Reč ima ministar Goran Vesić.

Juče smo čuli kako ne treba u Srbiji ništa da se gradi, a sad čujemo i kako ne valja kad se nešto gradi.
Prvo da odgovorim, prvo da razjasnimo koliki se kredit uzima za izgradnju pruge između Beograda i Niša. Nije tačno da se uzima 2,8 milijardi evra, uzima se, kredit je tačno milijardu i 650 miliona evra, od čega milijardu i sto miliona evra od Evropske investicione banke i 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. Evropska unija će nam dati grant od 598 miliona evra, odnosno skoro 600 miliona evra, a ostatak od oko 527 miliona evra, koliko je sada procenjena vrednost, videćemo kako će biti na tenderu, biće finansiran iz budžeta Republike Srbije.
Prema tome, ako se već koriste podaci o zaduženju, onda neka se koriste tačni podaci, a svaki poslanik može da se sabere cifre, nije teško, sabere se 1,1 milijarda plus 550 miliona, to dođe milijarda i 650 miliona evra, a ne dve milijarde i 800. Nešto manje od dve milijarde i 800 je ukupna vrednost pruge, tako da to jednostavno nije tačno. No, dobro.
Kada pričamo o tenderima kada su u pitanju izgradnje pruge, pa sve ove pruge koje su pomenute, gradiće se upravo kroz tendersku proceduru. Recimo, za izgradnju pruge između Beograda i Niša, koja će omogućiti da građanke i građani Niša za sto minuta stižu do Beograda, biće raspisan tender koji će biti raspisan po procedurama Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, tako da je to upravo ta tenderska procedura o kojoj se govori da je nema.
Kada pričamo o drugim železničkim projektima koji su rađeni, kao što je Stalać-Đunis, takođe je rađen po tenderskoj proceduri. Kada pričamo o Niš – Dimitrovgrad, takođe je rađen po tenderskoj proceduri, i tu je Evropska unija dala grant ili bespovratnu pomoć od 110 miliona evra, 134 miliona evra je kredit Evropske banke za obnovu i razvoj, a ostatak od 20-ak miliona evra trebalo je da se obezbedi iz budžeta Republike Srbije.
Tačno je da je nedopustivo bilo kašnjenje od 2018. godine za pripremu tenderske dokumentacije i zato će neko u Železnici za to, ko je kriv, da odgovara, jer ja zaista mislim da je novac trebao ranije da se potroši, i zato sam, između ostalog, ubrzao proceduru u vezi sa rekonstrukcijom pruge Niš-Dimitrovgrad, jer je u međuvremenu završen tender, izabran je izvođač, to je bugarska kompanija „Trejs“, sa jednom italijanskom kompanijom, mislim da se zove „Kaf“, i to su kompanije koje će početi tokom ove godine rekonstrukciju pruge. Kao što je rekonstrukcija pruge između Niša i Brestrovca, takođe je izvođač izabran na tenderu, kao što će se i obilaznica kod Niša takođe birati na tenderu.
To su sve projekti koje radimo zajedno sa Evropskom unijom. Kao što će se i Kraljevo-Stalać-Rudnica raditi na tenderu. Tako da, nemojmo da govorimo stvari koje nisu tačne.
Što se tiče brze pruge između Beograda i Novog Sada, ona je rađena kroz direktan ugovor sa kineskom kompanijom. Samo da vas podsetim da je Sporazum o strateškom partnerstvu između narodne Republike Kine i Republike Srbije potpisan 2009. godine, i te sporazume o strateškom partnerstvu, neki od njih ili većina od njih su potpisani ne posle 2012. godine, nego pre 2009. godine.
Znači, od 2009. godine mi imamo Sporazum o strateškom partnerstvu između Narodne Republike Kine i Republike Srbije. I po tom sporazumu koji je potpisan 2009. godine radi se, između ostalog, pruga sada između Novog Sada i Subotice, a radila se pruga između Beograda i Novog Sada. I tom prugom vozovi saobraćaju 200 na sat.
Takođe, izneta je netačna informacija da će vozovi saobraćati 150 kilometra na sat na pruzi između Beograda i Niša. To naprosto nije tačno i nemojmo da koristimo podatke koji nisu tačni. Ja razumem da neko ko je opozicija ima potrebu da kritikuje. Postoje stvari koje mogu da se kritikuju. Nisam ni ja zadovoljan svim stvarima, odnosno brzinom kako se stvari dešavaju, ali nemojmo da govorimo stvari koje apsolutno nisu tačne.
