Reč ima Dragana Rakić.

Imam pitanje za predsednika Vlade, ministra rudarstva i energetike, direktora EPS-a i stečajnog upravnika Srbije Aleksandra Vučića – kako vas nije sramota da rasprodajete i uništavate EPS, najvažnije javno preduzeće u Srbiji, u kome radi više od 30 hiljada radnika?

Čime je to Milorad Grčić, bivši vršilac dužnosti direktora EPS-a zadužio predsednika Srbije pa Grčić još nije na robiji, nego napreduje u SNS? Njega ste pre par meseci izabrali za predsednika opštinskog odbora Obrenovac, i to jednoglasno. Zašto je odbačena krivična prijava protiv Grčića koju je podnelo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, na čijem čelu je tada bila ministarka Zorana Mihajlović? Tom krivičnom prijavom Grčić je optužen da je nesavesnim postupanjem oštetio budžet za više od 500 miliona evra i time ugrozio energetsku i državnu bezbednost.

Ponavljam – zašto Grčić nije u zatvoru? Gde je zapelo u borbi protiv kriminala i korupcije, naprednjaci? Šta radi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal kada im poslanici Demokratske stranke predaju dokaze da je bilo malverzacija sa javnim nabavkama u EPS-u?

Naime, prošle godine, krajem avgusta, nakon havarijskih oštećenja, Aleksandar Vučić je posle sastanka sa poslovodstvom EPS-a odobrio javne nabavke u iznosu od 60 miliona evra, i to kao nabavke koje su sprovedene po hitnom postupku. Pitam u kom svojstvu je predsednik SNS doneo odluku da se za hitne nabavke proglase one koje to nisu? Kako može da bude hitna nabavka kupovina terenskih automobila u iznosu od 337 miliona dinara ili nabavka kablova u vrednosti od 900 miliona dinara, a te iste kablove EPS ima u svojim magacinima?

Zašto ste ćutali kada je proizvodnja uglja zbog nestručnog upravljanja u EPS-u sa planiranih 30 miliona tona pala na 25 miliona tona uglja? Zašto ste zbog tog manjka posao uvoza uglja iz inostranstva poverili vašim finansijerima, vašim sponzorima političkih kampanja, kao što je firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice, koja vam je bila sponzor, koja vam je dala tri miliona dinara za vašu kampanju u 2017. godini, a pet miliona dinara u vašoj kampanji 2016. godine. Ta firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice je samo od dva ugovora sa EPS-om, zaključila je ta dva ugovora na više od 16 i po miliona dinara.

Pitam – koliko još vaših firmi, vaših sponzora i finansijera SNS je dobilo ovaj unosni posao uvoza uglja iz inostranstva?

Konačno, ako već moramo da uvozimo ugalj iz inostranstva, zašto to ne radi direktno EPS, kada ima mogućnosti za to i ima zakonska odobrenja da tako nešto radi? Zašto su vam potrebni posrednici, vaše privatne firme, da uvoze ugalj umesto EPS-a iz inostranstva?

Kad smo kod ovih privatnih firmi koje za potrebe EPS-a uvoze ugalj iz inostranstva, Demokratska stranka je došla do saznanja da postoje brojne malverzacije oko uvoza uglja iz Indonezije.

Građani Srbije, zamislite, Srbija umesto na primer iz Republike Srpske da uvozi ugalj, mi uvozimo ugalj iz Indonezije, sa drugog kraja sveta. Ima saznanja da se prateća deklaracija falsifikuje i da se taj ugalj iz Indonezije lažno prikazuje kao mnogo kvalitetniji, a time i skuplji nego što jeste. I sve to plaćate vi, građanke i građani Srbije. Dok vi postajete sve siromašniji, ljudi bliski režimu, kumovi, kumići, braća Aleksandra Vučića, postaju sve bogatiji.

Zato javno pozivam još jednom Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita koja firma i na koji način uvozi ugalj iz Indonezije? Da li je istina da preskupo plaćamo nekvalitetan ugalj, umesto da dobrom organizacijom posla povećamo eksploataciju nalazišta sopstvenog uglja? Zbog čega ovakvim poslovanjem satirete EPS i da li ga ovakvim spuštanjem cene spremate za prodaju?

Da li je Zorana Mihajlović mislila na ovakvo poslovanje kada je kazala da je SNS postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz vrha napredne mafijaške vlasti.

