Ne želim da čekam, pustite me da govorim.

Ne želite da čekate? Dobro.

Hoću da kažem… (Isključen mikrofon.)

Ne morate da čekate, ali moja je dužnost da vam kažem, član 104. reguliše pravo na repliku. Da je neko tražio repliku sa osnovom i da nije dobio mogućnost da replicira, ja bih razumeo da vi ukazujete na član 104. Pošto niste uopšte ukazivali na to, nego pokušavate da replicirate nekome kroz zloupotrebu Poslovnika, jasno mi je da to ne možemo da radimo tako.
(Tamara Milenković Kerković: Uključite mi mikrofon. Ne repliciram.)
Vidim šta radite, nikakvog smisla to nema sad što radite.
(Tamara Milenković Kerković: Ima smisla.)
Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala, predsedniče.
I dalje nisam čuo, kako vidite status Kosova i Metohije, opet ste to, naravno, vešto preskočili. Niste rekli.
(Nebojša Zelenović: Hoću.)
Ne znam šta hoćete, mogli ste dva puta već da kažete, ne treba vam više od pola minuta da to izgovorite.
Što se tiče kolektivne bezbednosti, ja sam vam danas ispred Ministarstva odbrane upravo predlagao izmene i dopune koje se tiču kolektivne bezbednosti, jer učestvujemo u borbenoj grupi „Helbrok“, gde su regionalne zemlje kontributori, odnosno učesnici, zar nije to najbolji primer kolektivne bezbednosti, bez članstva u nekoj vojnoj alijansi?
Ako ste i dalje na tom političkom fonu, onda očekujem da glasate za ovu izmenu zakona o angažovanju naših oružanih snaga van granica Republike Srbije, jer to jeste deo kolektivne bezbednosti o kojoj ste vi rekli da bi bilo idealno da u praksi primenimo. Evo praktičnog primera.
Evo, mi smo za ovu godinu predviđeni da smo deo angažovanih snaga u okviru te grupe, borbene grupe „Helbrok“, na kolektivno regionalnom principu.
Što se tiče kuknjava, ja nigde nisam kukao, nisam nigde ni prizivao neku zlu sudbinu ili jadikovao. Rekao sam samo da je politička realnost takva kava jeste, da veći deo sveta ne priznaje KiM kao nezavisnu državu, ali da ogromna većina onih koji nas okružuju priznaju KiM kao nezavisnu državu i da mi moramo sve to da uzmemo u obzir kada donosimo političke procene, odluke i kada pravimo neke, da kažem, projekcije šta ćemo dalje da radimo bilo bi neozbiljno da mi to ne sagledavamo. To ne znači da menjamo političke pozicije, to ne znači da odustajemo od državnih interesa ili očuvanja držanih nacionalnih interesa, samo se vladamo time.
Da vam kažem, sada vama, da je možda vreme da budemo malo mudri. Videli smo da neki nešto klimaju glavom, pa to nikada ne realizuju, pa malo i mi da razmišljamo da ne štrčimo uvek, da ne nastradamo uvek, da ne poginemo, da nam malo prođe dima kroz odžak, što je govorio Miloš Obrenović, Miloš Veliki, da se malo skućimo, da ojačamo, da radimo svaki dan na sebi, a ne samo da proglašavamo da je sada sudnji dan, gde mi moramo da izađemo na branik istine celokupnog sveta, nego malo da se sklonimo sa te vetrometine. To ne znači da smo kukavice i da nemamo stav. To ne znači da smo obeshrabreni, da smo bez razmišljanja i bez emocija, nego samo da se vladamo realnošću i da pokušavamo da sačuvamo i državu i narod, da sačuvamo i Srbe, to malo nažalost, Srba na KiM, koji su preostali, a dok je njih ima i Srbije na KiM.
Da ne prejudiciramo mi šta će biti u ponedeljak, nego da se borimo politički svi zajedno, svako sa svoje pozicije i svoje politike, ali da gledamo kako da državu sačuvamo i da kada se razlikujemo po nekim pitanjima ne razlikujemo se po pitanju očuvanja države i državnih interesa.
Neko je od opozicionih poslanika na nekoj od prethodnih sednica rekao da je i opozicija deo sistema. To vam je vaša koleginica gospođa Raguš lepo rekla - i opozicija je deo države i neodgovorne izjave i te kako mogu da oštete ili ugroze državne interese.
Da ne idemo mi unapred, jedni kažu - idete da nas svađate sa svetom, a drugi udaraju u fanfare - kapitulacija u ponedeljak. Hajde da sačekamo ljudi. Čekate, nemojte unapred sve da radimo već. Nije počela utakmica, jedni su da se predamo, drugi su da i ne igramo utakmicu, a teći da odmah udarimo protivnika. Hajde da se malo razvije igra, da vidimo kuda ćemo, kako ćemo. Hoćemo da igramo na petoparcu, na petoparcu igramo. Znaju ljudi koji vole mali fudbal šta to znači. Nema baš mnogo manevarskog prostora, ali nemojte još ni to malo što imamo da i to probamo poništimo, da kažemo ni to nam ne treba.
