Hvala, gospodine Jankoviću.
Enis Imamović, nije tu.
Marija Jevđić, ima reč.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani gosti, ispred poslaničke grupe JS nažalost neću imati mnogo vremena da prodiskutujem o svim tačkama koje su na dnevnom redu, pa ću se fokusirati na dva izveštaja i to izveštaj Poverenice za rodnu ravnopravnost i izveštaj Zaštitnika građana. Gospođa Janković nije tu, a da li ima neko iz Kancelarije za rodnu ravnopravnost? Dobro, vi ste.

U decembru 2021. godine smo usvajali izveštaj za 2020. godinu i tada sam pristupila, pohvalila pristup vaše kancelarije u pisanju izveštaja jer je i tada, kao i sada sačinjen iz nekoliko segmenata kroz koje ste detaljno opisali sve izazove i sve probleme sa kojima se naši građani suočavaju kada govorimo o ravnopravnosti, ali i mnoge projekte koje ste sprovodili, ali i na kojima ste učestvovali.

Počela bih prvenstveno od vaše otvorenoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama i to je mnogo značajno jer upravo problemi ravnopravnosti nastaju u sredinama u kojima živimo i upravo tu i trebamo da ih otklanjamo. Ja bih navela jedan primer iz grada iz koga ja dolazim, iz Kraljeva, a primer se tiče i vas i Zaštitnika građana, odnosno tu je zamenica Zaštitnika građana, a to je da je na inicijativu lokalnog ombudsmana pokrenuta izmena i dopuna Zakona o stipendiranju studenata na teritoriji grada Kraljeva kako bi se preduzeo dodatni korak za olakšavanje svakodnevnog funkcionisanja pripadnika, izuzetno osetljive grupe građana, govorim o osobama sa invaliditetom. Prosto rečeno, predložena je jedna pozitivna diskriminacija, da studenti sa hendikepom imaju znatno povoljnije uslove od drugih. Verujem da će u ponedeljak kada će ovaj predlog odluke biti na gradskoj skupštini, kada će se naći na dnevnom redu, biti jednoglasno usvojen i da će od prve sledeće stipendije, dodele stipendija studentima sa hendikepom, bez obzira na dužinu studiranja, na prosek studiranja biti omogućeno da dobiju stipendiju.

Nisam sigurna, verovatno vi to bolje znate, ali mislim da je grad Kraljevo, možda jedan ili jedini grad u Srbiji koji će imati ovakvu odluku. Ovo je prilika da ja kao narodna poslanica i vi ispred vaše Kancelarije Zaštitnika građana i Poverenika za rodnu ravnopravnost pozovemo i druge lokalne samouprave da prepišu ovakvu jednu dobru odluku i da imamo jednu pozitivnu diskriminaciju.

Kada govorimo o brojkama i kada pričamo o izveštaju Poverenika za rodnu ravnopravnost, tokom 2021. godine obratilo se preko 3200 građana, od toga su 1372 predmeta u vezi sa pritužbama i u odnosu na 2020. godinu ukazuje na veći broj građana koji su se obratili. Mislim da polako građani shvataju i prepoznaju i Kancelariju Poverenika za rodnu ravnopravnost, kao i Kancelariju Zaštitnika građana, kao institucije gde mogu dobiti potreban savet i zaštitu kada osećaju da im je ugrožena ravnopravnost po bilo kojem osnovu.

Sada bih se na kratko obratila vama iz Kancelarije Zaštitnika građana imala jednu malu sugestiju, pošto sam u razgovoru sa kraljevačkim ombudsmanom, odnosno ombudsmankom došla do informacije da se najviše građani, govorim o Kraljevu, žale na potrošačko pravo i da prosto ne postoji lice koje je zaduženo za to. Onda se građani žale Zaštitniku građana koji nema nadležnost za to i onda mislim da skoro svake godine gradski ombudsman iz grada Kraljeva traži nadležno lice da se da ili da se da ta mogućnost da Zaštitnik građana može odgovarati po pritužbama građana koji se žale na potrošačke probleme. Mislim da čak i zakon nalaže da mora da postoji takvo lice. To je jedna sugestija za Zaštitnika građana, a ja sam govorila o kraljevačkoj lokalnoj samoupravi. Ne znam da li i druge lokalne samouprave u Srbiji imaju takav problem i da li druge lokalne samouprave imaju lice koje radi u Kancelariji Zaštitnika građana koje se bavi tim problemom.

