Ovo je sad zanimljivo, ali recite mi samo, da li u tom dokumentu koji ste čitali pored reči Kosovo ima zvezdica ili nema? Ima. Pa, nećete dobiti pravo na repliku, završi se sve, ali pročitajte sve kako jeste. Pa, naravno da nećete, zato što manipulišete toliko da je to strašno. Pa, jel to ova vlast potpisala da se predstavlja Kosovo sa pahuljom, kako su oni govorili ili sa zvezdicom?

Meni je drago da ste pričali o stvarima od pre dvadeset godina, samo recite ljudima da ste tad imali devet godina. Teško da možete da nam držite predavanje, šta je bilo, evo, pokazalo se da ne možete. Vi ne znate šta je bilo pre dvadeset godina. Vi ne znate šta je bilo pre dvadeset godina.

Ovo mi je najveći hit - veliki oslobodioci srpskog Kosova kažu - ne možemo da idemo na Vidovdan, eto, ne daju nam da dođemo. Znači, to je otprilike ta nacionalna snaga, ratoborna, orna, željna boja i pokazivanja i zato pošto ne možete na delu tamo bežite na društvene mreže, da tamo kažete, na Tvitere i tamo da javite da ste dogodine u Prizrenu ili šta već. To je vrlo zanimljiv, samo se tako država ne vodi.

Ja sam samo tražio šta ste konkretno uradili za Kosovo i Metohiju, vi donacije i pomoć možete da uplatite i odavde. Koliko fabrika, koliko… Daa li ste kiosk jedan pomogli Srbima da otvore? Jedan kiosk, tezgu na pijaci, bilo šta? Ili ako je do vašeg neformalnog lidera, kladionicu ili kockarnicu, šta mu više paše?

Dakle, konkretno sam rekao šta je ono što smo mi uradili pred deset godina, dobili smo odgovor da vi niste uradili ništa, zato što vam je zabranjen ulaz na Kosovo i Metohiju. Hvala. Zadovoljan sam odgovorom.

(Nikola Dragićević: Replika.)

Reč će dalje dobiti prvi sledeći na listi.
(Nikola Dragićević: Molim vas, replika.)
Molim vas, da ne vičete dok ja govorim. Prvi sledeći koji je po redosledu predstavnik poslaničke grupe.
A za vas koji to nećete da kažete i zbog ljudi koji će eventualno da gledaju snimak ove sednice, član 3. tog sporazuma o kom ste vi govorili. Član 3. sadrži sledeći tekst - prilikom potpisivanja sporazuma o slobodi kretanja, da ne vičete kada ja govorim, ni vi, ni ostali.
Dakle, prilikom potpisivanja sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na zapadnom Balkanu, Republika Srbija je podnela depozitaru i izjavu koja u originalu na engleskom i na srpski jezik glasi. Pa, tu imate i na engleskom i na srpskom. Reči na koje je ukazao predsednik poslaničke grupe, Milenko Jovanov, budući da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje i pristanak Republike Srbije i tako dalje, ne može se tumačiti ni kao priznavanje niti se formira ugovor, ni odnos u smislu Bečke konvencije...
Dakle, sve ono što je u skladu sa našim Ustavom i sve ono što je u skladu sa našim državnim pozicijama. To vam je sastavni deo ovog teksta. Dakle, toliko o onome što ste govorili. Ali, o onome što ste uradili, na šta sam vam ja ukazao, o tome treba dobro da razmislite, to pre vas u ovoj Narodnoj skupštini, u srpskoj Skupštini nije uradio nikada niko.
Reč ima Branimir Jovančićević.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, članovi Vlade, predsedavajući, dakle, pokušaću da posle svega ovoga što sam danas slušao i čuo da vratim temu u neke koliko toliko akademske okvire i da iskoristim priliku da predloženi zakon o dopunama Zakona o otpadu obrazložim i objasnim građanima Srbije u kakvom je stanju danas životna sredina i šta je to potrebno

45/2 JJ/SČ

da se uradi da bi se jedno vrlo loše stanje popravilo i dovelo koliko toliko u jedno normalno stanje.

