Član 27. Ponovo vas molim da omogućite poštovanje ovog Poslovnika i kada su u pitanju vaše stranačke kolege da i njih opomenete kada se neprimereno ponašaju, jer smo danas prisustvovali ovde tome da vređaju poslanike po osnovu godina. Zaboga, smeta im kada je neko previše star ili kada je neko previše mlad.

Odmah moram da vam kažem, gospođo Manojlović, da se to nije desilo.

Smeta vam mnogo… (Isključen mikrofon.)

Gospođo Manojlović, niko nikome nije rekao da mu smeta da li je star, više manje, a pogotovo ne da je neko upotrebio takav izraz da je neko previše star.
(Tatjana Manojlović: Rekli ste balavac, starac.)
Ko je kome rekao da je previše star?
(Tatjana Manojlović: Vaš kolega.)
Nemojte da izmišljate. To bih vas zamolio.
Nije problem u tome što ne razumete sami šta radite kada podignete Poslovnik, ali je problem kada izmišljate. Eto. Ako možete jednu sednicu da se uzdržite toliko da te stvari ne radite, bilo bi dobro.
Da li želite da se Skupština izjasni oko člana 27?
(Tatjana Manojlović: Da.)
Dobro.
Šta je još povreda Poslovnika?
I vi ste povreda Poslovnika. Jel nećete i vi da izmišljate kao Manojlović?
Ajde da čujemo.

Nisam razumeo vašu konstataciju da je neko nešto izmišljao one noći. Ne znam koje noći i gde smo vi i ja bili zajedno.

Poslanica Manojlović. Znate ko je? Jeste li se upoznali?

A njoj ste to rekli. Radi se povredi člana 104. gospodine predsedniče Narodne skupštine jer ste morali da date narodnom poslaniku Strahinji Ercu repliku nakon izlaganja prethodnog poslanika, gospodina Veroljuba Arsića, jer je on potpuno pogrešno protumačio čitav njegov govor i predstavio u javnosti Srbije sasvim drugačije ono što je Strahinja rekao od onoga što je zapravo rečeno u njegovom govoru. Čitav njegov govor je bio iskrivljena slika svega toga i zato ste morali da dozvolite da dva minuta, makar ta dva minuta odgovori, da da repliku, da pojasni javnosti Srbije. Ne vama nego javnosti Srbije, građanima Srbije koji ovo slušaju, gledaju, prate sa velikim interesovanjem.

Ja očekujem od vas poštovanje prema svima, jer smo mi svi jednaki poslanici ovde narodni. Izabrani smo od naroda. Neko je dobio manje, neko više glasova, ali zaslužujemo jednako poštovanje i zbog toga mislim da ste pogrešili i mislim da tu grešku možete da ispravite sada, da date repliku gospodinu Ercu da on objasni srpskoj javnosti, a možda hoće i lično da gospodinu Arsiću ukaže na to što je pogrešno protumačio njegove reči i govor koji je trajao samo pet minuta.

Hvala vam. Ne tražim da se izjasni Skupština. Hvala vam što ste mi dozvolili i retko kada niste isključili mikrofon. Hvala.

Vi, po običaju, uglavnom sami sebi isključujete mikrofon.
Nije to problem.
Što se tiče člana 104 – nećete nikada da pročitate naglas šta u njemu piše tačno, posebno onaj deo tamo gde stoji da je na predsedavajućem da donese odluku da li je ili nije bilo osnova. Ne na vama, ne na onome što je govorio. Koliko, pet i po minuta mu nije bilo dovoljno da se izrazi na pravi način, da ga svi razumeju onako kako bi on hteo, pa sad mu treba dodatno vreme da dodatno objasni šta je u stvari hteo da kaže.
Mislim, gospodine Nikoliću, da ste potpuno jasno pokazali i rekli i uradili sve što imate. Ne samo danas, nego od kad ste u ovoj Narodnoj skupštini.
Tako da, svi su vas razumeli taman kako treba. E sad, što se vama ne dopada način kako su vas ljudi razumeli, koliko vas narod ceni, to je nešto drugo, ali tu član 104. ne pomaže.
Razumeo sad ne treba da se glasa.
(Dragan Nikolić: Ne, samo da se poštuje Poslovnik.)
Šta vam treba, nisam čuo?
(Dragan Nikolić: Moja stranka je na izborima dobila 23% glasova.)
Dobili ste 23% glasova na izborima, ali je to nekim čudom pretvoreno u tri koma nešto.
Neverovatne stvari se dešavaju. Veoma sam zabrinut.
Što ste onda glasali za rezultate izbora?
Glasali ste da je tačno da ste dobili tri koma nešto. Nešto vam se tu ne slaže.
Idemo dalje.
Dušan Radosavljević.
Milovan Jakovljević.
(Strahinja Erac: Jel mi ne date repliku?)
Erac, jel vama nije dovoljno kad vas čovek tri puta lepo zamoli da se ponašate pristojno? Ne možete to? Ne umete?
Bar ne radite ono što je radio Zečević danas. To vam je olakšavajuća okolnost.
Lepo vam kažem – ako nastavite sa tim vi ćete sami tražiti da bude izrečena opomena.
(Strahinja Erac: Što mi ne date repliku? Sram vas bilo.)
Hoćete?
Dobro.
Izričem opomenu Strahinji Ercu, ako ste to hteli.
Izvolite.
Milovan Jakovljević – ne.
Tu smo vreme iskoristili, jel tako?
Nikola Dragićević – takođe smo iskoristili vreme.
Vojislav Mihajlović – ne.
Veroljub Stevanović – ne.
Ljubinko Đurković.
Zoran Sandić.
Vi želite?
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću na početku prvo da izrazim umereno zadovoljstvo što ste, gospodine predsedniče, juče pre početka sednice na Kolegijumu prihvatili predlog državotvorne opozicije da se u narednih mesec dana održi vanredna sednica sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda, a to je francusko-nemački ultimatum. Ne izveštaj gospodina Petkovića i Kancelarije za Kosovo, nego francusko-nemačkom ultimatumu, isto onako kao što je lažna država Kosovo, kao što je lažni parlament u Prištini pre nedelju dana raspravljao tačku po tačku o francusko-nemačkom predlogu.

