Zahvaljujem.

Reč ima predlagač, Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih hteo da pitam kolege iz bivšeg režima – da li je bilo moguće da Komisija za zaštitu konkurencije pokrene postupak protiv „Kleta“ dok ste vi bili na vlasti? Nije se dešavalo. Niste smeli ni da pisnete. Morali ste prvo da pitate ambasadora šta ćete da radite, koji udžbenik ćete da date u škole. Sad, ne znam koga, da li hrvatskog, da li nekog drugog, ali ste morali da pitate. Niste znali da je naša Komisija pokrenula postupak protiv „Kleta“. Ono što vi niste smeli, mi smemo i radimo zato što je to u interesu građana.

Kažete da se milijardu i 300 miliona evra troši ne transparentno i da Fiskalni savet to ne vidi. Nije tačno. O tome smo raspravljali na Odboru za finansije i Ministarstvo je više puta reklo i istaklo da ako nešto hoće da zna Fiskalni savet, dovoljno im je samo da im se obrati, ništa drugo.

Treća stvar, takođe koju ne znate, kada pričate o finansiranju određenih projekata, svako Ministarstvo ima određeni stepen nezavisnosti i odgovara svaki ministar za svoj rad Vladi i Narodnoj skupštini, pa vi ne možete da određujete Ministarstvu prosvete gde će da renovira školu, ni Ministarstvu zdravlja gde će da izgrađuje bolnicu ili ambulantu, jer svako Ministarstvo na osnovu svojih strategija opredeljuje razvoj na određenom delu teritorije Republike Srbije.

Ja bih voleo da smo imali Komisiju za zaštitu konkurencije kada je Mišković preuzimao „C market“, kada je opljačkano preko milijardu evra državne imovine, ali tada ta komisija nije postojala, nije radila, a ko je odgovoran za tako nešto? Pa bivši režim.

Kao što vidite, mi ulazimo u te detalje kakvi sve i na koji način se prodaju udžbenici đacima i ko ima dominantno učešće na tržištu i protiv njih pokrećemo postupak, a ne na osnovu onoga što ste vi radili, a to je da prvo pitate ambasadora da li smete ili ne smete, pa ako ne smete ćutite.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Saveta dr Duško Pejović.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.
Gospodinu Aleksandru Mirkoviću, zahvalnost za ove informacije i moja je obaveza, jer zato sam izabran da govorim istinu. I sve što izgovorim temelji se na dokazima. Ništa nije pretpostavka, niti je procena, nego je jasna i nedvosmislena ocena koju potvrđuju i drugi nadležni državni organi.
Vama poslaniče Obradoviću, na ove iznete podatke sada ne ulazim da li ste baš sve dobro izneli, ali očito, čitali ste Izveštaj i to mi je jako drago, ali kada se izveštaji čitaju oni se obično čitaju do kraja, jer vi ste na kraju svog izlaganja postavili pitanje – a šta se desilo, aludirajući da se nije desilo ništa iz ugla Državne revizorske institucije, a desilo se, evo, na slajdu 25, odnosno na stranici 63 Godišnjeg izveštaja o radu možete pročitati prijave koliko je prijava podneto, protiv koliko lica, kojih prijava, koliko fizičkih, a koliko pravnih lica i postupak je što se tiče DRI u toku.
Šta se dalje događa sa prijavama mi ne možemo na to odgovoriti, zato što je vrlo često poznat pojam, jaz u očekivanju. To znači, od Državnog revizora se očekuje i ono za šta on apsolutno nije nadležan. Ne možete vi sada očekivati i da otkrivamo, da istražujemo, da sprečavamo, da pišemo, da izveštavamo, da podnosimo tužbe, da presuđujemo i da smo odgovorni što nije presuđeno ili što je malo nekom presuđeno. To su sve stvari koje su pomešane.
Imate na slajdu br. 5 ili na stranici od 11 do 12, 35 i 36, 64 i 66 i 108 do 116 tačan spisak svih korisnika javnih sredstava koji su dobili ocenu od Državnog revizora i imaju 23 pozitivne ocene. To sam juče u skraćenom izlaganju iskazao. To je 21,3%. Da ima 74% mišljenja sa rezervom, da imaju tri negativne ocene i dva uzdržavanja od date ocene. Izneo sam da je 94% posle revizorskih izveštaja prihvaćeno, jer mere iskazane u ispravljanju otkrivenih nepravilnosti zadovoljavaju.
Kod 13 izveštaja ili korisnika ne zadovoljavaju, a kod dva smo podneli zahtev za smenu lica za koga smo procenili da je odgovorno zbog neizvršavanja. I drugo, izneo sam vam podatke o ukupno datim prekršajnim prijavama, kumulativno, dakle, do 31. decembra 2022. godine podnete su 2.365 prekršajnih prijava, podneto je 250 krivičnih prijava, podneti su zahtevi za privredni prestup 307 i podneto je 258 informacija tužilaštvu i 127 informacija drugim državnim organima. To je 385 informacija. Kada se to sve sabere to je 3.307 akata smo napravili i to je odgovor na pitanje – šta se desilo? To se desilo iz Državne revizorske institucije. Ali, u svakom slučaju se zahvaljujem što ste čitali i zaista preporučujemo da se zaista, jer izveštaji se ne pišu zbog nas. Izveštaji se pišu zbog korisnika i zbog subjekata, a pišu se i zbog Narodne skupštine, jer napomenuto je da mi radimo za račun i za potrebe Narodne skupštine koja je najveći kontrolni organ u državi, a mi samo profesionalno, stručno, istinito i objektivno joj pomažemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Vladimir Obradović.

