Hvala.
Gospodine Pejoviću...
Samo trenutak. Ko sad viče, ne vidim?
Manojlović? Što vi vičete stalno?
Pravo na repliku? Vama, koju nije pomenuo niko? Ni danas, ni juče, ne pamtim da li je iko konstatovao uopšte.
Znači, vi sami sebi dajete pravo na repliku i tako pričate iz klupe. Odlično. Samo još kad bismo mogli da negde i nekako utvrdimo kakve to veze ima, ne sa Poslovnikom, nego sa elementarnim redom, gospođo Manojlović.
Gospodine Pejoviću, izvolite.

Hvala, predsedniče.
Najpre vam hvala što ste mi dali priliku da vam odgovorim na ovo pitanje. Možda je poslanik Vujić, koji sad nije ovde, žao mi je, možda i bio u pravu kad kaže da sam sasvim skromno iznosio podatke za instituciju. Možda je bio u pravu, a vi mi dajete priliku, na čemu vam se zahvaljujem.
Dakle, pored toga što sam završio Ekonomski fakultet u Sarajevu, ja sam odbranio magistarski rad na Univerzitetu Istočno Sarajevo, koji je državni univerzitet izdvojen iz nekada zajedničkog univerziteta Sarajevo, na temu „ Uloga interne kontrole i interne revizije u postupku menadžment odlučivanja“, mentor prof. dr Mirko Andrić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i Subotici.
Drugo, doktorirao sam na istom univerzitetu pod mentorstvom prof. dr Branko Krsmanović, na temu „Planiranje i dokumentovanje revizije javnog sektora“, onaj posao kojim se bavim. Pa, zar vam to nisam i pokazao i u praktičnom delu?
Žao mi je, niste bili na ovim obukama koje mi spočitavate, jer da ste bili vrlo bi bolje razumevali jer mnoge stvari koje ne razumete dolaze jer ne poznajete stvari.
Hvala lepo.

Hvala.
Gospođo Raguš, vi imate dva minuta.

Hvala vam što ste odgovorili na moje pitanje, uz jedno malo skromno podsećanje da ne postoje nesuvisla pitanja, postoje samo takvi odgovori. Mi imamo pravo i obavezu da vas pitamo sve, zato što izveštaj podnosite nama. Pritom, imali ste izbor, niste morali da odgovorite, i to bi bio odgovor.

Kontekst pitanja je bio, zato što se najjačoj političkoj organizaciji u zemlji spočitava redovno, i tu pred vama i vi ćutite, dok vas ja nisam pitala, da mi živimo u diktaturi, da mi utičemo na sve, da mi faktički pišemo vama izveštaje.

Znači, znam zašto sam postavila ovo pitanje i znam zašto su mi trebali vaši odgovori. Pritom, sa druge strane, kad već govorite o tzv. medijskim pritiscima, volela bih, takođe, da po službenoj dužnosti kad god se stvori prilika a tiče se najviših državnih organa, predsednika Republike, zaista se oglasite. Kada se, recimo, preti njegovoj deci na društvenim mrežama. I to je jedan od najuticajnijih medija. Deci, pazite, gde se deci predviđa sudbina silovanja i ubistva i da će biti zatečeni u šahtu. Reč je o Danilu Vučiću.

Porodica predsednika Republike je redovno izvrgnuta istim pritiscima kao i naše porodice, kao i mi sami, a reč je o društvenim medijama.

Nikada vam nismo uputili ni zahtev, ocenjujući da ćete sami reagovati i da ćemo svi zajedno raditi na atmosferi o kojoj vi pričate, da dosegnemo taj nivo i političke i pravne kulture u ovom društvu, ali za to ste nam potrebni vi, objektivno, bez obzira ko je ko.

E, to je bila svrha mog pitanja i svrha ovoga što sam rekla sada.

Hvala.
Reč ima Ana Beloica Martać.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Republike Srbije, imali smo prilike da čujemo puno toga u toku ova dva dana o tačkama dnevnog reda.

U svom današnjem izlaganju ja ću se fokusirati na zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji B, između Republike Srbije i EIB.

