Hvala svima.
Saglasno članu 27. 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam da ćemo raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji akta iz dnevnog reda.
Nastavljamo sa listom prijavljenih za reč.
Sledeći po redosledu je Stefan Jovanović.

Poštovani građani Srbije, mi danas ovde u Skupštini raspravljamo o pet tačaka dnevnog reda, odnosno izboru kandidata za neke od najvažnijih državnih funkcija.

Gospodine Orliću, smatram da je nepoštovanje ovog Doma, koji danas odlučuje o ovim kandidatima, nepoštovanje građana Srbije i svih narodnih poslanika, i poslanika vlasti i poslanika opozicije, da se danas ovde pred nama ne nalaze kandidati za ovako visoke državne funkcije i da saslušaju narodne poslanike kada ih već biramo na te državne funkcije, na tako visoke državne funkcije.

Smatram da ste vi kao predsednik ovog Doma bili dužni da te ljude pozovete i da oni ovde danas sede i uče pred narodnim poslanicima, kada ih već biramo na te funkcije.

Biramo ljude u Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva, odnosno biramo te, kako ste vi to nazvali, istaknute pravnike u toj reformi pravosuđa kako bi, kako ste i sami rekli, došli do nezavisnog pravosuđa.

Ne postoji nezavisno pravosuđe bez nezavisnog tužilaštva u Srbiji. Ne postoji nezavisno Tužilaštvo u Srbiji danas, jer za tako nešto je potrebno da imamo osobe sa ovlašćenjima i osobe sa integritetom da budu nezavisni, a danas u Srbiji ne postoji tužilac koji bi bio spreman da optuži predsednika, premijera, ministre, poslanike, pa čak ni vaše kumove.

U pravu postoji pravo na suđenje u razumnom roku, ali gde je Zaštitnik građana da zaštiti pravo građana na lečenje u razumnom roku? Da li ste znali da se u srpskim bolnicama, državnim bolnicama, operacije danas zakazuju za 2033. godinu? Deset godina od danas ljudima zakazuju operacije.

Naravno, za vašu braću, za vaše kumove, za bogatu i povlašćenu elitu koju ste stvorili, oni mogu operacije da izvrše u privatnim klinikama, bez ikakve liste čekanja.

Poštovani građani, najveća nejednakost u našem društvu, najveća razlika između bogatih i siromašnih, malih ili većih gradova vidi se upravo u zdravstvenom sistemu.

Gospodine Orliću, pošto ste ignorisali i opstruišete našu inicijativu za raspisivanje referenduma o francusko-nemačkom planu, vi ste u prethodnih mesec dana potpuno opstruisali proceduru, kao što ste navodno zagubili potpise o inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma.

Ja pozivam sve građane Srbije da u što većem broju potpišu našu inicijativu, da sakupimo 100 hiljada potpisa za raspisivanje referenduma, pa da vidim kako ćete to ignorisati.