Hvala.

Samo da se zahvalim prethodnim govornicima što su potvrdili sve što sam rekao u svom obraćanju. Dakle, to možete jasno da vidite. Gospodinu Pejoviću koji je poslednji govorio samo da kažem, nisam rekao da Revizorska institucija nije uradila, nego da dalje nije urađeno. Žao mi je što ste osetili potrebu da se branite. Rekao sam da ste to našli u vašim izveštajima, ali se dalje ništa oko toga, negde uvek zapne u tužilaštvu i to sam u svom zaključku rekao.

Takođe, ne znam zašto me ovde kolege oslovljavaju sa bivša vlast. Molio bih u buduće, ako već hoćete tako, oslovljavajte me sa buduća vlast. Hvala.

Samo ste zaboravili jednu stvar oko te vrlo simpatične opaske. Prvo moraju izbori i volja naroda pa ćemo onda videti kako dalje.
Reč ima Goran Vesić.

U vezi sa obraćanjem profesora Obradovića, koji je inače profesor na FON-u, veoma cenim to što radite i zaista mislim da treba da razjasnimo neke stvari koje ste pomenuli u svom govoru.
Govorili ste o tome da treba da se prate infrastrukturni projekti. Upravo u ministarstvu koje vodim je u toku jedan projekat sa FON-om, gde se vi profesor, u okviru koga će biti urađen program praćenja svih infrastrukturnih projekat, u okviru koga će apsolutno u svakom trenutku se znati stepen izvršenja projekta, stepen finansijskog izvršenja, stepen sprovedenih građevinskih radova, koji su problemi na projektu, gde se kasni, biće postavljene kamere na svim gradilištima. Građani će imati osnovne informacije o projektima i što se mene tiče mislim da je to korisni. Mislim da to svi, ne samo poslanici, svi građani i građanke treba da znaju šta se dešava sa svakim projektom.
Fakultet gde vi radite, na kome ste vi profesor, radi taj projekat sa Ministarstvom, moguće je da ste i vi uključeni u to. Zaista se radujem tome i nemam nikakav problem da svi koji žele prate svaki projekat. Biće mi vrlo drago da ako je već takav dogovor na vašem fakultetu, da vi učestvujete u tom projektu. Inače, smatram da treba više uključiti univerzitete u rad kako mog, tako i ostalih ministarstava. Između ostalog, zato smo sa Beogradskim univerzitetom potpisali projekat studentske prakse, prvih 30 studenata kreće na praksu sada već u martu. Potpisaćemo i sa niškim, kragujevačkim i sa novosadskim i sa drugim univerziteta i fakultetima, van ovih univerziteta, jer je to dobro. Mislim da treba pružiti priliku studentima da imaju svoju studentsku praksu koja će biti priznata kako u Ministarstvu, tako i u preduzećima.
Govorili ste o zakonu o linijskoj infrastrukturi, namera ministarstva na čijem sam čelu je da taj zakon bude ukinut i taj zakon će uz izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji biti ukinut. To jeste bila primedba EU i uglavnom sada kroz izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama manje više razlog za postojanje ovog zakona više nema, tako da će taj zakon biti ukinut.
