Gospodine Kovačeviću izvolite.

Pa, evo, kao i sve druge kolege, javiću se i ja. Ja sam drugi mandat, predsednik upravnog odbora Republičke agencije elektronske komunikacije i poštanske usluge. Moram da kažem, niko nikad, nikakav poziv, nikakav pritisak nije učinio. Sve što radimo, radimo vrlo transparentno, sva dokumenta koja objavljujemo u cilju regulisanja stanja na tržištu telekomunikacija, odnosno elektronskih usluga i poštanskih usluga, se rade javno i svi učesnici na tržištu vrlo aktivno učestvuju u javnoj raspravi o svim dokumentima. Sve argumente koje neko obrazloži i budu zajednički usvojeni, budu unete u dokumenta, ko god da ih usvoji, ko god da ih iznese i nema u tom postupku ni potrebe, rekao bih, a nije bilo tih događaja da se vrši bilo kakav uticaj. Hvala.

Hvala.
Gospodine Antonijeviću, imate reč.

Hvala.
U vezi sa postavljenim pitanjima, apsolutno želim da istaknem da smo mi kao kolegijalni organ, odnosno u sopstveno ime, kao član Saveta predsedavajućeg saveta. Da, naravno nisam trpeo nikakav pritisak, a s obzirom da su sve odluke donete jednoglasno, te da u tom smislu mogu i pretpostaviti da se to odnosi na moje kolege.
Međutim , ono što je veoma paradoksalnoj situaciji u kojoj se nalazi moja institucija jeste da ono što mi radimo zapravo, jeste jedna vrsta komploenca, odnosno usklađenosti ponašanja države. Imajući u vidu da je trenutkom ulaska u EU, znači tog trenutka kada uđemo institucija koju trenutno vodim, više neće postojati. Znači, sve ingerencije prelaze na Evropsku komisiju. Ovaj trenutak, znači ovaj trenutak našeg habitovanja u pravnom životu apsolutno predstavlja trenutak da kada mi treba da uskladimo ponašanje Republike Srbije, odnosno odgovarajućih izvršnih organa kako bi bolje pripremili za trenutak kada se uđe u EU.
Znači, da postoji svest o državnoj pomoći kao takvoj. Govori sam ranije i koji su to kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni da bi se uopšte nešto smatralo za državnu pomoć. Znači, imamo prvo utvrđivanje postojanja državne pomoći, a nakon toga treba da obučimo državu, odnosno organe državne uprave na koji način će to i da prenese, odnosno da prijavi Evropskoj komisiji.
Dodatno, paradoksalna situacija jeste da naše odluke su često pod revizijom Evropske komisije, odnosno da se prevode Evropskoj komisiji i da ona čak na pojedini je davala i komentare. Mislim, da je ovo čak i suludo pitanje, ja se izvinjavam tako, ali samo se ne osećam, odnosno ne znam zašto i govorim o tome. Oprostite, molim vas.

Gospodine, Pašaliću.

Kao što je svima poznato, moj mandat je od 2017. godine i za sve vreme trajanja mandata nikada niko nije vršio pritisak ni na instituciju, ni direktno ni indirektno, ni globalno, ni po jednom predmetu, a bilo je tu predmeta koji su se odnosili na one slučajeve koji su u mnogo čemu zainteresovali javnost u svakom smislu.
Moram jednu stvar još da dodam, a to je, postojao je pritisak na instituciju, ali ne od vlasti, kada je obnavljan A status institucije Zaštitnika građana, najviši status institucije, među institucijama koje čine globalnu alijansu svih takvih institucija sveta, od kojih mnoge države, kao što je Švajcarska, nemaju taj status, i gde je vršen pritisak da se taj status u organima međunarodnim prekine, ali ono što ovom prilikom ovo izgovaram, jer želim da zahvalim svima u Republici Srbiji koji su pokazali da Republika Srbija u razvoju zaštite ljudskih prava ide napred, je to da je isti status ostao u narednim pet godina i da ponovim, to je status A. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima dva minuta, Ivana Parlić.