Ovo prvo što se tiče kandidata, kao što znate, odnosno kao što ne znate, nikada se ti kandidati pozivaju na plenarnu sednicu kada raspravljamo o tome da Skupština kaže svoj konačni sud. Nikada. Oni su bili prisutni u ono vreme kada je taj postupak vođen pred odborima i svi narodni poslanici, dakle ne samo članovi tih odbora, nego svi zainteresovani su u tome učestvovali i postavljali pitanja i to ne jednom i ne malo. Ovi istaknuti pravnici o kojima ste govorili dva puna dana od ujutru do uveče su bili pred Narodnom skupštinom, odgovarali na sva pitanja…
(Narodni poslanik Stefan Jovanović dobacuje iz klupe.)
Opet nešto vičete i dobacujete? Saslušajte malo jednom nekoga sem sebe, možda vam nešto i pripomogne u poslu koji pokušavate da obavljate.
Dakle, tu je kolega Gajić iz vaše stranke. On je u tome učestvovao i sve zna o tome, tako da slobodno ga pitajte kako je realizovan taj postupak, da li je bio otvoren, transparentan, inkluzivan, da li su svi narodni poslanici dobili priliku da postave pitanja, daju svoje komentare, dobili odgovore od kandidata. Sve možete da saznate vrlo lako, samo trebalo bi malo da razgovarate jedni sa drugima, da ne kažem sami sa sobom.
Što se tiče ove vaše priče o nekoj vašoj inicijativi, dobili ste odgovor. Dakle, sve ste ispromašivali što ste mogli. Sve. Ništa vam ne valja papir.
Sigurno ima neko dovoljno pismen da vam to uradi na pravi način, ali pošto nećete da to uradite na pravi način, meni je potpuno jasno da je to sve, kao i ono malopre što ste videli, kada je takođe narodni poslanik iz vaše poslaničke grupe, iz vaše partije postavljao pitanje, predstava samo. Samo predstava i ništa sem predstave.
I, šta sad radite? Vas nekoliko nešto kao potpisujete, znate da to nije verifikovano, da ničemu ne vredi. Možete tako da napišete tamo da sam kao ja nešto potpisao, potpuno svejedno i nečemu ne služi.
Dakle, da ponovim, predstava najobičnija, ali rekao bih dovoljno očigledna i providna da ne može više da prevari nikoga.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorima na pitanje koje ste postavili meni.
E sada, ćemo da vidimo ko sledeći ide.
(Stefan Jovanović: Povreda Poslovnika!)
Reč ima Nebojša Bakarec, a vi ćete da dobijete reč posle ako budete želeli da govorite i daljae.
Prijavite se samo.

Poštovani gospodine Orliću, predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, znači, imali smo… Hvala vam što radite svoj posao i što ste očitali lekciju. Samo da vas obavestim, gospodine Orliću, prethodni primerak je inače gen. sek. Udruženog kriminalnog klana, verni potrčko Jeremije Vuka Brankovića. Poznat je kao čovek bez svojstva i najvažnija tačka njegove biografije je, slušajte dobro, to što je u novembru prošle godine vređao i psovao majku gospodinu Milenku Jovanovu. To mu je najvažnija tačka biografije.

Druga najvažnija tačka biografije je da je trčao za Vukom Jeremićem. Bio je sa njim u Njujorku kada je ovaj bio optužen i pozvan da svedoči u postupku protiv njegovog kriminalca Jeremijinog Vuka Patrika Hoa. To su najvažnije tačke njegove biografije.

Njegov gazda je poznat po tome što je 1999. godine, kao junak, imao je 24 godine, pobegao u London, baš u NATO zemlju, koja je u tom trenutku bombardovala Srbiju.

Inače, potrčkov gazda, zvani Sunđer Bob Kockalone, je kao ministar imao katastrofalne rezultate, najgore u istoriji. Nezavisnost Kosova u doba njegovog gazde je priznala 91 država. Uspeo je njegov gazda da pregovore o Kosovu prenese iz nadležnih UN u nenadležnu EU i uspeo je da pred Skupštinom UN nesporno pitanje suvereniteta Srbije učini spornom tako što je postavio namerno štetočinsko pitanje Međunarodnom sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Jeremija Vuk Branković je, njegov gazda, za lažnu državu Kosovo učinio više nego bilo koji Albanac u istoriji. Inače, njegovog gazdu, upravo ovih meseci, potražuju i da svedoči i da donese dokumentaciju o svojim kriminalnim delima i Senat i Kongres SAD. E, to je ovaj primerak.

Sada, da se vratimo. Govoriću o pravosuđu i o Zaštitniku. Srbija je uspelim referendumom prošle godine o promenama Ustava u oblasti pravosuđa započela nove reforme u ovoj oblasti. Protiv referenduma, setimo se, i protiv proevropskih reformi pravosuđa, tada su ustali ekstremisti iz lažne države Kosovo, na čelu sa Kurtijem, koji su sprečili održavanje referenduma o pravosuđu na Kosovu i Metohiji.