Dakle, još svojevremeno su problemi u oblasti životne sredine jasno definisani i svrstani u deset oblasti. To su vazduh i klimatske promene, zatim buka i vibracije, jonizujuće i nejonizujuće zračenje, vodni resursi, priroda i biodiverzitet, energetika i rudarstvo, transport, industrija, poljoprivreda i konačno upravljanje otpadom.

Gde smo danas? Prvo da kažem, da navedem ono što je na prvi pogled dobro. Dakle, imamo zakone iz oblasti životne sredine. Mislim da smo sada na oko 40 zakona iz ove vrlo važne oblasti. Imamo pravilnike i programe o zaštiti životne sredine, o zaštiti voda, zaštiti zemljišta, upravljanju otpadom, imamo zakone o hemikalijama. Imamo studijske programe na našim univerzitetima. Imamo na fakultetima studijske programe koji sa različitih aspekata se bave temama iz oblasti životne sredine. Imamo izvanredne istraživače i naučnike i po fakultetima i po univerzitetima i po institutima. Mogu da kažem samo na našim fakultetima prirodnih nauka, to je na desetine citiranih naučnika koji se bave hemijom, životnom sredinom, zaštitom životne sredine i ekologijom.

Može se reći i da u našim novinskim prilozima životna sredina i ekologija nije zapostavljena. Osnovan je veliki broj udruženja. Mislim da danas imamo oko 30, 35, a možda i 40 ekoloških udruženja, imamo Agenciju za zaštitu životne sredine, imamo Zavod za javno zdravlje, imamo Institut doktor Milan Jovanović Batut, imamo Ministarstvo za životnu sredinu, izborili smo se za to još pre 15-ak godina, ali šta nemamo? Nemamo čistu i zdravu životnu sredinu. To je po mom mišljenju jedan jak sociološki fenomen. Kako i pored svega ovoga što sam nabrojao mi danas imamo ogroman broj deponija. Zašto imamo ogromnu količinu rasutog otpada na javnim površinama? Zašto imamo skoro u periodu od šest meseci aero zagađenje u većini gradova Srbije? Zašto nam je zagađeno zemljište vodama? Zašto imamo česte požare na divljim deponijama? Zašto nemamo kolektore za prečišćavanje otpadnih voda? Zašto 30% voda u Srbiji, pijaćih nije ispravno i nije dobro za piće, u Vojvodini čak preko 60%? Zašto imamo pojavu tzv. divljeg..? Zašto imamo udar na naša izvorišta, kao što je, recimo Makiš? Zašto imamo jedan opšti komunalni nered i zašto danas reciklaža je na nivou od svega 5% iako je u razvijenim zemljama ona na nivou od 65, 70, pa i više procenata?

Mogli bismo da nabrajamo još dosta toga danas u Srbiji kada je oblast životne sredine u pitanju, nije dobro. Šta je ključni problem? Podsetiću da u nabrajanju onog dobrog sam prvo pomenuo zakone, uredbe i pravilnike iz oblasti životne sredine, brojni su. Glavni razlog nabrojanih problema sa druge strane jeste zapravo u nepoštovanju svih ovih zakona. Mi danas treba da govorimo o dopunama Zakona o otpadu, a zapravo postavlja se pitanje da li takav zakon, da li tamo neki novi 41 zakon po redu iz oblasti životne sredine uopšte ima bilo kakvog smisla ako se prethodnih 40 ne poštuje u potpunosti ili delimično.

Dakle, to je ključni razlog. Zašto? Zato što se životnom sredinom bavimo samo sa nekog deklarativnog aspekta, deklarativne principe koristimo i što zapravo kada je u pitanju očuvanje životne sredine i istinski doprinos boljoj i zdravijoj životnoj sredini ne činimo ništa konkretno. Šta je to što bi zapravo danas trebalo u oblasti životne sredine uraditi konkretno da bi osetili boljitke? Pa, praktično sve ono što je nama dobro poznato, ali nikako da krenemo, nikako da napravimo prvi korak i da pokušamo da napravimo neki prodor u toj oblasti. Na prvom mestu, naravno obrazovanje.

Prosto je neverovatna upornost ne uvođenja predmeta iz oblasti životne sredine i ekologije u naše osnovne i srednje škole. To je ono što treba da čini osnovu podizanja nivoa ekološke svesti danas u Srbiji.