Pričali ste o zaštiti kulturnih dobara. Ono što želim da vam kažem je da u Beogradu u ovom trenutku imamo proglašenih 19 kulturno-istorijskih celina od čega je devet kulturno-istorijskih celina proglašeno između 1960. godine i 1990. godine. Znači za 30 godine devet, nešto malo više od jedne celine za tri godine. Od 1990. godine do 2017. godine nije proglašena ni jedna jedina kulturno-istorijska celina u Beogradu. Nijedna. Znači za 27 godina nijedna. Od 2017. godine, do 2022. godine proglašeno je deset kulturno-istorijskih celina i pet kulturno-istorijskih celina je na čekanju. Znači, tri kulturno-istorijske celine su rađenje godišnje u Zavodu za zaštitu spomenika.
Kada pričamo o udžbenicima i o „Kletu“, tu je gospodin Arsić rekao. Ono što želim da vam kažem, predsednik Vučić je prvi predsednik ili prvi premijer, ne znam da li je to tada govorio u funkciji premijera ili predsednika, koji je tražio da nacionalno osetljive predmete, senzibilno osetljive predmete štampa domaći državni izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Mislim da se mislilo na Maternji jezik, na Istoriju, na Svet oko nas. To nikada niko nije uradio.
Vi pošto radite u obrazovanju, znate dobro šta se dešava sa monopolima raznih izdavačkih kuća i znate da to nije od juče. Vi znate da je to nešto što se dešava decenijama. Prvi put sada neko ukazuje na te monopole i pokušava da razbije te monopole. Da li ćemo u tome uspeti? Ne znam. Ti monopoli su jaki. Imate Komisiju za zaštitu prava, imate predsednika Republike koji govori o tome da treba određene predmete treba da štampa Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, tako da se sada nešto po tom pitanju radi.
U svakom slučaju, biće mi drago da i vi kao profesor, ne kao poslanik, već kao profesor, ali kao poslanik ovde imate pravo da pratite šta se dešava, na kraju krajeva vi kontrolišete rad svakog ministarstva, kao poslanici, pa i ministarstva na čijem se čelu ja nalazim, ali i kao profesor i kao građanin moći ćete da pratite sve infrastrukturne projekte kroz program radimo sa Fakultetom organizacionih nauka.
Sasvim sam siguran da ćemo onda imati manje različitih dilema i nećemo se raspravljati oko toga da li voz između Beograda i Niša će ići brzinom 150 na sat ili 200 na sat, a ići će brzinom 200 na sat, jer ako stiže za 100 minuta od Beograda do Niša, sa stajanjem na stanicama to je 200 na sat. Nećemo postprdno pričati o brzini od 150 na sat, jer moram da vam kažem da u Mađarskoj vozovi idu brzinom od 160 na sat. Tamo ne idu vozovi od 200 na sat. Tako da voz između Beograda i Budimpešte ići će do Subotice brzinom od 200 na sat, a kada uđe u Mađarsku ići će brzinom od 160 na sat. Sve zajedno će to biti 2 sata i 45 minuta između Beograda i Budimpešte, gde ćemo svi imati više informacija i tačne informacije, i moći ćemo da pričamo o svakom projektu.
Svaki projekat ima i svoje probleme, ima i dobre stvari, ali sam siguran da svi treba da se radujemo svakom projektu koji se radi.

Zahvaljujem ministru.
Sledeći po prijavi za reč je Tomislav Janković.

