Gospodine predsedniče, u prethodnim izlaganjima čuli smo potpuno suprotne kritike na istu politiku. Za jedne, Srbija trenutno vodi neku svađalačku, da ne kažem remetilačku politiku na Balkanu, ne razume podizanje novih gvozdenih zavesa, propušta istorijske šanse da se opredeli za jedne, ali direktno protiv nekih drugih, da praktično zauzme mesta u rovovima gde se puca na one druge i da samo od neke naše dobre volje zavisi trajan mir na Balkanu, ali, eto, mi nikako, zaboga, da se dozovemo pameti pa da prihvatimo tu realnost koja nas okružuje i da se probudimo i osvestimo.
Sve sam razumeo i o oko zajednice srpskih opština, razumeo sam oko principa, razumeo sam oko autonomije Srpske pravoslavne crkve, razumeo sam i oko tzv. nekog veta, samo nisam razumeo a kakav je status Kosova i Metohije. Samo taj deo, taj ključni deo niste spomenuli i to ste vešto izbegli da kažete, sve ostalo ste nabrajali. Sve što je milozvučno, to ste rekli, samo niste rekli a koja je vaša politika, kakav je status Kosova i Metohije. Meni niste rekli. Sve drugo ste rekli, samo to niste rekli.
Što se ove druge politike tiče i napada, hajde da kažem, sa desne strane, redom, što se tiče učešća u misijama pod patronatom ili pokroviteljstvom EU, smatramo da je to nešto što proizilazi iz Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, odnosno iz statusa kandidata koji Srbija ima na putu ka EU. Smatramo da time Srbija jača svoje diplomatske i političke pozicije. Smatramo da za ne nešto što je teško i remeti bilo koga trećega ili ugrožava nekoga, mi dobijamo određene političke benefite i da je to naš nacionalni interes, da participiramo tamo gde nismo protiv nekoga, nego smo za mir i čuvanje mira za građane koji tamo žive.
Rekao bih da srpski narod i građani Srbije najbolje znaju koliko je važan mir i koliko znače oni koji donose mir, a ne koji prave haos i ratove.
Što se tiče Mozambika, pošto ste to konkretno naveli i rekli da tamo učestvujemo u ratnim operacijama, borbenim dejstvima, ne, ne učestvujemo, pošto ću vam ponoviti ono što piše, da dajemo dva štabna oficira na jedno mesto, znači da se rotiraju svakih šest meseci po jedan štabni oficir, a da je misija u Mozambiku obuka oružanih snaga te suverene države.
E, sad, ako će taj jedan srpski oficir da napravi tamo čudo i da učestvuje u borbenim dejstvima, onda mi nismo očigledno svi dobro razumeli, samo ste vi dobro razumeli.
Što se tiče broja ukupnog, eventualnog broja do kojeg može da participira Vojska Srbije u toku 2023. godine u mirovnim misijama, on je za 100 povećan u odnosu na prošlu godinu, a govorimo o sedam misija, od toga su četiri pod patronatom, odnosno pokroviteljstvom UN.
Da vam kažem, gde god učestvuje srpski vojnik ili pripadnici Vojske Srbije, tamo su domaćini zadovoljni i zahvalni, jer cene da naši vojnici pomažu očuvanju mira na tim teritorijama. I to je na ponos cele države, rekao bih, to je na ponos svih nas.
Da li imamo dovoljno vojnika? Voleo bih, verujem i svi vi, da ih imamo mnogo više, ali ih imamo više nego što smo ih imali prethodnih godina i nadam se da ćemo ih imati vrlo brzo više i nadam se da ćemo imati ekonomske snage, političke mudrosti da snažimo privredno, ekonomski, finansijski, da možemo više da ulažemo u Vojsku i u njihov materijalni položaj.
Ne bežim ni od rasprave, kada za to dođe, oko obaveznog služenja vojnog roka, odnosno vraćanja. Nikad nisam o tome ćutao. I kada se o tome bude politički diskutovalo, vrlo rado ću reći ono što sam već više puta rekao, ali to je stvar pre svega stručne, a onda političke procene, odnosno odluke.
Što se tiče moje izjave jutros, da, tačno je da sam rekao kako ste rekli, ali moramo sada to vratiti u kontekst, a ne samo izvući par rečenica. Da, ja sam gotovo siguran da nećemo ne 27. februara tekuće godine, nego bilo kog narednog datuma, nažalost, u skorijoj budućnosti, čuti ono što bi naše srce i duša želeli da čuju, da nećemo čuti da nam oni žele dobrodošlicu u Prizren i Đakovicu, da ne žele da vide našu vojsku na toj teritoriji, da ne žele da vide prisustvo Srbije na prostoru KiM. Pa, nemojte reći da sam sad ja rekao nešto što do sada nismo čuli, znali ili razumeli da je to kontekst koji nas, nažalost, okružuje. Ali, nisam rekao i apsolutno stojim kod toga, da neće doći do bilo kakve kapitulacije i potpisivanja priznanja nezavisnosti Kosova ili ulaska KiM u UN.
Da vam tu ne bih ostavio bilo kakvu dilemu, za mene su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a vladam se i realnim činjenicama, jer dobar deo onoga što nas okružuje, političke zajednice, vidi KiM, nažalost, kao nezavisnu državu i smatraju da stvari tako treba definisati.
Ovaj sukob u Ukrajini nam otežava, komplikuje stvari i izlaže nas još većem pritisku upravo po pitanju Kosova i Metohije.
