Zahvaljujem se.
Hajde da nastavimo po redosledu prijavljenih za reč. Mislim da je svako imao priliku da kaže i da odgovori i da prosto raspravu prepustimo i drugima.
Reč ima Aleksandra Tomić, po prijavi.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici regulatornih kontrolnih tela, odnosno institucija, na današnjem dnevnom redu devet tačaka se odnosi na predloge zakona iz nadležnih ministarstava a onih 15 tačaka su u stvari izveštaji institucija, za koje mislim da je Srpska napredna stranka uvela svake godine jednu praksu da imamo objedinjenu raspravu kad su u pitanju ovi izveštaji. Znate, do 2012. to nije bila praksa. Nigde niste mogli da čujete izveštaje ovih institucija.

S druge strane, 2014, 2015. bilo je određenih aktivnosti opozicionih stranaka da u saradnji sa određenim međunarodnim institucijama naprave maltene te institucije kao neku četvrtu granu vlasti koja bi bila opozicija praktično Vladi Republike Srbije, jer je tada vodio Aleksandar Vučić.

Prema tome, mi danas pričamo o jednom potpuno višem nivou stepena demokratije ovde u Srbiji, jer mi imamo svake godine izveštavanje, svake godine sve političke stranke imaju prava da raspravljaju o izveštajima i na odborima i ovde u plenumu i da se usvaja.

Na kraju krajeva i Evropska komisija svake godine u svom izveštaju o napretku Srbije, praktično, uvodi izveštavanje kada su u pitanju izveštaji ovih institucija i za nas to predstavlja zaista jedan korak više kada je u pitanju uopšte razvoj Srbije, i kada su u pitanju ljudska prava, i kada je u pitanju ekonomija.

Ono što bih krenula od početka, ovi odbori koji prolaze uopšte ovakve izveštaje institucija, u stvari pokazuju i nešto što je za nas jako važno – izveštaji koji se podnose u parlamentu podnose se poslanicima, a to znači građanima Srbije. Znači, vi ne podnosite izveštaj Vladi Republike Srbije, niti izvršnoj vlasti, jer su u zakonima definisane vaše nadležnosti. Zbog toga je za nas od velikog značaja što mi ovde kroz ove izveštaje koje vidimo možemo o svemu otvoreno da razgovaramo.

Na kraju krajeva i na odborima, i opoziciji da kažem, naša mišljenja prema određenim stvarima poslanika od strane vladajuće koalicije su takođe možda različita u odnosu na izveštaje koje ove institucije daju. U mnogim stvarima se možda mi i ne slažemo sa njima, ali ono što je dobro, to znači da institucije rade i da država funkcioniše. To u vreme do 2012. godine nije bilo i to za nas, u stvari, predstavlja veliki demokratski iskorak.

Predlozi zakona koji se odnose na Ministarstvo odbrane, treba reći da su za nas od velikog značaja, pogotovo posle ovog „IDEKS 2023“ velikog svetskog sajma naoružanja gde je Ministarstvo odbrane, odnosno Srbija se prikazala kao jedna od država koja je u znanju i naučno-istraživačkom radu jako mnogo otišla daleko, pogotovo kada je u pitanju namenska industrija. Odbranu jedne države, kada pričamo o namenskoj industriji, čini 52 preduzeća direktno i indirektno koja učestvuju u izradi 121 programa, od čega je Srbija izašla sa 30 prototipova na tom sajmu.

Ovo što je gospodin Jovanović rekao, 30 godina ni jedan novi naučno-istraživački park niti centar nije oformljen, sedam naučno istraživačkih instituta rade na ovim programima, 52 ova preduzeća, 20.000 ljudi rade na tim programima.