Hvala poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ste vi gospođo Božić apsolutno u pravu kada kažete da su građani ti koji odlučuju ko će biti sledeća vlast, da to nije spisak lepih želja, da li mi želimo ili ne naši rezultati i naš rad nas kvalifikuje ili ne kvalifikuje da budemo deo buduće vlasti.

Ja sa ponosom ističem da sam član SNS, da ova stranka radi za dobrobit građana Republike Srbije i da mi u SNS moramo da se ponašamo odgovorno. Kao odgovoran čovek govoriti o temama koje su na današnjem dnevnom redu, a to je set zakona i ugovori iz oblasti saobraćaja, pre svega poštanskog saobraćaja, železničkog saobraćaja i vodnog saobraćaja.

Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, jedan vrlo značajan dokument sa više aspekata. Želim da izrazim ponos kao građanin Republike Srbije, neko kome je struka poštanski saobraćaj, da je Kneževina Srbija davne 1874. godine, pre nekih 150 godina, bila i potpisnik jedne povelje i samim tim učestvovala u formiranju Svetskog poštanskog saveza, jedna zemlja koja je u tom trenutku nije bila potpuno nezavisna država, ali je prepoznala značaj da se uključi u međunarodnu instituciju i da da svoj doprinos u razvoju Svetskog poštanskog saveza. To je bilo 9. oktobra navedene godine, i to je svetski dan „Pošte“ koji se obeležava.

To je jedna nepolitička organizacija, koja ima zadatak da promoviše saradnju poštanskih operatera, javnih poštanskih operatera. Njen rad se zasniva na tri osnovna stuba, tri principa. To je jedinstvo poštanske teritorije, slobodu poštanskog tranzita i jedinstveni princip tarifiranja usluga.

Zašto je ovo važno? Važno je da napomenem iz razloga što danas u svetu nažalost bujaju sukobi na skoro svim kontinentima. Mi smo 90-tih godina, na prostoru bivše Jugoslavije imali sukobe, kada su između država bili prekinuti diplomatski odnosi, kada vrlo često ni telekomunikacione usluge nisu funkcionisale, Pošta je ta koja je povezivala ljude, koja je povezivala države i nesmetano je poštanski saobraćaj funkcionisao ili je funkcionisao otežano, ali sve one članice koje su pristupile Svetskom poštanskom savezu su bile u obavezi da jedan ovakav vid saobraćaja i uspostave.

Pre nego što počnem da govorim o ostalim predlozima zakona, moram da podsetim, pre svega građane, ali i ostale kolege koji ovde stalno kritikuju i govore kako se u Srbiji ništa ne radi, kako u Srbiji nije lepo živeti, ima puno problema, Srbija u poslednjih deset godina jako puno novca uložila u infrastrukturu. U putnu infrastrukturu, zdravstvenu, energetsku, sportsku, telekomunikacionu. Najviše smo svedoci da se ulagalo u drumsku infrastrukturu.

Izgradili smo veliki broj kilometara autoputeva. Trenutno se radi više od 10 autoputeva i brzih saobraćajnica, a podaci koje ću izneti dovoljno govore koliko je Srbija razvila svoju infrastrukturu.

U 2022. godini 68,5 miliona vozila je koristilo autoputeve Republike Srbije, što je za šest miliona više nego prethodne 2021. godine. Najveći broj vozila je bio u avgustu mesecu, 7,3 miliona vozila, a od pomenutog broja 49,5, znači svako drugo vozilo je koristilo Koridor 10, što znači sa jedne strane da imamo povećanu privrednu aktivnost, da imamo povećani standard građana Republike Srbije, da imamo veći broj automobila po jednom domaćinstvu. To je dobro. Dobro je iz razloga što kao država imamo prihode, što sve veći broj stranaca koristi Srbiju kao tranzitno područje, povećava se prihod u državnu kasu od putarina.