Međutim, setimo se, i moramo toga da se setimo da je tada protiv referenduma bila i cela srpska opozicija, i ona parlamentarna i ona vanparlamentarna. Ta opozicija je, kada govorim o reformi pravosuđa, 2009. godine uništila pravosuđe, kada je protivzakonito otpustila oko 2.000 sudija i tužilaca, zbog toga što nisu bili po volji tada vladajućoj žutoj hunti.

Na istom zadatku, protiv referenduma, dakle, protiv Srbije i Vučića, prošle godine su se našli i albanski ekstremisti i cela srpska opozicija. Svi su se oni ponadali da je referendum taj trenutak kada mogu da zadaju udarac predsedniku Vučiću i SNS pred izbore u aprilu prošle godine.

Uočili su priliku da slome kičmu Srbiji. Srećom, referendum je uspeo, pa su doživeli poraz. A sadašnja vlast je prva vlast koja je sebe razvlastila u oblasti pravosuđa. Promene na referendumu su i praktično i teorijski onemogućile da se ponovi ovo uništavanje koje sam pomenuo pravosuđa iz 2009. godine, koje je inače Srbiju koštalo 44 miliona evra. Izazvalo je zastoj Srbije u evropskim integracijama i srušilo je ugled Srbije.

Predlogom kandidata za izbor članova Visokog saveta tužilaštva i sudstva, koje bira Narodna skupština, mi dovršavamo važnu reformu pravosuđa, unapređujemo stanje u već uređenom pravosuđu i na istorijski maksimum podižemo nezavisnost i samostalnost sudija i tužilaca u našoj zemlji. Više nikada ne može da se ponovi, ni teoretski, ni praktično ono uništavanje, ona lažna reforma, uništavanje pravosuđa iz 2009. godine.

Podsetiću da smo u ovom Sazivu Narodne skupštine usvojili i set pravosudnih zakona na osnovu kojih danas realizujemo ovu proceduru za izbor istaknutih pravnika.

Vi ste izgubljeni u vremenu, a i izgubili ste bilo kakvu vezu sa narodom, pa vas molim, kazniću vas oštro svaki put kada dobacujete, čak ni predsedavajući nije dovoljan, dovoljan sam vam ja. Ja sam vam kao Atila Bič Božiji, znate.

Sada bih nešto rekao o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana. Evo grajaju, podržavaju Kurtija, kažu – živeo Kurti, mi smo Kurtijevi poslanici. Jeste, priznajem, tako je.

E, sada o Zaštitniku građana. Naravno da ću glasati za ponovni izbor gospodina Pašalića. Izneću i par kritika, kao što sam i ranije radio, blagih, na račun Zaštitnika. Evo, Kurtijevi poslanici i dalje dozivaju Kurtija, mole Kurtija da dođe i ovde da im donese neku dimnu bombu, da ih primi u svoje naručje, da se izljube sa njim i da eventualno se ujedine, mada su već ujedinjeni.

Više puta sam tražio obaveštenje od Zaštitnika građana o tome šta može da preduzme povodom ugroženih i zapostavljenih prava i sloboda predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić.

Predsednik Republike i članovi njegove porodice su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva.

Naš Ustav predviđa da Zaštitnik štiti sve građane i većinu i manjinu. Recimo, Zaštitnik je opravdano osudio razbijanje prozora, iscrtavanje grafita na fasadi zgrade Hrvatskog doma u Novom Slankamenu i osudio je dva pokušaja vandalizacije izloga „Info prajd centra“ u centru Beograda.