Imamo studijske programe na univerzitetskom nivou, to je ono što pravi profesionalca u oblasti životne sredine, ali profesionalac nam ne vredi ako nemamo svest o životnoj sredini na odgovarajućem visokom nivou.

Zatim, s druge strane, kakva nam je inspekcijska služba? Koliko danas imamo inspektora koji se bave životnom sredinom? Kako nam ide naplata kazni za sve ono što se životnoj sredini u Srbiji loše radi?

Dakle, neophodno je, to nije lako, ali neophodno je pooštriti kaznenu politiku u ovoj oblasti za sve one koji zapravo nismo u mogućnosti da obrazujemo. Na prvom mestu jeste obrazovanje i podizanje nivoa ekološke svesti, ali za sve one koje ne možemo da na taj način usmerimo, prosto, kaznena politika je nešto što mora da se primeni i mora da se pooštri.

Kakva nam je medijska kampanja danas kada je u pitanju životna sredina? Pa, ne može se reći da nema priloga iz oblasti životne sredine, kao što sam rekao, u novinskim člancima i elektronskim medijima, na televiziji, ali pitanje je na koji način se sve to izvodi i da li to zapravo daje pravi rezultat. Očito ne.

Četvrta stvar koja je neophodna da se preduzme da bi se napravio prodor u ovoj oblasti odnosi se na te prave realne aktivnosti na terenu.

Danas sam čuo nekoliko izlaganja kako je količina rasutog otpada na javnim površinama smanjena, kako nemamo više toliko đubreta pored naših gradskih saobraćajnica, kako nemamo više toliko otpada na obalama reka, kako nemamo više toliko otpada na obalama jezera, itd. Mislim da je to jedna potpuno pogrešna procena. Potpuno odgovorno tvrdim da to nije istina i da je zapravo danas Srbija zemlja sa ogromnom količinom rasutog otpada, tako da se stvara utisak da je zapravo Srbija država pretvorena u jedan veliki kontejner.

Skoro sam slušao jednu ocenu jednog mog kolege, koji se takođe bavi profesionalno životnom sredinom, na pitanje koliko danas imamo divljih deponija u Srbiji, on je rekao – pa, ne znam da li ću vas obradovati kada vam govorim da imamo zapravo jednu divlju deponiju, jer nam je cela država zapravo pretvorena u divlju deponiju.

Ne moramo mi da tražimo uzore danas u razvijenim zemljama EU kakva je Nemačka, Holandija, Belgija, kakve su druge zemlje EU, ali možemo da tražimo uzore u zemljama naše veličine i pomalo nalik nama, kao što su Češka, Slovačka, Hrvatska, Slovenija, Mađarska. Dovoljno je preći granicu Srbije i ući u neku od ovih naših susednih zemalja i zapitati se pa zašto je ovo ovako? Šta smo mi Bogu zgrešili? Zbog čega je Srbija u toliko zapuštenom stanju?

Nekako, stiče se utisak da zapravo sve počinje od tog stava, generalnog stava vladajuće stranke kada je u pitanju životna sredina, a stav vladajuće stranke od stava predsednika države, koji je u isto vreme i predsednik SNS. Po ko zna koji put podsećam na njegovu izjavu da kineske kompanije danas u Srbiju dolaze zbog toga što ovde ne moraju da ulažu posebna sredstva kada je u pitanju očuvanje životne sredine. Na toj osnovi se onda gradi i stav vladajuće stranke kada je u pitanju životna sredina i na toj osnovi se onda odabira i kadar koji će da vodi oblast životne sredine.

Bez ikakve želje da bilo koga potcenjujem, ali smatram da je stanje životne sredine u Srbiji danas takvo da ono zahteva da Ministarstvo za životnu sredinu vodi kompetentna ličnost, neko ko je posvećen toj oblasti i neko ko je autoritet, ko je entuzijasta u toj oblasti i ko može da obezbedi i političku podršku za neophodne aktivnosti u toj oblasti. To danas, moramo svi konstatovati, nije slučaj.