Takođe je tačno da između 1976. i 2012. godine nije izgrađen ni jedan jedini centimetar nove pruge, ne metar, nego centimetar. Kao što je, takođe, tačno da između 2012. i 2022. godine je izgrađeno 134,7 kilometara novih pruga, kao što je takođe tačno da između 2001. i 2012. godine obnovljena samo jedna pruga u dužini od 31 kilometar, a da je od 2012. do 2022. godine obnovljeno 754,9 kilometara pruga. Kao što je takođe tačno da se u ovom trenutku rekonstruiše ili gradi 156 kilometara pruga i kao što je takođe tačno da je u planu da od 2023. godine, odnosno ove godine, da u narednih 10 godina se rekonstruiše 1.729 kilometara pruga.
To su činjenice i to je tačno. Zato je veoma važno, kao što vidite, da se naša transportna infrastruktura rekonstruiše.
Ko određuje koje su pruge važne? Da vam kažem nešto, ko je kralju Milanu odredio da gradi prugu između Beograda i Niša? Ja mislim da je pruga između Beograda i Niša važna. Nekome očigledno nije važna. Građanima koji žive u Nišu je vrlo važna. I misle to u železnici, takođe, da je ta pruga važna. Imamo drugih značajnih pruga, ali ta pruga je kičma Srbije, sever-jug. Zato smo počeli sa prugom prema Novom Sadu, zatim, Subotice, povezivanja sa Budimpeštom, pa onda Niš, pa Preševo, pa će ići prema Skoplju, ići će dole prema Solunu, verovatno jednog dana i prema Istanbulu ili Atini. To je taj evropski koridor koji se gradi, na kome se, hvala Bogu, nalazi Srbija i koji će nama omogućiti više transportnog saobraćaja, naravno, i više putničkog saobraćaja.
Prema tome, u Srbiji se gradi. Srbija ima svoje prijatelje, to su zemlje sa kojima imamo strateška partnerstva. I mi se ne žalimo kada kažemo, ja ne zameram nikome kada kažem da imamo strateško partnerstvo sa Kinom od 2009. godine, samo nemojte nas da optužujete za nešto što je postojalo i ranije. To je dobro što imamo, kao što je dobro što imamo slične sporazume i sa SAD i sa Republikom Francuskom i sa Azerbejdžanom, Emiratima, sa Ruskom Federacijom, jer mi smo zemlja koja sarađuje sa svim zemljama i želimo da imamo što više prijatelja u svetu.
Kao što je dobro, i to ne treba da krijemo, to treba jasno da kažemo, da za ove železničke projekte imamo značajnu podršku EU, grant od 600 miliona evra ili 598 miliona evra, da budem tačan, je značajan doprinos izgradnji ove pruge i zahvalni smo na tome EU. Kao što smo zahvalni EU na grantu koji su nam dali za prugu Niš-Dimitrovgrad, koji iznosi 110 miliona evra.
Prema tome, ne samo da će se graditi ova pruga, ova osovina sever-jug, o kojoj sam govorio, mi ćemo graditi četiri regionalne pruge. Radiće se rekonstrukcija pruge Sombor-Vrbas. Radiće se rekonstrukcija pruge od Pančeva prema Zrenjaninu, Kikindi i gore prema Subotici. Radiće se rekonstrukcija pruge već urađene između Beograda i Pančeva, prema Vršcu i rumunskoj granici. Radiće se od Male Krsne, duž Dunava, pa prema Boru i dole prema Zaječaru. Radiće se rekonstrukcija, kao što sam rekao, pruge Kraljevo-Stalać-Rudnica. Radiće se rekonstrukcija pruge Valjevo-Vrbnica. To je deo pruge Beograd-Bar. Sa Bugarskom sada pregovaramo. Imao sam nedavno sastanak sa bugarskim ministrom trgovine i transporta, kako se već zove, i sa potpredsednikom Vlade, da se radi pruga između Vidina, da povežemo Vidin, Zaječar i Negotin.
Prema tome, radićemo pruge, radićemo rekonstrukciju pruge od Rume prema Šapcu, pa prema Republici Srpskoj i, kao što možete da vidite, radi se rekonstrukcija manje-više svih značajnih pruga.
Do pre nekoliko godina brzina vozova na našim prugama bila je 40 kilometara na sat. Ja mislim da svi poslanici i svi mi koji radimo u upravi treba da se stidimo. Sada je brzina oko 60 kilometara na sat. Sa izgradnjom brzih pruga imaćemo sve više i više vozova, koji se saobraćaju većom i to će se videti veoma brzo.
Prema tome, nemojmo pričati stvari koje nisu tačne, razvijaju se sve pruge, trudimo se da razvijemo istovremeno i putnički i kargo saobraćaj, sa EU smo završili intermodelni terminal u Batajnici, radićemo novi intermodelni terminal u Makišu i, kao što vidite, veoma pažljivo, sa velikom željom, obnavljamo infrastrukturu u Srbiji i zato smo ove godine odvojili 3,6 milijardi evra za izgradnju infrastrukture u Srbiji, više nego bilo kojoj u kojoj drugoj zemlji zapadnog Balkana.

