Zahvaljujem predsedniče.
Uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, današnji, predlagači današnjeg našeg dnevnog reda i plenuma ove sednice, poštovani ministre Vesiću, drago mi je da vam pozdravim, iskreno, zato što ste ovde i odgovarate na sva pitanja, a pitanja su veoma bitna, tiču se infrastrukture, kao što su i vaše kolege ispred Vlade, raznih agencija, ovde par puta u toku dana pomenuli u dobrom svetlu ovaj dom i narodne poslanike i na tome želim da im se zahvalim, jer ovde predstavljate pravdu i infrastrukturu.
Generalno, u istoriji razvoja građanstva, demokratije, građani su uvek gladni pravde i infrastrukture. Što je infrastruktura bolja, viši su zahtevi i treba sve veća infrastruktura. Što je pravde više, već je konfor u životu, više toga imamo, Zaštitnika građana, Poverenika i svega toga i dolazimo do ovih tema, ali je dobro da ste danas ovde i da odgovarate u ovom visokom domu i da imate taj odnos prema njemu, jer ipak narodni poslanik predstavlja narod. I to ste pomenuli i ja zato stvarno iskreno želim da vam se zahvalim, jer u prošlom sazivu imali smo neke neprijatne situacije sa nekim predstavnicima, pa ne bih to da pominjem i zato imam i obavezu danas da vam se zahvalim.
Pošto je ministar Vesić maločas dosta pomenuo oko Dunava, moja je tema baš i prijavio sam se da govorim o potvrđivanju Finansijskog ugovora za razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji, odnosno u Srbiju između Vlade Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Mislim da je ministar Vesić, koliko se sećam, juče pomenuo razvoj železničkog i transportnog železničkog saobraćaja, brzine, i svega toga što je pomenuo i to je sve neophodno građanima i Republici Srbiji i razvoju i na ovome, na kraju, ovim koridorima koji presecaju našu republiku i koji je spajaju sa istokom i zapadom. Ali, smatram da rečni saobraćaj sigurno nikako ne kasni i da su samo drumski i železnički saobraćaj, oni su samo nastavak rečnog saobraćaja.
Mi imamo tu sreću da kroz našu zemlju protiče Dunav. Ja imam sreću što živim u Kladovu i mnogi ovde koji žive na obali Dunava, znamo šta to znači i znamo kroz istoriju koliko je taj brodski saobraćaj, kako rečni i putnički, kako transportni, šta je predstavljao kod nas. Mi znamo dobro da jedan brod šlep zamenjuje 120 šlepera kamiona, pa uzmite to.
Drugo što se otvara kao pitanje, koje smo svi svedoci danas i mi, prosto, i celo čovečanstvo danas gleda kako će to da se reši i u kom pravcu će krenuti, to je ukrajinska kriza, ali dole sada vidimo da kompletno žito i kompletno veštačko đubrivo i mnoge druge sirovine se vuku odozdo i da su one bukvalno išle na dole. To je naša razdvojna šansa posebno govorim.
Još ću jedanput pomenuti da dolazim iz opštine Kladovo, koja baštini 92 kilometra obale Dunava. Iznad Đerdapa 1, Hidroelektrane Đerdap 1, kreće Đerdapska klisura, ona je Kladovo-Golubac i tu je Dunav ono što kažu četiri puta naj - najlepši, najširi, najuži, i najdublji i tu je najbolja razvojna šansa, turistička razvojna šansa, nepregledno, tu je Nacionalni park Đerdap i ono što smo sve imali u ovom vremenu za nama tog razvoja, a to je većinski od izgradnje Hidroelektrane Đerdap 1.
Sreća je što su remontovana prevodnica na Hidroelektrani Đerdap 1, koja poboljšava saobraćaj i treba naglasiti da je prethodno remontovana i sa rumunske strane, ali građani treba da znaju, većinom možda i ne znaju i ovde prisutni poslanici, da naša prevodnica može da prevodi i rečno morske brodove, što je veoma značajno za saobraćaj.
To je pitanje luka u ovom, da kažem, kreditnom angažmanu. Ali, mi imamo uz luke, i ja želim da pomenem luku Prahovo, koja mislim da je od raritetnog značaja za Republiku Srbiju, jer je to bila i u bivšoj SFRJ, odnosno kako ćemo danas reći, u današnjem regionu.