Dakle, problemi u oblasti životne sredine danas su brojni. Oni su toliko veliki da ne mogu više da ih reše nevladine organizacije, razna udruženja, pojedinci entuzijasti. Problemi iz oblasti životne sredine danas mogu da se reše jedino ako se u fokus političkog delovanja i svakog drugog delovanja danas u državi Srbiji stavi životna sredina i bude jedna od dve, tri ili četiri prioriteta. Samo tada može da se napravi prodor i da dođemo u situaciju da nas više ne bude sramota kad nam dođu strani gosti i kada ih provozamo i vodimo kroz našu prelepu državu Srbiju. Dakle, ona jeste lepe, ali zapravo ona samo može da bude lepa, a biće lepa i zdrava onda kada je, dame i gospodo, očistimo.

Zahvaljujem se.

Reč ima Vojislav Mihailović.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Uvaženi poslanici, dame i gospodo narodni poslanici, za nas iz Srpske koalicije NADA, koji čine novi DSS i POKS, je apsolutno neprihvatljiv i protivustavan bilo koji sporazum međunarodnog karaktera u kome se navodi da je jedna od strana potpisnica lažna država republika Kosovo.

U Ustavu Srbije jasno je navedeno da su Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji i u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima.

Na koji način, dame i gospodo, naši državni organi štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji? U svim unutrašnjim, spoljnim političkim odnosima jasno se vidi u obrazloženju razloga za potvrđivanje sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu.

U obrazloženju razloga za potvrđivanje Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu navodite da je sporazum potpisan u Berlinu, dana 3. novembra 2022. godine u okviru Berlinskog procesa.

Potpisan je na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije o utvrđivanju osnove za zaključivanje sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu kojim je usvojen tekst sporazuma i navodi se da se ovlašćuje i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić za potpisivanje ovog sporazuma.

Dalje, kažete, potvrđivanjem Sporazuma omogućuje se njegovo stupanje na snagu kako je predviđeno članom 13. Sporazuma, saglasno članu 13. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Ministarstvo spoljnih poslova pokreće postupak potvrđivanja navedenog sporazuma.

Da li vi, gospodo iz vladajuće koalicije, štitite državne interese Srbije tako što potpisujete međunarodne sporazume od kojih je pored Srbije jedna od strana tzv. republika Kosovo?

U Predlogu sporazuma u prvoj rečenici stoji da sporazum potpisuju predstavnici Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Tačno, ovde ima zvezdicu Kosovo, ali čućete i dalje.

Dakle, Republika Srbija i tzv. republika Kosovo su za Vladu Republike Srbije strane u međunarodnim odnosima, odnosno, gospodo iz vlasti, za vas je Kosovo strana, odnosno država. Ovo je, dame i gospodo, direktno kršenje Ustava Republike Srbije, jer Srbija potpisuje međunarodni sporazum sa svojom AP i danas od nas narodnih poslanika traži da takav predlog sporazuma potvrdimo u Narodnoj skupštini, jer u Predlogu sporazuma se u članu 13. stav 1. kaže: „Ovaj sporazum podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju u skladu sa uslovima koje predviđa relevantno zakonodavstvo strana itd.

Dame i gospodo, prekršen je i član 16. Ustava Republike Srbije u kome se govori o međunarodnim odnosima i koji glasi: Spoljna politika Republike Srbije počiva na opšte priznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.

Postavljam pitanje Vladi da li je bilo koji sporazum međunarodnog karaktera potpisan između Republike Srbije i tzv. republike Kosovo u skladu sa našim Ustavom? Nije, dame i gospodo. To je nonsens.

Navedite mi jednu jedinu suverenu državu na svetu koja potpisuje međunarodne sporazume sa delom svoje teritorije. Ne postoji takav primer na svetu i ne postoji obrazloženje ili nekakva ekonomska korist koju takođe navodite u obrazloženju razloga za potvrđivanje sporazuma koje se može staviti ispred kršenja sopstvenog Ustava.

Navodeći ekonomske razloge zbog kojih treba potpisati ovaj sporazum, kao što ste navodili ekonomske razloge, poput odlaska stranih investitora ili uvođenje viza, zbog čega nećemo moći da odlazimo u šoping u inostranstvo, obrazlažući vaš stav da treba implicitno prihvatiti francusko-nemački plan za Kosovo i Metohiju, vi ste Kosovo i Metohiju sveli na nivo monete za potkusurivanje kao da su Kosovo i Metohija predmet trgovine.