Hvala.
(Marina Lipovac Tanasković: Replika.)
Nema osnova realno. Znači, niste spomenuti ni vi.
(Marina Lipovac Tanasković: Rečeno je da lažem.)
Ne, znači, kad se kaže nije istina ono što je izrečeno i onda se čitaju podaci, to je čist odgovor.
(Marina Lipovac Tanasković: Želim samo da vam pokažem…)
Razumem ja da vi niste saglasni sa tim, ali poštujemo neka osnovna pravila debate. Vi ste kazali svoje, dobili ste odgovor sa argumentacijom i podacima, nema razloga.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nažalost praksa da se o svemu priča a najmanje o dnevnom redu nastavljeno je i danas, iako smo egzaktne primere za takve stvari imali i u prethodnim nekim zasedanjima, ali najbolje se to možda videlo i juče kada baš nijednu jedinu reč o dnevnom redu nismo čuli i kada je to utisak svakog narodnog poslanika koji se nalazi u plenumu tokom jučerašnjeg dana.

Uzimajući u obzir da našoj listi predstavnika SNS ima sigurno još 20 govornika, ja ću se potruditi da budem što koncizniji i krenuću, pre svega, od izveštaja institucija.

Gospodine Pejoviću, meni je drago što ste juče vašim fenomenalnim izlaganjem skratili moj govor. Sva pitanja koja sam negde nameravao vama da postavim, a tiče se ljudi koji su danas najglasniji, najratoborniji da optuže nekog drugog, bace ljagu na nekog drugog su oni ljudi koji su sami priznali svoje prekršaje i platili kazne za te prekršaje i ja vam se zahvaljujem u ime građana Republike Srbije i u ime građana Trstenika koji su me juče zvali i pitali me da li nekako mogu da vam čestitam na svemu onome što ste izneli, jer su sve to oni znali samo su želeli da to nekako jače odjekne, tako da, evo, prenosim vam te čestitke i zahvalnost građana Trstenika.

Što se tiče institucija ostalih i njihovih izveštaja ne znam ko ovde predstavlja Poverenika za ravnopravnost i Zaštitnika građana, ali malopre ste bili u prilici da vidite kako jedna politička organizacija diskriminiše ostalu decu, bore se samo za prava dece čiji su roditelji u njihovoj stranci, što je apsolutno nedopustivo i oni će snositi političku odgovornost.