Sa druge strane, to predstavlja određene probleme što se tiče same bezbednosti u saobraćaju. Povećava se broj nesreća nažalost, smrtni ishodi i velike materijalne štete i vrlo je važno da podržimo ostale zakone koji su na dnevnom redu, da se drumski saobraćaj rastereti kako bismo dali svoj doprinos da se razvije naša železnica i vodni saobraćaj.

Mi i danas imamo više ugovora i zakona koje treba da ratifikujemo ovde u Skupštini, a vezani su za vodni saobraćaj, železnički saobraćaj.

Kada govorimo o železnici govorimo o jednom od simbola države Srbije, naše državnosti kao što je i Pošta Srbije, pa tako i železnica. Znamo svi da smo dobili na kongresu u Berlinu 1878. godine nezavisnost, dobili smo četiri dodatna okruga koja smo pripojili, ali smo dobili i obavezu da razvijamo naš železnički koridor prema jugu Srbije i to je svakako bila jedna velika obaveza da se krene u dalji razvoj Republike Srbije.

Železnica je uvek pratila stanje u državi. Kada je država bila dovoljno jaka železnica se razvijala, kada nije ona je stagnirala, propadala. Tokom devedesetih godina kada je bilo bombardovanje, sankcije i sve ostalo to je takođe uticalo na razvoj

železničkog saobraćaja, a dolaskom DOS-a na vlast 2000. godine dolazi do potpunog urušavanja železnice jer privreda nije radila i nastali su masovni problemi.

Srpska napredna stranka 2012. godine preuzima vlast i počinje ozbiljno da se bavi ovim problemom. Mi smo značajna sredstva uložili u saradnji sa EU, sa Ruskom Federacijom, sa Kineskim razvojnim fondom, sa Kuvajskim razvojnim fondom.

Juče je ministar Vesić izneo podatak koliko je to kilometara izgrađeno od 1976. do 2012. godine. Nula nažalost kilometara. Koliko je pruga rekonstruisano i država mora sada da stane da energično radi na ovom polju i svi smo svesni koliko uloge znači tzv. brze pruge gde za godinu dana više od dva miliona i 600 hiljada građana, turista, ljudi koji su posetili našu državu se prevezlo na relaciji Beograd – Novi Sad, da je samo voz „Soko“ koristilo preko milion i 500 hiljada putnika i država mora da nastavi dalju izgradnju prema severu, ali naravno i prema jugu.

Znači, putni pravac Beograd – Niš vrlo je značajan za privredu, za građane, za beogradski, za šumadijski, za toplički, pomoravski, niški i ostale okruge koji se naslanjaju kako bi se pre svega povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju, odnosno putnika kako bi se ubrzao protok robe i usluga, ali i povećala svakako i bezbednost prevoza železnica.

Naravno, pored železnice vrlo je važno da razvijemo i rečni saobraćaj tzv. vodni saobraćaj i imamo dva predloga koja takođe imamo na dnevnom redu koje treba da usvojimo. Jedan se odnosi na kritične tačke na reci Savi. Njih ima trenutno pet kritičnih sektora, to je Kamičak, Šabac, Krenak, Sremska Mitrovica i ušće Drine u Savu.

Kada govorimo o reci Savi to je međunarodna reka koja je vrlo značajna za naš vodni saobraćaj, jedna od tri najvažnije reke, vrlo važna za razvoj ekonomije, za razvoj turizma. Više od 211 kilometara protiče kroz našu zemlju. Međutim, imamo česte periode kada vodostaj reke Save ne dozvoljava nesmetano funkcionisanje vodnog saobraćaja i kroz ovaj projekat, odnosno sporazum sa BiH moramo da rešimo ove probleme.

Naravno, vrlo je važno ulagati u infrastrukturu na rekama, radi se o govori se o ugovoru između Republike Srbije i Evropske investicione banke, veliki je iznos 100 miliona evra je u pitanju, ulaže se u proširenju kapaciteta luka Bogujevo - Prahovo, Sremsku Mitrovicu. Grade se novi terminali, vrlo su važni za ova mesta koja navodim, ali važni su i za opštine i okruge koji se nalaze u neposrednoj blizini ovih luka. Zatim se ulaže novac u Nacionalnu akademiju koja je vrlo značajna za obuku članova posada. To je jedno javno privatno partnerstvo gde će biti obučeni mladi ljudi koji će se baviti ovom vrstom prevoza, tako da je država spremna da pomogne i da razvija ovaj vodeni saobraćaj.