Znači, luka Prahovo je bila pandan mnogim morskim lukama, da li je to Split, Bari itd, i po količini robe, a posebno, mislim da ministar Vesić, koliko vidim, da me razume, posebno razvojem kompleksa RTB Bor, Majdanpek itd. i transformacijom te robe, a železničkim saobraćajem od Prahova imamo železnicu, normalno, poboljšanje, možemo tu robu da razvozimo i da uposlimo luku Prahovo i ceo taj dole naš, da kažem, kraj, ja ga zovem severoistočni deo, pošto kad kažemo istočni deo Srbije, to vam je Pirot, a Pirot-Kladovo ili Negotin su oko 200 kilometara. Tako da, to je severoistočni deo Srbije. Odatle kreće Srbija. To je geopolitički i strateški veoma značajan prostor na kome treba, a on najbolje može da se razvija kroz razvijanje ovoga što je danas tema, a to je tog lučnog. I da kažem, uz luke, mi imamo i pristanište i pristane.
Molim vas, ministre, pošto vi to revnosno beležite, zabeležite da popišemo sva pristaništa i da im omogućimo pun kapacitet i angažovanje, jer imamo velikih brodova koji danas iz Evrope prolaze putem, staju, na sreću, u Donjem Milanovcu više, da i Kladovo, po mogućstvu, više oživimo, pošto imamo uz pristanište, pristane, i marine, i da sve marine, takođe, kao što popisujete one mostove koji nisu za … popišite i sve marine i sve to da imamo predstavu šta nam je na obali Dunava od Prahova do Bezdana i koji su nam resursi, kako možemo najbolje razviti.
Ovo vam govorim zato što dolazim iz Kladova. Nijedan grad na obali Dunava, srpskog, nema prekoputa grad od 100.000 stanovnika i ceo jedan okrug od 300.000 kao što ima Kladovo. Bukvalno gledamo u grad Turnu Severin, koji ima preko 100 stanovnika. Mi moramo tamo jedno brodogradilište rumunsko, kvalitetno, kao što je i brodogradilište danas u Kladovu.
Vi ste danas otvorili ovde još jednu temu zbog koje vam se iskreno zahvaljujem, a to je razvoj nacionalne akademije za obučavanje. Ja sam veoma ponosan što dolazim iz kraja lađara. Mislim, i to je nastavak ove teme, a to je razvoj brodarske škole, koja je naša bila poznata, rečno-brodarskog JRB nekadašnjeg.
Mi danas moramo kao država da idemo u susret vremenu, a vidimo da se vreme menja i da time gledamo da izgradimo mogućnost da naša flota u datom trenutku bude konkurentna na Dunavu, jer je meni jednom prilikom pre desetak godina, bili smo domaćini tadašnjem predsedniku Rumunije, Trajanu Baseskuu, i na neko pitanje tamo koje smo imali, nije bitno, kada sam pomenuo Dunav kao Koridor 7 i razvojnu šansu razvoja Rumunije i Srbije, meni je Trajan Basesku lično odgovorio da kada Nemačka zagospodari Dunavom, tad ćemo dobiti da oni imaju problem s njima.
U tome, dok mi razvijamo putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, gledajte da kroz luke, kroz pristaništa, pristane, marine i kroz obučavanje i kroz školovanje možemo da omogućimo i da u datom trenutku budemo konkurentni.
Na kraju, mi smo toliki koliki jesmo, ali smo vredni i naši lađari su kapetani u DDSG-u i u Nemačkoj i na svim prekomorskim brodovima, zašto da ne da budemo uslovno i kao podizvođač, ali da mi uhvatimo deo tog kolača koji nosi ceo tok Dunava i zašto ne srpskom brodarstvu podići spomenik negde, kao što su ti gradovi, jer on je to zaslužio jer je Brodarac srpski bio pre Kapetan Mišino zdanje itd, Aksentijević, bio je značajniji nego i železnički i drumski saobraćaj.
Još samo nešto ću pomenuti. Mi imamo, čuvena operacija „Dunavski vilenjak“, gde je Nemačka, kada se povlačila u Drugom svetskom ratu, potopila silnu svoju flotu. Jedan deo 100 potopljenih brodova je potopljen kod Prahova i tu je 21 brod. Mi imamo ugovor i kreditno zaduženje itd. i zajedničko sa Nemačkom da se ta flota, i to treba ubrzati u narednom vremenu.
Na kraju, vama lično, ministre Vesiću, pošto ste vi u prošlom mandatu svakom od nas poslanika poslali vašu knjigu sa posvetom, ja ću danas vama da poklonim moju knjigu, iz razloga da vam se revanširam, a i zato što na naslovnoj stranici je Trajanova tabla.
Molim vas, kao ministra građevinarstva, da oslobodimo Dunav što više u srpskom interesu, da sa Dunava i transportni brodovi i rečni putnički i jedrilice i kanui i sve ono što prolazi Dunavom može da pogleda Trajanovu tablu koja ima preko hiljadu devetsto stotina godina i koja je najznačajniji istorijski objekat koji može da se vidi samo sa Dunava, a nikako na drugim načinom i to ću vam pokloniti. Hvala.