Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, potpredsedniče Vlade, članovi Vlade, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, iskreno se nadam da se će se smiriti strasti i da će mi se dozvoliti da govorim kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM.

Naša poslanička grupa pozdravlja što, doduše, uz malo zakašnjenje, ali raspravljamo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, tačnije o predlozima zaključaka određenih skupštinskih odbora povodom razmatranja ovih izveštaja.

Smatramo da je ova tema izuzetno značajna iz nekoliko razloga. Zahvaljujući tim izveštajima i analizi podataka, činjenica i preporuka, što je najbitnije, koje su u ovim izveštajima, a i zaključaka, mi zapravo možemo da analiziramo kako funkcioniše uprava i koliko su ljudska i manjinska prava zaštićena.

Sa druge strane, proveravamo, kontrolišemo otvorenost i transparentnost organa vlasti od strane građana i ne manje važno, vladavinu prava.

Kao što sam spomenula, pred nama je nekoliko zaključaka nekoliko odbora i, naravno, nemoguće je govoriti o svemu i koncentrisati se na sve. Kao i inače, ja ću pokušati iz ugla nacionalnih manjina, a i evropskih integracija, da se bavim koliko-toliko sa jednim i drugim poverenikom, odnosno Zaštitnikom građana i, naravno, zbog našeg puta ka EU i revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23.

Dakle, pravo koje nezavisne i samostalne institucije, tzv. regulatorna tela, štite, pravo na dobru upravu, definisano je brojnim međunarodnim dokumentima, Povelji EU, osnovnim pravima i Milenijumskoj deklaraciji UN, ne manje značajnom Rezolucijom Saveta Evrope još iz 1995. godine i definiše se da dobro upravljanje predstavlja demokratiju i ljudska prava, odsustvo korupcije, društvene reforme koje favorizuju one koji su u nepovoljnom položaju. Smatram da je značajno naglasiti da je Komisija UN za ljudska prava navela da se dobrim upravljanjem osigurava da korupcija bude minimizirana, da su stavovi manjina uzeti u obzir i da se čuju glasovi ranjivih društvenih grupa.

Tamo gde se dobro upravlja, uvek se odgovora na sadašnje i buduće potrebe društva. Dakle, nama zapravo ovo izveštaji, doduše, kažem, malo kasno raspravljamo o njima, obično to radimo u decembru, ali je jasno, pošto je Vlada formirana tek krajem oktobra, da nismo stigli na kraju redovnog zasedanja. Svakako pozdravljamo odluku da sada pričamo o ovim temama.

Šta nam govore ti izveštaji, što je posebno istaknuto i u Izveštaju Evropske komisije? Dakle, Evropska komisija očekuje da Narodna skupština na plenarnoj sednici raspravlja o ovim izveštajima.

Kada ih detaljno pogledamo, kažem, govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, jasno je da još uvek ostvarivanje i zaštita nije na idealnom nivou, ali da su ljudska i manjinska prava svakako poštovana, da su, pošto pričamo zapravo o 2021. godini, ne o prethodnoj, 2022. godini. Godina 2021. je bila vrlo intenzivna, kada pričamo o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine.

Kada govorimo o pravnom okviru, dakle, te godine je doneto nekoliko zakona koji se tiču ove oblasti i nekoliko uvaženih predlagača, uvodnih govornika je govorilo o tome, dakle, Zakon o Zaštitniku građana, doneli smo izmene i dopune Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, posle dužeg vremena Zakon o rodnoj ravnopravnosti i ono što je takođe značajno iz ugla naših evropskih integracija, izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije na osnovu preporuke GREKO-a, a to smo i menjali, i doneta je konačno i Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici od 2021. do 2025. godine.

Svesni smo toga da je oblast nediskriminacije ravnopravnosti jednakih mogućnosti izuzetno kompleksna i da odredbe možemo da nađemo u više od 20 različitih sektorskih zakona, a kada pričamo o nezavisnim regulatornim telima koja se bave ljudskim i manjinskim pravima, oni se spominju u nekoliko strategija i akcionih planova.

Znači, kao što sam spomenula, preporučuje i Izveštaj Evropske komisije da se mi redovno bavimo ovim izveštajima, odnosno zaključcima, predlozima zaključaka i preporuka skupštinskih odbora povodom razmatranja izveštaja, ali i preporuka koje se prepisuje iz godine u godinu, a koje bi trebalo malo ozbiljnije da shvatimo je da nije dovoljno da samo raspravljamo o tome, da ih razmatramo, već Skupština treba sistematičnije da nadgleda rad ovih institucija i da vidimo koliko su ispunjene, koliko su implementirane preporuke koje su ovde formulisane iz godine u godinu.

Podsetila bih i na mogućnost da regulatorna tela koja se bave ljudskim pravima imaju mogućnost i pravo da predlažu izmene i dopune zakona koji se tiču međunarodnih standarda, a i nacionalnih standarda ljudskih prava upravo radi usklađivanja, što je dobro. Ja verujem da ljudi zaposleni ozbiljno rade uovim institucijama na tome, ali kao što sam spomenula, pošto je bila intenzivna godina 2021. godina na polju donošenja zakona, na osnovu izveštaja i brojki možemo da vidimo da se mišljenje o nacrtima određenih zakona tražilo više puta nego inače.

U izveštajnom periodu evidentno je da se povećao broj građana koji se obraćaju ovim institucijama. Veći broj predmeta je otvoren, pa je tako, ako uporedimo, do najvećeg porasta došlo kod Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Znači, 12.000 nije mali broj, ako uporedimo prethodne godine, povećanje je od 3.000, dakle, zapravo jedna četvrtina.

