i prethodnu 2020, pre svega je obeležila zdravstvena kriza izazvana pandemijom virusa Kovid – 19. Tokom godine neki izazovi zdravstvene krize su prevaziđeni, ali su se pojavili novi, naročito u vezi sa imunizacijom. Imunizacija je bila glavna tema kojom se institucija bavila u izveštajnoj 2021. godini.
Stanovništvu je od početka godine bio pod jednakim uslovima dostupan dovoljan broj vakcina različitih proizvođača. Proces imunizacije je bio uglavnom dobro organizovan, a vakcinisanje je bilo omogućeno i građanima susednih država i strancima, a određeni kontingenti vakcina su kao pomoć bili poslati i pojedinim država u regionu, što je bila važna poruka spremnosti naše države na saradnju i pomoć u regionu.
Međutim, jedan broj građana i aktivista, pa i lekara, nažalost je na različite načine iskazivao protivljenje imunizaciji širenjem raznih dezinformacija, organizovanjem protesta i uvredama upućenim članovima Kriznog štaba, što je zbunjivalo građane, stvaralo im nedoumice i strahove.
Građani su Povereniku ukazivali na probleme i podnosili pritužbe u vezi sa kovid propusnicama i različitim tretmanom vakcinisanih i nevakcinisanih građana, zatim, na nedovoljan ili i ili neadekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti, naročito za osobe sa invaliditetom, starije, hronične bolesnike, onkološke pacijente, obolele od retkih bolesti, decu sa autizmom i druge, s time što smo većinu pritužbi rešili u pojedinačnim slučajevima u dogovoru sa nadležnim organima javne vlasti.
Ovo je prilika da podsetimo da bi zdravstvena zaštita morala biti dostupna svakom građaninu, bez obzira na krizne situacije, prebivalište, dijagnozu, starost.
Takođe, izveštajnu godinu je obeležio i veliki broj prijava nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Nažalost, taj trend se nastavlja i ima globalni karakter i zahteva nastavak odlučne borbe svih nas i efikasniji odgovor države na jedan od naših najvećih društvenih problema.
Tokom godine nam se obratilo preko 3.200 građana koji su očekivali pomoć i podršku u ostvarivanju različitih prava ili usluga, što nam je važno jer pokazuje poverenje građana i spremnost da koriste mehanizme zaštite ljudskih prava koja su im dostupna i to bez naknade.
Postupano je u 1.372 predmeta za zaštitu od diskriminacije, od čega po 686 pritužbi Poverenik je reagovao u skladu sa ovlašćenjima korišćenjem svih raspoloživih mehanizama, upućeno je 312 preporuka mera, 11 inicijativa za izmenu propisa, 53 mišljenja na nacrte propisa; izdato je 18 upozorenja, 59 saopštenja i 295 potvrda o evidenciji postupaka za utvrđivanje diskriminacije.
Tokom 2021. godine doneta je pravosnažna presuda u malopre pomenutoj strateškoj parnici od strane gospodina Bačevca, predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava, koji je Poverenik pokrenuo u javnom interesu, a za račun diskriminisane, protiv poslodavca zbog otkaza Ugovora o radu zaposlene na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta.
Ovaj slučaj, za nas u instituciji, ali verujem i za sve građane i građanke, verujem i za vas uvaženi narodni poslanici i poslanice ima izuzetan značaj, jer smo uspeli da dobijemo parnicu protiv velike kompanije kao poslodavca koji je dao otkaz zaposlenoj nakon što je obolela od leukemije.
Naime, Vrhovni kasacioni sud doneo je presudu kojom je tužbeni zahtev Poverenika u potpunosti usvojen.
Takođe, u 2021. godini pokrenuli smo stratešku parnicu zbog diskriminacije deteta na osnovu invaliditeta, iz razloga uskraćivanja prava na ličnog pratioca od strane opštine i Centra za socijalni rad. Parnica je u toku.
Trend postupanja po našim preporukama je nastavljen i u 2021. i u proseku je postupljeno po 88%.