Sad bih se vratila na Izveštaj za rodnu ravnopravnost. Ono što me pre svega lično brine, i u ovom izveštaju kao i u prethodnim izveštajima je to da među pet prvih osnovnih diskriminacija po učestalosti već godinama, nažalost, je na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla je to pretežno diskriminacija pripadnika Romske nacionalne manjine.

Ne smemo zaboraviti, a možda to najbolje oslikava njihov položaj, i u Izveštaju sam videla da piše, je tragedija koja se otprilike prošle godine u ovo vreme dogodila u romskom naselju u Čukarici, kada je nažalost sedmoro dece povređeno, od toga je jedno dete nastradalo. Mislim da to najbolje oslikava njihov status koji imaju u Srbiji.

Problemi koji se javljaju kod Roma, od ranog napuštanja školovanja, pa do ranih dečijih brakova, tu želim da pohvalim kampanju „Ne žuri da odrasteš – detinjstvo, ne brak“.

Mislim da kao država moramo da preko Ministarstva za nacionalne manjine izgradimo strategiju koja će biti vezana za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja i da tako poboljšamo uslove Romske manjine u Srbiji, jer oni su ravnopravni članovi našeg društva i moraju da i kroz rano školovanje, govorim od predškolskog, pa do osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja, pa i sutra do zaposlenja imaju potpuno jednake šanse kao i svi građani Republike Srbije.

Još jedna stvar koja me je jako zabrinula, prvenstveno kao roditelja, je to da sam došla do saznanja da se čak u nekim osnovnim školama koje su po zakonu obavezne za svu decu u Srbiji, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost dešavalo da roditelji ne žele da upišu svoju decu u odeljenja koja pohađaju i deca romske nacionalne manjine. Čak smo imali osnovnu školu, čini mi se u Nišu, koja je bila samo za romsku decu.

To je očigledan primer segregacije čak i u osnovnim školama. Možda se to i promenilo tokom 2022. godine, vi ćete me ispraviti, ali videćemo i u izveštaju koji ćete dati za 2022. godinu.

Umesto da ohrabrimo tu decu da se školuju, da eto od tog ranog školovanja, pričam o predškolskom obrazovanju, sazrevaju i da im pružimo neku sigurnu luku i da im pokažemo da ravnopravnost u Srbiji jeste napredovala.

To vidimo i po indeksu za rodnu ravnopravnost. Svake godine se taj indeks poboljšava, ali mislim da je, eto, kao pojedinci trebamo da utičemo, da svako od nas kao pojedinac utiče na to da, pogotovo romskoj deci pošto vidimo da je najveći problem, da je uvek u prvih pet problem diskriminacija na osnovu nacionalne manjine, da svi zajedno napravimo Srbiju društvom sa jednakim šansama za sve.

Nisam uspela da pronađem podatak da postoji primedba na segregaciju, odnosno na zabranu razdvajanja ljudi na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Verujem da smo uvođenjem ovog pojma, čini mi se pre dve godine, u Zakonu o zabrani diskriminacije možda uticali na ono na šta zdrav razum nije. Nadam se da stvarno takvih primedbi ne postoji.

U danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati predložene tačke dnevnog reda.

Zahvaljujem.

Jelena Stojanović ima reč.
Izvolite.