Kada pričamo o Zaštitniku građana, on je formirao više od 4.500 predmeta, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nešto više od 1.300 predmeta.

Postavlja se pitanje – kako tumačiti ovo povećanje broja predmeta i obraćanja građana? Nadamo se da je to zbog toga što raste poverenje građana u ove institucije, a Poverenik mi maše, delimično je i zbog decentralizacije iliti približavanja onog što se desilo posle usvojenih izmena i dopuna zakona, da je otvorena, ako tako mogu da kažem, i regionalna kancelarija u Novom Sadu i zapravo, što smo mi podržali tada kada smo razgovarali o zakonu. Dobro je doći bliže građanima. Dakle, ovo je prvi put da se otvorila nova kancelarija koja je van sedišta i van Beograda, jer smatramo da je bitno da se približimo građanima.

Najveći broj pritužbi, i to nije iznenađujuće, iz godine u godinu se odnosi na oblast imovinskih prava, ekonomskih prava, skoro polovina iliti 40% predmeta, slučajeva. Mi smo pokušali da izvučemo koliko se odnosi na nacionalne manjine kada govorimo o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti 96 pritužbi, a o Zaštitniku građana 44, što je zapravo pad određeni procentualni po brojevima i uglavnom se tiče, određene pritužbe su se ticale romske nacionalne manjine.

Problemi povrede prava su slični kao i ranije iz izveštaja u izveštaj. Zanimljivo je kada se bavimo nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da su određeni nacionalni saveti ukazali da postoje problemi u ostvarivanju ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti obrazovanja.

Ovde bih iskoristila nekoliko minuta da spomenem i oblast kulture, jer poslanici SVM rade na tome i nadamo se da kada krene redovno zasedanje u martu, da ćemo uskoro ovde pred nama imati izmene i dopune Zakona o kulturi, kojim bi se konačno u potpunosti uskladilo sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da institucije u oblasti kulture, koje su od posebnog značaja za više nacionalnih manjina, da svaka nacionalna manjina može da predlaže po jednog člana upravnog odbora, ponaosob, pojedinačno, jer u primeni ovog zakona je došlo do problema u praksi, pa bi želeli da i ovaj problem rešimo. Kao i problemi, odnosno povrede prava i preporuke se ponavljaju iz izveštaja u izveštaj.

Za nas, poslaničku grupu SVM, je od izuzetnog značaja preporuka koja je suština našeg programa i onog što radimo, a to je da je potrebno preduzeti mere da sastav državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovara nacionalnom sastavu stanovništva. Dakle, povećanjem broja zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina i njihovim školovanjem, osposobljavanjem za obavljanje određenih poslova.

Zaštitnik građana je u posebnom izveštaju, analizirajući stanje na terenu, ukazao na to da u određenim slučajevima pripadnici nacionalnih manjina nisu upoznati sa svojim pravima, da nisu vidljiva obaveštenja o njihovom pravu, da vode postupke pred organima uprave na tom jeziku, sa jedne strane, a s druge strane u posebnom izveštaju kaže da određeni pripadnici nacionalnih manjina nisu svesni mogućnosti, odnosno svog prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine. Stoga je preporuka Zaštitnika, sa kojom se mi u potpunosti slažemo i pozdravljamo, da vidljiva obaveštenja budu u zgradama gradskih, odnosno opštinskih uprava, da ove informacije, odnosno obaveštenja budu dostupna i na internet prezentacijama grada i opštine.

Iskustva sa terena su različita. Kada već razgovaramo o ovim izveštajima da spomenem Izveštaj pokrajinskog ombudsmana za 2021. godinu koji kaže da npr. u Novom Sadu ne možete da overite potpis na službenom dokumentu ukoliko u njemu ima, kako se kaže, određenog teksta i na mađarskom jeziku. Trebalo bi da se overavaju sva pismena i ovo je u suprotnosti sa odredbama o ravnopravnoj upotrebi jezika i pisma nacionalne manjine.

O nemogućnosti ostvarivanja Ustavom garantovanog prava pripadnika nacionalnih manjina da u sudskim postupcima koristi jezik u službenoj upotrebi upravo iz razloga nedovoljnog broja sudija, sudijskih pomoćnika i zapisničara koji poznaju pravnu terminologiju na jezicima nacionalnih manjina je, pre ne tako davno, kada smo ovde imali raspravu o setu pravosudnih zakona, govorio šef poslaničke grupe gospodin Balint Pastor i u ovom slučaju prema ovim izveštajima, pored nedovoljnog broja sudija, druga strana problema je nedovoljna informisanost stranaka o njihovim pravima. Kada pogledamo, zaista i analiziramo informatore sudova, internet stranice, samo jedan jedini sud, Osnovni sud u Subotici, na svojoj internet prezentaciji ima dostupne podatke o besplatnim prevodiocima za pripadnike nacionalnih manjina, čiji su jezici u službenoj upotrebi suda. Onda nije neobično, kada vidimo, pogledamo detaljno Izveštaj o realizaciji spomenutog manjinskog Akcionog plana za prvi i drugi kvartal 2021. godine, da su se od 66 osnovnih sudova u Republici Srbiji pred svega četiri vodili postupci na jezicima nacionalnih manjina, i to: Osnovni sud u Novom Pazaru šest postupaka na bosanskom jeziku, Osnovni sud u Subotici, spomenut dobar primer, 119 postupaka na mađarskom jeziku, Osnovni sud u Novom Sadu 10 postupaka na mađarskom jeziku i Osnovni sud u Nišu dva postupka na bugarskom, tri postupka na romskom jeziku.