Znači, mi izlazimo na ovakve sajmove sa svojim znanjem, sa ljudima koji rade u ovoj oblasti. To nije kraj. Ovaj vikend, počinje sajam naoružanja u Nemačkoj. Prema tome, Srbija ima čime da se ponosi i to je najvažnije što smo mi prepoznali i kao SNS i Aleksandar Vučić kao ministar odbrane, a sada kao vrhovni komandant Srbije, da je ovo jedna od grana naše države i privrede koja može mnogo toga da uradi i u naučnom, ali Boga mi i u ekonomskom. Izvoz naoružanja za proteklih 10 godina je povećan tri puta. Tri puta u odnosu na period demilitarizacije do 2012. godine. Nije mi jasno zašto pojedini ljudi koje se bave ekologijom traže uopšte da se ide na tu demilitarizaciju, da mi sad treba da pretapamo određena oruđa i naoružanja kad to zagađuje životnu sredinu, kada bi morali još 100 puta više da ulažemo u filtere, u fabrike koje bi to radile.

Prema tome, kontradiktornost uopšte u napadu na vojsku i na uopšte sistem odbrane i namenske industrije, mislim da je potpuno pogrešan zato što u Srba vojska je jednako narod, a narod je jednako država. Ko god ruši tu jednačinu, ne misli dobro ni narodu, ni državi.

Prema tome, mislim da je jako važno što smo mi imali čime da se prikažemo na Međunarodnom sajmu odbrane i što smo pokazali u stvari da u budžetu za ovu godinu je predviđeno 1,376 milijardi evra za kupovinu naoružanja, odnosno standard koji je upravo karakteristika standarda NATO-a, što pokazuje da mi kao država smo dovoljno ekonomski jaki da možemo zaista da se pokažemo da možemo da odbranimo teritorijalni integritet i nacionalni identitet naše države. To je ono što je jako važno.

Nema ni namenske industrije ni bilo koje industrije bez jake ekonomije, bez stranih direktnih investicija koje su prošle godine bile na rekordno maksimalnom nivou od 4,4 milijarde evra, o minimalnoj nezaposlenosti na 8,9%, na povećanju BDP opšteg od 60 milijardi, koji je, setićete se 2012. godine bio na 33 milijarde.

Nema, jednostavno, ekonomije i tog investicionog ambijenta ukoliko vi nemate stabilan, jednostavno, zakonski ambijent i dobre uslove za otvaranje novih fabrika i kad pričamo o ceni energenata. Ono što možda niste primetili, ali je negde ostalo u senci posete predsednika Vučića sa nemačkom ministarkom za ekonomiju, upravo kada su bili u Abu Dabiju, to je upravo razgovor o tome i o saradnji Srbije i Nemačke u oblasti rudarstva i zaštite životne sredine.

Prema tome, i oni koji se zalažu za to, mislim da treba da prihvate ono što će i Srbija prihvatiti u budućnosti, visoke ekološke standarde i da je Srbija mnogo daleko otišla po tom pitanju, jer na kraju krajeva, i pregovori sa EU to pokazuju i ta Poglavlja 27. koja su bila, a spoljno trgovinska razmena u prošloj godini sa firmama koje dolaze iz zemalja EU iznose 66 milijardi evra.

Prema tome, to je oko 65% ukupne, kada pričamo o saradnji sa svim drugim zemljama. Najveći, investitori u Srbiji su Kina, Amerika, kada govorimo Nemačka, znači, o malim i srednjim preduzećima, zatim Slovenija i onaj deo koji je najinteresantniji, a to je Japan. Japan nigde ne šalje svoje kompanije gde nije siguran i dobar investicioni ambijent.

Prema tome, u ova prva tri meseca vi ćete imati otvaranje novih šest fabrika koje će zaposliti 2.445 novozaposlenih i koji će ići baš upravo ka razvoju tog visokotehnološkog i koji će zapošljavati ne samo ljude sa srednjom stručnom spremom, nego naše inženjere, IT stručnjake i ovo što je gospodin Jovanović govorio, nikada veći zabeleženi izvoz iz oblasti IT Srbija nije imala, nego prošle godine 2,6 milijardi evra.