Da li ste svesni čime trgujete? Trgujete sa sopstvenim identitetom, trgujete sa sopstvenom državom, sa narodom, trgujete sa žrtvama predaka koji su ugradili svoje živote u državu Srbiju. Trgujete sa srpskim svetinjama. Sve ovo nabrojano nema cenu, dame i gospodo, nije na prodaju i nikada neće biti na prodaju.

Potpisivanjem i prihvatanjem sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, kao i sporazuma o priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu i bilo kog drugog sporazuma, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vi ste već započeli da primenjujete francusko-nemački sporazum i njegov aneks o implementaciji. To građani mora da znaju.

Smete li da odgovorite na pitanje koje zanima svakog Srbina i građanina ove zemlje - šta će pisati na tim ličnim kartama koje Srbija priznaje? Smete li priznati da će na ličnim kartama građana sa Kosova i Metohije, bilo Albanci ili Srbi, pisati isto, da ličnu kartu izdaje republika Kosovo? Dakle, na ličnim kartama neće pisati Kosovo pod navodnicima i sa nekom zvezdicom i fusnotom, nego će pisati republika Kosovo. To vi prihvatate i treba da vas je sramota pred precima i potomcima.

Isto se odnosi na diplome, na svakoj će pisati da je izdaje republika Kosovo i te diplome republika Srbija će prihvatiti ako usvoji ovaj predlog.

Dakle, vi implementirate francusko-nemački sporazum, član 1. stav 2. u kome stoji da će strane međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući i pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate.

Korak po korak, vlast u Srbiji se odriče suverenih prava, odriče se dela svoje teritorije. Svakim sporazumom koji ste potpisali sa secesionistima sa Kosova i Metohije, otežali ste Srbiji put povrataka Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Republike Srbije.

Kao što sam rekao na početku, za nas iz Srpske koalicije NADA, koju čine Novi DSS i POKS, je neprihvatljiv svaki sporazum kojim se implicitno ili eksplicitno priznaje lažna država republika Kosovo i mi nikada nećemo glasati za ovakve sporazume. Hvala.

Povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107. stav 1. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovo je još jedna podvala i ovim jeste urušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Obaška to što, hajde, reči da nas se stide i preci i potomci, neka služe na čast onome ko ih je izrekao, ali vidite šta je uradio i kakva je ovo podla laž. Znači, fusnota kaže - ovaj naziv, dakle, odnosi se na Kosovo, je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova. Baš vas briga, to niste pročitali.

Ali, ima još gora stvar, a to je, prilikom potpisivanja sporazuma o slobodi kretanja i svih drugih sporazuma, Republika Srbija podnela depozitaru izjavu koja u originalu na engleskom i prevodu na srpski jezik znači, neću čitati na engleskom nego na srpskom – zaključivanjem i sprovođenjem sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu se ni na koji način ne dovodi u pitanje status Kosova, ponovo zvezdica, kao ni nadležno ovlašćenje Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu, uredba Unmik iz 2001. godine. Nijedna radnja koju privremene institucije samouprave Kosova, sa zvezdicom, preduzmu prilikom zaključivanja i sprovođenja ovog sporazuma, ne može se smatrati validnom ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija samouprave sa Kosova, sa zvezdicom, ili zadire u nadležnosti i ovlašćenja rezervisana za Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN, kako je određeno Rezolucijom 1244.

Ovaj naziv, zvezdica, ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, mišljenjem Međunarodnog suda pravde.

U ovom drugom sporazumu sve isto stoji. Kaže – budući da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje i pristanak Republike Srbije da bude obavezana sporazumom o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu ne može se tumačiti kao priznanje navodne nezavisnosti Kosova, niti se time između Republike Srbije i Kosova formira ugovorni odnos u smislu Bečke konvencije u ugovornom pravu, kojom je regulisano zaključivanje i sprovođenje ugovora između država.

E, zato je ovo vređanje dostojanstva, zato što se ne pročita sve, nego se pročitaju delovim kojim se obmanjuje javnost, a onda se pozivaju poslanici da im se kaže da ih se stide i preci i potomci.