Gospodine Pašaliću ja sam pitala konkretno, ja vas pitam jedno, a vi odgovarate drugo, pa evo da probamo ponovo.

Najpre, kada govorimo o stanovnicima romskog naselja, moje pitanje je bilo konkretno, da li su bili prinuđeni, da li su potpisali bilo koji dokumenta kojim se odriču prava na žalbu. Molim vas, pitanje je konkretno.

Drugo, kada je u pitanju vaš mandat, mene zanima u kom svojstvu vi govorite da li je vama mandata istekao.

Treće, kada je u pitanju vaš put u Uzbekistan, da li ste išli sami i ko je platio put vaših saputnika?

Drugo, znate šta me veoma zanima, govorili ste o nasilju, o nasilju u društvu, kako Srbija smanjuje nasilje, da li vi kao Zaštitnik građana možete da vidite, da locirate izvore medijske, medijske izvore, koji generišu nasilje u Srbiji? Gospodine, o čemu mi pričamo? Pa, sve frekvencije, nacinalne frekvencije, a pre svega one omiljene predsedniku, one su generator nasilje, one su generator agresije. Mi svedočimo svaki dan tome.

A što se tiče gospodina revizora, imam jedno pitanje za vas, gospodine revizore, mene zanima tačno gde ste vi doktorirali, da li ste doktorirali u istočnom Sarajevu i da li taj fakultet postoji i ako ne postoji da li je to korupcija? Zanima me vaše stručno mišljenje. Hvala puno.

Inače, interesantno je da postavite pitanje, a onda zamerate nekome zašto je uopšte tu i zašto odgovara. Ne znam kakve to logike ima.
Dobićete mogućnost da odgovorite i Pašalić, i Pejović i svi.

Hvala najlepše, predsedniče.
Prvo, kao što sam rekao Zaštitnik građana je bio medijator i dokumenta koja su potpisani nisu bila dokumenta od Zaštitnika građana, tako da nema uvid, ali ima uvid u ono što se može smatrati posledicom ovih, da kažem, rešavanja njihovih stambenih pitanja, a to je da su, konkretno, pošto ste pomenuli vijadukt, da u naselju „Vijadukt“ su svi građani raseljeni iz naselja „Vijadukt“, bili izuzetno zadovoljno kako je Republika Srbija rešila njihov stambeni problem.
Pred ovom Skupštinom, pred ovim cenjenim domom ja izjavljujem da sam u svakom trenutku spreman da organizujem sastanak, pošto smo mi i dan danas u vezi, znači oni građani romske pripadnosti koji su bili u naselju Vijadukt i ja, znači da svaki put kada vi poželite, poštovana poslanice, organizujem sastanak da ne preko mene, kao posrednika, nego da iz njihovih, da tako kolokvijalno kažem, usta čujete njihovo zadovoljstvo što im je Republika Srbija na najbolji mogući način rešila taj problem.
Ponoviću – zbog velikog ugleda koji Republika Srbija uživa u svetu sve troškove, znači jedan jedini dinar puta moje asistentkinje i mene, osobe koja sa mnom radi od 2003. godine i koja, ne bih hteo sada da pravim afirmaciju institucije, se bavila zaštitom žrtava trgovine ljudima. Znači, njoj i meni je Republika Uzbekistan platila sve troškove i građani Srbije nisu snosili troškove ni za jedan jedini dinar našeg puta i našeg boravka tamo, što, ponovo naglašavam, dokazuje samo o ugledu Republike Srbije u svetu i međunarodnim odnosima.
Hvala vam.
A da, mandat.
Molim vas, kada pominjete mandat pročitajte novi Zakon o Zaštitniku građana, član 18. koji govori vrlo jasno, ne treba mu tumačenje, ne treba mu interpretacija, da Zaštitnik građana do izbora novog ostaje na mestu.
Znači, ovo nije ni … status, ni da ne kažem kakav status, to je tako zakonski određeno. Ista ova Skupština je takav zakon izglasala.