Hvala vam.
Još jednu prijavu imamo.
Reč ima, zamenica Zaštitnika građana, Jelena Stojanović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i poslanici, najpre želim da vam uputim izvinjenje Zaštitnika građana, gospodina Zorana Pašalića, zbog toga što nije u mogućnosti da vam danas lično predstavi redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2021. godinu.
Pred vama je redovan godišnji izveštaj kao što sam rekla Zaštitnika građana za 2021. godinu, a ja ću ga ukratko predstaviti. Izveštajna godina je za Zaštitnika građana bila veoma izazovna u sprovođenju nadležnosti, unapređenju i zaštititi ljudskih prava svih građana naše zemlje, a istovremeno veoma uspešna jer je on povećao svoju radnu efektivnost, a priznanjima na domaćem i međunarodnom planu, utvrdio kredibilnost, nezavisnost i stručnost u zaštiti ljudskih prava.
U 2021. godini izmenjeni uslovi života usled pandemije koja je ušla u drugu godinu zaredom Zaštitnik građana je zbog toga i dalje sve svoje kapacitete usmeravao ka hitnoj i direktnoj pomoći građanima.
U zavisnosti od epidemiološke situacije nadležni organi su prilagođavali mere zaštite, pa su od fluktuiranja pandemije zavisili i izazovi na koje je Zaštitnik građana reagovao radi zaštite prava građana. Opšta ocena stanja ljudskih prava u Republici Srbiji u 2021. godini jeste da su ljudska prava u skladu sa neizvesnom, dugotrajnom i promenljivom epidemiološkom situacijom i merama zaštite zdravlja i života građana u znatnoj meri poštovana.
U izveštajnoj godini kao i godinu dana ranije kada je počela pandemija sa najviše problema u ostvarivanju svojih prava, susreli su se pripadnici posebno osetljivih grupa: deca, žene, hronični bolesnici, starije osobe, osobe sa invaliditetom, lica lišena slobode, LGBT osobe i pripadnici nacionalnih manjina, a pre svega Romi.
Intenzivne aktivnosti i posvećen rad Zaštitnika građana tokom izveštajne godine, uprkos merama ograničenja koja nam je nametala pandemija rezultirali su velikom efikasnošću ove nezavisne državne institucije. Naime, Zaštitnik građana je okončao 87% predmeta koji su primljeni u 2021. godini. Pozitivni rezultati rada Zaštitnika građana u teškoj i dugotrajnoj situaciji izazvanom pandemijom korona virusa, za krajnji rezultat imali su porast poverenja građana u ovu instituciju.
Uspešnost Zaštitnika građana ogleda se i u povećanom interesovanju medija za izveštavanja o aktivnostima ove institucije jer je to način da se institucija Zaštitnika građana više i bliže približi građanima. Ovo izveštavanje medija je u 2021. godini uvećano za 60% u odnosu na 2020. godinu.
U izveštajnoj godini Zaštitnik građana je u cilju razmene iskustava i realizacije konkretne pomoći održavao kontakte sa ombudsmanima 17 zemalja sa kojima je od dolaska na funkciju gospodina Pašalića on potpisao bilateralne sporazume radi zaštite prava naših građana na teritoriji tih država i zaštite prava stranih državljana u Republici Srbiji.
Potvrda kvaliteta rada Zaštitnika građana je stigla 3. novembra 2021. godine kada je Narodna skupština Republike Srbije usvojila novi Zakon o Zaštitniku građana kojim se unapređuje nezavisnost i efikasnost rada ove institucije. Ovim zakonom Zaštitniku građana poverene su nove nadležnosti, poslovi nacionalnog nezavisnog mehanizma za sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, poslovi nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, a takođe Zaštitnik građana ima položaj posebnog tela kojim štiti, promoviše i unapređuje prava deteta. Po novom zakonu Zaštitnik građana obalja i poslove nacionalnog mehanizma za prevencije torture koji su mu povereni još 2011. godine.
U smislu efikasnosti i unapređenja prava građana zakonom su propisani rokovi za postupanje Zaštitnika građana, a građani mogu pritužbu podneti najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede umesto kako je to bilo do izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, u roku od godinu dana.