Ko će sa kim imati problema u ponedeljak, ja sam rekao ono što jeste politika Srbije. Rekao sam kako ja razmišljam i politički i emotivno, ne bežim od toga. Verujem da je predsednik Vučić upravo vodio tu politiku prethodnih 10, odnosno 11 godina i verujem u njega i verujem da će u ponedeljak na najbolji mogući način štititi državne i nacionalne interese.
Mnogo je lako kad smo mi ovde sami sa sobom da raspravljamo i sve ovo kažemo, a mnogo je teško to reći u Briselu ili Vašingtonu, ili ne znam ni ja gde, gde svi ostali imaju, ili ogromna većina njih, ima drugačiji stav, a mi nismo izolovano ostrvo, ne možemo da kažemo nećemo više ni sa kim da pričamo, da komuniciramo, ne želimo da sarađujemo, ne želimo da imamo nove investicije.
Što se tiče investicija, digresija, daj bože da nam privrednici domaći rastu i da imaju takve komintente i takve poslove da mogu da povlače više subvencija. Sve države daju subvencije za investicije. Spomenuli ste neke investitore koji su otišli, ti su dolazili u periodu ovih koji sede sa vaše desne strane. Istekli rokovi za koliko su bili obavezani da rade u Srbiji. To je kapitalizam.
Da vas podsetim, građani Srbije su se opredelili za kapitalizam 5. oktobra 2000. godine. Tada su se građani Srbije na ovakav ili onakav način odlučili za kapitalizam. Kapitalizam ima svoje zakonomernosti. Država treba da ih naravno konfiguriše, uređuje, ali kapitalizam ima svoja pravila i ima svoje ulazne, izlazne podatke, i nema tu nikakve mistifikacije.
Nema države gde se ne dešava otvaranje, nažalost i gašenje nekih kompanija. To se svuda dešava. Pratite samo šta će se dešavati u Evropi i kakvo će biti kretanje ka Aziji oko kompanija i kako će Evropa morati time da se brani.
Pogledajte američki paket pomoći domaćoj privredi i investicijama i novim investicijama i stranim investicijama u SAD. Svi se brane. Brane svoju ekonomiju. Znate taj Kontinental nemački, koji je juče otvoren u Novom Sadu, on će direktno uticati na BDP Srbije, pa će uticati na trgovinski balans, pa ćemo iz tog poreza da asfaltiramo ulice, ulažemo u vojsku, gradimo školu, gradimo bolnice. Još veći impakt ima naše ulaganje u odbrambenu industriju. Tek je to korist za BDP, odnosno, ono što se proizvede u jednoj državi po najosetljivijem pitanju, a direktno sa ekonomskim impaktom, odnosno na uticaj na ekonomiju države Srbije i zato su to značajna ulaganja.
Ne mogu da razumem da neko kritikuje što smo mi došli na gotovo 2,5% BDP za ulaganje u sistem odbrane, odnosno za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Pa to je valjda na ponos svih nas. To je valjda na ponos svih nas. Znate li šta to znači za Valjevo, za Čačak, za Užice, za Lučane, za Kragujevac, za Trstenik, za Priboj i svuda gde imamo namensku, Kuršumliju. Puziće, odnosno Požegu, Veliku Planu, gde god imamo fabrike, gde god da imamo neki pogon, gde god da imamo neko radno mesto? Valjda treba da nas raduje to što ćemo vanbudžetski investirati gotovo 500 miliona evra. Pa to je valjda nešto što je na ponos ove države.
Nego, da mi budemo mudri, da se ne stidimo ljubavi prema našoj otadžbini i svom narodu i svim građanima i prema svim građanima naše države, da čuvamo Srbiju, da ne štrčimo, da nas ne pogodi prvi metak ili ne pokosi prva sablja, da malo preteknemo, da ojačamo ako bog da i da čuvamo našu državu Srbiju. To je politika kakvu Srbija treba da vodi i ja sam siguran da takvu politiku upravo vodi Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniku Vlade na korektnom odgovoru.
Možemo da nastavimo dalje.
Reč ima Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, gospodine Vučeviću, uvaženi ministri, gospodine Vučeviću, gospodine Vesiću, Mihailoviću, dame i gospodo predstavnici nezavisnih regulatornih tela, koleginice i kolege narodni poslanici, JS će u danu za glasanje podržati sve tačke predloženog dnevnog reda od Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, preko bilateralnih sporazuma do ugovora finansijskih koji tretiraju, omogućavaju praktično dalje razvijanje naše infrastrukture.