Još jednom da se vratim oko misija pod pokroviteljstvom Evropske unije. Ima borbena grupa "Helbrok". Interesantno je da se Ukrajina se povukla iz te borbene grupe, a ostale članice, sve sem jedne, su nepriznavači tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije. Mislimo da je to i prirodno političko i bezbednosno okruženje Republike Srbije i da mi ne možemo da imamo štete kada participiramo u takvoj organizaciji, ali i pre svake eventualne aktivnosti te grupe mora da se donese ponovna konvalidacija, odnosno konfirmacija od strane nadležnih državnih organa.
Vojska Srbije se ne sprema da puca na bilo koju treću stranu, ne sprema se da ratuje u inostranstvu, a naoružava se da brani svoju otadžbinu ako je neko bude dirao. Apsolutno da. Volim kad su ovi nervozni zato što kupujemo dronove kamikaze ili što ćemo da imamo 5.000 specijalaca. Meni je to najlepše ali racionalno gledano i najtužnije zato što ne mogu da racionalno objasnim bilo kome kako neko ko je državljanin ove države se ne raduje da mu jača njegova vojska, a to nije vojska neke administracije ili neke politike, to je vojska ove države, svih građana, a ja nigde nisam spomenuo da ćemo da pucamo na NATO pakt kako ste prepoznali NATO pakt da je meta za dronove kamikaze. To je interesantno, vi koji ste zastupali tvrdo stavove, što je vaše političko pravo, baš vidite da je NATO pakt meta za te dronove ubice.
Ponavljam struka procenjuje šta nam treba od naoružanja i vojne opreme, a mi se naoružavamo u skladu sa procenom rizika i izazova i opasnosti koje prete našoj državi i zato se rade ozbiljne studije i analize, a to vam sledi struka, a i politika. Samo neozbiljne države mogu da kažu da se ništa ne dešava ili da se niko ne naoružava, nego kad nam pričate o miru u regionu možda da nam pojasnite zašto Hrvatska kupuje ofanzivno naoružanje, koja je tačna opasnost recimo za Hrvatsku ili mi treba da se pravimo da se to ne dešava ili da se pravimo da nema kontribucije određenih članica NATO pakta u transformaciji kosovskih snaga bezbednosti u kosovske oružane snage i da, recimo, oni kupuju ofanzivne dronove i da to nije opasno za našu državu.
Nekako mi bi da se pomirimo, nego neće svi da se pomire sa nama dok ne budemo poniženi o pobeđeni. Kad bi mogli samo da nađemo negde neku sredinu puta bilo bi idealno, a da Srbija ne bude stalno ponižena.
(Nebojša Zelenović: Dao sam vam rešenje.)
Dali ste mi rešenje? Pa propustili ste to rešenje do 2012. godine. Tad kada ste nas branili gubili smo ne 3:0, nego 5:0, golman nam je dobio crveni karton, a trenera smo oterali, eto tako smo igrali. Samo nemojte opet da nas branite tako kako ste nas branili, pošto smo Vojsku uništavali, topili tenkove i ostalo naoružanje, stideli se svoje vojske, predali sve one koji su ratovali ili u Hag ili penzionisali, odrekli ih se, bežali od priče o Košarama, Paštriku, Juniku i ostalim bitkama, 1998. godinu nismo smeli da spomenemo, a Oluja je bila dan kada se mažemo faktorom plus 30 ili plus 50 na hrvatskom primorju, jer što bi se podsetili da je 250 hiljada Krajišnika tada proterano.
Što se tiče odgovornosti, iz nekih prethodnih režima, odgovornih ljudi ili ljudi koji su vršili određene pozicije, kad god je neko procesuiran, a ima ih i u skupštinskim klupama uvek je bio isti narativ da je to obračun sa političkim neistomišljenicima i da se režim obračunava sa onima koji ne misle isto, a danas nam se spočitava kako niko nije odgovarao za to što se dešavalo u ranijem periodu, a to nije pitanje za politiku. To je pitanje za sud. To je pitanje za tužilaštvo. To jeste pitanje koje oni duguju svima nama, jer ta njihova nezavisnost nije nezavisnost od istine i objektivnosti i svakako nije nezavisnost i samostalnost od građana.
To je moj stav. Verovatno se poverenici, zaštitnici neće složiti sa mnom, ali mislim da to pitanje treba biti upućeno tužiocima i sudijama – zašto nešto nije procesuirano do kraja. To nije pitanje za izvršnu vlast i politiku a, podsetiću vas, svaki put kada je neko eventualno bio pozvan na odgovornost, njega procesuiraju, zatvaraju, hapse, optužuju, samo zato što je drugačije politike, samo zato što je drugačije politike.
Da ne dužim više i da još jednom ponovim, da, biće teško, ne u ponedeljak, nego svakog ponedeljka i utorka i narednih dana, jer nam je okruženje takvo i nije dobro da zabijemo glavu kao noj u pesak, nego da gledamo kako da preteknemo, kako da jačamo, da malo budemo mudri, da malo vidimo kuda i kako ćemo, da ne pokazujemo unapred sve karte, da ne mislimo da je to deo demokratije da mi pokažemo sve strateške pozicije Srbije, jer onda ne znam šta ćemo dobiti, materijal za novu raspravu, nego da ostavimo prostora i za politiku, odnosno diplomatiju i za povlačenje određenih poteza u zavisnosti od razvoja situacije, a ne da unapred, potpuno ogolimo sve naše pozicije, jer to niko ne radi. Niko ne radi kad ide u borbu, a pre svega kada ide u političku borbu.
Još jednom da ne ostavim tu ni milimetar prostora – Srbija neće potpisati kapitulaciju, nećemo priznati Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu i nećemo prihvatiti da budu članica UN, a srpsku vojsku ćemo ojačati. Hvala vam puno.