Takođe, ono što je za nas vrlo bitno jeste da dete starosti od deset godina može samostalno podneti pritužbu i da pritužba deteta ne može biti odbačena u svim onim situacijama u kojima može biti odbačena pritužba punoletnog građanina.
Mesec dana kasnije u decembru 2021. godine Zaštitniku građana potvrđen je najviši status nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava od strane Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prva, tačnije Zaštitnik građana kao nacionalna institucija za ljudska prava imaće i narednih pet godina najviši A status što će pored novih zakonom poverenih nadležnosti uticati na dalje jačanje ove nezavisne državne institucije. Sa najvišim A statusom koji označava stepen usaglašenosti rada Zaštitnika građana sa pariskim principima, Zaštitnik građana nastaviće da uz pravo glasa aktivno učestvuje u radu međunarodnih i regionalnih stručnih mreža, a ima takođe i posebno pravo obraćanja na sednicama Saveta za ljudska prava UN.
U 2021. godini, Zaštitniku građana se obratilo 16 hiljada 312 građana, od čega je kontakt ostvaren sa deset hiljada 757 građana, na razgovor je primljeno 1054 građana, a formiranih predmeta je bilo 4501.
Takođe, razmatrali smo i predmete iz prethodne godine tako da je sveukupna efektivnost Zaštitnika građana bila 86%. Iako Zaštitnika građana prepoznaju kao instituciju kojoj mogu da se obrate, građani i dalje nisu u dovoljnoj meri upoznati sa nadležnostima institucije, o čemu govori i procenat odbačenih pritužbi u 2021. godini koji iznosi oko 68% od ukupno broja odbačenih pritužbi skoro 40% se odbaci zbog nenadležnosti, a više od trećine zbog ne iskorišćenosti pravnih sredstava. Međutim i u slučajevima odbačenih pritužbi Zaštitni građana je pružao tužiocima savetodavnu pomoć, što je učinjeno u 78% odbačenih pritužbi i izveštajnoj godini.
U toku 2021. godine Zaštitni građana je uputio 805 preporuka organima uprave, dok je u okviru svoje preventivne funkcije nezavisni mehanizam za prevenciju torture uputio 245 preporuka. Od ukupnog broja upućenih preporuka najveći broj njih, oko 65% odnosi se na resor uprave. Organi su prihvatili skoro 78% preporuka koje je Zaštitnik građana uputio. Takođe, podneli smo i 43 mišljenja, od čega 16 na osnovu zakonske odredbe da davanje saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti delujemo preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave i 27 mišljenja Vladi i Narodnoj skupštini po osnovu zakonskog ovlašćenja da u postupku pripreme propisa dostavljamo mišljenja na predloge zakona i drugih propisa. Takođe u cilju zaštite i unapređenja prava građana Zaštitnik građana je i izveštajnom periodu uputio devet zakonodavnih inicijativa.
S obzirom na to da smo ove dve godine proveli u nestabilnoj epidemiološkoj situaciji koja je nametnula nove i ograničene uslove svakodnevnog života, u ovom redovnom godišnjem izveštaju ponovo ukazujemo na neophodnost unapređenja rada svih nadležnih organa u cilju ostvarivanja prava građana, a naročito onih koji pripadaju posebno osetljivim kategorijama stanovništva.
Novi Zakon o Zaštitniku građana nam daje mogućnost da svojim aktivnostima i još efikasnije doprinesemo unapređenju rada nadležnih organa i postavimo postulate zaštite ljudskih prava na viši nivo.
Zaštitnik građana ostaće posvećen zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda prevshodno kroz reagovanja na sve propise nadležnih organa, savetovanje građana i podnošenje inicijativa za izmenu važećih propisa, svakako možda još efikasnije nego što smo u tom prethodnom periodu činili, pokretanjem znatno većeg broja postupaka po sopstvenoj inicijativi.
Zahvaljujem se na vremenu koje mi je dato i omogućeno da ukratko iznesem aktivnosti Zaštitnika građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćajnu infrastrukturu i telekomunikacije, Uglješa Marković.
UGLjEŠA MARKOVIĆ: Zahvaljujem se, poštovani predsedniče Narodne skupštine.
Na samom početku da iskoristim priliku da pozdravim uvažene ministre i predstavnike regulatornih tela, uvažene koleginice i kolege i poštovane i uvažene građanke i građane Republike Srbije.