Kada govorimo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela mi iz JS imamo ozbiljne primedbe na rad pojedinih tih institucija, ali imajući u vidu značaj i važnost tih institucija kao kontrolnom i korektivnog faktora u danu za glasanje podržaćemo i te izveštaje.

Kada govorimo o bilateralnim sporazumima Srbije sa partnerskim državama naravno da ti bilateralni sporazumi ne spadaju u one strateške velike sporazume, ali u trenutku kada je Srbija izložena ogromnom spoljnopolitičkom pritisku, u trenutku kada se vrši pojačani atak na suverenitet i integritet naše države svaki od ovih sporazuma predstavlja jedan mali diplomatski uspeh.

Jedinstvena Srbija smatra da Srbija mora da nastavi da radi na svom političkom snaženju kako unutrašnjem, tako i spoljnom. Kada govorimo o unutrašnjem mislim na stvaranje što većeg i jačeg političkog jedinstva među građanima Srbije i o tome smo govorili na posebnoj sednici na KiM i ovom prilikom želim da se zahvalim predstavnicima mađarske i bošnjačke nacionalne manjine koji su dali značajan doprinos tom jedinstvu i što tada tom prilikom Dragan Marković Palma reče – još da se samo mi Srbi složimo i biće po tom pitanju sve u redu. Kada govorimo o političkom jačanju Srbije, mislimo tu i na jačanja spoljnopolitičke pozicije Srbije i stvaranje što boljih političkih odnosa, ne samo sa tradicionalnim političkim prijateljima, već iznalaženje i što širih zajedničkih interesa sa onima koji baš nisu toliko naklonjeni Srbiji.

Taj proces se mora nastaviti i intenzivirati i u narednom periodu, moramo praviti što bolje odnose, i nalaziti zajedničke interese na najširem spoljnopolitičkom planu. Samo tako možemo stvoriti bolju poziciju u borbi za očuvanje naših elementarnih, osnovnih, nacionalnih i državnih interesa. Otuda svaki, pa i ovi najmanji diplomatski pomaci kakvi su ovi bilateralni sporazumi naravno dobiće podršku nas iz Jedinstvene Srbije.

Kada govorimo o finansijskim ugovorima vezanim za infrastrukturne radove u Srbiji, naravno, da će Jedinstvena Srbija i njih podržati. Konkretno radi se o finansijskim ugovorima za izgradnju brze pruge Beograd – Niš, i izgradnju, odnosno osnaživanje našeg rečnog saobraćaja. Vi ste ministre Vesiću, rekli da izgradnjom brze pruge Beograd – Niš vozovi će iz Beograda do Niša stići za sto minuta. Znači, u Jagodinu iz koje ja dolazim kao narodni poslanik, stići će za nekih pedeset minuta i to je manje vremena, nego što se danas može stići automobilom auto – putem. To je jedan od benefita, ali ne i najvažniji, naravno, da će i Jagodina koja je pionir u dovođenju stranih investicija postati grad koji je još privlačniji za investiranje, i ne samo Jagodina, već i Smederevska Palanka, Velika Plana, Ćuprija, Paraćin, Niš. Svi ti gradovi će izgradnjom brze pruge biti privlačniji za investiranje.

Nije to jedina stvar, osnažićemo i našu trgovinu, jer prevoz robe brzim prugama učiniće da i naš trgovinski bilans, trgovinski bilans gradova kao što je Jagodina, koji je pozitivan bude još bolji i još snažniji. Kada govorimo o našim plovnim putevima, ja znam, mišljenja sam i Jedinstvena Srbija da zaista Srbima ne treba ratna mornarica, jer nemamo more, ali nam zaista treba trgovačka flota snažna, dobre luke na našim rekama jer su Dunav, Sava i Tisa naše unutrašnje more. U tom smislu izgradnja novih kapaciteta na lukama kao što su Bogojevo, Sremska Mitrovica i Prahovo, dodatno poboljšanje plovnog puta na Tisi, dodatno će osnažiti našu privredu, ne samo rečni saobraćaj, već i čitavu privredu, jer će olakšati trgovinu sirovinama, i drugom kabastom robom, i jednostavno to su ugovori koje ćemo mi kao stranka i poslanička grupa podržati.

