Poštovani građani Srbije, nije dobro što je Skupština propustila i ovu priliku da pokaže da je centar političkog zbivanja.
Nije dobro, dok ja govorim ovde se čuje, ponovo, galama, a predsednik Skupštine uopšte ne reaguje, pravi se da to ne primećuje.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Nije dobro što smo objedinili raspravu tako različitih tema. Kaže predsednik – o tome odlučuje Skupština. Ako je Skupština toliko svemoguća da objedini babe i žabe, pa ajde da Skupština izglasa da od sutra imamo leto, da skinemo ove kapute.
Ne može se o notornim stvarima glasati. Notorne stvari da mi ovde raspravljamo objedinjeno o mnogo različitim stvarima. Dakle, tematski veliki broj članova i najzad mali broj minuta. Malo vremena da se raspravlja o ovako velikom broju tema.
Za ilustraciju vama građanima to otprilike znači ovako – da grupacija koja ima 10 poslanika ima 12,5 minuta da raspravlja o ovih 26 tačaka. Ukoliko biste uzeli samo da čitate tačke dnevnog reda, potrošili biste pola vremena. Eto, to vam znači otprilike kako je organizovana ova današnja sednica Skupštine.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Nije dobro što o kandidatu za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije mi danas čujemo ukratko izveštaj o tome ko se prijavio, koliko je ko dobio bodova i mi sad o tome treba da se izjasnimo. To je apsolutno neprihvatljivo. Trebalo je da čujemo kandidate na nekoj možda pripremnoj sednici, u maloj sali, da čujemo njihove programe, da vidimo ko su ti ljudi i šta nude u programu, a ne iz druge ruke da nam kažu – majke mi, ovo su dobri kandidati, svako od njih je dobio toliko i toliko bodova, a vi, pošto ste Skupština, pošto ste samo servis izvršne vlasti, vi prosto izglasajte ovo što smo vam mi doneli. To je i dalje potcenjivanje ovog doma. To je potcenjivanje Skupštine.
Što se tiče koncepcije koja je postavljena za ovu sednicu, ona je usmerena tako da vi ne možete da govorite pojedinačno o tačkama, što bi trebalo da bude praksa, nego mi moramo da se bavimo uopšte, načelno političkim temama i vi nas usmeravate na to.
Pošto je to tako, možemo i tako, ja ću se i ovaj put osvrnuti na korupciju. Korupcija se definiše kao zloupotreba javne pozicije za privatnu korist. To je jedna najopštija definicija koju koristi „Transparens internešnal“ i Svetska banka, vrlo raširena jedna definicija.
Publije Kornelije Tacit, stari rimski istoričar i senator u vreme Vaspezijana, rekao je sledeće – što je država korumpiranija to je više zakona. Za Srbiju bi se danas moglo reći – što je država korumpiranija, to imamo više zakona, to imamo više institucija, to imamo više izveštaja. Previše izveštaja puno praznog sadržaja. Ne samo to. Mi danas govorimo o izveštajima iz 2021. godine, umesto da, u najgorem slučaju, razgovaramo o izveštajima iz 2022. godine.
Korupcija krade od siromašnih i bednike pretvara u bogataše, uništava dobro upravljanje, uništava moral, uništava sve vrednosti u društvu. Živimo u državi gde se velikim lopovima skida kapa, a malim lopovima skida glava. To je problem ovog društva.
Da parafraziram Lorda Ektona koji kaže – svaka vlast teži da bude korumpirana, a apsolutna vlast teži da bude apsolutno korumpirana. Tu nema šta da se doda, osim da se konstatuje činjenica da mi nemamo institucije koje se protiv bore.
Sva ta nezavisna tela, mi ne možemo da ih nipodaštavamo, oni su tekovina demokratski uređenih država. Jedini je problem u tome što mi nismo uređena demokratska država i što te institucije ne služe građanima, nego u ogromnom broju slučajeva služe vlastima. To nije dobro i to nije u javnom interesu, a sve što nije u javnom interesu nije dobro za građane, kada pljačka i korupcija postanu nešto uobičajeno, nešto što su građani prihvatili, nešto na šta su navikli. Makijaveli je rekao da se to dešava u državama u kojima se građani ugledaju na vlast. Posle toliko godina nema se šta dodati ovome.