Slična je situacija i sa prekršajnim sudovima u Republici Srbiji. U izveštajnom periodu vodila su se svega tri prekršajna suda i to pred Prekršajnim sudom u Senti dva postupka na mađarskom jeziku, u Subotici jedan postupak na mađarskom jeziku, Prijepolje pet postupaka na bosanskom jeziku.

Stoga ne čudi ono što je Zaštitnik građana u ovom izveštaju konstatovao - da su iz oblasti prava nacionalnih manjina u najvećoj meri upućene žalbe na rad lokalne samouprave, na rad ministarstva, pa ostalih organa.

Kao što sam spomenula na dnevnom redu se nalazi i Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije. Drugi Izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, potpoglavlje - borba protiv korupcije. Ovde su se, između ostalog, ocenjivale aktivnosti nas, Narodne skupštine, uglavnom zakonodavne aktivnosti. Naime, od predviđenih 100 aktivnosti mi smo nosioci, iliti Narodna skupština Republike Srbije, u 10%. Stepen ispunjenosti aktivnosti gde je nosilac Narodna skupština je izuzetno visok 80%.

Još jednom bih podsetila da smo mi tokom 2021. godine usvojili Zakon o izmenama dopuna Zakona o sprečavanju korupcije, a na osnovu implementiranja preporuke GREKO. Ono što je bitno je da je Narodna skupština posle insistiranja, konačno dobila pohvale od Evropske komisije, donela Komisiju za etiku koja je donela program obuke i vodič za primenu kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Komisija za etiku i Agencija su držale dva treninga za narodne poslanike, doduše u on-lajn formi, 2021. godine.

Da polako sumiram. Naravno, mi kao poslanici SVM ćemo podržati predloge zaključaka i preporuke određenih odbora i preporuke koje su formulisale sama regulatorna tela, uzimajući u obzir da još u mnogima nema dovoljno zaposlenih. Koliko su oni ambiciozni, da je revidiran i sam posao, a i metodologija kako se sastavljaju ovi izveštaji, da se jako puno radi na edukaciji, da javna uprava bude još bolja, a i civilni i medijski sektor.

Opet se moramo podsetiti obaveza i izvršne vlasti, jer ono što smo konstatovali ovim izveštajima jeste da nedostaju podzakonski akti, da oni nisu doneti na vreme i da se moraju poštovati preuzete obaveze.

Jako kratko na kraju, pošto je uvažena Poverenica za zaštitu ravnopravnosti spomenula, večiti problem, još uvek u Srbiji ima rodno zasnovanog nasilja. Sve relevantne institucije ukazuju na to da mi još uvek ne vodimo adekvatnu evidenciju. Dakle, u Srbiji ne postoji sistemsko prikupljanje podataka o tome, već ad hok izveštavanje iz medija koje je takvo kakvo je, a bez dobrih uporedivih podataka i javno nedostupne baze ćemo i dalje trpeti kritike, što stoji u spomenutom Izveštaju Evropske komisije, vezano za nasilje u porodici i generalno za zločine iz mržnje. Ima još uvek posla, ali svakako bi pohvalili to što svi vi radite u nadi da izveštaji koji polako pristižu, još malo pa je mart, će biti na dnevnom redu ranije i da ćemo se truditi da sistematičnije proveravamo zaista i primenu tih preporuka i implementaciju istih.

Mi ćemo podržati i sve ostale predloge koji su na dnevnom redu. Kolega Ujhelji Akoš će govoriti sa liste o značajnim infrastrukturnim projektima. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam, gospođo Kovač.
Kao što smo rekli, ostaje vam još dva minuta od vremena ovlašćenog predstavnika ako budete želeli da ih koristite u nastavku sednice.
Reč ima predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Izvolite.