Međutim, sa druge strane, prostorije SNS, pošto vodim o tome evidenciju, su za ovih četiri, pet godina napadnute ukupno 75 puta. Jedne su čak i spaljene, naneta je ogromna materijalna šteta. Zaštitnik građana nijednom nije osudio ove napade. Isti aršini moraju da se primenjuju i na prostorije Hrvatskog doma, „Prajd info centra“ i na prostorije SNS. Dakle, mi iz SNS i mi smo ravnopravni građani, pa kada su ugrožena naša građanska prava, Zaštitnik treba da reaguje, makar i simbolično.

Dakle, ovo je deo odgovora na neistine koje smo juče slušali ceo dan, koje je iznosila opozicija, o tome da Zaštitnik građana služi SNS. Ne služi. Rad i postupanje sadašnjeg Zaštitnika građana je dokaz da je on zaista nezavisan od izvršne vlasti i SNS.

Kritika koju sam uputio Zaštitniku, a daću još jednu, je inače blaga i odnosi se samo na mali deo njegovog delokruga rada. Mi smo povodom građanskih prava došli u apsurdnu situaciju da treba da postavljamo pitanje da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti obuhvata i Vukana, Danila, Andreja i Aleksandra Vučića. I došli smo do apsurdnog pitanja, ali ja ću ga ipak postaviti, pitamo se da li petogodišnje dete, mali Vukan Vučić ima građanska prava? To je apsurdno da dolazimo do toga da moramo to da se pitamo, a moramo.

Podsetiću sve vas, postoji čitav dnevnik nasilja. Dakle, ološ, elita opozicije i njeni mediji unazad pet godina veštački kreiraju bolesnu atmosferu i klimu u društvu. Setimo se priprema atentata, stalnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam, izdaju, rušenjem vlasti na ulici u krvi, pretnji proganjanjem po ulicama, bacanja u reku, pretnji sudovima, revolucije, pozivima na pobunu, pripremi snajpera i snajperista. I ove pretnje i uvrede i klevete udaraju na samu ličnost predsednika, prikazujući ga kao nečoveka, kao zlog, kao krivca za sve. Pravi primer kako je to rađeno je onaj čuveni trosatni film TV N1 „Vladalac“. I u tom filmu, nećete verovati, Aleksandar Vučić se u negativnom kontekstu pominje 442 puta, uz više od 43 uvrede.

Mrzitelji u Vučiću i članovima njegove porodice i nama iz SNS uopšte ne vide ljude koji su kao oni. Hejteri smatraju da mi uopšte i nismo ljudi. Predstava ovih mrzitelja o onima koje oni satanizuju o nama je raščovečena i dehumanizovana. A borba protiv dehumanizacije je jedan od zadataka kojima mora da se bavi Zaštitnik građana.

Reći ću još par reči o Zaštitniku. Ja sam svestan da Zaštitnik građana uglavnom nije u mogućnosti da ostvaruje svoje nadležnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Međutim, srpski građani u našoj pokrajini, posebno oni koji žive u enklavama, suočavaju se sa teškim kršenjima ljudskih prava i sloboda.

Da li, recimo, Zaštitnik može da poseti Kosovo i Metohiju i da pokuša da ode tamo i bez obzira na odnos prištinskih vlasti? Može da pokuša, može da poseti npr. Dragicu Gašić u Đakovici ili na severu Kosova i da joj ponudi pomoć i podršku. I to bi bio proaktivan pristup sopstvenom poslu.

Dakle, Kosovo i Metohija su deo Srbije. Zaštitnik je nadležan i za teritoriju Kosova i Metohije. Jednostavno rečeno, Zaštitnik građana može gospođi Gašić da pomogne jednako onako kako joj pomažu Kancelarija za Kosovo i Metohiju i direktor Kancelarije Petar Petković.

Ovde ću povući jednu važnu paralelu između gospođe Dragice Gašić i predsednika Vučića. Zato sam o svemu ovome i govorio. Predsednik Vučić ima ogromnu podršku u Srbiji, a ipak je ugrožen deo njegovih ljudskih i građanskih prava. Sa druge strane, Dragica Gašić na Kosovu ima malu podršku među Albancima, što je tužno, a ugrožena su joj gotovo sva ljudska i građanska prava.