Pripremajući se za današnju sednicu ja sam posetio Lučku kapetaniju u mom gradu, u Sremskoj Mitrovici i posetio sam više kompanija koje postoje u okviru luke "Leget" u Sremskoj Mitrovici, dobio sam određene podatke koji opravdavaju ovaj zajam koji Republika Srbija uzima i ovaj projekat koji treba da se razvije i dobio sam podatke, a vezane su za međunarodni saobraćaj, da smo 2011. godine u Sremskoj Mitrovici u Kapetaniji imali registrovano 264 podela. Zatim, 2012. godine 232 vozila, 2013. godine 214, a 2014. godine 346 plovila. Znači, vidi se da je povećan broj plovila koji su registrovani u Kapetaniji u Sremskoj Mitrovici, ali ta 2014. godina, je godina kada su bile velike poplave i kada je bilo, da kažem, sa druge strane, povoljna situacija vezana za plovidbu rekom Savom. U narednim godinama ta brojka varira, povećava se i smanjuje, da bi 2020. godine bilo 113 plovila, a 2021. godine 89 plovila, a 2022. godine samo 50 plovila. Što dovoljno govori da je 2022. godina bila vrlo nepovoljna za vodeni saobraćaj i što se tiče putničkih brodova 2014. godine imali smo samo dva kruzera, 2015. godine, takođe dva, 2016. godine četiri, 2017. godine šest kruzera, turističkih brodova, koji su plovili u Sremsku Mitrovicu, u našu luku i od 2018. godine ni jedan kruzer nije bio u Sremskoj Mitrovici.

Ovo dovoljno govori da u velikoj meri zavisimo od vremenskih uslova, od vodostaja reke Save, prosečno četiri meseca je reka Sava nije bila plovna, zbog niskih vodostaja, a u 2022. godini od 5. maja do 27. oktobra, znači više od sedam meseci, apsolutno nijedan brod u međunarodnom saobraćaju nije uplovio u našu luku, što dovoljno govori i ne opravdava ovakav jedan projekat gde se mora ulagati i da se i ovaj problem reši.

Što se tiče kompanija koje se bave brodskim prevozom, radi se o jednoj kompaniji koja se bavi transportom šljunka, peska i frakcije i 2020. godine je prevezla 640 hiljada kubika, 2021. godine 600 kubika, 2022. godine 893 hiljade kubika, a plan za ovu godinu je preko milion kubika.

To takođe dovoljno govori da je jaka, intenzivna privredna aktivnost u prostoru, kako Sremskog, tako i Mačvanskog okruga, gde se grade putevi, auto-putevi. Trenutno u blizini Sremske Mitrovice, na prostoru grada iz koga dolazim, grade se dva auto-puta. Prosto i ovaj vid saobraćaja je veoma značajan kako bi se kroz transport šljunka, peska i ostalih frakcija omogućilo privredi da se razvija, da se grade novi putevi, nove škole, nove bolnice i sve ono što je neophodno u građevinarstvu.

Takođe, želim da istaknem i ulogu i značaj vojnog saobraćaja za razvoj turizma u Sremskoj Mitrovici. Sremska Mitrovica je jedan od prestonica rimske imperije, grad koji ima šta da ponudi i svakako da veliki broj ljudi koji će doći, nadam se u nekom narednom periodu kada se problem reši, povećanog broja kruzera, u Sremskoj Mitrovici, da će i taj segment podići na neki viši nivo.

U danu za glasanje, podržaću, naravno sve ove predloge zakona vezane za saobraćaj, ali i ostale tačke dnevnog reda. Smatram da kao SNS, ja kao njen član, kao poslani, izabran sa liste koje nosi ime Aleksandar Vučić, treba da damo svoj doprinos i da Srbija se u narednom periodu još brže i još jače razvija. Zahvaljujem.