Izvinjavam se. Tehnički problemi. Nisam znao da treba da se prijavim, ali evo sada ipak dolazim na dnevni red i trudiću se da budem kratak.
Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče, naš Izveštaj je usvojio Odbor za finansije i budžet. Taj Izveštaj je predat vama, tako da neću detaljnije o njemu da govorim, samo neke osnovne stvari i neki problemi koji su se iz 2021. godine produžili do današnjih dana.
U 2021. godini smo uradili jedanaest izveštaja i oni se svi nalaze, naravno, dostavljeni su u Skupštini, ali oni se svi nalaze na sajtu Fiskalnog saveta, pošto je ovo nov saziv da vas obavestim. Takođe, svi Izveštaji Fiskalnog saveta od 2011. godine do danas se tamo nalaze.
Fiskalni savet po sistematizaciji treba da ima sedamnaest zaposlenih, uključujući i tri člana Fiskalnog saveta i tri administrativna službenika. Mi smo u 2021. godini, imali jedanaest u profesionalnom sastavu, a u 2022. godini bilo nas je deset.
Budžet Fiskalnog saveta je oko 50 miliona dinara, što je nešto iznad 400.000 evra. Ono što se pojavljivalo u 2021. godini, koja je sad već daleko iza nas, su neki problemi koji se provlače do današnjih dana, jedan je u fiskalnoj sferi i na koje treba obratiti pažnju. To je, pre svega, problem deficita i javnog duga. Javni dug je 2021. godine bio negde oko 57%. Na kraju prošle godine se približio tome, do kraja ove 2023. godine će verovatno biti taj red veličina i to je veći dug nego što odgovara privredi Srbije. Za privredu Srbije je normalan raspon duga od 45% do 55% dohotka zemlje, znači u odnosu na bruto domaći proizvod.
Da je to tako, sankcionisali su ili prihvaćeno je to i u fiskalnim pravilima koje je ovaj parlament doneo u decembru mesecu kada je donosio i Zakon o budžetu, koji će se primenjivati od 2025. godine, gde kaže da ukoliko je dug između 45 i 55% BDP, onda deficit može da ima neki normalni nivo od 1,5% BDP. Ako je preko toga, tj. preko 55%, onda deficit treba praktično svesti na nulu i smanjiti.
Znači, to je već kodifikovano, ali druga strana toga, da javni dug predstavlja problem, jeste da zemlja kao što je Srbija plaća veće kamatne stope nego razvijene zemlje, te s toga zemlja kao što je Srbija, privreda kao što je Srbija ne može da se upoređuje sa razvijenim zemljama u pogledu obima duga. Red veličina koliko mi sada plaćamo za kamatne stope je tri do četiri milijarde evra godišnje, što predstavljaju apsolutno neproduktivni rashodi.
Drugo pitanje koje je bilo važno u 2021. godini, ali isto tako u 2022. godini jeste velika davanja države privredi i stanovništvu. Delom, to je bilo oko 5,4 milijarde evra u te dve godine. Dobar deo toga je bio opravdan, ali mi smo procenili da skoro dve milijarde evra je bilo višak, samim tim što je deljeno neselektivno, kako privredi, tako i stanovništvu, a ne samo kome je bilo potrebno ili pak da su se ta sredstva sačuvala.
To je uticalo na povećanje javnog duga, ali sada naknadno analize i u svetu i kod nas pokazuju da ta preterana fiskalna trošenja, državna trošenja su jedan od uzroka ove tekuće inflacije i u svetu, a posebno kod nas. Prema tome, dodatan razlog zašto to nije trebalo da se radi, sem toga što nije bilo fokusirano, jeste sada i ova inflacija koja kod nas sada predstavlja osnovni ekonomski problem. Da, ovde na „plus strani“ da kažem da u budžetu za 2023. godinu više nemamo taj, odustalo se od tih neselektivnih davanja i to je jedan značajan pomak na bolje.
Sledeća stvar, treća stvar koja se provlači od 2021. godine a traje do danas je netransparentnost prikazivanja izdataka kako u budžetu, tako i u završnom računu. Znači, onda kada imamo izvršenje tog budžeta i tada u 2021. godini nekih 400 miliona evra je bilo pod stavkom tzv. „netobudžetskih pozajmica“ i nije se znalo šta se iza toga nalazi.
Ta praksa se nastavila i u 2022. godini i nastavila sa budžetom u 2023. godini. To je ono što mi, Fiskalni savet, stalno sugeriše da bi Vlada trebala kako u budžetu, tako i u završnom računu da razvrsta tu veliku stavku. Sada, iznenada, na „plus strani“ kada je zaključen ugovor sa Monetarnim fondom, vi sada možete na sajtu Monetarnog fonda naći za šta su potrošena ova sredstva, ove neto budžetske pozajmice ili zašto su planirana, tako da imamo malo apsurdnu situaciju, ali to ne možete da pročitate u dokumentima budžeta i mi predlažemo da se to ispravi.
Sledeća stvar koja je takođe netransparentna i velika, to su kazne i penali, to su redovi veličina oko 200 miliona evra godišnje varira, ali ne postoje tačno naznake na šta je sve to potrošeno i napokon subvencije investitorima, po investitorima i tačan iznos ih subvencija.
Poslednje što bih želeo da kažem i što se provlači od 2021. godine do danas, mi smo u oceni, u Izveštaju negde novembra ili krajem novembra 2021. godine sledećeg budžeta ukazali da energetski sektor može da bude rizik i da treba odvojiti sredstva u budžetu za taj rizik.
Nažalost, taj rizik se i ostvario, tako da glavni problem iz ugla javnih finansija predstavljaju upravo ta trošenja, neizvesna trošenja koja se odnose na energetski sektor. Na „plus strani“ kada se energetski sektor skloni u stranu, ovo „ostali prihodi i rashodi“ su u osnovi uravnoteženi, ali energetski sektor, pre svega EPS zahteva temeljne reforme o kojima je Fiskalni savet od 2013. godine pisao, poslednji put, najnovije u Izveštaju za 2019. godinu i najzad u Izveštaju za 2022. godinu i da je taj problem što se tiče električne energije pre svega generiran ne svetskom krizom, nego domaćom krizom, tj. neefikasnim upravljanjem u EPS-u.
U osnovi što sam zakasnio sa izlaganjem, ovde bi i stao, ostajem naravno na raspolaganju za sva pitanja.

Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, predsednik Odbora za finansije, gospodin Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo jedan jako zanimljiv dnevni red i rasprave na ovoj sednici. Pre svega, raspravlja se o jako interesantnim temama, to je kako država Republika Srbija raspolaže svojim sredstvima. Ovde Parlament vrši svoju neposrednu kontrolnu ulogu nad radom izvršne vlasti. Ja bih samo da pročitam - vrši nadzor nad radom pojedinih regulatornih tela, pojedinih kontrolnih tela. Samo kada je u pitanju Odbor za finansije imamo Izveštaj o radu koje je podnela Agencija za sprečavanje korupcije, Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu. Malo ću da se pozabavim sada ovom diskusijom koju je gospodin predsednik Fiskalnog saveta imao.

Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava o postupcima javnih nabavki, da vidimo kako se sprovodi postupak javnih nabavki, kakve efekte ima zakon i zakonska rešenja koja donosimo već od 2012. godine do dana današnjeg i da uporedimo kako je bilo pre 2012. godine.

Imamo izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2021. godinu, koji je podnela Kancelarija za javne nabavke, što je jako interesantno onaj deo kako su se sprovodili pregovarački postupci do 2012. godine i donošenja Zakona o javnim nabavkama i u kom procentu, jer to je jako interesantna tema.