Nema većeg patriotizma, nego danas boriti se protiv korupcije i kriminala. Zato je važno da svako od nas učini onoliko koliko može, pa i parlament. U uređenim državama parlament je centralno mesto borbe protiv korupcije, uz javnost i medije. Kao što znamo, javnost je uništena, javno mnjenje ne postoji, mediji su pod kontrolom, a Skupština je, nažalost, puki servis izvršne vlasti. Zato je borba protiv korupcije nikakva, nema nikakve rezultate. Tome dodati još i moralni kukavičluk i intelektualnu korupciju i onda dolazimo u ovo stanje u kome se nalazimo danas, u stanje jedne apatije u kome građani ne vide izlaz iz svega ovoga.
Kada pogledamo građane, javno mnjenje o korupcije, jedno istraživanje javnog mnjenja, relevantno istraživanje iz 2017. godine kaže da 86% građana smatra da su političari korumpirani i to nije slučajno, 12 da nema previše korupcije među njima i svega 1,1% da je nema uopšte.
Istraživanje koje je urađeno u decembru prošle godine pokazuje da su ti procenti još lošiji, 88,5% građana smatra da je korupcija ogromna, svega njih 4,1% da nije previše raširena i 1,3% da je gotovo nema. To su, građani Srbije, porazni podaci. To su porazni nalazi i istraživanja javnog mnjenja, pogotovo što ako uzmemo u obzir činjenicu da je ova vlast došla upravo na programu borbe protiv korupcije. To je bilo jedno od ključnih obećanja ove vlasti, borba protiv korupcije, uradićemo stvarno sve ono što je potrebno da se izborimo protiv korupcije.
Onda je usledilo hapšenje Miškovića. Mišković je uhapšen. Rejting prvog čoveka je skočio enormno, i od tada nikada nije padao, jer se držao uz pomoć svih poluga vlasti, kontrolisanih medija, uzurpiranih institucija. Šta smo dobili? Dobili smo još veću korupciju nego koja je bila tada, i dobili smo čoveka sa velikim rejtingom, a Mišković, koji je uhapšen, bio je na svetskom prvenstvu u fudbalu za jedno sa funkcionerima SNS. To vam je politika, to vam je razlika između onog što je obećano i onog što se čini u stvarnosti.
Koji su sistemski uzroci korupcije? Sistemski uzroci korupcije su pre svega, sprega vlasti i kriminala. Nedemokratski politički sistem, simbioza vlasti, medija i novca. Politička, medijska i ekonomska moć kada se objedine, dovode do ovakvog društva u kojem mi danas živimo. Nema podele vlasti, nema javnog mnjenja, zarobljeni mediji, rezultat je korupcija, protekcionizam i monopol.
Primeri sistemske korupcije. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Valjeva, koji je upozorio na to da se javni interes narušava zarad privatnog interesa, i šta je on dobio umesto toga, umesto da dobije odlikovanje on je uhapšen. Umesto da dobije podršku svih građana, on je maltretiran kroz medije. To je rezultat ovakve politike.
Kako se završila afera sa ocem ministra Stefanovića? Kako se završila afera sa predsednikom opštine Palilula. Kod njega je nađeno 350 hiljada evra u stanu, ja koje kaže da je dobio na svadbi. Zamislite, na svadbi dobio. Jel, živa i zdrava tetka iz Kanade? Šta rade institucije? Da li je čuveno koferče završilo u muzeju korupcije. Nemamo muzej korupcije, imamo samo muzej iluzija. Predlažem da napravimo muzej korupcije. To bi bio najposećeniji muzej u Srbiji. U tom muzeju korupcije simbol tog muzeja korupcije bio bi Beograd na vodi, kao najbolji, najveći eksponat korupcije u Srbiji.
Na kraju da kažem još nešto, koji god ministar, ministarka, funkcioner izvršne vlasti ovde dođe da obećava govori o izgradnji, o izgradnji puteva, o izgradnji bolnica, o izgradnji objekata. Zašto izgradnja? Zašto nacionalni stadioni, zašto fontane, zašto jarboli. Zato što se na izgradnji sprovodi projekat visoko ugradnje. Imali smo političare sa vizijom, sada imamo političare sa provizijom. Hvala.
