Gospodine Bulatoviću, ja ne znam o čemu je reč, ali ako je to bilo mimo ove sednice, nisam mogao po članu 104. nikako da dam reč vama. Sada sam pitao i druge da li su čuli, ali mislim da vas niko nije pomenuo na sednici. Za ovo drugo ne znam.
Jel treba da se glasa? (Ne)
Reč ima Vladimir Đukanović.

Govorimo o televizijskim suđenjima, jel tako? Samo uzmite i izbrojte koliko specijalnih emisija su imali Nova S, N1 i te televizije i koliko tekstova je napisano o Jovanjici, o nekim drugim procesima, gde ste presuđivali ljudima, bukvalno presuđivali, i gde ste i vi bili učesnik. Specijalne emisije ste imali o tome.

Uzbudili ste se kada sam ja napravio jednu na „Jutjub“ kanalu. Jedna „Jutjub“ emisija vam je uništila kompletnu koncepciju čitave te afere koju ste pravili. I vi pričate o suđenjima na televiziji! To što rade te dve televizije, to je skandal, to se u istoriji nije događalo. Tako se ni u vreme Broza nije presuđivalo ljudima, to što rade ti tzv. novinari, istraživači i slično. I to trpite, gledate, nemate prava nigde ništa ni da odgovorite, ćutite.

Znate, nekom prekipi pa neće više da ćuti, pa će da vam kaže kako se ponašate.

Ja samo molim da se u medijima više ne presuđuje, zato što to nije normalno. Pozivam i ove prorežimske medije da isto to ne rade, zato što to nije normalno, zato što jedno civilizovano društvo mora da ima normalno suđenje, bez uticaja sa strane. Ne postoji veći pritisak na naše pravosuđe od medijskog pritiska. To je najveći pritisak.

Po svim istraživanjima, ako hoćete, pošto ja to pratim veoma pomno, najveći pritisak ide od medija i od privrede, a najmanji od političara. On se čak svodi isključivo na neki lokalni nivo, ako slučajno neki predsednik opštine ili ne znam već ko, sekretar neki u opštini, pozove negde nekog sudiju, što se dešava, nažalost, jer se mi kao društvo još nismo navikli da je tako nešto nedozvoljeno. Ali, ključni pritisak na pravosuđe i na rad sudija, gde se njima uliva strah u kosti, upravo je to medijsko presuđivanje. E, sa tim mora da se prekine.

Ja se potpuno slažem da ni prema jednom funkcioneru ni opozicije ne bi smelo da se piše tako i da se unapred neko osuđuje. Ja sam protivnik toga, od mene to nikada niste čuli. I spreman sam uvek i da se izvinim kad preteram.

Ali, nisam to čuo od vas. Jer, vi vašu političku karijeru, ne mislim samo personalno na vas, na većinu tu vas, gradite na tome što presuđujete ljudima u medijima da biste se dopali široj javnosti. A neki čak, bogami, grade karijeru i na tome što drugima nabacuju nesreću, što je samo po sebi užasan greh.

Ja vas molim da se sa tim prestane. Neću se više javljati. Hvala vam.

Samo da proverim da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč u ovom delu sednice? Još jedan. U redu.
Možemo onda poslednji krug sa ovim replikama i reakcijama.
Vi ćete dobiti dva minuta, ako izazovete repliku, biće prilika za odgovor, i kažem unapred svima da će to da bude kraj. Izvolite.

Reče kolega Đukanović da se zaklinjao, ili će se zaklinjati, na Bibliji. Kratko mu je to trajalo. U skladu sa obećanim izvinjenjem, očekujem da se ovde javno izvini za pre tri minuta ne izrečenu brutalnu laž i obmanu javnosti, sramotu, da sam, na primer, ja otišla iz Pančeva tako što mi je neko poklonio stan u Novom Sadu.

Gospodine Đukanoviću, pomenuti Branko Malović i vaše falange Srpske napredne stranke u mom rodnom gradu Pančevu su razlog zbog koje je policija zvanično došla u moj dom, sa moje dvoje maloletne dece i suprugom, i preporučila da se iselim iz svog rodnog grada, jer ne može više da mi garantuje bezbednost, zahvaljujući takođe užasnoj propagandi vaših starih prijatelja iz srpske desnice, Miše Vacića. Cela služba se time bavila dve godine, 2016, 2017, 2018, kada vam je ceo centar grada osvanuo u grafitima – Marinika shvati, nećemo stati, koje ste i vi citirali, pa smo vi i ja završili na sudu, kao što dobro znate, zbog toga.

Prema tome, ako ste već odlučili, ili bar tako kažete, da govorite istinu i da se izvinite, očekujem to izvinjenje odmah, naročito zato što poznajete okolnosti. Mi smo ovde pričali o depolitizaciji pravosuđa i čak ste i sami priznali da ste imali emisije koje, shodno tome, utiču na javno mnjenje. Vi ih ne puštate u kolima jednom licu, nego auditorijumu od hiljade i hiljade ljudi. To je vaš interes.

I nemojte, molim vas, da prenebregavate ključnu činjenicu da ste branilac optuženog za najveću fabriku droge u Evropi, a istovremeno utičete na sudbinu tužilaca i sudija i vodite parlamentarni Odbor za pravosuđe.

(Predsednik: Dva minuta ste iskoristili.)

Vi možete da ih branite, ali ne možete onda da budete ovde predsednik Odbora… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Dva minuta, Milenko Jovanov.

Ako je zaista tako bilo kao što kažete, to je onda zaista loše i strašno i niko ne može da bude u situaciji da mora da napušta grad u kome živi iz bilo kog razloga. Međutim, vi ste u Novom Sadu odavno. Kada ste dobili prvi stan od Pokrajinske Vlade, koje godine na korišćenje?