Kada sprovodite postupak javne nabavke dobije neki ponuđač, kakav god da je dobije ga, ali kada sprovodite u pregovaračkom postupku dogovarate se sa ponuđačima pod kojima uslovima i za koju cenu će da budu izvršeni javni radovi, a preko 60% za vreme bivšeg režima su bili pregovarački postupci i ne znam zašto se o tome nije bavio tada Fiskalni savet, barem za 2011. godinu.

Imamo Izveštaj o radu DRI koji detaljno izveštava Narodnu skupštinu kakve je kontrole vršio, koliko ih je bilo, koliko nepravilnosti, sa preporukama kako da i mi kao narodni poslanici u zakonodavnom smislu ispravimo zakon, za razliku od te iste institucije koja je do 2012. godine podnosila izveštaje, koliko je platio Žarko Obradović ćevapčiće i zato ste pisali prekršajne prijave. To je bio vrhunac revizije koja je smela tada ista ta DRI da uradi.

Imamo i Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu i naravno da je ta Komisija u nekom ranijem periodu bila stalno opstruisana. Jedan je razlog jednostavan, jedini koji je mogao da bude prisutan na finansijskom tržištu, onima koji su opstruisali rad te komisije bile su banke, a nama je Komisija trebala da služi samo za prodaju i trgovinu vlasničkih hartija od vrednosti, koje su opet otkupljivane obveznicama za staru deviznu štednju i država ih je prihvatala kao jedan prema jedan. Znači, za jednu marku obveznica je jednu marku priznavala država, a od građanina koji je položio deviznu štednju plaćali su po 40, 50, 60 centi ili feninga, kako god hoćete, i onda kažete i hvalite se kako ste vraćali staru deviznu štednju.

Kako? Tako što su, pa mogu slobodno da kažem, potpuni kriminalci i tajkuni, 60 feninga kupovali jednu marku, a onda državi prodavali za njenu imovinu to isto kao jednu marku, a 20 puta je manja početna cena od tržišne vrednosti, 20 puta, pa sada dodajte još i 40% umanjenje i onda se čudimo što su prihodi od privatizacija bili mali, a što je sve što je privatizovano skoro potpuno i zatvoreno, a naša Komisija za hartije od vrednosti služila je samo da to legalizuje, jer, bože moj, zašto srpska privreda ima pristup investicioni fondovima, dužničkim hartijama od vrednosti, da smanji kamate kod banaka. To nije smelo da se desi. O tome nije smelo da se govori za vreme vlasti bivše vlasti bivšeg režima, da veliki sistemi budu oslonjeni na hartije od vrednosti i trgovinu sa njima što bi izazvalo smanjenje kamata i za mali i mikro i srednji sektor i za stanovništvo i povećalo potrošnju investicije domaće privrede u Srbiji. Jednostavno, nije to bilo u interesu tadašnjeg režima.

Mogu da kažem sa gospodinom predsednikom Fiskalnog saveta Odbor jeste vodio mnogo rasprava. Sa mnogo čime se nismo složili sa gospodinom Pavlom Petrovićem. Evo i sada mogu da kažem da se sa nekim stvarima ne slažemo i sad.

To oko državne pomoći koje je davana za vreme epidemije Kovida ajde da kažem da smo na tu priču stavili tačku, ali problem deficita i javnog duga od 57% to je nešto što se ovde stalno ističe i provlači.

Mogu da kažem da recimo u januaru stopa javnog duga je bila 50,2% i biće na kraju godine negde oko 56%. To odmah da raspravimo, ali hajde da pogledamo gde se ulažu sredstva od tog javnog duga – ulažu se u infrastrukturu, ulažu se u velike javne radove.

Moram da postavim jedno pitanje – ako nemamo te javne radove, da li bismo održali rast naše privrede i ako bi u kojoj meri bi to bilo, jer hteo neko to da prizna ili ne ako država nosi novac za nešto, za kupovinu dobara, usluga, izgradnju puteva, neko to mora državi da pruži, tu usluga da napravi, vrednost, robu. Taj neko se zove neki radnik u nekoj fabrici ili za nekom građevinskom mašinom i od toga će da primi platu koju će opet da troši u domaćim trgovinama ili gde god hoće.

Čini mi se da stalno sa tim neko pokušava da stepen javnog duga prikaže kao nešto loše, a uglavnom javni dug Republike Srbije osim za vreme korone išao je samo ili na otplatu starih kredita ili su bili programski gde je dolazilo do velikih javnih radova i uvećanja državne imovine. Ništa drugo nije bilo u pitanju.

Kamate – neko je rekao da su kamate, koliko sam čuo, tri do četiri milijarde evra. Znate šta – naš dug je negde oko 34 milijarde. Od toga 17,6 milijardi je bilo zatečeno od ovih iz bivšeg režima. Ne plaća Srbija više kamate od 10, 12 i 15%. Jeste došlo do određenog rasta kamata ali ne onog fiksnog dela koji je rezultat boniteta Republike Srbije, nego onaj drugi deo na koji mi ne možemo da utičemo a primenjuje se za sve koji se zadužuju, da li je šestomesečni, tromesečni, godišnji Euribor. To je jedino što se menja. Onaj fiksni deo ostaje isti.

Kada neko kaže da ne možemo da se zadužujemo kao zemlje koje su bogate i razvijene, pa i ne zadužujemo se. Naš dug je negde oko 56%, 57%.

