Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/99-23

1. dan rada

21.04.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 21:00

  • ZAKONI

  • Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji B između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o osnivanju kulturno-informativnih centara u Skoplju i u Beogradu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta
  • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
  • Zakon o elektronskim komunikacijama
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Okvirni zajam za infrastrukturu u obrazovanju Srbije između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na Zapadnom Balkanu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu
  • Odluka o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1024 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja i nauke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP BANK NYRT, OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad i DSK BANK AD po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o rebalansu Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2023. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (projekat Transbalkanski koridor za prenos električne energije, sekcija 4 - 2x400 kV DV Ba
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji Zajam za likvidnost EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Zahvaljujem se ministarki Tanasković.
    Po prijavi za reč, molim ministarku za rudarstvo i energetiku, gospođu Đedović, da se javi.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dubravka Đedović Handanović

    | Ministarka rudarstva i energetike
    Hvala.
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, građani Republike Srbije, na samom početku dozvolite mi da podelim sa vama osećanje privilegovanosti što u ovom visokom Domu imam mogućnost da pred vama branim više predloga zakona iz oblasti energetike.
    Cilj Ministarstva rudarstva i energetike, koji vodim, i Vlade Republike Srbije kao tima je da se dugoročno obezbedi sigurno snabdevanje energijom, dostupnost energije za domaćinstva i privredu, po uslovima koji ne ugrožavaju njenu konkurentnost, kao i minimalna zavisnost od uvoza energije.
    Prioritet na domaćem planu je podrška energetike privrednom i tehnološkom razvoju Srbije, a na međunarodnom jačanje interkonekcija, integracija tržišta energije u regionu i Evropi i saradnja u obezbeđenju energetske sigurnosti.
    Naš strateški cilj je ostvarivanje energetske nezavisnosti i za ostvarivanje tog cilja neophodno je da povećavamo kapacitete za proizvodnju električne energije tako da ona bude dovoljna za domaće potrebe, kao i da sprovedemo Zelenu energetsku tranziciju na način da sačuvamo stabilnost našeg energetskog sistema i sigurnost snabdevanja.
    Zelena energetska tranzicija nije samo stvar naših obaveza iz procesa evropskih integracija kao zemlja u pristupanju prema EU, niti samo obaveza kao potpisnice ugovora o osnivanju energetske zajednice, niti samo obaveza iz Pariskog sporazuma i Zelene agende za Zapadni Balkan, već je pitanje odnosa prema samima sebi i budućnosti naše dece.
    Naše buduće strateške pravce moramo da definišemo na krajnje odgovoran i posvećen način, vodeći računa pre svega o nacionalnim i ekonomskim interesima, uz obezbeđivanje energetske bezbednosti.
    Završetkom izrade strateških dokumenata tokom ove godine izabraćemo najoptimalniji scenario za nove investicije u energetsku infrastrukturu koje treba da podstaknu energetsku tranziciju, ali i zadovoljenje naših energetskih potreba.
    U 2023. godini očekuje nas i usvajanje ključnih strateških dokumenata, Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku i nove strategije razvoja energetike, kojima ćemo dati smernice daljeg razvoja energetike naše zemlje.
    Potrebno je da definišemo i načine i mere za unapređenje energetske efikasnosti, unapređenje sigurnosti snabdevanja, veću upotrebu obnovljivih izvora energije i smanjenje energetskog siromaštva.