Ono što mene zanima jeste da se danas nalazimo nekako paradoksalnoj situaciji da ovde sedimo u sali, vi kao predstavnici tih institucija ili ne znam ko ih danas predstavlja, sedite sa ljudima koji su pozivali na ubistvo i Aleksandra Vučića i brata Aleksandra Vučića, kao i da njegovo dete završi u šahti i prođe kao Gadafi. Nažalost, niko od ovih institucija se tim povodom nije oglasio.

U ovom plenumu, ne tako davno, predstavnici drugog dela opozicije su najstrašnije uvrede sejali na račun premijerke Ane Brnabić. To je odjeknulo u medijima, ali nažalost ni tada nije bilo reakcije. Ovde sedi Goran Vesić koji je na promociji svoje knjige zamalo izbegao linč, čiju su knjigu palili, a kada su isti ti ljudi koji imaju nešto protiv njega protestvovali ispred njegovog prozora, upućivali mu koje kakve parole, ni tada niko nije reagovao.

Sad me samo zanima, pošto sam i u prošlom sazivu postavljao poslanička pitanja, pozivao predstavnike ovih institucija da nam kažu, pošto često dobijamo odgovore da to nije vaša nadležnost, ajde onda recite nama, narodnim poslanicima, ili vi iznesite nekakav predlog kako bi građani, svi građani imali jednaka prava. Najčešće ljudi koji podržavaju SNS ili koji su deo SNS prolaze kroz navodnog „toplog zeca“ gde se na najstrašnije načine diskriminišu i gde se na njihovo ubistvo najčešće poziva.

Pre dve nedelje ili koliko je već bilo, ovde, u neposrednoj blizini, pozivano je na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, čak je jedan narodni poslanik rekao – nije to ništa strašno što je neko rekao „ko potpiše njega ubiše“. Mene samo zanima – da li Aleksandar Vučić i njegova porodica imaju neka zagarantovana prava kao građani Srbije?

Ako vi niste nadležni za to i nemate nadležnosti da svakog građanina zaštite, onda recite šta je to neophodno da ovde, kao parlament, uradimo da bi takve greške ispravili.

Za sam kraj, gospodine Vesiću, vama se obraćam, odlično su ovo stvari, naravno da ćete i u budućnosti nailaziti na nekakva ovakva spoticanja gde se najčešće plasiraju laži. Ono što je meni ostalo upečatljivo i prosto neverovatno, koleginica koja je govorila pre mene je rekla – tom prugom će se ići samo 150 kilometara na sat. Meni je neverovatno da sam ovo čuo, ali je još neverovatnije da to dolazi iz redova ljudi koji dok su bili na vlasti vozovi su se kretali brzinom da je dovoljno bilo da čovek malo pruži korak, ubrza i da ga prestigne.

Sad me samo zanima – dokle će to licemerstvo ići i šta ćemo još čuti od tih ljudi koji nemaju političkog kapaciteta, nemaju ideje, nemaju plan i program? Šta bi to oni bolje uradili, osim da seju neistine i laži? Zato vas pozivam da nastavite sa ovakvim projektima, da sledite politiku predsednika Aleksandra Vučića, jer je to zemlja koju mi želimo, jer je to zemlja koju žele građani Srbije. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Mirkoviću.
Reč ima Vladimir Obradović.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća, dragi gosti, ja ću danas govoriti isključivo na osnovu izveštaja koji su ovde pred nama. Oni jesu mnogobrojni i uglavnom su kao Potemkinova sela, prikazuju nerealnu sliku društva u kome živimo. Ipak i u takvim izveštajima mogu se naći podaci i informacije koje su više nego zabrinjavajuće.