Ovaj projekat sastoji se od nekoliko investicija, odnosno podrazumeva ulaganja u plovni put Rajna – Dunav, kroz Republiku Srbiju i svakako podrazumeva ulaganje duž reka Dunav, Sava i Tisa, i ima za cilj povećanja kapaciteta, efikasnosti i bezbednosti saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima.

Na taj način kroz ovaj projekat obezbedićemo prelazak sa drumskog, koji je uglavnom preopterećen, složićete se sa mnom, na plovni transport, ali ćemo i omogućiti razvoj obrazovnih objekata za podršku Sektora unutrašnje plovidbe.

Programi koji se realizuju u okviru ovoj projekta povezani su svakako sa Strategijom razvoja plovnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine. Koliko je ovaj projekat značajan možemo da vidimo na osnovu činjenice da proizilazi, pre svega, iz obaveza koje je Republika Srbija preuzela na sebe, a kada govorimo o pristupnom procesu EU.

Reka Dunav ima izuzetno veliki značaj i kada govorimo o ekološkom smislu i kada govorimo o geografskom, istorijskom značaju. Ono što bih zaista želela da naglasim jeste da predstavlja pokretač ekonomskog razvoja za sve zemlje kroz koje protiče.

Dakle, nije u pitanju samo Republika Srbija. Međutim, čini mi se da u proteklom periodu nismo u dovoljnoj meri ulagali u iskorišćenje kapaciteta koje nam Dunav pruža, tako da se ovim projektom svakako približavamo, po mom mišljenju, najrazvijenijim evropskim zemljama, a kada govorimo o iskorišćenju kapaciteta plovnog transporta.

Kada već pričamo o rekama, kada pričamo o ekologiji i o zaštiti životne sredine, s obzirom na to da u ovom visokom domu postoji veliki broj narodnih poslanika koji sebe nazivaju ekolozima, ja bih želela da pred građanima Republike Srbije istaknem da ni na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, niti u bilo kom javnom obraćanju nije bilo ni jedne jedine reči o poplavama koje su zadesile Rašku oblast, čije građane predstavljam u ovom parlamentu, a podsetiću vas da su te poplave odnele i dva ljudska života.

Dakle, nije bilo, poštovani građani Republike Srbije, nijedne jedine reči. Jedino što smo mogli da čujemo na prošloj sednici, a odnosi se na građane Raške oblasti, bilo je, citiraću uvaženog kolegu i žao mi je što on danas nije u sali, jeste da su građani Raške oblasti, poštovana gospodo, zatucani. Da, dobro ste čuli. Dakle, citirala sam, uvaženog kolegu.

Dozvolićete mi, uvaženi predsedniče, da iskoristim minut svoje poslaničke grupe da odreagujem, jer nisam imala prilike da repliciram i da kažem, zarad javnosti, u našoj zemlji da Raška predstavlja prvu srpsku srednjevekovnu državu, da je kolevka srpske nacionalnosti, da predstavlja kolevku najpoznatijih, najstarijih i najlepših srpskih crkava i manastira, kulturno-istorijskih spomenika, da predstavlja rodno mesto Milunke Savić.

Da, držimo do patrijarhalnog vaspitanja, da, držimo do tradicije i čuvamo istoriju našeg naroda, ali dok smo mi u ovom visokom domu, mi iz SNS nećemo da dozvolimo da na taj način karakterišete bilo kog građanina iz unutrašnjosti kao građane drugog reda, kao što ste to učinili na prethodnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada već govorimo o poplavama, želela bih da se u ime svih građana opštine Raška zahvalim Vojsci Republike Srbije, da se zahvalim Sektoru za vanredne situacije, da se zahvalim Vladi Republike Srbije koja je uputila značajnu pomoć i uputiće i u budućem vremenskom periodu, a odnosi se svakako na saniranje posledica nastalih pod uticajem poplava. To je pokazatelj kako SNS vodi računa o građanima naše zemlje, a s druge strane zašto svi građani u Republici Srbiji najveću podršku daju baš Aleksandru Vučiću i SNS.

(Dragana Rakić: Kradete na izborima.)