U pogledu osnova diskriminacije koje građani navode u pritužbama stanje je slično kao i prethodnih godina, posebno imajući u vidu zdravstvenu krizu, pa je najviše pritužbi podneto zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, zatim pola, starosnog doba, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, nakon čega slede druga lična svojstva, članstvo u političkim i sindikalnim i drugim organizacijama, imovno stanje, verska ili politička ubeđenja, seksualna orijentacija i druga.
Pritužbe po osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u najvećem broju slučajeva prijavljuju se zajedno, najčešće u oblasti rada i zapošljavanja, shodno zbog položaja žena u vezi sa trudnoćom i materinstvom.
U pogledu društvenih odnosa najviše pritužbi podneto je u postupku zapošljavanja ili u poslu, a zatim pred organima javne vlasti prilikom pružanja usluga ili pri korišćenju objekata i površine u vezi sa pristupačnošću, zatim u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i na kraju u oblasti javnog informisanja i medija.
Poverenik je kao i prethodnih godina pratio stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti i Vladi i resornim ministarstvima ukazivao na različite probleme najugroženijih grupa građana predlažući konkretna rešenja za njihovo prevazilaženje u praksi.
Svim lokalnim samoupravama upućena je preporuka mera u vezi sa uspostavljanjem i pružanjem usluge ličnog pratioca deci kojoj je ova usluga neophodna, jer deca sa invaliditetom često imaju poteškoća u ostvarivanju prava na inkluzivno obrazovanje zbog nedovoljne podrške ili nedostatka usluga ličnog pratioca ili usluga prevoza.
Tražili smo rešavanje problema dugotrajne izolacije lica smeštenih u domove, posebno starijih građana koji su bili izloženi većem riziku od obolevanja sa ograničenom pomoći koju pruža nedovoljan broj zaposlenih bez mogućnosti primanja poseta u vreme pandemije, što je često pogoršavalo njihovo zdravstveno stanje i dobili smo veći broj pritužbi upravo zbog ovog problema.
Poverenik takođe konstantno ukazuje na neophodnost uspostavljanja i pružanja usluga u obimu koji zadovoljava potrebe i obezbeđuje podršku za samostalan život.
Takođe, tokom godine uputili smo matičnim službama preporuku mera u pogledu pravilne primene propisa u postupku promene oznake pola i ličnog imena u matičnim knjigama rođenih za transrodne osobe u skladu sa zakonom. Jedan broj preporuka odnosio se na unapređenje rodne ravnopravnosti, položaja romske nacionalne manjine, sadržaja udžbenika za osnovnu školu.
U izveštajnom periodu uradili smo dva velika posla na unapređenju ravnopravnosti, poseban izvešaj o diskriminaciji dece i poseban izveštaj o diskriminaciji starijih koji smo predali takođe Narodnoj skupštini.
Napominjem da je Poverenik prva institucija koja je uradila sveobuhvatan izveštaj o diskriminaciji starijih građana čime je zaštita i unapređenje ljudskih njihovih postavljena visoko na političku i društvenu agendu, a Republika Srbija je postala lider na ovom polju u regionu i šire prema oceni Populacionog fonda UN.
Upravo zbog našeg izveštaja Srbija je izabrana za državu iz koje je upućen globalni poziv za zaustavljanje diskriminacije, poziv na akciju za zaustavljanje diskriminacije starijih osoba i njihovo puno uključivanje u društvo.
Takođe, bili smo jedan od partnera Savetu Evrope na izradi izveštaja o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji sa fokusom na najosetljivije grupe, LGBT osobe i Rome, mada obuhvata i druge, žene, migrante, nacionalne i etničke manjine. Sačinjena je analiza učešća žena u javnom i političkom životu, koja vam se nalazi u prilogu ovog izveštaja.