    Suština svih ovih promena je da obezbedimo da dok napredujemo u procesu energetske tranzicije povećavamo udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji energije i idemo ka dekarbonizaciji energetskog sektora, sa posebnom pažnjom na obezbeđivanje u svakom trenutku sigurnost i stabilnost snabdevanja građana i privrede električnom energijom.
    Kao što vam je poznato, ova oblast ekonomskog, društvenog i političkog života prolazi u poslednje dve godine izuzetno turbulentnu fazu prouzrokovanu velikom političkom i vojnom krizom koja menja čitav svet.
    Kriza u Ukrajini pokrenula je brojne negativne procese u svetu, čije posledice već osećamo, a svedoci smo da će uticaj ove krize koja je podelila svet biti još negativniji, pre svega na energetsku sigurnost i stabilnost većine zemalja sveta.
    Republika Srbija nije izolovano ostrvo. Ova kriza se svakako negativno odrazila i na energetsku politiku i situaciju u našoj zemlji.
    Ono što je promena u odnosu na neka ranija vremena i ono što je važna poruka za sve naše građane je da nas je ubrzani ekonomski razvoj naše zemlje u poslednjih 10 godina učinio daleko više otpornijim nego što smo to bili do 2014. godine. Dokaz izgrađene otpornosti su zapravo prethodnih šest meseci, tokom kojih je država, uprkos eskalaciji ukrajinske krize, obezbedila dovoljno energenata za grejanje i stabilizovala proizvodnju struje.
    Naše razumevanje je da će priprema za narednu zimu biti još kompleksnija, obzirom da dešavanja u svetu ne idu u smeru rešavanja sukoba, zbog čega smo po isteku ove zimske sezone odmah započeli pripreme za narednu zimu.
    U prethodna tri meseca dva puta sam bila sa kolegama iz Vlade i predsednikom Republike u poseti Azerbejdžanu, gde počinjemo pregovore o nabavci dodatnih količina gasa, kako bi omogućili da taj gas dođe do građana i kompanija u Srbiji. Ne samo da smo otkočili, već smo i značajno ubrzali izgradnju gasne interkonekcije između Republike Srbije i Bugarske, čije otvaranje očekujemo na jesen.
    Pored ove gasne interkonekcije 2021. godine otvorili smo i Balkanski tok čiji se ekonomski značaj već danas izuzetno oseća i koji predstavlja infrastrukturnu kičmu za snabdevanje gasom iz Ruske Federacije kako Srbije, tako i Mađarske i celog regiona.
    Pored toga započinjemo i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju nove gasne interkonekcije i to sa Severnom Makedonijom, čijom ćemo izgradnjom u mnogoj meri diversifikovati izvore snabdevanja gasom, a Srbiju činiti gasnim čvorištem ovog dela Evrope.
    Istovremeno gradimo mrežu razvojnih gasovoda kako bi omogućili ubrzanu gasifikaciju gradova pre svega u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Na taj način želimo da kreiramo finansijski povoljnije uslove za poslovanje naših velikih kompanija, ali i da smanjimo zagađenje, jer će ovi radovi omogućiti da se građani u ovim delovima Srbije u većoj meri priključuju na sisteme daljinskog grejanja, koji je dominantno vezan za gas umesto današnjeg grajanja na ugalj i drva.
    U oblasti proizvodnje struje, pored preduzimanja mera za stabilizaciju, eksploataciju uglja u Kolubarskom i Kostolačkom basenu, najznačajnija aktivnost je ubrzano privođenje kraju radova na izgradnji Termoelektrane Kostolac B-3, što je biti naš prvi veliki proizvoljni kapacitet nakon tri decenije.
    Očekujemo da će sinhronizacija sa mrežom početi na Vidovdan, a da će objekat biti pušten u rad već u septembru ove godine. Ovo je važna vest za naše građane, jer dobijamo novih stabilnih trista pedeset megabajta na prenosnoj mreži, a to znači i sigurnije snabdevanje strujom građana Srbije.
    Takođe, ubrzavamo radove na izgradnji vetroparka u Kostolcu i započinjemo realizaciju projekta izgradnje samo balansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta.
    U domenu hidroenergetskih proizvodnih kapaciteta nakon revitalizacije Hidroelektrane „Zvornik“, uskoro završavamo i kompletnu revitalizaciju Hidroelektrane „Đerdap 1“ i započinjemo sa revitalizacijama Hidroelektrane „Potpeć“ i „Bistrica“, pri čemu je svakako najvažniji projekat izgradnja revezibilne Hidroelektrane „Bistrica“ koja treba da omogući da od 2030. godine primimo na našu prenosnu mrežu daleko više zelene energije.