Ima da nam se ponose potomci. Preci neće moći da se ponose, jer su pokojni neki od njih, jer ovo je borba za Kosovo svaki dan. A to što vi radite je isto ono što smo videli, bespredmetno pričanje praznih priča bez ikakvog osnova, da biste na lažima i neistinama i ovim kombinovanjem i tumačenjem pogrešnim pokušali da pribavite neki jeftini politički poen. E, to je za sramotu.

Gospodine Jovanov, razumeo sam obe primedbe.
Što se tiče ovog prvog, tiho je bilo i ja nisam čuo da li je rečeno. Ako je zaista rečeno to da nekoga treba da se stide potomci, to priznajem da nisam čuo. Tiho je govorio poslanik Mihailović.
Što se tiče ovog drugog dela, važnijeg, ja jesam pročitao, nisam sve, priznajem nisam sve, nisam detaljno, poslaniku Dragićeviću pročitao kompletan član 3. ali tu zaista piše sve ovo na šta ste ukazali vi sada. Znamo svi da onaj ko to neće da kaže ima svoje razloge zašto neće, što opet ne može da bude opravdanje za ono ponašanje kakvo smo videli pre nekih dvadesetak ili nešto više minuta, da se u Skupštini Srbije maše zastavom tzv. Kosova, da se Srbija poredi sa onima kojima je suđeno u Nirnbeškom procesu. Za to opravdanja nema, nikakvih.
Ovo zaista nisam pročitao sve, ali bilo bi zanimljivo da pogledate s kim ste 2006, 2007. godine potpisali CEFTA sporazum, pa da uporedite sa svim što je izrečeno danas. To bi trebalo da uradite.
Idemo dalje.
(Vojislav Mihailović: Replika.)
Ne, ovo je bila povreda Poslovnika.
(Aleksandar Jovanović: Predsedavajući, po kom to Poslovniku tri i po minuta dajete reč za povredu Poslovnika?)
Vama nešto da kažem, Jovanoviću. Kad hoćete da galamite na mene, uradite to pre nego što dam reč narodnoj poslanici. Nemojte više da smetate drugima u ovoj sali.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici razmatramo set veoma važnih zakona kojima se unapređuje život građana. Govoriću o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.

Preduslov za bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se u najvećoj mogućoj meri smanjuje mogućnost povreda na radu, profesionalnog oboljenja i bolesti u vezi sa radom i koja pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Dakle, u najširem smislu, u pitanju je humanizacija radnih uslova i briga za prosperitet i položaj radnika, odnosno svih zaposlenih.

Kako su se od donošenja važećih zakona 2005. godine do danas desile značajne ekonomske i društvene promene u sferi rada i međunarodnog radnog zakonodavstva, kao što su posebne konvencije Međunarodne organizacije rada, koju je ratifikovala i Republika Srbija, ukazala se potreba za donošenje novog zakona koji predstavlja novinu u politici bezbednosti i zdravlja na radu i prilagođavanje stvarnim potrebama sveta rada, pre svega potrebama zaposlenih koji su suštinski stvaralačka snaga svakog društva.

Uloga Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu je, pre svega, prevencija i sprečavanja profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povredama na radu, što se može ostvariti uspostavljanjem odgovornosti poslodavca, ali i definisanjem prava i odgovornosti i zaposlenih za primenu mera kojima će se ostvariti najviši standard bezbednosti i zaštite njihovog zdravlja.

Predlagač je naveo neke od razloga zbog kojih se pristupilo izradi novog zakona. Najpre, razlog su izmene većeg obima i suštinske prirode, te samo donošenjem novog zakona moguće je obezbediti savremen, efikasan i jedinstven pravni okvir za dalji razvoj sistema bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Pozdravljam uvođenje jedinstvenog Registra povrede na radu kao digitalnu bazu. Registar povreda na radu je, dakle, jedinstvena elektronski vođena baza podataka o povredama na radu, a nju će voditi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Tako će se na jednom mestu naći podaci koji se mogu analizirati i eventualno otkriti najbrojniji razlozi koji dovode do povreda i otkriti slabe karike koje treba eliminisati.