Nekada je u vaše vreme to bila poljoprivreda koja se nosila do od prilike, pola milijarde evra, ali mi smo ovde izašli sa izvozom koji se odnosi na visokotehnološke privredne aktivnosti i proizvode na ono što je vezano za autoindustriju.

To za nas predstavlja da nema otvaranja fabrika i novih radnih mesta ukoliko nema novih puteva, novih železnica, ukoliko nema izgradnje nove infrastrukture u oblasti IT i ukoliko nemamo kompanije koje će se baviti visoko sofisticiranim tehnologijama, ali bogami i zaštitom životne sredine.

Mi smo u određenim izveštajima Fiskalnog saveta u proteklim godinama imali prilike da čujemo i da vidimo sve i svašta. Evo ja ću vam dati primer. Pričalo se o tome da Srbija mnogo daje „ER Srbiji“ kao subvencije, da to niko ne kontroliše, međutim onda kada je ministar došao i rekao da Evropskoj komisiji svakih šest meseci polaže račune i da Komisija za državnu pomoć mora da da saglasnost zajedno sa evropskim komisijama koje su sastavni deo saradnje sa Evropskom unijom, onda više tih detalja u tim izveštajima nema.

Tako je bilo - gradite što više zdravstvene objekte. Na kraju kada smo počeli da gradimo, renoviramo sve bolnice, više toga nema. Kada su govorili o tome - hajde, zaštita životne sredine na najnižem nivou, ne gradite ništa od infrastrukture, upravljanja otpadom, upravljanje otpadnim vodama. Kada se to počelo da se gradi i ulaže više toga nema u tim izveštajima.

Sada je na red došla energetika. Kada pričamo o ovim institucijama želim da kažem zbog građana Srbije, Agencija za energetiku je jedna od ovih 10 institucija koja je regulator, odnosno jedna od tzv. nezavisnih, kako ovde govori institucija. U stvari nezavisna po svom radu u smislu da ne odgovara izvršnoj vlasti i nadležnim ministarstvima, ali je vrlo zavisna u smislu toga da polaže račune građanima.

Ono što je dobro, što se na jednom i drugom Odboru i za privredu i za finansije, jednoglasno su usvojeni njihovi izveštaji. A, šta to znači? Da su i kolege iz opozicionih stranaka shvatili da ova državna institucija dobro i odgovorno radi svoj posao, a ona ne bi radila dobro i odgovorno svoj posao da zaista država nije mnogo uradila kada je oblast energetike, kada su usvojeni zakoni iz oblasti zelene agende 2021. godine, kada je došlo do primene većih učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije u prošloj godini u Izveštaju Agencije, možete da vidite da prvi put je to učešće izašlo na 37,7% ukupne potrošnje zato što smo imali, moramo da priznamo, i dobre hidrološke uslove i govorimo o povećanoj potrošnji uopšte gasa 18%.

Kaže da u poslednjih 30 godina nije, da je na istorijskom maksimumu bila potrošnja gasa, a to je zbog završenog gasovoda, to je upravo zbog toga što je država mnogo uložila sredstava iz budžeta, za izgradnju tzv. „Turskog toka“ koji mi zovemo „Balkanski tok“ koji praktično ide prema svim građanima Srbije i dobija sve veći i veći broj korisnika gasa i to je zbog toga što uopšte u ovoj oblasti kada je oblast energetike mi se krajnje odgovorno ponašamo i želimo da nam se nikada ne desi 2012. godina kada je 2. februara 2012. predsednik države Boris Tadić rekao da je potrebno da ne može u roku od 24 sata da smo u velikoj krizi što se tiče energenata i da će 2.000 preduzeća praktično biti isključeno sa mreže i da narednih pet meseci građani moraju da štede električnu energiju. Znači, taj scenario od 2012. godine nikad Srbija nije doživela.