Hvala.
Pokušaću samo kratko da dam odgovor narodnoj poslanici Mariji Jevđić u pogledu pitanja koja su upućena Zaštitniku građana.
Inače, pozdravljamo i te kako inicijativu lokalnih ombudsmana jer su oni izuzetno važni, pre svega da kontrolišu pravilnost i zakonitost rada lokalnih samouprava, i to u onom domenu kada oni kontrolišu zakonitost i pravilnost lokalnih propisa.
Nadležnost Zaštitnika građana se pre svega fokusira na pravilnost rada organa uprave, republičkih organa uprave i poštovanje republičkih i međunarodnih propisa, ali svakako, mi radimo i kontrolu rada lokalnih samouprava u onim situacijama gde nema lokalnim ombudsmana.
Zaštitnik građana inače aktivno podržava i donošenje zakona kojim bi se na jedinstven način uredio položaj i nadležnosti lokalnog ombudsmana i svakako udruženja lokalnih ombudsmana.
Inače, povodom vašeg pitanja da li mi imamo nekoga, da kažem, u našoj instituciji ko se bavi lokalnom samoupravom, i te kako, da, jer kao što sam rekla naša nadležnost se prostire na republičke propise, ali i na propise nižeg ranga. Svakako, mogli ste primetiti iz našeg godišnjeg izveštaja da se zaista i veliki broj pritužbi upravo odnosi i na lokalnu samoupravu.
Eto, da kažem, između ostalog, tu spadaju svakako i potrošački problemi, potrošački sporovi, odnosno zaštita potrošača u onom domenu…
Ono što bih stvarno želela još jednom da pojasnim, znači Zaštitnik građana je državni organ, nezavisni državni organ koji kontroliše postupanje organa uprave.
Mi ne možemo postupati tamo gde postoji pritužba između dvoje fizičkih lica, zatim pritužba na rad privrednih subjekata, već tamo gde se ukazuje na postupanje organa uprave, pre svega na član 138. Ustava Republike Srbije koji govori o tome da Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše Narodnu skupštinu. Naprotiv, Narodna skupština nadzire naš rad.
Zatim, nije ovlašćen da kontroliše predsednika Republike, Vladu, Ustavni sud, sudove i javna tužilaštva.
Hvala vam.

Hvala.
Sledeći prijavljeni za reč je Robert Kozma.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Počeo bih sa jednom pohvalom.

Mi iz Zeleno – Levog kluba – Ne davimo Beograd se trudimo da uvek pohvalimo ako je nešto dobro urađeno.

Zahvalio bih se Fiskalnom savetu na obavljanju posla sa integritetom i na njihovom Izveštaju o stanju javnih finansija u Srbiji.

Pozitivna stvar je da je ovaj izveštaj urađen iskreno, međutim negativna je stvar to kakve su nam javne finansije, kakvo nam je stanje javnih finansija. One su loše i to je posledica nestručnih mera koje je Vlada preduzela u polju ekonomije.

Fiskalni savet upozorava na sve ono što smo mi upozoravali u prethodne tri godine, a to je da su neselektivna davanja i netransparentno trošenje budžeta prouzrokovali povećanje ekonomskih nejednakosti u Srbiji. Nažalost, postali smo društvo sa najvećim nejednakostima u Evropi.

Svima je jasno da je pomoć za vreme korone bila potrebna, ali da je besmisleno bilo davanje para svima, kako onima koji se voze „Mercedesom“ najnovije klase, tako i onima koji jedva plate kiriju za stan i kupe hranu za tekući mesec.

Bolje je bilo da smo dali 200 evra onome ko nema, nego što smo dali 100 evra svima. Ovako je dve milijarde evra potrošeno na pogrešan način i gotovo su to pare koje su bačene u bunar. To je prouzrokovalo povećanje inflacije koja je danas 24% kada se radi o hrani, a 43% kada se radi o mlečnim proizvodima.

Nije inflacija uvezena, kao što tvrdi Vlada Republike Srbije, nažalost ona je domaće proizvodnje, ona je proizvedena lošim ekonomskim merama.

Ako pogrešno potrošite dve milijarde evra, onda nemate dovoljno za ono što je stvarno potrebno građanima, kao što je na primer za ulaganje u zdravstvo i medicinsku pomoć.

Tako nam danas domovi zdravalja propadaju, a lekari i medicinski tehničari odlaze u inostranstvo jer vide da vladajući režim više ceni lekara koji ode na miting podrške SNS nego ako radi savesno svoj posao, a vozači ekipe Hitne pomoći primaju različite plate iako rade isti posao. Vozač Hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji rade isti posao izjednače i povećaju.

To je bilo vreme poslaničke grupe.

Umesto…

Hvala.

Ako može od ovlašćenog predstavnika grupe?