Želim da iskoristim priliku da u ime Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije izvestim da je na sednicama održanim 24. novembra 2022. godine, kao i na sednici održanoj 23. februara 2023. godine razmatran jedan izveštaj o radu i dva predloga zakona, i to Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2021. godine, kao i Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o načinu finansiranja i izrade projektno-tehničke dokumentacije, vođenju upravnih postupaka za procenu uticaja na životnu sredinu, izdavanje lokacijskih uslova, saglasnosti i građevinske dozvole za projekat „Hidro-tehnički i bagerski radovi na uređenju kritičnog sektora za plovidbu ušće Drine i Save“ i da je Odbor tom prilikom odlučio, većinom glasova, da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ova dva predloga zakona, kao i Izveštaj o radu RATEL-a, za 2021. godinu.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predstavniku Odbora.
Reč ima dr Duško Pejović, predsednik Saveta DRI.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, hvala vam za datu reč.
Dozvolite mi da ukratko iznesem podatke o radu DRI za 2021. godinu. Ovaj Izvešaj je bio na nadležnom Odboru na finansije, republički budžeti i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ukratko ću izneti informacije.
Izveštaj smo sastavili i dostavili na vreme prema sadržaju koji propisan važećim aktom. U tom Izveštaju smo naveli da smo sve revizije koje smo planirali Programom revizije za 2021. godinu i izvršili.
Kada uporedimo broj izveštaja sa prethodnim periodom, na primer za 2021. godinu u odnosu na 2018. godinu, i broj zaposlenih u instituciji, onda dolazimo do podatka da je broj zaposlenih porastao za 5,8%, a broj izveštaja za 28,5%. To je rezultat promena koje smo uveli u instituciju u smislu skraćenja sprovođenja revizije i povećanja broja subjekta koji su obuhvaćeni samom revizijom, odnosno povećanja broja izveštaja.
U izveštajnoj godini smo izvršili i sastavili 233 izveštaja, 38 odazivnih izveštaja i 256 posle revizionih izvaštaja. To je 527 revizorskih proizvoda. Ukupno su obuhvaćena 272 subjekta i izvršili smo revizije i finansijskih izveštaja i pravilnosti i svrsishodnosti, kao i njihovih kombinacija – finansijska sa pravilnošću, pravilnošću sa svrsishodnošću.
Od ukupno finansijskih revizija 108 izveštaja, dali smo 108 svojih ocena, od čega su 23 pozitivne ocene, ili 21,3%, 80 mišljenja je sa rezervom, ili 74,1%, tri su negativne ocene, 2,8%, i dve su uzdržane ocene date, ili 1,8%.
Što se tiče poslerevizionih izveštaja, njih je bilo 256. Mi smo ocenili, jer se u poslerevizionom izveštaju daje mišljenje i donosi zaključak. Ocenili smo da je mišljenje zadovoljavajuće za 241 izveštaj, ili 94%, za 13% poslerevizionih izveštaja je ocenjeno kršenje obaveze dobrog poslovanja, ili 5%. To znači da smo uputili poziv i informaciju nadležnom organu za koga smo proceni da je nadležan za lice za koje smo ocenili da je odgovorno za neizvršavanje datih preporuka, odnosno za neotklanjanje otkrivenih nepravilnosti. Za dva poslereviziona izveštaja, ili 1%, ocenili smo da je teži oblik kršenje obaveze dobrog poslovanja, gde prema zakonu imam i obavezu i ovlašćenje da podnesem zahtev za smenu, što smo i učinili.
Ukupno utvrđene greške i nepravilnosti. Kod pripremnih radnji za sastavljanje finansijskih izveštaja ukupno je utvrđeno 13,12 milijardi dinara. Kod nepravilnosti u poslovanju iskazani podaci su 69,19 milijardi dinara nepravilnosti, a pogrešna iskazivanja, odnosno greške u finansijskim izveštajima su u ukupnom iznosu 523,17 milijardi dinara. To je sve detaljno navedeno po kom osnovu i šire, tako da ne bih ja ovde to šire navodio.
Ističem podatak da je od 212 subjekata koji imaju obavezu uspostavljanja interne revizije da je njih 85 uspostavilo ili 40%. Osam subjekata je delimično uspostavilo. Dakle, pripremili su akta, ali nisu izvršili postavljenja, ili 4%, a da 56, ili 100%, ili 100 subjekata, nije uspostavilo internu reviziju iako su to, prema propisima, imali obavezu.