Prema tome, ono što je za nas najvažnije to je da ovim današnjim dnevnim redom Srbija je poslala jednu veliku poruku i ovaj parlament, a to je pre svega da su građani bezbedni, da vojska jednostavno razmišlja na krajnje odgovoran način o bezbednosti svih građana Srbije, da smo ekonomski jaki, da se borimo sa svim izazovima koje imamo i kada je u pitanju energetska kriza i kada je ukrajinski rat i kada je inflacija i da imamo odgovore adekvatne na to i na kraju krajeva da ove institucije rade odgovorno svoj posao i da zahvaljujući njihovoj odgovornosti država funkcioniše krajnje nezavisno, bez uticaja bilo kakvih ambasada, bez uticaja desnih, levih, istoka, zapada, što je za nas najznačajnije jer građani onda imaju poverenja u svoju državu i jednostavno mogu lakše da žive.

Zbog toga treba podržati sve ove zakone i glasati za njih. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Đorđe Stanković.

Hvala puno predsedniče.

Hvala puno svim ministrima koji su u sali i kolegama poslanicima.

Žao mi je što nije trenutno u sali ministar Vesić. Ja sam u suštini hteo njemu da postavim par pitanja, ali postaviću ih, pa se nadam se on doći malo kasnije.

Dakle, meni je važno jer bih voleo da pričam danas o korupciji i konkretno o firmi „Bauvezen“. Firma „Bauvezen“ je uradila puno infrastrukturnih projekata u našoj zemlji i to svuda, od Novog Sada do Niša i ostalih gradova. Konkretno, kovid bolnice uradila je i u Kruševcu i u Zemunu i u Novom Sadu, infrastrukturu Železnica Srbije, trg u Leskovcu, prugu Prokuplje, Kuršumlija i ono što je meni dosta važno uradila je i trg u Nišu koji je naravno višestruko pretplaćen. Plaćen je čak 500 miliona dinara, a ono što je problem jeste da je očajno urađen, da je bez rasvete i da je nedovršen. Znači, 30% trga nije završeno.

Problem sa celom tom pričom jeste što je u stari firma „Bauvezen“ sada u blokadi, odnosno već je i u stečaju, a njeni predstavnici su sada uhapšeni i sada imamo situaciju da je na kraju krajeva i tužiteljka koja je na neki način dala instrukcije za hapšenje svih tih ljudi, koji su naravno u ovoj situaciji i uhapšeni zbog nekih koruptivnih radnji u EPS, ona je jednostavno sada bukvalno smenjena sa te funkcije, a mi ovde imamo očigledne dokaze da je „Bauvezen“ umešana u korupciju u celoj zemlji.

Ova, da kažem, jedna od poštenijih tužitelji, Bojana Savović bi možda trebala da pretraži i sve ove slučajeve koje sam ja sada pomenuo. Znači, od Novog Sada do Kruševca, Niša itd. Verovatno bi i tu našla određene probleme.

Meni je bilo važno sve ovo da pitam i ministra Vesića obzirom da svi putevi kada pitam vezano za firmu „Bauvizen“ vode ka njemu. Da li je to uopšte njegova firma ili firma njegovih prijatelja obzirom da i Dušan Polić koji je u kontaktu sa ovom firmom je i njegov prijatelj?

Meni je važno da celu ovu temu možda razjasnimo kako bismo imali jasnu sliku u kom pravcu idemo. Očigledno je da će sve ove teme da se otkrivaju tek kada bude došlo do promene vlasti. Ono što jeste činjenica da je ovo bio jedini infrastrukturni projekat u Nišu, ta rekonstrukcija trga. Ona je očigledno rađena loše i to je eto njihov spomenik za ovih 10 godina. Imali smo različite namesnike u Nišu, od Radomira Nikolića, Bajagića, sada je Nebojša Stefanović tu, a sada imamo i mog kolegu koji nije prisutan u sali Dalibora Šćekića, poslanika SNS koji u suštini je trenutno odgovoran za održavanje unutarstranačkih izbora u Niš. On je verovatno odsutan baš zbog toga.