Dok Aleksandar Vučić koristi svoj međunarodni ugled da privuče nove investicije u Republiku Srbiju, da otvori nova radna mesta, kao što smo imali prilike da vidimo, recimo, pre dva dana kada je otvorena fabrika „Kontinental“ u Novom Sadu, dotle pojedini predstavnici opozicije pišu nekakva pisma evroparlamentarcima, gde pljuju sopstven narod, pljuju sopstvenu državu, institucije sopstvene zemlje i žale se na ne fer i demokratske izbore, a legitimni su predstavnici građana naše zemlje u ovom visokom domu.

Ono što bih želela da naglasim jeste da ste, uvažene kolege, prvi kada je potrebno skupljati jeftine političke poene. Prvi ste kada je potrebno nekome vređati porodicu, nekome vređati decu i kada je potrebno crtati metu na čelu Aleksandru Vučiću. Prvi ste da relativizujete, da se podsmevate činjenici da su sprske službe bezbednosti sprečile atentat na predsednika Republike Srbije, na vašeg predsednika, poštovana gospodo...

(Dragana Rakić: Moj nije predsednik. Ovo je moj predsendik.)

… na vašeg predsednika, predsednika svih građana Republike Srbije, poštovana gospodo, predsednika svih građana Republike Srbije, legitimno izabranog na izborima.

Tu ste kada je potrebno da se u Domu Narodne skupštine Republike Srbije fizički obračunavate pred građanima sa Kosova i Metohije, pred Srbima, predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije u isto vreme dok nam na Kosovu ranjavaju sprsku decu samo zato što nose badnjak i što nose srpska imena i prezimena.

Da li se tako borite za građane Kosova i Metohije, za Srbe sa Kosova i Metohije? Objasnite to svim onim čestitim ljudima, odbornicima, poslanicima i čitavim odborima koji su napustili vaše političke stranke, jer znaju vrlo dobro da se nasiljem ne bori za njihov bolji život, bolji životni standard i za srpsku svetu zemlju.

Lažnog patriotizma nam je, poštovana gospodo, preko glave. Praznih priča, takođe. Dajte, ponudite građanima neku konkretnu politiku. Ponudite nekakav plan, nekakav program, da možemo zaista da kažemo da u Srbiji postoji konstruktivna opozicija.

Nemojte da vam se vrhunac vašeg političkog delovanja svodi na to da citirate Kurtijeve spiskove za odstrel i za hapšenje u visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije, jer vi ste, cenjena gospodo, srpski poslanici, poslanici građana Srbije, a ne Kurtijevi poslanici.

Do tada, dok ne promenite svoju politiku i pravac političkog delovanja mi ćemo nastaviti da se borimo i za građane sa Kosova i Metohije, nastaviti da se borimo i za građane Raške oblasti, ali i čitave naše zemlje, jer mi bolju i lepšu zemlju od naše Srbije nemamo. Zato ćemo da je branimo i od stranih interesa i od neozbiljnih političara zapaljive retoričke neozbiljne politike, jer smo se na to zavetovali našim građanima ulaskom u ovaj visoki dom. Uostalom, barem toliko dugujemo svim novim generacijama koje dolaze.

Zahvaljujem.

Živela Srbija!

Reč ima ministar Vesić.