Podsetimo se, Srbija je zahvaljujući predsedniku Vučiću danas pristojno društvo čije institucije ne ponižavaju građane, a to je definicija pristojnog društva. Srbija je danas civilizovano društvo u kome se građani međusobno po pravilu ne ponižavaju, a to je definicija civilizovanog društva. Srbija je danas, naravno, i pravedno društvo, zbog toga što svako pravedno društvo je istovremeno i pristojno i civilizovano.

Sa ovim bih završio, da ostavim vremena što više svojim kolegama. Živela Srbija! Hvala vam.

Samo jedna informacija, pošto nije pročitana, dakle, da su sednici sprečeni da prisustvuju narodni poslanici Vladimir Obradović i Zaim Redžepović.
Prvo po Poslovniku, Zoran Zečević.

Poštovani Orliću, reklamiram član 108. Poslovnika. Dozvolili ste prethodniku, vi ste dužni da održavate red na ovoj sednici, dozvolili ste prethodnom govorniku, o kojem ja neću davati nikakvo stručno mišljenje, niti komentar, on sam o sebi daje, da nas nazove fašistima i ološem.

Ja vas pitam, ako vi to tolerišete i smatrate da smo mi ovde ljudi fašisti i ološi, objasnite to građanima, da li sam ja ološ i da li sam ja fašista? Prema tome, dužni ste da ga opomenete i preduzmete određene mere. Hvala lepo.

Član 108, zato što je… Zečeviću, opet vičete. Više ne znate ni na koga, na mene ili na druge narodne poslanike. Rekli ste nešto. Hoćete li obrazloženje ili nećete? Hoćete.
Nećete obrazloženje, onda da naučite nešto.
(Zoran Zečević: Ne treba mi vaše obrazloženje. Sit sam vaših obrazloženja.)
A vi ste siti sada. Čega ste siti? Jel svog bezobrazluka, Zečeviću. Da li svog bezobrazluka ili nedostatka kontrole nad samim sobom? Da li ste toga siti? Krajnje je vreme bilo.
Da vam kažem, taj Poslovnik koji ste podigli malopre, on nalaže da dobijete obrazloženje. Tako da možete vi da budete time zadovoljni ili ne. Moram da vas pitam da li me uopšte slušate, pošto vidim da mašete, pričate sami sa sobom i sa drugim narodnim poslanicima. Elementarna pristojnost nalaže da onda to obrazloženje saslušate do kraja. Vrlo lepo. Vidite kako možete.
Reagovali ste na to što se poslanik koji govori, a onda počnete vi da vičete i da mu dobacujete, obazire na to vaše ponašanje. Vi biste, kao i ostali koji sede tu oko vas, najviše voleli da kad neko govori, a vi mu smetate i dobacujete i vređate, da taj neko nema prava, čak ni da konstatuje, ni da primeti to što vi radite. Naučite nekada da ljudi reaguju. Kada se vi budete ponašali pristojno, niko neće ni da vas primeti, budite sigurni. Vidim da je to najveći problem.
Da ja objašnjavam narodu šta ste i ko ste vi, niti imam nameru, niti bih to mogao da uradim ni približno tako efikasno kao što činite sami svaki put kada nešto kažete ili uradite, tako da prepuštam to vama i u budućnosti.
Treba li da se glasa za član 108?
(Zoran Zečević: Treba.)
Ako treba glasaće se, nikakav problem nije.
Ovo ste se verovatno greškom ponovo prijavili.
(Zoran Zečević: Ja nikada ne grešim.)
Nikada ne grešite. Već sada znate da ćete ponovo imati nešto da kažete.
Hajde saslušajte ovde… Šta sada? Ponovo Poslovnik? Javio se vaš šef poslaničke grupe, hoće dva minuta. Možete li vi unutar svoje grupe da se dogovorite?
Reč ima Miroslav Aleksić, dva minuta.