Dakle, na osnovu tih izveštaja, ja ću navesti neke podatke, DRI je ustanovila da je 330 milijardi dinara pogrešno iskazano u bilansima stanja kontrolisanih institucija, 863 miliona dinara nepravilnosti kod prihoda, dati su popusti i rabati tamo gde nije bilo osnova za to i na taj način umanjen prihod, skoro dve milijarde dinara imamo nepravilnosti kod rashoda, jer su više isplaćene zarade i naknade, dodeljivani su novci na konkursima bez jasnih kriterijuma, potpisivani su ugovori za koje nije bilo osnova, 53 milijarde, ponoviću, 53 milijarde su ustanovljene nepravilnosti kod javnih nabavki. Šta se desilo na osnovu toga? Ništa.

Ne manje bitno utvrđene su i nepravilnosti u smislu rada organa koji treba da proizvedu neki boljitak u ovom društvu, pa tako na primer – zaštita kulturnih dobara nije na adekvatnom nivou i zbog toga se na primer u Beogradu ruše objekti koji bi trebalo da su pod zaštitom, planira se rušenje mostova koji treba da su pod zaštitom zato što je u Izveštaju DRI jasno navedeno da ova oblast nije dobro uređena. Nije dobro uređeno ni upravljanje kvalitetom vazduha i nepovoljno je poslovno okruženje i nedovoljna finansijska podrška za mala i srednja preduzeća, što zapravo ukazuje da je orijentacija Vlade na krupan kapital i strane investicije.

Fiskalni savet u svojim izveštajima takođe, gospodo, ima vrlo uznemirujuće podatke. Jedan zarez tri milijarde evra nije dokumentovano u izveštajima, dakle, potrošeno je bez adekvatne transparentnosti, bez toga da građani i mi narodni poslanici znamo na šta su te pare potrošene. Dakle, ponoviću, 1,3 milijarde evra.

Fiskalni savet kontinuirano navodi da sistem selekcije, sprovođenja i praćenja infrastrukturnih projekata nije dobar. Drugim rečima, ne postoji sistem pomoću kog biramo koje ćemo projekte realizovati, da li je za Srbiju bitnija škola u jednom mestu ili bolnica u drugom. Dakle, za to mora da postoji sistem i ne sme da bude volja jednog ili više pojedinaca.

Posebno zanimljive i uznemirujuće podatke u svojim izveštajima navodi Komisija za zaštitu konkurencije. Fokusiraću se samo na jedan, to je analiza tržišta udžbenika za osnovne škole. Komisija konstatuje da tržište udžbenika u Srbiji nije slobodno, da postoje dominantni igrači, 56,2% tržišta udžbenika drži „Klet“ sa svojim povezanim firmama. Čak se navodi, pazite ovo, da učesnici na tržištu konstatuju da pojedine velike izdavačke kuće preduzimaju nezakonite radnje, kako bi se njihovi udžbenici našli u programu. Dakle, to se konstatuje u državnom izveštaju i ništa se po tom pitanju ne radi.

Marže su ekstremno visoke, tako da u proseku proizvodna cena udžbenika iznosi svega 20%. Evo, da građani mogu da razumeju, ovo je ono što građani, odnosno roditelji plaćaju za udžbenike, a sam ovaj ovde deo je proizvodna cena udžbenika. Sve ovo je zarada izdavača i posrednika u tom lancu i deo poreza.

Dakle, ovo je katastrofalno, a nadležna ministarstva nisu reagovala na to, niti Ministarstvo prosvete, niti Ministarstvo trgovine koje ne bi smelo da dozvoli ovakve stvari na našem tržištu. Dakle, ovo je jedinstven slučaj da neko drugi bira na šta će potrošač da potroši pare bez prava na izbor za šta ćete svoj novac da utrošite.

Evo, tu je i gospodin Atlagić, sedam meseci mi imamo ovaj saziv, Odbor za obrazovanje nije smatrao da je potrebno da o ovome razgovaramo. Iako gospodin Atlagić u svojim obraćanjima na Odboru, istini za volju, osuđuje ovakve stvari, ipak nije smatrao za potrebno da treba da zakažemo javno slušanje ili posebnu sednicu Odbora na kojoj bismo raspravili zašto ovolike pare, a to su desetine miliona evra dajemo monopolistima na tržištu udžbenika.