Ovako, pošto pričamo o 2021. godini, javni dug Evrozone 2021. godine je bio 100,5%, skoro duplo više nego srpski. Sve zemlje EU imale su stopu javnog duga od 92,9%. Možemo malo i po zemljama – Grčka, nama jako prijateljska, ali ima ozbiljnih problema, 209,3% BDP je javni dug, Italija – 160% BDP je javni dug, Portugalija – 137% je javni dug u odnosu na BDP, Kipar – 125,7% stopa javnog duga, Španija – 125,2% stopa javnog duga, Belgija – 118,6%, Francuska – 118%, da ne nabrajam dalje. Sve su to zemlje koje su razvijenije od Srbije. Mi se ne poredimo sa njima i zato imamo manji javni dug, ali ako već gledamo razvijenost tih zemalja ja moram da postavim jedno drugo pitanje – kako su one izgradile tu svoju infrastrukturu? Kako su postale toliko bogate? Kako su postale toliko razvijene? Jel je to bilo samo od njihovog novca ili je ipak bilo i od kredita, jer da nije bilo od kredita ne bi imali ovoliku stopu javnog duga.

Onda dobijemo kritiku da je naš javni dug mnogo visok, a dva puta je manji u odnosu, dva i više je puta je manju u odnosu na BDP-e tih razvijenih zemalja. Ne takmičimo se mi sa njima. Mi gledamo svoj put, svoju strategiju razvoja i toga se držimo.

Voleo bih da nije bilo korone, koja je potrošila devet milijardi evra. Zamislite da smo devet milijardi evra mogli da uložimo u infrastrukturu i razvoj privrede, ali ako ništa drugo sačuvali smo zdravlje građana, izgradili smo nove bolnice, sačuvali smo privredu i radna mesta. To je rezultat, za razliku od mnogih drugih.

Isto tako mogu da kažem i gospodinu ministru Vučeviću, bilo je rasprave i oko Ministarstva odbrane iako to nije tema Odbora za finansije, ali sredstva koja se izdvajaju za Ministarstvo odbrane i za Vojsku Srbije. Nismo se tu složili sa predstavnicima Fiskalnog saveta, ni tada na Odboru, a nećemo ni ovde.

Republika Srbija je vojno neutralna zemlja. Da bi održavala tu svoju vojnu neutralnost ona mora da ima ozbiljne oružane snage, kao faktor odvraćanja. Ja mislim da je baš i spremnost Vojske Srbije bila jedna od činjenica koja je sprečila Kurtija, decembra meseca da napadne Srbe i da ih ubija na barikadama, jer se plašio reakcije baš te iste vojske za koju neki kažu da nam ne treba. Treba nam i te kako i vojska. I ne samo, gospodine ministre zbog one odbrambene uloge koju vojska ima. Ima nešto što se u srpskom društvu ubija decenijama, a to je osećaj pripadnosti narodu i ljubav prema zemlji, onu koju smo vi i ja imali zato što nas je u jednom delu i ta vojska koju smo služili vaspitavala. I zato mene ne čudi da ovde dođe neko razbarušene kose, podnaduo od spavanja i ko zna čega još da priča o tome kako nama vojska ne treba. Treba i te kako.

Treba i zbog toga kao institucija koja povezuje čitav jedan narod. Ona objedinjuje kolektivni duh jednog naroda, svaka vojska. Kada nestanu takve institucije, nestane kolektivni duh i nestaje narod. I znam da je to nešto što će najviše da bude napadano u nekom narednom periodu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vas, baš tema odbrane. Kao da su i zaboravili šta je posao predsednika Republike. Ne treba on da razdvaja privatne investitore od državnih i privatni su deo države. I treba da podrži svakoga ko ima neki proizvod koji može da se proda u svetu, ali i to nailazi na osudu.

Ja ne znam gospodine ministre ko bi nas branio u nekoj krizi, a svesni smo da živimo u jednom jako opasnom vremenu. Ko bi odbranio Srbe na Kosovu i Metohiji? Ko bi bio garant dejtonske Bosne i Hercegovine? Pa kada kolege malo počnu da pričaju o odbrani Srbije i njenoj vojsci, neka imaju na prvom mestu odgovornost prema svom narodu, da barem malo pokažu odgovornost prema svom narodu, da malo vide koliko se trudimo i radimo na prvom mestu, predsednik Republike Srbije, zatim predsednik Vlada i svi ostali, pa i mi ovde u Skupštini da izgradimo jedno normalno društvo, a ne da se naši građani stide kada izlaze iz Srbije, da beže iz Srbije kao što su bežali.

Mi ćemo podržati i ovaj Izveštaj Fiskalnog saveta, bez obzira na sve što se ne slažemo sa njim, jer možda je sasvim sigurno da nam Fiskalni savet i treba možda takav da opominje nas koji učestvujemo na razne načine u vršenju vlasti, da trebamo odgovorno da se ponašamo, pre svega prama građanima.

Bez obzira da li se to nama sviđa ili ne, pogotovo što sa druge strane bivšeg režima ja ne vidim sagovornika koji ma bilo kakav autoritet da nekome skrene pažnju na odgovornost zato što su 12 godina bez ikakve odgovornosti, bez ikakvog smisla, bez ičega uništavali Srbiju, koju bar mi ovi ovde koji podržavamo Vladu Republike Srbije i predsednika Vučića volimo najviše na svetu.

Hvala.
Reč ima Jahja Fehratović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici predlagača, zaista danas imamo pred sobom izuzetno ozbiljne predloge zakona i izveštaje i u skladu sa tim jako je važno da ozbiljno pristupimo i ovim temama i raspravama, da ne koristimo i ne zloupotrebljavamo ovu govornicu i minute koje imamo za nešto drugo, već da se fokusiramo na ono što je suština nas narodnih poslanika, a to je da radimo na poboljšanju zakona i odluka u korist građana Republike Srbije.