Zahvaljujem vam se zato što ste obratili pažnju na ovaj sporazum koji je za nas izuzetno važan.
Kao što sam rekao u uvodnoj reči, već smo potpisali 23. novembra 2018. godine i to je inače bilo ovde u Skupštini sa EIB ukupan kredit vrednosti sto miliona evra. U pitanju je nekoliko projekata čija je vrednost ukupna 315,70 miliona evra i ovo je dodatak od 31 milion evra kako bi se ovi projekti realizovali.
Ono što želim da kažem to je da su to sledeći projekti koji se tiču rečne infrastrukture. Prva je rekonstrukcija i proširenje luke Bogojevo, gde je vrednost projekta 45 miliona evra, zatim luke Prahovo, gde je samo lučka infrastruktura vrednosti 27 miliona evra, a ukupna vrednost je oko 51 milion evra. Zatim, luke Sremska Mitrovica, gde je vrednost takođe proširenja i rekonstrukcija luke 51 milion evra.
Radićemo prevodnicu na Tisi, čija je vrednost 63 miliona evra, što ljudi koji žive u tom delu Srbije jako dobro znaju koliko je važno i uložićemo 28 miliona evra u Nacionalnu akademiju za obuku članova posade brodova i Nacionalna akademija će obučavati naše mornare, kapetane i sve one koji rade na brodovima i naše diplome će biti priznate u EU. To znači da će moći da rade svuda u svetu sa diplomama koje se dobijaju na našoj akademiji.
Nedavno smo uložili novac i u Nacionalnu vazduhoplovnu akademiju, tako da ćemo sada u okviru sporazuma koji smo potpisali sa Severnom Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom i BiH moći da školujemo i njihove kadrove, što mislim da je posebno značajno.
Razvoj rečne infrastrukture je veoma važan za Srbiju. Mi se nalazimo na Dunavu. Nismo dovoljno ulagali u rečnu infrastrukturu. Nedavno sam pričao i sa svojim kolegom iz Mađarske o tome da se oživi ta ideja koja postoji od pre nekoliko godina, koja je izneta na zajedničkoj sednici dve vlade, da se uspostavi rečni redovan prevoz između Beograda i Budimpešte. Mislim da nas u budućnosti čeka da to uspostavimo i sa Novim Sadom, jer to je suštinski važno. To je takođe ekološki način prevoza i prevoz koji sasvim sigurno možemo da koristimo.
Izgradnja svih ovih luka omogućiće da imamo više prevoza robe i to je nešto što je važno za Srbiju, jer mi se pozicioniramo kao zemlja koja je postaje logistički centar u ovom delu Evrope i u tom smislu više ćemo pažnje u narednom periodu posvetiti samim rekama i kako da iskoristimo reke za transport, po čemu do sada nismo baš bili poznati i ponašali smo se kao da ne živimo na velikim rekama.
Hvala što ste to primetili.

Ćuta Jovanović je nešto viknuo, ali onda mu se sledio kadar. Zamrznut je, nema više ton. Dobro.
Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, u skladu sa članom 169. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio amandman narodnog poslanika Miloša Parandilovića na član 4. teksta sporazuma Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o načinu finansiranja i izrade projektno-tehničke dokumentacije, vođenju upravnih postupaka za procenu uticaja na životnu sredinu i izdavanje lokacijskih uslova, saglasnosti i građevinske dozvole za projekat „Hidrotehnički bagerski radovi na uređenju kritičkog sektora za plovidbu - Ušće Drine i Save“, 5. tačka dnevnog reda.
Šta je bilo, gospodine Jovanoviću, ne čujete dobro?
Na osnovu člana 163. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Reč ima Radovan Arežina.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, današnji, predlagači današnjeg našeg dnevnog reda i plenuma ove sednice, poštovani ministre Vesiću, drago mi je da vam pozdravim, iskreno, zato što ste ovde i odgovarate na sva pitanja, a pitanja su veoma bitna, tiču se infrastrukture, kao što su i vaše kolege ispred Vlade, raznih agencija, ovde par puta u toku dana pomenuli u dobrom svetlu ovaj dom i narodne poslanike i na tome želim da im se zahvalim, jer ovde predstavljate pravdu i infrastrukturu.

Generalno, u istoriji razvoja građanstva, demokratije, građani su uvek gladni pravde i infrastrukture. Što je infrastruktura bolja, viši su zahtevi i treba sve veća infrastruktura. Što je pravde više, već je konfor u životu, više toga imamo, Zaštitnika građana, Poverenika i svega toga i dolazimo do ovih tema, ali je dobro da ste danas ovde i da odgovarate u ovom visokom domu i da imate taj odnos prema njemu, jer ipak narodni poslanik predstavlja narod. I to ste pomenuli i ja zato stvarno iskreno želim da vam se zahvalim, jer u prošlom sazivu imali smo neke neprijatne situacije sa nekim predstavnicima, pa ne bih to da pominjem i zato imam i obavezu danas da vam se zahvalim.