Kada se radi o govoru mržnje i uvredljivom i ponižavajućem postupanju kao oblicima diskriminacije kontinuirano smo pored donetih mišljenja upozoravali u smislu zakona i osuđivali takav govor usmeren najčešće na naše sugrađane Rome, posebno na društvenim mrežama i portalima, ali i ređe druge nacionalne manjine, zatim antisemitske grafite, a posebno težak slučaj koji smo u upozorenju javnosti najoštrije osudili je bio govor mržnje protiv Marinike Tepić, narodne poslanice u ovom sazivu, od strane Dragoslava Bokana, kao i seksističke komentare i vređanje ministarki Darije Kisić Tepavčević i Gordane Čomić od strane Miše Vacića, predsednika Srpske desnice.
Ove slučajeve navodim samo primera radi kao potvrdu da su žene mnogo češće u javnom prostoru izložene neprimerenom govoru.
Nastavili smo uspešnu saradnju sa Evropskom mrežom tela za ravnopravnost u čijem radu punopravno učestvujemo i u izradi njenih vodiča i standarda pokazujući da Republika Srbija prati sve međunarodne standarde, čime mi kao institucija dajemo doprinos napretku i boljoj poziciji Srbije na međunarodnom planu, posebno u međunarodnim organizacijama i telima poput Saveta Evrope, OEBS, UN.
Praksa institucije i drugih dostupnih izvora ukazala je na postojanje izvesnih problema od kojih ću ukazati samo na neke. Pored potrebe za što dostupnijom i ojačanom zdravstvenom zaštitom i njenim pružanjem u kontinuitetu neophodno je puno ostvarivanje i drugih prava od vitalnog interesa za građane, poput prava na socijalnu zaštitu, obrazovanje i slično, što zahteva očuvanje i povećanje kadrovskih kapaciteta u svim sektorima, ne samo u pogledu broja, već i u pogledu adekvatne obučenosti.
Poseban izazov u ovim sistemima je dominantna zaposlenost žena koje su zbog opterećenosti podnele veći teret zdravstvene krize. Takođe, jačanje kapaciteta inspekcijskih službi je takođe ključno za ostvarivanje prava na jednakost građana, posebno u domenu rada i zapošljavanja gde je primetno najčešće kršenje ljudskih prava.
Tokom godine doneto je više propisa, kao i strateških dokumenata koji treba da doprinesu poboljšanju položaja pojedinih društvenih grupa. Međutim, u pojedinim slučajevima mišljenje je traženo u znatno kraćem roku od propisanog ili uopšte nije dostavljeno suprotno zakonu, na šta smo ukazivali u više navrata s obzirom na da poštovanje redovne procedure prilikom donošenja propisa osigurava puniju zaštitu interesa građana.
Tokom godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, čime je i ispunjena obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23. u kojem je data proširena nadležnost poverenika, pre svega u pogledu vođenja evidencije o sudskim odlukama, donetim u slučajevima diskriminacije.
Među ključnim problemima izdvaja se i problem siromašnih građana koji su u većem riziku od socijalne isključenosti i diskriminacije, što zahteva bolje targetiranje merama socijalne politike i aktivnih mera zapošljavanja. Ovaj problem je tokom godine bio posebno izražen, imajući u vidu posledice zdravstvene krize i smanjene mogućnosti zarade tokom godine, jer je došlo do otežavanja položaja radnika, njihove opterećenosti, posebno u pojedinim delatnostima, kršenja pojedinih radnih prava, većeg korišćenja instituta poput rada od kuće, ali i gubitka ili smanjenja obima posla koji je doveo do smanjenja prihoda.
Važna činjenica je i da je tokom zdravstvene krize država blagovremeno pružila pomoć i građanima i privredi, čime su ublaženi ekonomski i socijalni efekti pandemije, što je na neki način predstavljalo i psihološku podršku građanima. Poverenik je u svojim mišljenjima i preporukama mera ukazivao da ekonomske mere treba da budu više usmerene na najugroženije grupe, posebno decu, višečlane porodice, žene, neformalno zaposlene i ne zaposlene, pravno nevidljive, Rome, a većina preporuka je od strane Vlade bila prihvaćena. Takođe, u izveštaju su detaljno sagledani problemi koje pogađaju i druge grupe, decu i mlade.