Najveće nepravilnosti koje sam napomenuo odnose se na prihode, primanja, rashode i izdatke, rezultate poslovanja, na ostale primedbe, kao i na pripremu i donošenje finansijskog plana.
Detaljno je to sve to navedeno u izveštaju. Ja samo želim da napomenem da je kod javnih nabavki, pošto je tu utvrđen najveći rizik za nepravilnosti i negativnosti koje otkrivamo u javnom sektoru, mi smo revidirali 120 milijardi ugovora koji su zaključeni i utvrdili smo kod 53,5 milijarde nepravilnosti po svim osnovama ili 44,5%.
Najveći deo nepravilnosti u ovoj oblasti odnose se na to da se nabavljalo, a nije se ni planiralo, niti se sprovodio postupak javnih nabavki, a to je iznosilo 17,71 milijardu dinara ili da nije donet akt ili akt je donet, ali nije pravilno primenjen u postupcima javnih nabavki za 68,58 milijardi dinara.
Nepravilnosti u postupcima sprovođenja postupaka javnih nabavki – 28 milijardi, kod zaključivanja ugovora – četiri milijarde i kod izvršavanja ugovora – 3,5 milijarde dinara.
Što se tiče javnog duga, on je potvrđen, kako je i objavljeno, u odnosu na to da je javni dug za godinu dana nepromenjenog iznosa, a BDP se menjao, tako da se menjala kvartalna, preliminarna i konačna stopa javnog duga, tako da je ona bila 58,23%, 57,82% i na kraju 57,79% na kraju 2020. godine. Sada je, na kraju 2022. godine, stopa javnog duga 55,7%.
U sledećim informacijama želim da kažem da smo izvršili 14 revizija svrsishodnosti poslovanja i svi ovi, kao i svi ukupni izveštaji su na našem sajtu objavljeni i dostupni su svim zainteresovanim stranama.
Ukupno smo dali 2.542 preporuke. Dali smo i inicijative za promenu propisa do kojih smo došli u postupcima revizije, gde smo utvrdili da su odredbe određenih članova određenih propisa nisu u saglasnosti ili sa nekim odredbama istog propisa ili sa odredbama drugih propisa koji regulišu istu materiju, ali na drugačiji način i podneli smo preporuke za izmenu tih propisa, o čemu opširnije stoji au izveštaju.
Podneli smo i 101 prijavu za 195 odgovornih lica. Inače, kada je reč o tim podacima hoću da kažem da smo ukupno do kraja 2022. godine, od početka svog rada podneli 2.365 prekršajnih prijava, 250 krivičnih prijava i prijave za privredni prestup 307.
Isto tako, imamo podatke o efektima sprovedenih revizija. Obaveštavam vas da upravo sada sprovodimo jedan projekat, gde bolje i detaljnije utvrđujemo efekte, odnosno koristi od sprovedenih revizija, odnosno od otklonjenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti.
Možda da istaknem samo dve informacije. Te efekte izračunavamo kvantitativno i kvalitativno. Kvantitativno izračunavamo koliko su povećani prihodi ili koliko su umanjeni rashodi. Na primer, fakulteti su u ovim godinama 2020, 2021. i 2022. godine vratili ukupno 2,3 milijarde dinara koje su dobili da potroše, a pošto je revizijom utvrđeno da to čine suprotno propisu, ovaj iznos za tri godine su ukupno vratili u budžet, iako su sredstva dobili. To je efekat da nisu potrošena javna sredstva mimo propisa.
Drugi efekat, što su aktive budžetskih korisnika na državnom nivou povećane blizu dva biliona dinara ili dve hiljade milijardi dinara su izvršena evidentiranja u bilansu stanja, odnosno na pozicije bilansa stanja, čime je, dakle, uređena sama evidencija u bilansima.