O izveštajima nezavisnih regulatornih tela i drugim pitanjima na dnevnom redu, više će moje kolege iz poslaničke grupe, ja ću se ovde danas usredsrediti više na odluke o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Mi iz Jedinstvene Srbije ćemo ovu odluku podržati, jer je predlog dobar, a dobar je iz više razloga.

Prvo, radi se o učešću naše vojske u međunarodnim mirovnim operacijama, što je u skladu sa našom proklamovanom politikom mira, sa politikom poštovanja međunarodnog prava i politikom poštovanja teritorijalnog suvereniteta svuda u svetu. Već sam ovde rekao da primer naše južne pokrajine Kosovo i Metohije ne može biti „sui generis“ samo je bilo pitanje trenutka ko će, gde će, i kada će taj primer i taj postupak učiniti ponovo. Srbija mora insistirati na poštovanju međunarodnog prava i da svako narušavanje istog, svako narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta bilo gde i bilo kada Srbija mora osuditi.

Tu je negde odgovor kolegi koji je maločas rekao, da država Srbija izbegava da se odredi prema međunarodnom pravu i prema poziciji u trenutnom sukobu između Rusije i Ukrajine. To je jedna neistina iz prostog razloga što je Srbiji međunarodno pravo prva linija odbrane sopstvenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta i otuda mi moramo da nastavimo kao država upravo to da činimo i da radimo, da se ponašamo u skladu sa svim međunarodno pravnim normama kako bi na taj način sačuvali sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet.

Drugo, sve ove mirovne misije su u skladu sa našoj proklamovanom politikom vojne neutralnosti i sve ove mirovne misije nisu deo misija nijednog vojnog saveza.

Treće, možda i najvažnije, sve mirovne misije pokazuju svu sposobnost naše vojske da odgovori postavljenim zadacima i da naša vojska ničim ne zaostaje za vojskama ekonomski mnogo snažnijih država nego što je Srbija. Zato Jedinstvena Srbija podržava sve napore i aktivnosti u smeru daljeg snaženja naše vojske, jer je naša vojska garant očuvanja vitalnih državnih interesa, naša vojska je važan faktor odvraćanja od pokušaja nametanja prava sile nad silom prava i danas u vreme velikih geopolitičkih turbulencija, u vreme kada se nad čitavim svetom nadvila opasnost od globalnog sukoba, u vreme kada se svet ubrzano naoružava, u vreme kada se suspenduju sporazumi o kontroli naoružavanja, u vreme kada naši susedi ulažu ogroman novac u oružje i naoružavaju se, u vreme kada separatisti u našoj južnoj pokrajini se naoružavaju i stvaraju mimo bilo kog zakona i sporazuma neke bezbednosne snage, jedini pravi odgovor države Srbije i država Srbija nema bolji odgovor nego što je jačanje naše vojske.

Naravno, ovde je bilo i kritičara tog procesa snaženja naše vojske. Nažalost najjači i najglasniji kritičari snaženja jesu ljudi koji su nekada nažalost ničim zasluženo bili na čelu naše vojske, pa su svojim postupcima oslabili našu vojsku do nivoa koji je željen ne za Srbiju, već za sve ostale sem za Srbiju.

Naravno bilo je i ovde danas kolega koji su kritikovali taj proces snaženja, ali moram da postavim pitanje, kako ćemo braniti naš teritorijalni integritet, naše građane širom Srbije? Kako ćemo i čime ćemo odvratiti Kurtija od namere da napadne naše građane na severu KiM? Tako što ćemo, kao što je kolega Jovanov rekao, otići sa gitarama i pevati Kurtiju „Giv pis of čense“, naravno da ne. Jeste on nosio u mladosti dužu kosu i imao taj neki hipi izgled, ali Aljbin Kurti nikada, pa ni tada nije bio zastupnik mirovne politike. Naprotiv, nije Aljbin Kurti bio u našim zatvorima zato što je pušio travu i što je glumio Džona Lenona. Ne, Aljbin Kurti je sve vreme od svog početka političkog delovanja do danas bio najekstremniji činilac na albanskoj političkoj sceni. To moramo imati na umu.