Jedna od najvažnijih novina u ovom Zakonu je definisanje i preciziranje obaveza poslodavaca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti, a da je tako dokazuje, nažalost, veliki broj teških povreda, nekih i sa smrtnim ishodom u ovoj delatnosti. Svedoci smo da se ova grana industrije zadnjih godina razvija. Radi se i gradi širom naše zemlje, što je dobro, grade se putevi, grade se fabrike, ustanove kulture, zdravstvene ustanove i drugo i zato moramo zaštiti zdravlje zaposlenih i urediti pravne okvire za poslodavce u ovoj grani industrije.

Problem u primeni važećeg zakona, koji su jedan od najvažnijih razloga za izradu sasvim novog zakona, bio je između ostalog – sprovođenje postupaka procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini, odnosno izrada i donošenja akta o proceni rizika. Šta je u stvari akt o proceni rizika? To je akt koji sadrži opis radnog procesa sa procenom rizika od povrede ili oštećenja zdravlja pri obavljanju svih poslova na radnom mestu, a po mom mišljenju i u radnoj sredini, što je sadržaj jednog od naših amandmana, kao i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru, a u cilju poboljšanja uslova za bezbedan i zdrav rad.

Ovaj akt se zasniva na utvrđivanju opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima i u radnoj sredini na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja zaposlenog. Ovde bih sugerisala da u timu, koji uz posedovanje licence izrađuje akt o proceni rizika, mora, pored ostalih stručnih lica, da bude i specijalista medicine rada, jer specijalista medicine rada određuje i posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom, a na šta je dužan poslodavac da se obrati zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost medicine rada, što je i utvrđeno članom 54. ovog Zakona.

Malo više ću se baviti ovim članom zakona koji govori o zaštiti zdravlja na radu kojom se bavi jedna preventivna grana medicine, a to je medicina rada. Novim zakonom zamenjena je definicija služba medicine rada za definiciju - zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost medicine rada radi usklađivanja sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Kada smo već kod Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nadam se da će se dopuniti član 75. ovog zakona u kome treba da stoji da dom zdravlja mora da ima medicinu rada.

Članom 54. ovog zakona o kome raspravljamo definisano je šta je sve obaveza zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, a to je da se utvrđuju zdravstvene mere za radna mesta, prati i proučava uslove rada i predlaže mere za zaštitu zdravlja zaposlenih u odnosu na rizike na radnom mestu i radnoj sredini, obavlja poslove obuke zaposlenih za pružanje prve pomoći, utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, utvrđuje i ocenjuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnim mestima sa povećanim rizikom, vrši prethodne periodične, sistematske, ciljane lekarske preglede zaposlenih i izdaje izveštaje o istim na način kojim se ne narušava poverljivost podataka o ličnosti, prati zdravstveno stanje zaposlenih, savetuje poslodavca pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti.

Članom 56. se predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenog na radnom mestu sa povećanim rizikom pošalje na prethodni pregled pre zasnivanja radnog odnosa, kao i na periodični lekarski pregled. Iz svega navedenog proizlazi značaj koji ima medicina rada, pa i u ovom zakonu.

Nažalost, sve je manje specijalista ove grane medicine, jer RFZO ne prepoznaje specijalistu medicine rada, pa se većina kolega izjasnilo za izabranog lekara. Na taj način mnogi domovi zdravlja izgubili su ove službe dok su privatne medicine rada u porastu. Mislim da ne smemo dozvoliti da brigu o zdravlju radnog aktivnog stanovništva prepustimo privatnim službama medicine rada.

Podsećanja radi, ranijih godina je svaka fabrika imala po jednu i više fabričkih ambulanti u kojima se pratilo zdravstveno stanje zaposlenih i preduzimale određene mere u dogovoru sa poslodavcem. Navešću jedan primer dobre prakse, a to je saradnja smederevske Železare i Odseka za medicinu rada Doma zdravlja Smederevo.

Moramo imati u vidu da je velika greška da se usluge medicine rada obezbeđuju preko tendera, jer u tom slučaju je onemogućeno da se prati zdravstveno stanje zaposlenog i može se desiti da svake godine neko drugi radi periodične preglede.

Imajući u vidu, a zahvaljujući Vladi Republike Srbije, da je sve veći broj radno aktivnog stanovništva koje je veoma bitno za razvitak zemlje i za društveni proizvod, brigu o njihovom zdravlju treba da obavljaju zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost medicine rada, a koje prepoznaje RFZO.