To je dobro da ovde o tome prodiskutujemo, da se o tome ne priča na ulici, da se ne jurimo na ulici nego kao ozbiljna država, kao ozbiljan parlament da o tome, o tom francusko-nemačkom predlogu pričamo ovde.

U moje ime, nadam se da ćete uspeti, u dogovoru sa predsednikom Republike da izdejstvujete tu sednicu u narednih mesec dana.

Druga stvar, sad ću da izrazim jedno čuđenje, čuđenje zašto nismo počeli da radimo, iako primamo platu kao narodni poslanici o trošku građana koji nas gledaju, zašto nismo počeli da radimo 1. marta, onako kako nalaže zakon u Skupštini i zašto tad nije počelo redovno prolećno zasedanje, a problema u Srbiji je mnogo?

Ide prolećna setva, ljudi nisu dobili subvencije, krediti su skupi, proizvođači mleka, eno selo pored Zrenjanina, prosipaju 2.000 litara dnevno zato što mlekare ne mogu da otkupe, a mlekare imaju višak u svojim rafovima. Inflacija je preko 16%, realno preko 3%. Više ne možete u prodavnicu bez 3.000 dinara.

Zašto nismo zasedali i pričali o zdravstvu? Zašto se čeka na operaciju kolena ili kuka po 10 godina? Zašto bolnica u Somboru prokišnjava?

Zašto nismo pričali, zasedali i pričali o EPS-u, o transformaciji koju nam je naložio MMF, gde EPS pretvaramo iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo?

Sve su to teme gde smo trebali da počnemo na vreme i ovde da pričamo i da građani budu upoznati o tim problemima.

Sad ću se vratiti na ovo da me ne optužite da iskačem iz teme, mi sa izborom članova VSS i VST treba da zaokružimo ovaj proces, da kažem u pravosuđu i reforme našeg pravosuđa. Ono što me brine, bojim se da nema dvotrećinske većine za izbor jednog kandidata i onda će o tome odlučivati komisija, a čim je komisija, ona je politička, a čim je politička komisija i to pravosuđe po difoltu mora biti političko. Narod Srbije je željan prava i pravde. Vi ne možete više bez partijske knjižice ni kod doktora preko veze, ni da upišete fakultet, ni studentski dom. Za sve treba veza, za sve treba partijska knjižica. To nije dobro, to je rak rana našeg društva. Sa tim trebamo svi zajedno da se izborimo. Naravno mi ćemo kao poslanička grupa Koalicija NADA – Novi DSS – POKS imamo kandidate za koje ćemo glasati. Mislimo da su oni stručni i pošteni, da li će dobiti podršku ili neće, u ovom momentu to ne mogu da znam, ali su nam namere najčistije i najpoštenije, da dobijemo nezavisno pravosuđe.

Na kraju, ono što me brine, to naše nezavisno pravosuđe, i ako bude nezavisno kako god da bude, na teritoriji naše južne srpske teritorije, na KiM neće funkcionisati. Kao što reče policajac Filipović tamo naše ljude love ko zečeve, a sude im kosovski sudovi ovako kako im se hoće i kako im se može.

Juče je bilo 10 godina od Briselskog sporazuma. Pročitaću vam samo desetu tačku – sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće i u okviru pravnog sistema Kosova. Da li treba da ponovim? Vidim tajac. Znači, pre deset godina smo pravosuđe dali u ruke Albancima i sada …

(______________: Mnogo ranije ste vi dali to Kosovo. Sram vas bilo.)

Mi nismo dali pravosuđe.

Samo želim da kažem da Briselskim sporazumom, ne samo pravosuđe, nego i policija, nego i civilna zaštita, pa drugi Briselski 2015. godine itd. nadam se da ovaj francusko-nemački ultimatum neće biti prihvaćen i neće se sprovoditi u delo, kao što je rekao i patrijarh srpski gospodin Porfirije.

Na kraju, nemojte nas optuživati, mene lično ne možete, niko ne želi rat, pogotovo da šalje decu u rat. Ako ne daj bože neka zemlja nekad i ratuje, ne ratuju deca, ratuju vojnici, profesionalci, ali rat nikom ne treba, ali i bez rata možemo da kažemo ultimatumu, uceni, pritiscima i bez rata možemo da kažemo ne. Boli me kao čoveka, kao Srbina zašto ovde licitiramo ko je gde kada bio i ko je gde i kada ratovao. Zar treba da pričam gde sam bio 1990, 1991. godine, gde sam bio 1999 godine? Jel to sada treba nekog da impresionira? To je naša srpska muka kroz vekove. Nemojte da ostavimo to budućim generacijama, ali nemojte i da im ostavimo osakaćenu zemlju. Hvala.

Pravo na repliku.