    Kada govorimo o prenosnom sistemu u realizaciji je više važnih projekata među kojima bih svakako istakla izgradnju transbalkanskog koridora koji treba da poveže elektroenergetske sisteme Srbije, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Ovaj projekat ne samo da će značajno unaprediti naš prenosni sistem, već će i omogućiti značajniju integraciju obnovljivih izvora energije, kao i revitalizaciju, odnosno realizaciju projekta izgradnje revezibilne Hidroelektrane „Bistrica“.
    Međutim, kada govorimo o stvaranju uslova za povećanje procenta učešća obnovljivih izvora energije u Srbiji, moramo da vodimo računa da pored infrastrukturnih radova kreiramo i regulatorni okvir koji će omogućiti održivost našeg prenosnog sistema i tako ćemo izbegnuti greške koje su učinjene u mnogim drugim zemljama. Zato smo pripremili Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji je danas pred vama.
    Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije donet 2021. godine predstavljao je značajan iskorak Republike Srbije, u procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU. Republika Srbija je modernizovala sistem podsticaja, predvidevši prvi put tržišne premije kao oblik podsticaja i aukcije kao konkurentski postupak njihove dodele.
    Stvoren je za investitore atraktivan pravni okvir, predviđeno je pravo prioritetnog pristupa za sve proizvođače električne energije, koje koriste obnovljive izvore energije i propisana je obaveza garantovanog snabdevaču da za njih preuzme balansnu odgovornost, da uspostavljanog likvidnog, organizovanog unutar dnevnog tržišta, u skladu sa tada važećim pravilima državne pomoći.
    Međutim, nakon stupanja na snagu ovog zakona „Eletromreža Srbije“ je, „Elektrodistribucija Srbije“ suočeni sa ekstremno velikim brojem zahteva za priključenje za solarne i vetroelektrane, tako da je zahtevani kapacitet za priključenje porastao sa oko 4.800 megavata u 2021. godini na 20.000 megavata u 2023. godini, što nadmašuje za 2,5 puta postojeći ukupni kapacitet svih elektrana u Republici Srbiji.
    Ova okolnost promenila je kontekst postojećih zakonskih rešenja i ista pretvorila u veliki rizik za sigurnost rada sistema i garantovanog snabdevača ukoliko bi se sa postojećim zakonskim rešenjem omogućila masovna i brza integracija obnovljivih izvora energije u naš sistem.
    Stoga, prepoznajući navedene rizike o novonastalim okolnostima Ministarstvo rudarstva i energetike je zajedno sa „Elektromrežom“, „Elektroprivredom Srbije“ i „Elektrodistribucijom“ i Agencijom za energetiku Srbije uz prethodno snabdevenu raspravu u kojoj je učestovao veliki broj kompanija i predstavnika civilnog društva pripremilo je izmene i dopune ovog zakona u cilju unapređenja regulatornog okvira.
    Načelno govoreći, izmene i dopune zakona fokusirane su na nekoliko glavnih pitanja. Prvo je pitanje balansne odgovornosti za proizvođača iz obnovljivih izvora energije. Za razliku od postojećeg rešenja garantovani snabdevač, a to je trenutno „Eletroprivreda Srbije“ ima obavezu da preuzme balansu odgovornost samo za povlašćenje proizvođače koji su stekli podsticajne mere i to samo privremeno do isteka šest meseci od dana spajanja organizovanog unutar-dnevnog tržišta Republike Srbije sa jedinstvenim evropskim organizovanim unutar-dnevnim tržištem.
    Sa druge strane, kompanije koje su nosioci komercijalnih projekata su dužne da na komercijalnoj osnovi reše pitanje balanse odgovornosti, a ne o trošku države.
    Odnosi između povlašćenih proizvođača i garantovanog snabdevača su pojednostavljeni, a povećana je finansijska odgovornost povlašćenih proizvođača prema garantovanom snabdevaču.
    Drugo pitanje odnosi se na nadležnost za određivanje maksimalne ponuđene cene na aukciji, gde Predlog zakona predviđa da Vlada određuje ponuđenu cenu jer je ona i odgovorna za uspeh aukcija.
    Treće pitanje odnosi se na pravo prioritetnog pristupa gde se Predlogom zakona u skladu sa uredbom EU iz 2019. godine predlaže da „Elektromreža Srbije“ prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije samo u zakonom propisanim slučajevima.