Da kažem da je Savet donosio svoje odluke, 27 sednica, shodno svojim ovlašćenjima, da smo imali saradnju kako sa Narodnom skupštinom, nadležnim odborom, tako i sa kolegama iz drugih revizorskih institucija, na nivou EUROSAI-a i INTOSAI-a. To je sve. Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima predsednik Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge Dragan Kovačević.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Zahvaljujem se predsedniku skupštinskog odbora na izveštaju koji je razmatran na skupštinskom odboru i njegovom izveštaju koji je danas podneo. Ja sam se javio samo nekoliko kratkih stvari da kažem, koje mislim da su zanimljive ovom uvaženom skupu, a i svim građanima Srbije.
U 2021. godini smo započeli i u 2022. godini završili postupak analize tržišta i uvođenje, definisanje svih merila i kriterijuma po kojima rade operatori na tržištu telekomunikacija, koji je potpuno u skladu sa svim poslednjim regulativima EU, tako da smo tu potpuno usklađeni.
Dalje, 1. jula 2021. godine doneta je odluka o tzv. romingu kao kod kuće sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Mislim da je to svima zanimljivo, dakle, putovanje u ovom okruženju i korišćenje roming usluga je usluga kao kod kuće.
Nastavili smo sa uporednom analizom operatora na tržištu telekomunikacija i moram da kažem od kako smo počeli tu analizu, svi operatori su se jako potrudili da poboljšaju svoje usluge, tako da smo 2017. godine, kada smo započeli, prosečna ocena je bila 55,4 poena, a sada je 83,51. Sve što je preko 80 poena u Evropi se smatra odličnim kvalitetom usluga u ovoj oblasti.
Još jedna stvar, na kraju, koja mislim da je zanimljiva, na našem portalu „ceneusluga.rs“, osim što imamo sve cene usluga operatora u elektronskim komunikacijama, uveli smo i cene usluga operatora eksperes usluga u poštanskom saobraćaju, tako da, mislim da je to vrlo zanimljivo i značajno svim korisnicima da mogu da uporede cene. Hvala.

Hvala vam.
Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Nebojša Perić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na samom početku napomenem da mi je čast što danas mogu ispred Komisije za zaštitu konkurencije, kao važne državne institucije, da vam predstavim rezultate njenog rada tokom 2020. godine, koji predstavljaju kontinuitet u obavljanju najznačajnih aktivnosti u oblasti zaštite konkurencije koji su Komisiji povereni.
Svakako da je godinu iza nas takođe obeležila pandemija izazvana kovidom-19, ali to, kao što vidite, kroz sam izveštaj o radu, nije ostavilo nekakve posledice na rad same Komisije, šta više, možemo reći da gotovo u svim oblastima je napravljen značajan pomak u radu same Komisije, prvenstveno kada je reč o osnovnim nadležnostima koje su date Komisiji, ali isto tako, i npr. u finansijskom smislu, koji nije, da kažem, prioritet u radu same institucije. Mogli ste videti da je Komisija tokom 2021. godine ostvarila finansijske prihode u iznosu od oko 608 miliona dinara, što je 40% više u odnosu na planirano i 50% više u odnosu na 2020. godinu.
Takođe, rashodi koje je Komisija imala su smanjeni i bili su na nivou od oko 70% u odnosu na planirano. Sve to je, naravno, rezultiralo i viškom prihoda na rashodima u iznosu od oko 328 miliona dinara, od čega je više od 70% uplaćeno u budžet Republike Srbije, negde oko 230 miliona dinara.
Kada govorimo o najznačajnijim aktivnostima koje je Komisija obavljala tokom 2021. godine, to su, svakako, postupci za utvrđivanje postojanja povrede konkurencije, postupci ispitivanja koncentracija, pojedinačna izuzeća, restriktivnih sporazuma zabrane, davanje mišljenja iz delokruga nadležnosti Komisije, domaća, međunarodna saradnja i sprovođenje sektorskih analiza, stanja i uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima.
Gledaću da vas ukratko sprovedem kroz ove značajnije aktivnosti koje je Komisija obavila tokom 2021. godine. Svakako, jedne od najznačajnijih jesu postupci za utvrđivanje postojanja povrede konkurencije. Kao što možete videti, Komisija je tokom 2021. godine radila na ukupno 15 takvih predmeta, od čega je okončala 10 predmeta, a u onim predmetima koji su rezultirali izricanjem mera zaštite konkurencije, izrečene su mere u iznosu od oko 117 milina dinara, i one su ne samo izrečene, nego su i uplaćene u budžet Republike Srbije.