(Marinika Tepić: Nikada. )

Ako vam donesem papire kojim se dodeljuje stan na korišćenje Mariniki Tepić ili Mariniki Čobanu tada, da li ćete podneti ostavku na mesto narodnog poslanika? Jel hoćete ili nećete? Prvo rešenje, a onda ste vratili taj prvi stan i uzeli drugi stan, veći, od Pokrajinske Vlade na korišćenje.

Da li ćete podneti ostavku ukoliko to nije tačno. Nemojte se krstiti, recite da ili ne.

Evo, ovako, na jednoj od sledećoj sednica donosim rešenje Pokrajinske Vlade kojim se na korišćenje daje stan u Novom Sadu vama kao pokrajinskom sekretaru u Pokrajinskoj Vladi, stan na korišćenje u Novom Sadu, adresa, kvadratura i sve ostalo.

(Narodni poslanik Marinika Tepić dobacuje iz klupe.)

Dva rešenja postoje. Ja sve vreme govorim o stanu na korišćenje i vi sada pričate o poklonu. Ja ne govorim o poklonu.

Idemo ispočetka. Da li ste dobili od Pokrajinske Vlade stan na korišćenje u Novom Sadu? Jeste. Vratili ste taj stan manji, onda ste zamenili za veći, takođe stan u Novom Sadu.

Koliko dugo živite u Novom Sadu, da ne ulazim sada u neke druge stvari koje znamo i vi i ja?

(Marinika Tepić: Tražiću repliku pa ću da odgovorim.)

Da li ste vi živeli u stanovima koje vam je Pokrajinska Vlada dala ili niste? To je period 2016/2020. Mi pričamo o periodu 2016/2020, a kako ste došli do stana kod Banovine, to je tema posebna i o tome opet ovi istražni organi koji ćute treba konačno da progovore.

Hvala.

Reč ima Vladimir Đukanović.

Tražili ste od mene izvinjenje, ja nisam rekao da ste to vi bili, ako ste se prepoznali, ja vam se zaista izvinjavam. Ja nemam problem da vam se izvinim kada preteram, molim lepo, zaista vam se iskreno izvinjavam. Nikada u životu nisam dobijao ni stanove na korišćenje, niti bilo šta. Trudim se, ako Bog da, da kupim svoj sopstveni, ako budem mogao, ali kako god.

Nismo mi, uvažena koleginice, otišli na sud zbog „Marinika, shvati, nećemo stati“. Ja sam vama to napisao i tada sam vam se izvinio, ali ste se vi meni napisali nešto što je jezivo, napisali ste mi - svinjo fašistička. E, zato sam vas tužio. I kao što vidite, tri godine unazad ili četiri sud ne donosi odluku. Toliko o tome koliko se utiče na pravosuđe od strane mene. Tri ili četiri godine sud ćuti, što je vrlo zanimljivo, ali kako god, nema veze. I ne tražim, sada mi to nije više ni važno, ali samo zarad istine da kažemo ljudima zbog čega smo završili na sudu.

Ja zaista vama želim da budete bezbedni u ovoj zemlji, svako bi morao da bude bezbedan. Ukoliko vam je neko pretio, ja bih zaista zamolio da se taj procesuira i da odgovara, jer niko nikom ne sme da preti. I molio bih da nadležni rade svoj posao.

Inače, nisam neko ko je sklon samoupravnom i socijalističkom razmišljanju da sad političari nemaju ni za farmerice, pa da nemaju ni za kuću, ni za stan. Naprotiv, ja bih voleo da možete da kupite, da imate što veći stan i što veću kuću i ja bih vam čestitao na tome. Ali, prosto, samo nemojte da nam pričate ovde da je sad to zbog nekakve procene. Ako je bila procena, molim da se uhapse ti koji su vam pretili, a vi, Bogu hvala, nadam se ćete se skućiti u što većem stanu i nemam ništa protiv. Hvala vam.

Povreda Poslovnika.
(Aleksandar Jovanović: Malopre čovek reče da više neće da se javlja.)
Jovanoviću, prošli smo onu tačku kada je bilo poslednje upozorenje za vas, Jovanoviću.
Povreda Poslovnika, reč ima Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Povreda Poslovnika, član 107. stav 2. da se koriste uvredljivi izrazi, iznose se činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.

Mi ovde već desetak, petnaest minuta slušamo o tome ko je dobio stan, koje rešenje je kome dodeljeno, kada je zamenjen manji stan za veći. Razgovara se ovde o nekim Tviter prepiskama, znači, direktno ulazimo bukvalno u privatne stvari. Bojim se da ćemo početi da razgovaramo, što kaže kolega Šulkić, mi imamo preča posla. Dva dana razgovaramo o izboru Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, gde treba da Narodna skupština, bar tako stoji u ustavnim amandmanima, da izabere po četiri kandidata, dvotrećinskom većinom.

Kolega Đukanović je u jednoj od diskusija pre par minuta rekao, on, eto, nema pojma ko će biti izabran, nismo se ništa dogovarali.

Gospodine predsedniče, kada se ovako važni organi biraju i lokalne skupštine dogovore da li će ta tačka da ide na dnevni red, da bi prošla, da bi se glasalo za nju i od strane pozicije i od opozicije. Kada biramo ovako važne organe, dva visoka saveta sudstva i tužilaštva, a nismo se dogovorili, pitanje, koliko ja vidim, neće proći na Skupštini, otići će na komisiju.

Znači, mi se dva dana zamajavamo da ih kao biramo, a nećemo ih birati i vi ćete. već su pobrojale kolege ko će… (Isključen mikrofon.)