Koristim priliku i da se zahvalim ministarki zdravlja, prof. dr Danici Grujičić, koja je prepoznala značaj preventivne medicine u koju spada i medicina rada, naravno.

Napominjem da se u razvijenim zemljama bezbednost i zdravlje na radu smatra investicijom, a ne troškom, jer oboleo i povređen radnik, koji je privremeno ili trajno sprečen za rad, je onemogućen da doprinosi i sebi i svojoj porodici i društvu u celini.

Ono što je smisao ovog zakona je eliminisati rizike na radnom mestu ili ih svesti na najmanju moguću meru uz primenu adekvatne zaštite i stvoriti bezbedno mesto za rad. Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedno radno mesto koje će omogućiti zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju, a doprineće i podsticanju ekonomskog rasta, čime će se izvršiti pozitivan uticaj na privredu. Zakon će se primenjivati i u privatnom i u javnom sektoru, u svim delatnostima. Izuzetak je da se neće primenjivati u obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Republike Srbije i obavljanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja.

Jedan od ideja koju baštini SPS jeste ideja socijalne pravde, a to je ideja da se svako školuje, leči i da radi i pristojno živi od svog rada. da bi čovek mogao da radi i živi pristojno od svog rada, mora da bude zdrav, jer samo tako može doprineti sebi i svojoj porodici i društvu u celini.

U danu za glasanje, što se tiče ovog zakona, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon, jer je on stvarno dobar. Podneli smo neke amandmane koji će se, nadam se, uvažiti.

Drugi zakon o kome ću raspravljati kratko je upravljanje otpadom, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Moderan način života razvio je jake konzumerske i potrošačke navike i iznedrio veliki broj materija i sirovina, a samim tim i nove vrste otpada, pre svega ambalažnog za jednokratnu upotrebu i te vrste otpada se razlikuju od onog otpada od pre neku deceniju. Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vodu, vazduh i zemljište, što za posledicu ima zagađenje životne sredine, a samim tim i loš uticaj na zdravlje ljudi. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedno od najvećih problema sa aspekta životne sredine, ne samo u Srbiji, već na globalnom nivou.

Ovaj problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije koji pratio progresivni rast ukupne količine svih vrsta otpada. Kao odgovorna i posvećena zaštiti zdravlja ljudi, Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo usvojili su program upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine i time započela proces uspostavljanja sistema upravljanja otpadom i njegovo prilagođavanje ciljevima EU.

Otuda i danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom kome se pristupilo radi stvaranja što efikasnijeg i potpunijeg sistema upravljanja otpadom i postizanje efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi, naravno, privredni razvoj. Imajući u vidu da upravljanje otpadom zahteva velike investicije, a da je Republika Srbija, zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije i njenog predsednika, ekonomski stabilna, onda je pravo vreme za donošenje ovog zakona.

Predlogom zakona urediće se pravo i obaveze svih učesnika u oblasti upravljanja otpadom od nadležnih organa Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava, privrednih subjekata i drugih pravnih lica do građana kao pojedinca.

Zakonom je predviđeno i definisano upravljanje otpadom živom i njenim jedinjenjima, uređen je sistem upravljanja građevinskim otpadom i njegova ponovna upotreba u korisne svrhe i da bi se ova vrsta otpada koristila kao sirovina. Definisan je način upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda, kao i način upravljanja bio i farmakološkim otpadom.

Moramo znati da je u pitanju dugoročan proces i da se ne može sve preko noći. Pored navedenog, bitno je i da donosioci odluka shvate da je pitanje upravljanja otpadom značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i životne sredine, kao i da se što pre napravi neophodna infrastruktura. Kada se uvede sistem bitno je da ga pravna lica i građani poštuju, jer samo na taj način možemo imati održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas.

Koristim priliku da pohvalim Gradsku upravu grada Smedereva, koji su shvatili važnost ovog problema i uz finansijsku podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, raspisaće ove godine tender za izgradnju transfer stanice u Smederevu. Na taj način rešiće se i problem otpada u ruralnim sredinama našeg grada.

O ostalim zakonima i sporazumima koji su na dnevnom redu, govoriće moje uvažene kolege.

Glasaćemo za ovaj, kao i za prethodni zakon. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Todorović. Izvolite.