Što se tiče izvršenja finansijskog plana Zakonom o budžetu za 2021. godinu, Povereniku su opredeljena sredstva u iznosu od 113.177.000 dinara, a ukupan procenat izvršenja budžeta iznosio je 83%. Poverenik je kao i uvek racionalno trošio budžetska sredstva, što je nažalost rezultiralo nerazumevanjem potreba za neophodnim kadrovskim kapacitetima koji su danas postali prilično ozbiljni ali se nadam da ćemo ih uskoro rešiti.
Odbor za ljudska i manjinska prava razmatrao je redovan godišnji izveštaj na sednici Odbora od 26.12.2022. godine i usvojio Predlog zaključaka povodom razmatranja kojim su obuhvaćene određene preporuke od svih onih koje su date u izveštaju, od kojih je malopre u svom izlaganju neke od njih predstavio predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, gospodin Muamer Bačevac, pa kako bi sačuvali vreme i za sve druge moje kolege iz nezavisnih institucija, pretpostavljam da će predsednik Odbora predstaviti zaključak povodom razmatranja izveštaja.
Hvala vam puno, poštovani narodni poslanici i poslanice na podršci i razumevanju, naročito članovima i članicama Odbora za ljudska i manjinska prava.

Hvala.
Reč ima Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, poštovane kolege, nezavisni državni organi i predstavnici nezavisnih državnih organa, dragi građani Srbije.
Dobar dan svima želim.
Ja danas ne želim da vam pričam o brojkama za 2021. godinu, kao rezultatu rada Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naš izveštaj je razmatran od strane nadležnog odbora. Dobili smo pozitivan stav, pozitivno mišljenje i nadam se da će poslanici usvojiti zaključak koji je nadležni Odbor predložio.
Želim sam ukratko da se osvrnem na nekoliko stvari. Prva stvar je. Moram da izrazim zadovoljstvo zbog poštovanja zakona, zbog poštovanja zakonske obaveze od strane i ovog saziva Narodne skupštine da se izveštaji nezavisnih državnih organa razmatraju i ove godine, odnosno da se razmatra i izveštaj za 2021. godinu. To jeste zakonska obaveza, ali nažalost bilo je godina kada ona nije poštovana.
Međutim, moram da izrazim zadovoljstvo, moje lično zadovoljstvo da od kako sam poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti od jula 2019. godine, od tada se svake godine razmatraju izveštaji svih nezavisnih organa. Ja vas pozivam da tako nastavite i ubuduće i ako mogu malo da se našalim, očekujem da ova godina bude godina kada će biti razmatrana dva izveštaja nezavisnih organa. Ovaj za 2021. godinu, a nadam se do kraja godine i izveštaj za 2022. godinu, koji su vam neki nezavisni organi već poslali. Mi ćemo poslati u zakonom propisanom roku.
Zašto je to bitno? Bitno je zbog toga što je to najbolji način da vi izvršite kontrolu nad nama koje ste birali u ime građana, da građani budu upoznati sa tim kakvo je stanje ljudskih prava koje mi štitimo. Konkretno poverenik štiti dva ljudska prava. Pravo na obaveštenost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, koja oba štiti i Ustav.
Ja ću vam dati samo jedan primer, neću vam puno oduzimati vremena, ali reći ću vam sledeće. Jednom prilikom, prilikom izveštaja za 2020. godinu Poverenik je Narodnoj skupštini Republike Srbije predložio sledeće: da bez odlaganja usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja; da donese izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da usvoji Zakon o ratifikaciji Konvencije Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima, koja je stupila na snagu 1. decembra 2020. godine, ali i da se usvoje oni zakoni čije su odredbe, koje se odnose na obradu podataka o ličnosti, usklađene sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, što je inače zakonska obaveza po tom zakonu.