Kako ste smeli da EPS iz javnog preduzeća prevedete u akcionarsko društvo, a da o tome nije bilo nikakve javne rasprave?

Zašto ste uništili sindikalne i organizovane… (Isključen mikrofon.)

Isteklo je dva minuta.
Reč ima Vladeta Janković. Izvolite.

Hvala vam.

Moje prvo pitanje, gospodine predsedniče, upućeno je ministarki za brigu o porodici, prof. dr Dariji Kisić Tepavčević i ministru finansija doktoru Siniši Malom, izvinite, Siniši Malom i odnosi se na izveštaj koji je u januaru podnela jedna stručna komisija na čelu sa UNICEF-om, u kojoj smo i mi bili zastupljeni, gde se procenjivalo koliki će biti efekti rata u Ukrajini i uopšte ekonomske krize, posebno na situaciju u Srbiji.

U tom izveštaju, meritornom, stručnih ljudi, izričito je rečeno, citiram – da je već 30 hiljada, u najboljem slučaju, dece u Srbiji dospelo u zonu apsolutne bede. U isto to vreme na televiziji smo mogli videti kako dete od devet godina krade hranu i u isto to vreme, gospodo narodni poslanici, neko je odlučio, Ministarstvo finansija, po svoj prilici, da se kao finansijska pomoć Fudbalskom savezu Srbije isplati u dve rate 593 miliona dinara, što je blizu šest miliona evra. Isti taj Fudbalski savez je nedavno zvanično saopštio da finansijski nikada nije bolje stajao.

Pitanje koje ja upućujem gospođi ministarki i gospodinu ministru jeste – koji su to razlozi mogli da pretegnu da se finansijska pomoć ukaže zadriglim funkcionerima Fudbalskog saveza a ne gladnoj deci?

Drugo pitanje upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić, koja je 2018. godine potpisala zaključak Vlade po kojem se izdaci za podizanje spomenika Stefanu Nemanji proglašavaju poverljivima, državnom tajnom. Svi naravno znamo da državna tajna može biti samo nešto što neposredno ugrožava interes države.

Do danas prošlo je pet godina, još uvek nije skinuta ta odredba o poverljivosti i javnost treba da zna koliko je sredstava izdato na podizanje tog spomenika.

O tome bi mogao da zna nešto i ministar građevinarstva, gospodin Vesić, uostalom mogao bi da zna nešto i visoko uvaženi profesor Radojčić koji je bio gradonačelnik u to vreme, taj projekat je vodio grad.

Ovo kažem i to se obraćam i poslanicima vladajuće većine, ja ovo sve pitam i u vašem interesu delimično, jer ako tih podataka nema neminovno kruže glasine, svašta se priča, govori se o nekim deviznim sredstvima koja su uzeta u kešu iz deviznih rezervi, u koferu odneta u Moskvu, isplaćena umetniku Rukavišnjikovu, zašto bi se to pričalo? Zašto ne izađete u sredu sa podacima koji su svakome dostupni i koji svakome pripadaju i zašto ne bismo skinuli sa sebe tu stigmu i sprečili tabloide antirežimske i Šolakovske da kažem mrzitelje da to zloupotrebljavaju? Istina leči.

Treće pitanje koje bih hteo da postavim, zapravo je ponavljanje nečega što su kolege pre mene rekle, ali to nije dovoljno reći više puta. Situacija u Klinici „Dr Laza Lazarević“ je dramatična i direktno ide na štetu bolesnika. Krajnje je vreme da ministarka zdravlja kojoj se ovim putem obraćam objasni zašto do sada ništa nije postupljeno po tom pitanju? I, zašto direktorka koja očevidno nanosi štetu interesima zdravstva u ovoj zemlji nije uklonjena i zašto toj dragocenoj ustanovi, a ona u uslovima pod kojima živimo postaje sve dragocenija, zašto dakle se njoj ne omogući normalan rad?

Ako je po sredi neka partijska pogodba i pravljenje ustupaka jedne vladajuće stranke koalicionom partneru, to nipošto ne bi smelo da se …

Samo završite rečenicu pošto je pet minuta.

Hoćete li me odmah isključiti?
Izvolite.

Rekao sam završite rečenicu, samo.
Niste me čuli, gospodine Jankoviću rekao sam vam da dovršite rečenicu.

To je vaš običaj da mi isključujete mikrofon.
Gospodine predsedniče, vi se prema nama ponašate na mentalnom i verbalnom nivou onako kako se predsednik opštine Žagubica na fizičkom nivou ponaša.