Meni je žao što nije tu, jer u suštini mislim da brodu koji tone nema spasa. Mislim da je došao kraj. Drago mi je što sam imao priliku da kažem sve ovo, ali mi je žao što nije tu gospodin Vesić, jer bi Vesiću takođe poručio da bi možda trebao da bude u sledećem nekom životu, pošto ne verujem da će imati sledeću priliku da bude ministar kulture. Dosta voli istoriju, ali mislim da mu infrastruktura definitivno nije jača strana. Hvala puno.

Reč ima Svetlana Milijić.

Hvala uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, doktore Orliću, poštovani ministre, predstavnici institucija, a pre svega uvaženi građani Republike Srbije.

Mnogo smo što, šta čuli od jutros u ovoj sali, a malo toga je imalo veze sa temom na dnevnom redu današnje sednice, od kolega prekoputa. Od kolega prekoputa najvećim delom mogli smo da čujemo koliko mrze i isključivo mrze Aleksandra Vučića.

Mi da se vratimo na temu. Uvaženi građani Srbije cilj i vizija moderne i pristojne i evropske Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je osim povećanja životnog standarda svih građana Srbije i ulaganje u kapitalne investicije, odnosno ulaganje u putnu infrastrukturu. Razvijenost jedne zemlje, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, meri se mrežom njenih puteva, a sa svakim novim kilometrom raste i kvalitet života nas građana Republike Srbije, raste privreda, ekonomija i turizam naše zemlje.

Novi putevi ne znače samo brže i bezbednije stizanje do cilja. Oni znače mnogo više, novi putevi, autoputevi i pruge, znače dovođenje novih investicija, otvaranje novih radnih mesta, umrežavanje Srbije od krajnjeg severa, do krajnjeg juga, od istoka do zapada, znače da Srbija postaje značajan transportni centar kroz Evropu. Upravo zbog svog geografski strateškog položaja naša zemlja Srbija nalazi se na značajnom transportnom pravcu koji povezuje centralnu Evropu sa zapadnom Evropom, jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom.

Za Srbiju ovaj projekat modernizacije železničke pruge Beograd-Niš koji je deo Koridora 10, znači ubrzan rast i razvoj naše zemlje i jačanje naše ekonomije. Za ovu modernizaciju brze pruge Beograd-Niš od EU Srbija je dobila 598 miliona evra bespovratnih sredstava, a ukupna vrednost investicije bez ovog granta iznosi milijardu i 600 miliona evra, od čega će 1,1 milijardu evra dati Evropska investiciona banka Srbiji, a 550 miliona evra Evropska banka za obnovu i razvoj. Ovaj grant od skoro 600 miliona evra Srbija do sada nikada nije dobila.

Jug Srbije dobiće najkvalitetniju železnicu Evrope, Niš će postati ne samo centar jugoistočne Srbije, već i jugoistočne Evrope, a građani Srbije će imati priliku da se voze najmodernijim vozovima koji će ići brzinom preko 200 km na sat. Njihovo putovanje sa sadašnjih šest sati skratiće se na manje od dva sata. Da vas podsetim, danas vozovi u Srbiji se kreću prosečno 60 km na sat.

Očekivani dnevni priliv putnika bi trebao da iznosi 20.000, jer danas brzim vozom od Beograda do Novog Sada stiže se za 32 minuta i dnevni priliv putnika je 10.000, vikendom i više. Ukupna dužina železničke mreže u Srbiji iznosi 3.333 kilometra. Od 2012. do 2015. godine izgrađeno je 108 km pruga, od 2015. godine skoro 700, i to 300 magistralnih i oko 400 regionalnih. Gradi se još 230 km pruga i da podsetimo građane Srbije od Novog Sada do Subotice, od Subotice do Horgoša, od Jajinca do Male Krsne i od Niša do Brestovca.