    Četvrto pitanje odnosi se na instalisani kapacitet kupaca proizvođača. Postojeće rešenje predviđa da kupci proizvođači mogu bez ograničenja da se priključuju na elektroenergetski sistem pri čemu je njihova odgovornost prema elektroenergetskom sistemu u potpunosti isključena.
    Ovakav koncept je u većini zemalja EU i regiona ograničen. U kontekstu zahtevanih 20.000 megavata za priključenje i više od 200 megavata zahteva za priključenje kupaca proizvođača nužno je ograničiti kapacitet postrojenja kupaca proizvođača imajući u vidu njihova prava na prioritetan pristup sistemu i izuzeće od balanse odgovornosti.
    Sa druge strane, u evropskoj regulativi koju smo dužni da transponujemo u domaće zakonodavstvo predviđa se uvođenje novog učesnika na tržištu, aktivnog kupca, koji u širem smislu obuhvata pre svega industriju, a koji mogu da instaliraju solarne elektrane za svoje potrebe i da višak predaju u sistem, s tim da su dužni da sami urede balansu odgovornost, učestvuju u pomoćnim uslugama i prodaju na tržištu višak električne energije bez netovanja.
    Iz ovih razloga predložili smo da se ograniči instalisanost snaga kupaca proizvođača kako bi se stvorili uslovi za uvođenje novog aktivnog kupca kroz planirane izmene budućeg zakona o energetici.
    Peto pitanje odnosi se na rešavanje priključenja elektrana koje koristi varijabilno obnovljive izvore energije. U slučaju postupanja po važećim zakonskim propisima bez izmena realizacija projekata po podnetim zahtevima iscrpela bi svu fizički dostupnu rezervu za balansiranje sistema, usled čega bi naš elektroenergetski sistem bio više nego ugrožen.
    Kako bi se prevazišao ovaj problem izmenama i dopunama zakona predlaže se da „Elektromreža Srbije“ kroz analizu adekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema pri izradi plana razvoja sistema izvrši procenu rezerve za balansiranje sistema u slučaju priključenja elektrana za koje je podnet zahtev za priključenje.
    Na plan razvoja prenosnog sistema koji sadrži navedenu analizu adekvatnosti saglasnost daje Agencija za energetiku i tako se smanjuje rizik od diskrecionog postupanja operatera prenosnog sistema.
    Prema izvršenoj analizi minimum pet gigavata zahteva za priključenje neće podleći odlaganju priključenja.
    Predloženi model je transparent i nediskriminatoran. Primenjuje se na sve, osim na one koji imaju stečena prava, što je u skladu sa načelom pravne sigurnosti.
    Obezbeđivanjem baterijskog skladišta u slučaju nedostatka rezerve za balansiranje nije obaveza za investitore, već pravo ukoliko žele da izbegnu čekanje za priključenje i procene da im je to isplativo.
    Verujem da će ova rešenja postići neophodan balans između interesa da imamo više energije iz obnovljivih izvora i interesa da imamo siguran rad našeg sistema i sigurnost snabdevanja svih građana Republike Srbije.
    Poštovani narodni poslanici i poštovani građani, na samom kraju ovog izlaganja želim da istaknem da za energetsku tranziciju koja je održiva i pravedna, a koja je realnost i neophodnost u čitavom svetu, ne samo u Srbiji, nije dovoljna samo država.
    Zadatak države je da obezbedi efikasno, odgovorno, racionalno i održivo upravljanje u energetskom sektoru, razvojne infrastrukturne projekte, kao i poštovanje zahteva za zaštitu životne sredine i sve one standarde koji doprinose energetskoj bezbednosti i energetski manje zavisnoj Srbiji.
    Država je tu da postavi zakonodavni okvir, ali za to su važni i investitori, bankarski sektor, civilno društvo, kompanije i svi građani. Zbog toga je neophodno da nastavimo da razgovaramo na različitim nivoima sa svim akterima i da zajedno dolazimo do rešenja koja će ispuniti sve naše ciljeve.
    Želim vam svima uspešnu raspravu u načelu i u pojedinostima i nadam se da ćemo kroz otvorenu i korektnu diskusiju i raspravu uspeti da dođemo do najboljih rešenja za Republiku Srbiju i za sve njene građane. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Sandra Božić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima prof. dr Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije.