Zahvaljujem, predsedniče.

Javio sam se da repliciram ovom predstavniku vlasti koji je rekao za sebe da će biti Atila Bič Božiji prema predstavnicima opozicije. Taj isti Atila koga krasi okrutnost i pohlepa, verovatno hoće da se ugleda na njegovog dedu Edvarda Bakareca.

Taj čovek koji ovde brani Aleksandra Vučića, brani njegovu porodicu je ovaj čovek sa mačem, sa ovom fotografijom, kaže – ja ne podnosim SNS, možda bi oni želeli da pređem tamo, kao što su mnogi drugi, ali ja bih se pre ubio. Ili taj isti čovek koji dok govori drži pored sebe knjigu koja je naslovljena sa fotografijom Aleksandra Vučića, piše „politička fukara“. Taj čovek danas brani vlast i brani Aleksandra Vučića.

Znate, taj isti čovek koji sedi u redovima SNS je govorio o Aleksandru Vučiću, citiram: „Radi se o naduvanom egu, mesijanskoj psihozi, o verovanju u sopstvene nadljudske sposobnosti, u nekakvu svetu misiju. Istovremeno, sećamo se Aleksandra Vučića generalnog sekretara SRS, demagoga, drskog bukača, primitivnog šoviniste, Šešeljevog apologete“ izjavio gospodin Atila Bič Božiji.

Takođe, kaže - Vučić i Nikolić odlučili da ispune ono zbog čega su ih Vašington i Brisel stvorili, da izdaju Kosovo i Metohiju, a da Srbija bez problema proguta izdaju kao svoj spas, dok je Vučića uobičavao da naziva gospodar Vučić. Teško Aleksandru Vučiću i vašoj vlasti, ako vas takvi ljudi brane. Hvala.

Kažem sada vama i ostalima, da ćemo onda sa tim da završimo, pa ćemo da nastavimo po listi.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Nažalost moram ili na sreću da vas obavestim da sve što je ovaj primerak rekao iz Trstenika je netačno, osim ovih citata, samo oni su stari tačno 10 godina. Kao što sam se borio, jer sam bio tada u DSS, protiv svakog političkog neprijatelja tada, borim se i sada samo što sam se protiv vas, kao što vi, žute hunte, borio od 1992. godine. U tome sigurno nisam pogrešio, a napadaću svakog svog političkog neprijatelja baš kao Atila Bič Božiji, a za vas nije potreban ni bič božiji.

Potrebno je da znamo ono što je vaš kriminalni klan radio u Trsteniku, to ste radili lično vi, šta je radio vaš kriminalni klan u Novom Sadu, to je radio onaj vaš Bora lopov, šta je radio njegov sin kada je razbio prostorije SNS, mrtav pijan, ima 24 godine, nije to dete, šta je radio onaj vaš advokat koji je hapšen u aferi Geneks i šta su radio šef vašeg kriminalnog klana – Jeremija Vuk Branković dok je pljačkao ovu zemlju kao ministar, a i kasnije kada je osnovao svoj CIRSD, pa je primio, ni manje, ni više, samo sedam i po miliona dolara tzv. donacija od Patrika Hoa, kriminalca koji je osuđen u Njujorku na tri godine zatvora. To govori o vama.

Posebno o vama je govorila gospođa Nataša Jovanović i o vašim delima iz Trstenika. Ja takva nikakva dela nemam. Mene možete da prozivate da sam ustaša, da sam ovakav, da sam onakav, da sam lopov. To je sve repertoar koji svako ko se bavi politikom mora da trpi, ali meni lično ne možete da prebacite ništa, jer ja sam bio isto osam godina na vlasti, od 2000. do 2008. godine, i za mnom nije ostao nikakav trag, a za vama vaši tragovi smrde nečovještvom. Živela Srbija. Hvala.