Pošto je ministar Vesić maločas dosta pomenuo oko Dunava, moja je tema baš i prijavio sam se da govorim o potvrđivanju Finansijskog ugovora za razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji, odnosno u Srbiju između Vlade Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Mislim da je ministar Vesić, koliko se sećam, juče pomenuo razvoj železničkog i transportnog železničkog saobraćaja, brzine, i svega toga što je pomenuo i to je sve neophodno građanima i Republici Srbiji i razvoju i na ovome, na kraju, ovim koridorima koji presecaju našu republiku i koji je spajaju sa istokom i zapadom. Ali, smatram da rečni saobraćaj sigurno nikako ne kasni i da su samo drumski i železnički saobraćaj, oni su samo nastavak rečnog saobraćaja.

Mi imamo tu sreću da kroz našu zemlju protiče Dunav. Ja imam sreću što živim u Kladovu i mnogi ovde koji žive na obali Dunava, znamo šta to znači i znamo kroz istoriju koliko je taj brodski saobraćaj, kako rečni i putnički, kako transportni, šta je predstavljao kod nas. Mi znamo dobro da jedan brod šlep zamenjuje 120 šlepera kamiona, pa uzmite to.

Drugo što se otvara kao pitanje, koje smo svi svedoci danas i mi, prosto, i celo čovečanstvo danas gleda kako će to da se reši i u kom pravcu će krenuti, to je ukrajinska kriza, ali dole sada vidimo da kompletno žito i kompletno veštačko đubrivo i mnoge druge sirovine se vuku odozdo i da su one bukvalno išle na dole. To je naša razdvojna šansa posebno govorim.

Još ću jedanput pomenuti da dolazim iz opštine Kladovo, koja baštini 92 kilometra obale Dunava. Iznad Đerdapa 1, Hidroelektrane Đerdap 1, kreće Đerdapska klisura, ona je Kladovo-Golubac i tu je Dunav ono što kažu četiri puta naj - najlepši, najširi, najuži, i najdublji i tu je najbolja razvojna šansa, turistička razvojna šansa, nepregledno, tu je Nacionalni park Đerdap i ono što smo sve imali u ovom vremenu za nama tog razvoja, a to je većinski od izgradnje Hidroelektrane Đerdap 1.

Sreća je što su remontovana prevodnica na Hidroelektrani Đerdap 1, koja poboljšava saobraćaj i treba naglasiti da je prethodno remontovana i sa rumunske strane, ali građani treba da znaju, većinom možda i ne znaju i ovde prisutni poslanici, da naša prevodnica može da prevodi i rečno morske brodove, što je veoma značajno za saobraćaj.

To je pitanje luka u ovom, da kažem, kreditnom angažmanu. Ali, mi imamo uz luke, i ja želim da pomenem luku Prahovo, koja mislim da je od raritetnog značaja za Republiku Srbiju, jer je to bila i u bivšoj SFRJ, odnosno kako ćemo danas reći, u današnjem regionu.

Znači, luka Prahovo je bila pandan mnogim morskim lukama, da li je to Split, Bari itd, i po količini robe, a posebno, mislim da ministar Vesić, koliko vidim, da me razume, posebno razvojem kompleksa RTB Bor, Majdanpek itd. i transformacijom te robe, a železničkim saobraćajem od Prahova imamo železnicu, normalno, poboljšanje, možemo tu robu da razvozimo i da uposlimo luku Prahovo i ceo taj dole naš, da kažem, kraj, ja ga zovem severoistočni deo, pošto kad kažemo istočni deo Srbije, to vam je Pirot, a Pirot-Kladovo ili Negotin su oko 200 kilometara. Tako da, to je severoistočni deo Srbije. Odatle kreće Srbija. To je geopolitički i strateški veoma značajan prostor na kome treba, a on najbolje može da se razvija kroz razvijanje ovoga što je danas tema, a to je tog lučnog. I da kažem, uz luke, mi imamo i pristanište i pristane.