Obzirom da je zaista obiman dnevni red, ja ću se fokusirati na nekolicinu predloga o kojima želim nešto više kazati. Prvi od njih je ovaj sporazum između BiH i Republike Srbije, mislim da je jako važno da imamo što više ovakvih sporazuma koji idu u pravcu zajedničkog delovanja rešavanju onih problema koji opterećuju celokupan naš balkanski prostor, posebno jer se ovde radi o tome da će se ovim sporazumom krenuti u rešavanje onoga što su problemi životne sredine, zaštite životne sredine itd. Time se pokazuje spremnost obeju država da zaštite svoje građane i širi region od onoga što može biti štetno po njihov život. U tom duhu je jako važno da podržimo ovaj predlog zakona, kao i sve ostale.

Dodatno, čini mi se da ovakvi predlozi pozitivnih zakona doprinose da razbijamo strahove, da razbijamo barijere i da u stvari se okrećemo jedni drugima kao jedino mogućem rešenju da celi ovaj balkanski prostor prebrodi ono u čemu se nalazi celi svet. Takođe, veoma su nam važni zakoni koji se tiču železnice. Jako je važno da se železnica što je moguće više unapređuje, da vidimo konačno posle 30,40 godina dolazi do rekonstrukcije i izgradnje novih delova železnice itd. ali taj predlog ima jednu manu. Mi smo ovde mnogo puta govorili o tome, žao mi je što je ministar Vesić izašao, ima manu jer je u celom tom predlogu moglo i trebalo i moralo biti tih još 25 kilometara železnice od Raške do Novog Pazara. Posebno, zato što je ovim predlogom predloženo za Stalać, Kraljevo itd. da se odrađuje. Mislim da je trebalo odraditi da Novi Pazar posle 150 godina od uvođenja železnice na ovom prostoru dobije svoj železnički krak. Zato bih apelovao na ministra, kao što je do sada izlazio u susret građanima i potrebama građana da porazmisle o tome i da konačno dobijemo taj krak moderne i savremene železnice koji će ići ka Novom Pazaru i ka ostalim gradovima Sandžaka.

Takođe, vrlo mi je važno ovde spomenuti ove sporazume koji se tiču izuzetno razvijene saradnje i vojske, na kraju krajeva, ali onako odmereno, civilizovano i u korist građana Republike Srbije. Kao građanin one regije koja je skoro bila poplavljena, osetio sam i svi smo mi osetili šta znači pomoć i MUP i Vojske Republike Srbije koja je prva došla u pomoć građanima, koja je sprečila možda da neke veće nesreće ne daj Bože dosegnu do tog kraja i građani su osetili zaista tu pomoć i podršku u pravom trenutku.

Isto tako veoma sam sretan što je spasilački tim naše države učestvovao u traganju za stradalima u zemljotresu u Republici Turskoj i time smo pokazali zaista da imamo kapaciteta da ono u šta se ulaže koristimo u neke najhumanije, najpotrebnije svrhe.

Meni kao muslimanu, kao Bošnjaku u ovoj državi jako je stalo do toga i jako sam bio srećan kada sam među svim ostalim državama koje su poslale svoje timove, našao i tim iz Republike Srbije i koji je dao sve od sebe da pomogne građanima Republike Turske. To je onaj način kako trebamo koristiti sve ostalo.

Međutim, ono što takođe, evo danas, ali na jedan drugačiji način u odnosu na populizam svedočimo, jeste neslavne godišnjice, pa i ova današnja neslavna godišnjica. Moram da iskoristim priliku da iskomentarišem to ukratko. Potrebu ima za tim.

Skoro sam analizirao nešto što se dešava između Rusije i Ukrajine i vrlo me podsetilo prema kontekstu na ono što se 80-tih godina događalo između Iraka i Irana. Znate, dve države koje su slične kulture, tradicije, porekla naroda, deset godina se međusobno samouništavale. Rezultat toga je bio preko milion žrtava sa obe strane i na kraju je došlo do toga da su sporazumom morali da rešavaju te probleme.

Taj rat je opet doneo neke promene na geopolitičkoj sceni, kao što će verovatno i ovaj. U tim promenama opet stradaju oni maleni narodi, malene države, malene multikulturalni prostori, kao što je naš Balkan. Zaista je važno da mudrom, odgovornom, kvalitetnom politikom ne dozvolimo da ovoga puta kada je celi svet na ivici, kako čusmo, trećeg svetskog rata, na bilo način mi budemo kusur za igre velikih sila, kao što smo bili možda nekada u prošlosti, već da radimo, da igramo za sebe, za svoj narod, za svoje narode, za građane i Republike Srbije i celoga Balkana.

U tom duhu jako je važno da se nastavi sa svim ovim što se radi, da se sve učini da dođemo do mira i da ne dozvolimo da se taj plamen otuda ne daj bože na bilo koji način preseli ovde, kao što su nažalost pokušavali i možda pokušavaju i dan danas neki drugi ljudi koji ne žele dobro ni građanima Republike Srbije, ni ovome narodu. Tu je odgovornost kako Ministarstva odbrane i ministra, tako i predsednika države, ogromna. Verujem da je njihova dosadašnja politika učinila jako puno da građani Republike Srbije se osećaju sigurnim u svojoj državi.