Naravno, postoje ovde ljudi, moram da kažem, kolege u ovom parlamentu koji su i pored svih ti činjenica išli kod Aljbina Kurtija i govorili kako se sa njim može dogovoriti, kako sa njim može da se odgovara, ali ja samo kažem to je jedna neodgovorna politika. Jednako neodgovorna je i politika kvazi patriota i ekstremista koji svojim otvorenim pretnjama rukovodstvu države slabe poziciju ne rukovodstva države, već same države, same Srbije. Oni bi hteli da Srbija ne razgovara ni sa kim, oni bi hteli da se Srbija konfrontira sa svima. Oni bi hteli u krajnjoj liniji da Srbija bude aktivni činilac ovog konflikta koji se polako širi svetom. Oni traže od Srbije obe strane u konfliktu, a to je da se svrstamo na jednu stranu i to baš na onu stranu za koju oni rade.

Ta politika ne samo da je neodgovorna, već je i glupa, samim tim i opasna. Srbija mora i može izabrati samo jedan put, a to je srednji put, srpski put, odnosno put razgovora i saradnje. Zato mislim da država Srbija, čitava Vlada mora da nastavi da jača našu vojsku, jer tako ćemo jačati državu Srbiju, sačuvati stabilnost i mir u našoj zemlji, jer tako stvaramo uslov za ekonomsko snaženje naše države i činimo Srbiju boljim mestom za život naših građana. Zato Jedinstvena Srbija će podržati i ovu odluku i podržaće sve tačke dnevnog reda, jer Srbija nema drugi put, do svoj srpski put. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima, Milica Đurđević Stamenkovski.

Poštovani predstavnici Vlade, uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, danas je tačno godinu dana od početka operacije u Ukrajini i imala sam prilike da jutros posetim izložbu fotografija koja svedoči stradanju ruskog civilnog stanovništva u Dombasu, ali koja svedoči nešto za nas još važnije u političkom i državnom smislu.

Šta se dešava sa jednom zemljom, sa jednom državom i sa jednim narodom koga NATO uveri da im je saveznik? Dombas je pre 2014. godine i pre Majdana bio privredno najrazvijenija regija u istočnoj Evropi. I, Rusiji i Ukrajinci, bili su solidarni, živeli su zajednički, poslovali, trgovali, ali očigledno je to nekome smetalo. Dombas je u tom trenutku mogao da se uporedi samo sa rurskom oblašću u Nemačkoj po svim privrednim parametrima, ali onda se desilo upravo ono što imamo priliku da vidimo, neko je odlučio da zloupotrebi Ukrajinu kao poligon za opkoljavanje Ruske Federacije i neko je odlučio da uveri Ukrajinu da je njen interes NATO koji će da je štiti, da je brani tako što će da vodi svoje sukobe do nestanka te zemlje i do poslednjeg Ukrajinca.

Zašto ovo govorim? Mi danas na dnevnom redu diskutujemo o tome i žao mi je što je ministar napustio sednicu, nadam se privremeno, da će se vratiti da odgovori na nekoliko pitanja. Danas diskutujemo o tome kako mi kao država kojoj je vojska uništena nakon 2000. godine, reformisana po modelu Amadea Votkinsa, sa britanskim pasošem je došao da stroji ovde srpsku vojsku, pa smo imali čuvenu Tadićevu izjavu šta će nama toliki tenkovi. Verovatno je to bila uvertira za ono kasnije rashodovanje istih i danas mi treba da izglasamo ovde u parlamentu da naša vojska nezavisno da li se radi o jednom oficiru, dvojici, trojici ili se radi o čitavom bataljonu treba da ide u okvire borbenih grupa EU.

Trenutno EU vodi 18 takvih misija i ministar je maločas rekao da mi imamo obavezu da uskladimo spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i da se zbog toga ovaj sporazum nalazi danas na dnevnom redu. Žao mi je što ministar, ponavljam nije tu, da mu kažem da Mađarska, kao članica EU učestvuje u svega dve operacije ovog karaktera, kao punopravna članica EU.

Dakle, mi nemamo nikakvu obavezu, poštovani građani Srbije, da ovo radimo. Mi nemamo nikakvu obavezu da rušimo svoju vojnu neutralnost. Ovo što danas tražite od nas da se ovde usvoji, direktno ruši vojnu neutralnost države Srbije.