Takođe, tokom 2021. godine, Komisija je pokrenula dva nova postupka, jedan je za, ili zbog postojanja osnovane pretpostavke za postojanje horizontalnog restriktivnog sporazuma, tzv. kartela, a drugi za zloupotrebu dominantnog položaja.
Dakle, 2021. godine nismo gledali samo da radimo na kvantitetu u smislu što većeg broja pokrenutih postupaka, imajući u vidu da u ranijem periodu Komisija je najčešće pokretala postupke za određivanje cena u daljoj prodaji, sada smo se fokusirali na to da predmet praktično pokrenutih postupaka budu najteže povrede konkurencije i upravo smatramo da i u budućnosti to treba da bude prioritet u radu Komisije, jer smo dovoljno i kadrovski sada i tehnički osposobljeni i imamo dovoljno kapaciteta da možemo da se upustimo u rad i na onim oblastima i tržištima kojima Komisija se do sada nije bavila.
Drugi deo rada Sektora za povrede konkurencije odnosi se na pojedinačna izuzeća restriktivnih sporazuma o zabrani. Dakle, takvih sporazuma koji bi inače bili zabranjeni, ali u slučajevima kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi i kada su, dakle, ta prokompetitivna dejstva takvih sporazuma veća i značajnija, takvi sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane. Tokom 2021. godine Komisija je radila na ukupno 25 takvih predmeta, od čega je u 23 donela rešenja, a dva su obustavljena jer nisu bili ispunjeni uslovi za izuzeće.
Jedan, takođe, veoma važan segment u radu Komisije predstavljaju postupci za ispitivanje koncentracija, odnosno sve one situacije koje se dešavaju kada npr. kompanije stiču kontrolu jedna nad drugom, i takvih postupaka Komisija je u 2021. godini imala ukupno 242, dakle, 242 prijave koncentracije, od čega je donela rešenje u 233 predmeta, i to zaista predstavlja svojevrstan rekord u radu Komisije od njenog osnivanja, još od 2006. godine.
Istovremeno, vođen je jedan postupak za neprijavljenu koncentraciju, on je okončan i izrečena je kazna, odnosno mera zaštite konkurencije u iznosu od oko devet miliona dinara.
Takođe, još jedan iskorak u radu Komisije u 2021. godini predstavljaju sektorske analize koje su se zaista pokazale, ne samo što Komisija ima ovlašćenja za njihovo sprovođenje, u skladu sa članom 47, Zakona, nego su se zaista i kroz praksu pokazale kao dobar mehanizam za brzo sagledavanje stanja konkurencije na određenim tržištima. Ujedno da kažem da je to i negde usaglašavanje sa preporukama Evropske komisije, da se sada Komisija u svom radu najviše oslanja upravo na sopstvene analize koje sprovodi.
Tokom 2021. godine sprovedene su ukupno tri sektorske analize stanja konkurencije na tržištu keramičkih pločica i sanitarija, na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje i prevoza putnika u međumesnom saobraćaju, a takođe Komisija je pokrenula i još dve nove sektorske analize.
Naravno, ono što uvek ističemo je da svrha postojanja Komisije nije samo kažnjavanje učesnika na tržištu, već da je preventiva i te kako bitna i važna, da je nekada i važnija i bitnija od same reaktive i upravo u skladu sa tim Komisija je veliki značaj posvetila politici, odnosno promociji politike zaštite konkurencije i davanju mišljenja iz delokruga svojih nadležnosti.
Samo da napomenem, sve ove aktivnosti Komisija je tokom 2021. godine obavljala sa 52 zaposlena.
Ono što bih rekao za kraj je to da će Komisija svakako nastaviti i u budućnosti, tokom narednih godina, apsolutno da radi na još većem otkrivanju povreda konkurencije, odnosno onih najtežih oblika povrede konkurencije, sprovođenja sektorskih analiza na onim tržištima na kojima se do sada nije bavila.
Hteo bih da vam se zahvalim još jednom, na kraju, na prilici i na mogućnosti da vam prezentujem rezultate rada Komisije za 2021. godinu uz napomenu da su, pošto smo usvojili Izveštaj za 2022. godinu, ti rezultati još i bolji. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima direktorka Kancelarije za javne nabavke Sandra Damčević.
Izvolite.