Kada vas pogodi elementarna nepogoda u kojoj umiru građani, stradaju građani vašeg naroda, prvi koji vam dođu jesu ministar odbrane, ministar policije, ministarstva razna da pritrče u pomoć građanima, da im pomognu, a ne radi jeftinih političkih poena, onda to obavezuje. Obavezuje nas i kao odgovorne predstavnike svog naroda, ali obavezuje i sve građane ove države. Zato treba u svakom smislu to podržati.

Takođe, iskoristiću priliku, s obzirom da zaista posle ovoga što sam danas čuo, skrenem pažnju i na još jednu stvar, a vezana je opet pomalo za Vojsku, a pomalo za zaštitnika i poverenika.

Evo, mi ćemo za par dana imati 30 godina od zločina u Štrpcima. Tada su pored Bošnjaka, oteti i neki ne Bošnjaci, među njima i Buzov Tomo, umirovljeni general Vojske Republike Srbije koji je išao u posetu svom sinu koji se nalazio na odsluženju vojnog roka u Podgorici. Skoro je bilo suđenje koje je zaista sramotno. Mi poretestvujemo protiv toga. Svi koji su građane i Republike Srbije i Crne Gore kao državljane tadašnje države oteli, svirepo ubili, itd, svega su osuđeni na 35 godina. To nije baš dobra poruka.

Ako znamo da je to nešto što je urađeno, eto čak i protiv građana Republike Srbije, ali i protiv onih časnih i poštenih oficira i vojnika ove države onda je to sramotno i mislim da tu treba zaista da se reaguje, jednostavno prema pravdi i prema onome što su potrebe i kako zakon definiše da se to u ovom momentu kada još tužilaštvo može reagovati, pre nego ta tužba bude pravosnažna, ponovi.

Takođe, govorim to zato što je u Beogradu, koliko je meni poznato, kako sam čitao, bila upravo zbog toga jedna spomen ploča na stanu gospodina, velikog junaka, patriotu, ali čoveka koji je podigao glas protiv zločina, uz to je bio oficir, iako umirovljeni Vojske. Neko je zbog nečega, kako sam pročitao, pre mesec dana skinuo tu ploču sa te zgrade gde je živeo pokojni, veliki Buzov. To upravo govori o tome da moramo što više negovati takve stvari kako bi iz iskustva kog smo stekli nažalost na gorak način s prošlosti mogli da naučimo radi budućnosti.

Takođe, voleo bih da kažem za poverenicu ovo što se upravo u ovom duhu tiče ove situacije oko aerodroma. Jako je važno da ste na vreme reagovali, jako je važno što se institucionalno rešavaju ti problemi. Koliko sam video predstavnici islamske zajednicu su vam danas pozitivno odgovorili i naveli su zaista taj problem kao jedan od problema koji nije problem društva, već neodgovornih pojedinaca koji rade na tim aerodromima.

Evo na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu ni jedna žena muslimanka sa hidžabom nema nikada nikakvog problema, već se s poštovanjem i uvažavanjem odnose prema njoj. Ovo što se dogodilo ili događalo u kontinuitetu u Kraljevu i u Nišu, jeste, bojim se, zloupotreba položaja ili vlasti koje imaju oni ljudi koji to rade i tu treba reagovati na taj način, kao što se uvek reaguje da bi se zaštitile slobode, ljudska prava svakog građanina i na kraju svakog čoveka, posebno što je tu reč o međunarodnim letovima, što je tu reč verovatno o građanima i drugih država. To je poruka koja može da našteti i državi Srbiji.

Naravno, i svi ostali predlozi zakona su izuzetno kvalitetni, izveštaji izuzetno iscrpni. Mi ćemo kao narodni poslanici, kao klub za pomirenje podržati sve ove predloge i uvek apelovati da u ovim nezahvalnim vremenima, teškim vremenima svi zajedno uradimo što je moguće više i preko toga što možemo da se sačuva mir, stabilnost, bezbednost i suživot među svim narodima Balkana. Hvala.

Hvala gospodine Fehratoviću.
Po Poslovniku.

Član 283. Narodni poslanik dužan je da učestvuje u radu Narodne skupštine. To je stav 1.

Narodni poslanik Miketić, iako je dužan da prisustvuje sednici Narodne skupštine, ne prisustvuje sednici Narodne skupštine, nego je u holu, gospodine predsedniče. Želim da obavestim i ministre u Vladi i Poverenicu i sve ostale prisutne, napao novinara koji je ovde bio prisutan. Napad je započeo Zoran Lutovac, time što ga je prvo žigosao kao nekakvog predstavnika, ne znam ni ja koga, koji prekida njegove konferencije za štampu, a onda mu je prišao Miketić sada u holu, preturao po njegovoj torbi, vikao na njega, pa je ovaj pozvao obezbeđenje, pa je reagovalo obezbeđenje.

Ja molim i Službu obezbeđenja, sekretara, pošto sekretar nije tu, ali da se prenese, da se novinarima omogući da rade u ovoj sali i da budu zaštićeni od agresivnih predstavnika opozicije koji imaju potrebu da napadaju ljude, da im preturaju po torbi, da ih vređaju, tako da mora da reaguje obezbeđenje. Dakle, ovaj momak iz „Univerzal HD medije“ je bio napadnut od strane narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, u holu, pred svim drugim medijima. Molim da se na to reaguje. Hvala.

Nisam znao da se to dogodilo. Nije tu Miketić.
Vi hoćete po Poslovniku isto?
Nije tu Miketić, nije ni Lutovac, tako da ne mogu da pitam šta je tačno razlog i šta se dogodilo, ali drago mi je ako je, tako sam vas razumeo, obezbeđenje je reagovalo i da je stvar pod kontrolom.
U redu, ne treba da se glasa o povredi Poslovnika.
Po Poslovniku, Jovanović.