Postavlja se pitanje šta znači sledeća odredba? Biću vrlo precizna. Dakle, ne radi se ovde o konkretnoj aktivnosti EU niti o našem humanitarnom delovanju u konkretnoj državi. Ovde se kaže, da će naše snage biti u prvoj polovini 2023. godine u pripravnosti u okviru borbene grupe Helbrok kojom se koordinira iz Brisela, ali kaže, nije isključeno učešće i u drugim borbenim grupama u narednom periodu. Dakle, vi ovde ostavljate prostor da nas sutra pozovu, između ostalog, i na Ukrajinski fond, a nama ste ovde poručili da naša deca ne treba da brane maltene ni svoju zemlju, iako ja nikada nisam čula da deca idu u rat, ja smatram da to čini vojska, ali da ne ulazim u taj vid retoričkih manipulacija.

Postaviću samo pitanje zašto bismo mi učestvovali u bilo kojoj borbenoj operaciji EU, naglašavam ovde, da je reč uglavnom najčešće operacijama koje nisu odobrene odlukom Saveta bezbednosti UN? Mi kao državotvorna stranka koja se drži principa UN međunarodnog prava ćemo biti spremni da damo saglasnost za one operacije koje su u skladu sa odlukom UN. One koje to nisu i koje su zapravo NATO operacije nisu ono što mi možemo uopšte da podržimo.

Milan Nedić, kao Kvisling nije hteo da šalje srpsku vojsku na istočni front, nego je rekao neće se desiti da srpski vojnik puca u svoju rusku braću. Milan Nedić to nije uradio, a četiri borbene grupe EU su formirane nakon 24.2.2022. godine i ne bi nas iznenadilo da jedna od njih s obzirom na to da vidimo kako EU i dalje huška sukobe Ukrajini, bude formirano upravo za potrebe takvog konflikta.

Kako ćete se sutra ograditi kada ste ovde ostavili odredbu i za naredne operacije? Dakle, jako povedite računa o toj formulaciji ili ako možemo da nađemo neki kompromis da se ta formulacija prosto izostavi iz teksta, mislim da bi to bilo sasvim korektno.

Dalje, šta želim da kažem, evo sad baš dok traje ova naša sednica u zgradi Skupštine u prostorijama našeg poslaničkog kluba primili smo jednog momka koji nosi najveću titulu, kako kaže, predsednik Srpske Kraljevske Akademije svojevremeno nauka i umetnosti Jovan Cvijić, a to je titula srpskog seljaka i srpskog domaćina.

Reč je o ocu četvoro dece, porodica Mihailović, Savino selo Vrbas, Milisav Mihailović je ovu zemlju nagradio time što je ostao na svom ognjištu. Time što se bavi stočarstvom koje je najnerazvijenije u Srbiji, vi znate kakvo je stanje u našem stočnom fondu, statistiku niko ne može da negira. U Savinom selu je svako domaćinstvo do pre deset godina imalo kravu, danas samo ova porodica kao familija Mihailović uzgaja stoku i kako stvari stoje i oni će staviti katanac na svoje gazdinstvo. Zašto? Zato što je zbog uvozničkog lobija, zbog dampinga cena, mlekara kojoj su svakog dana davali 350 litara mleka, a ranijih godina i više, odlučila da im otkaže dalji otkup mleka.

Da stvar bude gora, Ana Brnabić i Vlada Republike Srbije su rekli, jutros na sastanku, gde je trebalo da prisustvuje gospodin Mihailović, kao domaćin, kao učesnik i kao žrtva uvozničkog lobija, da za njega nema stolica u Vladi. To je zvaničan odgovor. Čvrsto stojim iza toga, a ako ste zainteresovani svi predstavnici, svih poslaničkih grupa možete kasnije sa poljoprivrednim proizvođačima, sa našim mlekarima da obavite razgovor i da se uverite u ove moje reči.

Dakle, nema za srpskog seljaka stolica u Vladi Republike Srbije. Znam da tamo više vole fotelja, ali čovek je ponudio da stoji, da ga neko čuje, a ne da se poljoprivredom bavi Nedimović koji je preko noći postao ekspert za fudbal. E, zato što imamo te eksperte za sve oblasti, kojima je samo važno da se obavlja funkcija, a nije važno kakva, zato danas imamo ovakav stočni fond, zato danas imamo ovakvo stanje u srpskoj poljoprivredi. Podrška ovim ljudima, podrška ovoj porodici. Podrška na desetine i stotine njih koji su nas molili da se njihov glas ovde čuje. Možda za njih nema stolica u Vladi Republike Srbije, ali u svakom slučaju dok smo mi ovde biće njihovog glasa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Jako je važno da se osvrnem i na ono što kažete da je vaša pregovaračka taktika, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Niko od nas ne priželjkuje da u ponedeljak bude, poštovani ministre bilo šta potpisano.