Možda me niste dobro čuli, ja sam vam rekao dovršite rečenicu samo, a vi ste hteli šta, da obavite svoju predstavu.
Čestitam na tome i dobro je što su ovo ljudi mogli da vide, da je sve samo predstava. Dobro je to.
Reč ima Zoran Stojanović.

Zahvaljujem.

Ispred Srpske koalicije NADA, Novi DSS I POKS.

Postavljam najpre pitanje za ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović. Dana 13. aprila. 2023. godine pre samo nedelju dana EPS je odlukom Vlade i Resorne ministarke Đedović od javnog preduzeća pretvoren u akcionarsko društvo. Odluka je doneta uprkos protivljenju sadašnjeg direktora i kompletnog naučnog Saveta Elektroprivrede Srbije. Jedini član Skupštine, a gde je upravo ministarka i ona je sama izabrala Nadzorni Odbor.

Zbog toga upućujem pitanje upravo ministarki Đedović. Da li ovo znači da će EPS u nekom budućem periodu biti privatizovan? Razloga za sumnju ima dosta, a prvi je procenjena vrednost preduzeća od 3,1 milijarde evra. Ako nacionalni stadion vredi 500 do 600 miliona evra, a pruga od Beograda do Niša preko dve i po milijarde evra, kako je moguće da jedan EPS vredi samo 3,1 milijardu?

Članovi naučnog saveta EPS-a, stručni ljudi na čelu sa profesorom Vukosavićem, svetski priznatim stručnjakom su procenili da realna vrednost iznosi oko 14 milijardi evra. Šta se desilo sa 11 milijardi evra? Da li je vrednost veštački oborena kako bi se preduzeće spremilo za privatizaciju, imajući u vidu neka prethodna iskustva i situacije poput slučaja PKB-a.

Drugi razlog za sumnju da će se preduzeće privatizovati je odsustvo radnika u Nadzornom odboru. Odlukom ministarke jedinog člana Skupštine u Nadzornom odboru nema predstavnika iz redova zaposlenih, ali zato članovi mogu biti lica osuđivana za privredni kriminal. Poređenja radi, u Norveškoj elektroprivredi koja je 98% u državnom vlasništvu u Nadzornom odboru od ukupnog broja članova najmanje jedna trećina je iz redova zaposlenih dok o licima koji imaju veze privrednim kriminalom, naravno nema ni reči, ni ti takva lica mogu prići blizu Nadzornog odbora.

Sve izneto ukazuje na to da je prelaskom Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo na delu početak, postepene, puzajuće privatizacije i takvom odlukom vlast nastavlja sa urušavanjem ovog preduzeća, ne obazirući se na potrebe građana Srbije i zaposlenih u samom preduzeću. Ova odluka mora da se preispita jer preti da ugrozi elektroenergetsku stabilnost i nezavisnost Srbije.

Drugo pitanje postavljam ministru obrazovanja Branku Ružiću, a ujedno i ministarki zaštite životne sredine, gospođi Ireni Vujović. Poljoprivredno-šumarska škola „Josif Pančić“ iz Surdulice ovih dana slavi svoj 66 rođendan. Sve škole u Srbiji zavređuju pažnju, međutim, ova škola po svojoj prirodi i karakteru obrazovanja koje pruža đacima zaslužuje posebnu pažnju. Kolektiv je na visokom nivou, kao i učenici te škole koji postižu dobre rezultate u toku svog školovanja. Da li ministar može da poseti ovu školu ovom prilikom i da se odazove pozivu koji mu je upućen? Da li možete, što je ujedno i pitanje za ministarku zaštite životne sredine gospođu Irenu Vujović, da poseti fabriku „Knauf“ ujedno, znači zajedno, koja stvara ozbiljne probleme po zagađenje životne sredine, te je broj obolelih od kancera, kao i smrtnosti na teritoriji opštine Surdulica i Vladičinog Hana u permanentnom porastu, a nalazi se odmah u blizini škole.

Znači, da li mogu zajedno da posete školu i fabriku? Da napomenem, u blizini se nalazi odmah ispod fabrike i pomoćni teren fudbalskog kluba Radnik na kome omladinski i kadetski sastav najviše provodi vremena, trenirajući i igrajući prvenstvene utakmice, a prvi tim na tom terenu vrši pripreme. Hvala.