Imamo i izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, u njemu ćete svašta naći. Međutim, mnogo je zanimljivije ono što nećete naći. Tako nećete naći da Vlada ne sarađuje sa Savetom za borbu protiv korupcije, nećete naći da se tom savetu ne omogućava da popuni svoje kapacitete, nećete naći da Tužilaštvo ne sarađuje sa Savetom za borbu protiv korupcije na adekvatan način, niti da je taj savet sistemski uključen u izradu propisa, kako bi se sprečila sistemska korupcija.

Tako dolazimo do zakona kao što je Zakon o linijskoj infrastrukturi, koji sistemski kreira prostor za korupciju i možda organizovani kriminal. Imate međudržavne sporazume koji su nedovoljno transparentni i sklonjeni od očiju javnosti a ne znamo sve klauzule.

U Izveštaju nećete naći ništa o privatizaciji Instituta „Jaroslav Černi“ koji je urađen suprotno interesima građana Republike Srbije i gde je prekršen čitav niz propisa u toj privatizaciji. Tako da su direktori koji su upravljali tim institutom delimično sebi prodali taj institut, a delimično je otišao u druge privatne ruke, pa je nešto što je od strateškog interesa za ovu državu, jedina institucija koja se bavi vodoprivredom i kvalitetom voda u zemlji, sada u privatnim rukama i bezbednost naših voda zavisi od privatnika.

Nećete naći ni da EU naglašava da je neophodno dalje raditi na unapređenju sistema za borbu protiv korupcije, za prevenciju korupcije i nećete naći da nam indeks korupcije od 2016. na ovamo kontinuirano pada, odnosno da smo sve lošiji u toj oblasti.

Dame i gospodo poslanici, kada čujemo sve ovo i vidimo ove podatke koji su, ponoviću, u izveštajima koji su danas pred nama i za koje ste svi vi, ili većina vas, glasali na odgovarajućim odborima, nije ni čudo što se smenjuju i sklanjaju tužioci koji su spremni da hapse zbog korupcije organizovanog kriminala. Hvala.

Pravo na repliku, gospodin Atlagić.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, ono što je istina, a članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo su ovde, jeste da smo mi razmatrali izveštaje tromesečne i u okviru toga stavili i problem udžbenika.

Tačno je i Odbor je to zaključio da od prvog razreda čak osnovne škole upotrebljavaju se po tri bukvara u jednom odeljenju. I upravo ovaj odbor je inicijator da se stanje menja, nakon 2000. godine, to traje od 2000. godine. S tim, što je Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj inicirao projekat, baš odbor, „Reafirmacija vaspitne uloge škole i društva“. Angažovali smo mnoge faktore, naravno da tu i Ministarstvo izvanredno je pokazalo osećaj za saradnju.

Nemojte misliti poštovani kolege, a vi ste isto, prethodni govornik je profesor da će to ići preko noći. Ono što se uništi u vaspitanju i obrazovanju, jednu godinu treba dvadeset da se vrati, a ovde se uništavalo od 2000. do 2012. godine. Ne kažem da nije bilo problema i kasnije, ali smo donosili, pokušali pomalo ispravljati.

Prelomna godina bila je 2000. godine kada je pokojni ministar bio Gašo Knežević iz vaše stranke, poštovana opozicijo, trebaće nam još godinama i godinama da dovedemo na nivo na kojem treba da bude.

Zahvaljujem se svim faktorima koje je Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj inicirao počevši od Ministarstva prosvete, drugih faktora, roditelja, Ministarstva za sport, Ministarstvo za nauku, tu smo, dali smo smernice, a slušanje, poštovanom kolegi pošto je novi poslanik, ne ide baš tako na brzinu. Ono se priprema mesecima za određeni problem, gde angažujemo ne samo ministarstvo, nego i druge faktore koji su povezani i otvoreni…

Vreme, molim vas.

Evo završavam.

Otvoreni smo za saradnju. Upravo je Odbor inicirao to, probleme koje je kolega govorio i doneli smo zaključke. Hvala.