Sa ovog mesta pre tačno mesec dana poručila sam predsedniku Republike da ću se povući iz političkog života ukoliko javno bude rekao i dosledno sprovodio politiku odbrane Ustava Republike Srbije i ukoliko bude odbacio svako slovo bilo kog sporazuma kojim se traži dalje razvlašćivanje države Srbije na Kosovu i Metohiji.

To najbolje pokazuje da ovo za nas nije politikantsko, stranačko, partijsko, niti neko političko pitanje za potkusurivanje. Ne moramo da se bavimo politikom ako znamo da je Srbija u sigurnim rukama, ali iskustvo nas uči da ono što Srbiju čeka u ponedeljak, pa i narednih dana, podseća na sličan scenario kakav smo imali kada je potpisivan Briselski sporazum - nekoliko runda, pa u petak uveče pred građane Srbije ste izašli sa porukom da smo pobedili 5:0.

Odlazite na teren gde su sudije podmićene. Odlazite na teren gde će vam zviždati publika. Odlazite na teren gde unapred znate da su propisana pravila koja predviđaju da Srbija mora da izgubi. Na takvom terenu mi možemo samo da pružimo legitimitet suprotnoj strani. Ne možemo biti zadovoljni nekakvim počasnim golom koji treba da se zove, obratite pažnju, ne zajednica srpskih opština, to je termin koji se koristi… Evo, sada koristim priliku da zamolim kolege da taj termin više ne koriste, jer je on obmana. Oni kažu zajednica opština sa srpskom većinom. Nema tamo ništa srpsko u tom sporazumu.

Lajčak kaže - neće biti razgovora o promeni sadržaja ultimatuma. Pa, možete li, poštovani građani Srbije, da zamislite kakav je taj sadržaj ultimatuma kad ga je podržao Aljbin Kurti? Pa to je, ono što naš narod kaže, „kukala nam majka“ ako jedno slovo potpišemo.

Zar je zajednica opština sa srpskom većinom razlog da mi predamo Kosovo i Metohiju? Kada neko kaže – nećemo da priznamo, priznanje se odvija sa stotinu koraka. Sto koraka je ka priznanju, a prethodna vlast i ova aktuelna vlast je napravila praktično 99 i ostao je taj jedan da im damo da uđu u Interpol, da mogu sutra da prave liste za odstrel srpskog naroda, da im damo da uđu u UNESKO, da mogu da nam otmu baštinu, da poštujemo reciprocitet, kako oni kažu, da ustoličimo ovde njihovog ambasadora, a na kraju krajeva, vi to jako dobro znate, s obzirom da ste iz ugledne pravničke porodice, da im platimo i ratnu odštetu. Znači, mi sutra, kao u „Balkanskom špijunu“, da se njima izvinimo što su oni nas tukli, opljačkali, uzurpirali, proterali i sve ostalo.

Državotvorna opozicija i Srpska stranka Zavetnici još jednom podseća da je 80% građana protiv sankcija Ruskoj Federaciji, da je 80% građana protiv predaje Kosova i Metohije, čak i ako je uslov da ne budemo članica EU, zato što građani jako dobro znaju da je to mamac, da je to zamka za Srbiju i da nas u Briselu isključivo i samo čeka zamka.

Znate šta nas čeka? Čeka nas „Velika Albanija“. Videli ste šta je rekao Edi Rama, A kleli ste se svojevremeno u njega kao velikog prijatelja. Rekao je da kada Srbija potpiše sporazum, posle toga ide ujedinjenje Kosova i Albanije.

Ko će sutra da spreči prilike u susednoj avliji, kada će to za nas da bude teritorija na koju ne možemo da se umešamo? Ko će sutra da spreči da naprave zajednički državu koja će, samim tim, po tom principu i dobiti stolicu u UN?

Ovo otvaram kao upozorenje. Mi branimo državu Srbiju. Ne branimo samo Kosovo i Metohiju i zato ta priča kako je to sve izgubljeno, kako je to uzaludno, taj defetizam koji se zacario sa najviših državnih adresa je poguban jer nas pretvara u masu.