Molim vas, ministre, pošto vi to revnosno beležite, zabeležite da popišemo sva pristaništa i da im omogućimo pun kapacitet i angažovanje, jer imamo velikih brodova koji danas iz Evrope prolaze putem, staju, na sreću, u Donjem Milanovcu više, da i Kladovo, po mogućstvu, više oživimo, pošto imamo uz pristanište, pristane, i marine, i da sve marine, takođe, kao što popisujete one mostove koji nisu za … popišite i sve marine i sve to da imamo predstavu šta nam je na obali Dunava od Prahova do Bezdana i koji su nam resursi, kako možemo najbolje razviti.

Ovo vam govorim zato što dolazim iz Kladova. Nijedan grad na obali Dunava, srpskog, nema prekoputa grad od 100.000 stanovnika i ceo jedan okrug od 300.000 kao što ima Kladovo. Bukvalno gledamo u grad Turnu Severin, koji ima preko 100 stanovnika. Mi moramo tamo jedno brodogradilište rumunsko, kvalitetno, kao što je i brodogradilište danas u Kladovu.

Vi ste danas otvorili ovde još jednu temu zbog koje vam se iskreno zahvaljujem, a to je razvoj nacionalne akademije za obučavanje. Ja sam veoma ponosan što dolazim iz kraja lađara. Mislim, i to je nastavak ove teme, a to je razvoj brodarske škole, koja je naša bila poznata, rečno-brodarskog JRB nekadašnjeg.

Mi danas moramo kao država da idemo u susret vremenu, a vidimo da se vreme menja i da time gledamo da izgradimo mogućnost da naša flota u datom trenutku bude konkurentna na Dunavu, jer je meni jednom prilikom pre desetak godina, bili smo domaćini tadašnjem predsedniku Rumunije, Trajanu Baseskuu, i na neko pitanje tamo koje smo imali, nije bitno, kada sam pomenuo Dunav kao Koridor 7 i razvojnu šansu razvoja Rumunije i Srbije, meni je Trajan Basesku lično odgovorio da kada Nemačka zagospodari Dunavom, tad ćemo dobiti da oni imaju problem s njima.

U tome, dok mi razvijamo putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, gledajte da kroz luke, kroz pristaništa, pristane, marine i kroz obučavanje i kroz školovanje možemo da omogućimo i da u datom trenutku budemo konkurentni.

Na kraju, mi smo toliki koliki jesmo, ali smo vredni i naši lađari su kapetani u DDSG-u i u Nemačkoj i na svim prekomorskim brodovima, zašto da ne da budemo uslovno i kao podizvođač, ali da mi uhvatimo deo tog kolača koji nosi ceo tok Dunava i zašto ne srpskom brodarstvu podići spomenik negde, kao što su ti gradovi, jer on je to zaslužio jer je Brodarac srpski bio pre Kapetan Mišino zdanje itd, Aksentijević, bio je značajniji nego i železnički i drumski saobraćaj.

Još samo nešto ću pomenuti. Mi imamo, čuvena operacija „Dunavski vilenjak“, gde je Nemačka, kada se povlačila u Drugom svetskom ratu, potopila silnu svoju flotu. Jedan deo 100 potopljenih brodova je potopljen kod Prahova i tu je 21 brod. Mi imamo ugovor i kreditno zaduženje itd. i zajedničko sa Nemačkom da se ta flota, i to treba ubrzati u narednom vremenu.

Na kraju, vama lično, ministre Vesiću, pošto ste vi u prošlom mandatu svakom od nas poslanika poslali vašu knjigu sa posvetom, ja ću danas vama da poklonim moju knjigu, iz razloga da vam se revanširam, a i zato što na naslovnoj stranici je Trajanova tabla.

Molim vas, kao ministra građevinarstva, da oslobodimo Dunav što više u srpskom interesu, da sa Dunava i transportni brodovi i rečni putnički i jedrilice i kanui i sve ono što prolazi Dunavom može da pogleda Trajanovu tablu koja ima preko hiljadu devetsto stotina godina i koja je najznačajniji istorijski objekat koji može da se vidi samo sa Dunava, a nikako na drugim načinom i to ću vam pokloniti. Hvala.