Ova železnička mreža moderna od Beograda do Niša iznosiće 230 km na sat. Putovaće se 100 minuta. U čije vreme? U vreme Aleksandra Vučića. Šta? Deset autoputeva novih i preko 1.700 km pruga. Kome? Za građane Srbije.

Danas, uvaženi građani Srbije od Beograda do Dimitrovgrada putuje se za manje od tri sata, od Ništa do granice sa Severnom Makedonijom za sat i po se stiže, od Beograda do Novog Sada za 32 minuta, od Beograda do Čačka za manje od sat i po. U čije vreme? U Vučićevo, složićete se.

U vaše vreme gospodo, broj kilometara pruga i autoputeva množio se sa brojem nula, pardon, izvinjavam se izgradili ste 30 km pruge. U vaše vreme, a citiraću izvor jednih novina koje podržavaju vašu politiku, izvor „Dana“, datum ponedeljak 4.10.2010. godine, vreme 9,24 časova. Kaže – putnici koji u voz ulaze na stanicama gde ne postoje blagajne prisiljeni su da kartu kupljenu u vozu plaćaju po 30% višoj ceni. Tu odluku je na osnovu pozitivnog mišljenja nadležnih ministarstava i uz saglasnost Vlade Srbije 2010. godine, gospodo, u vaše vreme, 20. marta, usvojio Upravni odbor „Železnica Srbije“. Bravo majstori. Izgradili ste 30 km pruga, ali zato karta 30% skuplja. Moj dubok naklon. E, to je vaša politika.

To građani Srbije vide, jer vaša dela su obrnuto proporcionalna vašim rečima. Umeli su građani Srbije to da prepoznaju, umeli, jer su poverenje i drugi put u prvom krugu dali predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sa 2.230.000 glasova. Pa, vi kada mrzite Aleksandra Vučića, mrzite i ovih 2.230.000 glasova koji su glasali za predsednika Republike. Ukazali su građani Srbije poverenje Aleksandru Vučiću, jer Aleksandar Vučić drži do svojih obećanja, njegova dela to pokazuju i broj glasova.

Zato ću ja u danu za glasanje, kao član SNS, iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati set zakona koji su na dnevnom redu, za još kilometara puteva i pruga, za budućnost svih nas i vas, draga gospodo iz opozicije. Žive Srbija i hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Janko Veslinović.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gosti, dragi građani koji danas gledate ovo zasedanje.

Moje kolege iz poslaničke grupe „Ujedinjeni“ već su dovoljno izneli svojih komentara i stavova povodom vaših izveštaja. Ja sam se fokusirao na zaštitu prava deteta i oba izveštaja sam pročitao veoma detaljno i čak uočio neke gramatičke greške koje su manje važne.

Zato pitam Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, da li ste upoznati sa slučajem da petogodišnji dečak po imenu Željko već tri godine živi u „Zadruzi“ koju emituje „Pink“, u rijalitiju? Tamo u tom rijalitiju živi njegova majka Miljana Kulić i njegov otac Ivan Marinković, kao i njegova baka Marija Kulić.

U javnosti se pojavila informacija da je ove godine u Zadrugu ušao i Miljanin sin koji se nalazi, citiram - u posebnom delu imanja koji je opremljen samo za njega. Dakle, poštovana gospodo kojima se obraćam evo i naslova u Blicu - Blic zabava: "Mali Željko uveden u Belu kuću, Miljanin sin među zadrugarima, više nije samo iza kamera" datum, 12.12.2022. godine, 19.45.

Da li se to i na Pinku snima rimejk čuvenog Trumanovog šoua? Ne mislim da je to dete tamo gladno, ali smatram da je to dete tamo mimo ustavnih načela koje vi dobro poznajete, mimo međunarodnih konvencija koje štite prava deteta i mimo našeg pozitivnog zakonodavstva. U šta ste gospodo SNS pretvorili Srbiju? Imali ste na prošlim izborima slogan "Za našu decu ", zar je vaš slogan imao nameru da naša deca žive u rijaliti šou?