Mi gubimo karakteristike nacije i naroda koje smo imali kroz sve ove vekove sa takvom jednom pozicijom koju zastupate. Zajednica srpskih opština, odnosno zajednica opština sa srpskom većinom, kaže Lajčak, će biti zajednica koja neće imati, čak neće predstavljati ni autonomiju, to je njegova poslednja rečenica o ovome, nego će biti jedan oblik srpskog samoupravljanja u republici Kosovo.

Piše, ljudi. Nije izmislila Milica, Miloš, Boško, Voja, rekao Lajčak, ovlašćeni pregovarač. Sada Aleksandar Vučić odlazi da tamo razgovara, a poručuju mu da o sadržaju pregovora nema.

Mi tražimo da se pod hitno održe one konsultacije o kojima je bilo reči i da se naprave pregovarački okviri za dalje. Ne znam zašto imate problem sa tim da uključite druge političke organizacije kada je takav nacionalni interes u pitanju? Sa kim se vi ovde, ljudi, dogovarate, sa Hilom ili sa srpskim narodom? Pa, taj čovek svako jutro i svako veče gostuje na televizijama i promoviše interes SAD, uveravajući nas da je to interes građana Srbije.

Dakle, 17. februara ste imali čoveka zbog koga su kasnili izbori, Šaipa Kamberija. Cela Srbija je stala, parlamentarni život, da bi Kamberi dobio stolicu ovde u poslaničkim klupama i imunitet. A da li znate gde je bio 17. februara Kamberi? Na proslavi nezavisnosti tzv. Kosova u prostorijama EU. Pa, da li je moguće da se u sred Beograda slavi nezavisnost Kosova? Pa, kada smo to imali u životu da vidimo? Pa, gde su reči osude? Gde je reakcija na tako nešto?

Šaip Kamberi nam se ruga. Pa, to je za razmatranje skidanja njegovog poslaničkog imuniteta, podrivanje ustavnog poretka. Ali, ne, nije Šaip Kamberi rušilac države, nego državotvorna opozicija. Svakog dana su nam glave na naslovnim stranama. Svakog dana. Crtate nam mete na čelu. Svakog dana nas nazivate antidržavnom opozicijom zato što branimo Ustav Republike Srbije, a oni koji krše Ustav Republike Srbije i koji slave nezavisnost Kosova, njih nazivate gospodom.

Znači, Šaip Kamberi je gospodin, a mi smo lažovi, šljivovice? E, to je vaša retorika i to je vaša politika. Ali, to kako vi postupate prema opoziciji, tako postupate prema građanima. Pola miliona građana je za ove opcije ovde dala glas na izborima i pola miliona građana vi nazivate antidržavnom opcijom.

Ja nikoga ne nazivam niti izdajnikom, niti antidržavnom opcijom, niti antisrpskom pozicijom, ali vas podsećam da je jako važno da se okanete daljeg podstrekivanja političke nestabilnosti i da mi kažete šta je sporno da se na bilo kojoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom o ovome diskutuje. Šta je sporno da se jedno jedino saopštenje prenese u medijima? Šta je sporno da učestvujemo u debati, da učestvujemo u polemici? Šta je sporno da nas pozovete da damo svoj komentar kada medijski kerberi iznose o nama najveće uvrede? Da li postoji to na svetu? Zašto se tu ne uskladite sa EU, nego kada treba da se šalje narod u borbene misije? E tada ste se setili da mora da se uskladite sa EU.

Prošle nedelje Koalicija za Sandžak, koalicija za rušenje države vam traži… Pazite šta traži potpredsednik Skupštine, ljudi? Potpredsednik Skupštine Zukorlić traži bosanski narod. Zašto to traži, ja ne treba da vas učim. Da bi imao pravo na samoopredeljenje. Da li je to istina ili sam ja slagao? Da li je neko reagovao na to? Traži da se srpski jezik izjednači za bošnjačkim, odnosno bošnjački sa srpskim i traži ili bosanski jezik, a bošnjački narod. Potpuno je svejedno, znamo šta stoji iza svega toga i traži, naravno, iz svega toga ne autonomiju, autonomija je prvi korak, naredni je Sandžak republika.

Savijemo li kičmu bilo, znajte i sami, rušiće Srbiju i vašem i našem Novom Sadu i u našoj Raškoj i u Vranju i u Preševu i u Bujanovcu. Zato smo danas ovde da kažemo – Srbiju moramo da branimo i Srbiju niko ne može da ruši, a mi od Srbije odustati nećemo.

Hvala vam.

Samo da vam kažem, upravo ste govorili na nacionalnoj frekvenciji, pošto vidim da vas je to posebno brinulo, da znate da je to u redu.
Pravo na repliku.