Godine 2020. je Skupština usvojila zaključak povodom naših predloga, da Narodna skupština podržava Vladu, da intenzivira aktivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama, posebno izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj i u pogledu poboljšanja strateškog okvira u oblasti zaštiti podataka o ličnosti. Zahvaljujući i takvom zaključku Narodne skupštine, 2021. godine mi smo posle više godina bezuspešnih pokušaja uspeli da donesemo izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, kojim smo, što je najvažnije, unapredili ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, podigli kapaciteti Poverenika, dali veća ovlašćenja Povereniku u cilju efikasnije zaštite tog prava, ali i sa druge strane da donesemo neke mere kojima se sprečavaju zloupotrebe prava, što se mora izbegavati i u narednom periodu. Nažalost, ponovo su se pojavile zloupotrebe i posle donošenja teksta zakona i verovatno će biti potrebno da u što kraćem roku u saradnji sa nadležnim ministarstvom dogovorimo izmene zakona kako bi te zloupotrebe sprečili na vreme.
Dakle, ovo što sam pročitao je samo pokazatelj da nije ovo samo ispunjavanje zakonske obaveze i zakonske forme, razmatranje godišnjih izveštaja nezavisnih organa daje konkretne rezultate. Kada budete čitali ili ste već čitali izveštaj Poverenika, videćete da su sve brojke za 2021. godinu daleko veće od brojki za 2020. godinu, što do duše i ne čudi, jer 2020. godina je bila godina vanrednog stanja i pandemije Kovida 19. Ali videćete da u izveštaju za 2022. godinu brojke su veće nego za 2021. godinu, što znači da svest o značaju potrebe zaštite ovih prava i kod građana, ali i kod organa vlasti koji moraju da štite ta prava raste iz godine u godinu i to je dobro, ali to radimo samo zajednički. Dakle, ulažući zajedno napore i Poverenik kome je data nadležnost zakonom da to štiti, ali i vi koji podržavate te napore i koji omogućavate i dajete kapacitete da se to ostvari.
Inače samo stanje u oblasti ova dva ljudska prava koja štiti Poverenik naravno da nije idealno. Ono i ne može biti savršeno ne samo u Republici Srbiji, ono nije savršeno ni u jednoj državi na svetu. Nije savršeno ni u EU, ali nije toliko čak ni bitno da li je stanje zadovoljavajuće, bitno je nešto što traje već nekoliko godina, a to je trend, to je smer u kome se ide, a ide se u pravom smeru, u pozitivnom smeru. Kada to kažem, mislim i na ulogu Skupštine, na donošenje odgovarajućih normativnih dokumenata, na donošenje odgovarajućih zakona koji omogućavaju promene.
Zato vas sada pozivam, zapravo se nadam da ćemo do kraja godine usvojiti izmene i dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da olakšamo zaštitu podataka o ličnosti građana Srbije iako taj zakon jeste usaglašen sa evropskim propisima, on nije prilagođen našim uslovima, našim potrebama i treba da bude jasniji, jednostavniji svima. I građanima, ali i onima koji treba da vode računa kako obrađuju podatke o ličnosti građana.
Takođe, očekujem da u narednih nekoliko meseci Vlada usvojiti strategiju o zaštiti podataka o ličnosti za period do 2030. godine kojom će se prvi put u Republici Srbiji na strateški način rešiti problem ili pitanje zaštite podataka o ličnosti sistemski.
Još jednom pozivam Narodnu skupštinu, ovo se ponavlja iz godine u godinu, nadam se da je sazrelo, da usvoji zakon Zakon o ratifikaciji konvencije Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima koja je inače popularna kao Tromso konvencija, koja je stupila na snagu, 1. decembra 2020. godine, ne zbog toga što će dovesti do većeg ostvarenje zaštite ovog pravo u Republici Srbiji, zapravo naš zakon omogućava mnogo veća ostvarenja prava nego konvencija, ali to je prvi međunarodno priznati zvanični dokument koji se bavi pristupom informacija od javnog značaja u svetu, u Evropi na jedinstven način i zato mislim da nema nikakvog razloga da to ne uradimo i da se svrstamo u krug država usvojile ovu konvenciju.
Hvala vam puno na pažnji.