Postavljam vam i pitanje o pravima pacijenata u Srbiji. Smatram da ona nemaju adekvatan pristup pošto je i ovo deo izveštaja oba zaštitnika, smatram da ona nemaju adekvatan pristup najnovijim generacijama lekova i terapijama. Nadam se da ovo interesuje i SNS, njihove poslanike koji galame, da nemaju adekvatnu terapiju, naročito onu koja se tiču terapija za lečenje raznih oblika karcinoma i retkih bolesti. Dostupnost inovativnim lekovima u našoj zemlji je na nižem nivou u odnosu na zemlje Evropske unije, pa čak i zemlje Evropske unije u našem susedstvu, Hrvatska, Bugarska, Rumunija. Inovativna terapija obolelih od raka pluća kod nas je veoma retka, od 7000 pacijenata tek njih obolelih, 400 prime neku od zaostalih inovativnih terapija.

I, još jednom pitanje zašto se naplaćuje parkiranje ispred kliničkih centara, ispred domova zdravlja parkiranje, pa čak i ispred porodilišta? Ovde nema Gorana Vesića, verovatno je otišao da podiže ploče na Trgu kod železničke stanice, njega bih pitao i pohvalio činjenicu da se gradi, da će se graditi odnosno brza pruga prema Nišu ali bih ga pitao - zašto iskaču vozovi, zašto se raspadaju koloseci, zašto se ne održavaju pruge? Zašto čak i pruga prema Novom Sadu malo, malo pa zatvorena zato što je vetar odneo ogradu. Smirite se gospodo iz SNS.

Pitao bih ga naravno i šta je, zašto su odlučili da demontiraju 435 kilometara pruga u Vojvodini? Te šine se tope, dakle te šine zapravo idu, vi pričate o topljenju tenkova i ne znam čega, te šine idu na topljenje. Dakle, čak su infrastrukture železnice objavile da će se zaraditi na 25 hiljada tona železa, 300 miliona dinara i verovatno će taj novac otići za nacionalni stadion.

Ljudi, šta radite? Zar mislite da ljudi u Vojvodini i na jugu Srbije nemaju pravo da imaju železnice? Zašto vam nije važna Kikinda, Vršac, Sremska Mitrovica, Ruma, Sombor? Zar mislite da oni ne bi trebali da imaju mogućnost da pristupe tim brzim prugama o kojima pričate?

Na kraju jedno pitanje, molim zaštitnika i jednog i drugog, da proveri i ja ću uputiti pisani dopis, šta je sa restitucijom odnosno pristupanja restituciji poljoprivrednika iz Batajnice kojima je vraćena zemlja nekih 500 hektara da mogu da dođu do svoje zemlje?

Hvala, gospodine Veselinoviću. To je kompletno vreme poslaničke grupe.
Imamo povredu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i 107. Poslovnika o radu.

Ovde je gospodine predsedavajući govorio narodni poslanik o rijalitijima. Samo da vas podsetim, to nije bila tema dnevnog reda, ali prvi rijaliti u Srbiji je uveo Dragan Đilas čovek na čijoj je listi izabran prethodni govornik. Čovek koji je taj rijaliti smestio u Košutnjak, u objektu čija namena bila, objekata za decu. Dakle, oni koji su napravili prvi rijaliti u Srbiji, pa proizveli sve druge, danas imaju dovoljno hrabrosti da sa te liste skoče i da zamere vladajućoj koaliciji na rijalitijima, a što nije bila tema dnevnog reda.

Takođe, o slobodama govori taj čovek, kada vas podsetim na onom kongresu Komunističke partije, kao mladi partijski kadar bio je toliko za slobodu i demokratiju da je tražio da se određenim ljudima zabrani da govore. Zato ne tražim da se glasa, ali u buduće molim da se starate i o 103. članu Poslovnika i da takvim personama odbijete jedno dva minuta ukoliko budu reklamirali povredu Poslovnika ne vezano za temu dnevnog reda. Hvala.