    Izvolite.

    Tanja Miščević

    | Ministarka za evropske integracije
    Zahvaljujem se uvažena gospođo predsedavajuća.

    Dame i gospodo narodni poslanici, želela bih da vam predstavim tri tačke dnevnog reda koji se odnose na tri sporazuma koji su rezultat berlinskog procesa, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore stomatologije i arhitekte, zatim, Sporazum o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju i o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu.

    Kada je reč o prvom Sporazumu o priznavanju akademskih kvalifikacija, reč je o priznavanju samih kvalifikacija, nastavku studija i pravila šire upotrebe kvalifikacija koje su stečene u svakoj od strana, uključujući i pristup tržištu rada kojim se omogućava i mobilnost studenata, akademskog osoblja, a na osnovu Lisabonske konvencije o priznanju diploma, Bolonjskog procesa i relevantnih pravila EU.

    U ovom momentu, ovaj se sporazum odnosi na državne univerzitete, a u narednom periodu će se proširiti na privatne. Njime se skraćuje period priznanja diploma, sa postojećih nekoliko meseci, čak do godinu, na maksimalno 14 dana, a uspostavljaju se zajednički standardi i procedure za priznavanje kvalifikacija i ukidaju naknade.

    Kada je reč o Sporazumu o međusobnom priznavanju kvalifikacija za lekare, stomatologe i arhitekte, njime se na osnovu dogovorenih minimalnih zahteva za obuku uslova za priznavanje kvalifikacija i mere kompenzacije upravo transponuju osnovna pravila EU u ovoj oblasti. Reč je o jedinstvenoj primeni pravila i stvara se osnova za mobilnost u čitavom regionu Zapadnog Balkana.

    Treći sporazum je Sporazum o slobodi kretanja i boravka građana na osnovu identifikacionog dokumenta kojim se pojednostavljuje prelazak granice, odnosno administrativnih prelaza stanovnika Zapadnog Balkana, jer predviđa da je za prelazak dovoljno samo posedovanje lične karte. Sporazumom se takođe pojednostavljuju administrativni postupci za ulazak, tranzit i kratki boravak stanovnika Zapadnog Balkana sa ličnim kartama.

    Sva tri Sporazuma su potpisana 3. novembra 2022. godine. Pregovarano je dve godine i u njima se nalaze sva ona rešenja koja su naravno obaveza Republike Srbije i prate dogovor iz dijaloga o normalizaciji Beograda i Prištine. U sporazumu o slobodi putovanja uz identifikaciona dokumenta priložen je i dodatni dokument koji se naziva depozitarna izjava i ona se odnosi upravo na kvalifikovanje dijaloga, kao ključnog elementa u definisanju pitanja kada je reč o priznanju ličnih karata između Beograda i Prištine, a ja ću vas podsetiti, to jeste deo Briselskog paketa, Sporazuma.

    Ako mi dopustite, istovremeno bih predstavila i četiri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma koji se odnose na oblast kulture, obrazovanja i nauke. Takav je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke. Ovaj sporazum je zaključen 10. juna 2022. godine i reguliše saradnju u velikom broju oblasti, kao što su kinematografija, razmena filmova i drugih audiovizuelnih sadržaja, saradnja između filmskih arhiva, učešće izdavača na međunarodnim sajmovima knjiga, prevođenje i izdavanje književnih dela obe strane, očuvanje, negovanje i prezentacije kulturnog nasleđa.

    Reč je o kontinuitetu ugovornog odnosa između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, jer je prvo sporazum sa pokrivanjem ove oblasti zaključen još 1969. godine.

    Sledeći sporazum je sporazum sa Vladom Rumunije, takođe u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta koji je zaključen 27. juna 2022. godine i odnosi se na oblast obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine i sporta. Ovaj sporazum predstavlja pravni osnov za zaključivanje periodičnih četvorogodišnjih programa ove saradnje i dokumenata o saradnji između zainteresovanih institucija. Takođe je reč o kontinuitetu bilateralnih odnosa, jer je prvi ovakav sporazum zaključen 1956. godine koji je unapredio saradnju, a sporazum koji se danas nalazi pred vama daje dodatni podsticaj za saradnju u ovim oblastima, uz uzajamno izučavanje rumunskog i srpskog jezika, književnosti i kulture i podstiče mere za ostvarivanje obrazovnih i kulturnih potreba pripadnika rumunske i srpske nacionalne manjine.

    Pred vama se takođe nalazi i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o osnivanju kulturno informativnih centara u Beogradu i Skoplju. Sporazum je zaključen 25. februara 2022. godine i podrazumeva unapređenje ne samo kulturne saradnje, već i generalno dobrih bilateralnih odnosa dve države, ali i promovisanje razmene i saradnje u oblasti kulture, kroz organizovanje visoko kvalitetnih aktivnosti i naravno u saradnji sa nadležnim institucijama.

    Ovaj sporazum definiše delatnost centara, njihov način rada, status i naravno finansiranje, kao i status i pitanja regulisanja viza i dozvola za boravak službenika centara i članova njihovih porodica. Podsećam, zaključivanjem ovog sporazuma se unapređuje i proširuje mreža kulturnih centara koje Republika Srbija ima u inostranstvu, pored postojećih centara u Parizu i Pekingu.

    Na kraju, Zakon o potvrđivanju sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE. Ovaj sporazum je zaključen 11. septembra 2022. godine prilikom zvanične posete predsednika Republike Aleksandra Vučića UAE.

    Sporazum dovodi na nivo strateškog partnerstva sve oblasti kojima se unapređuje bilateralna saradnja između državnih organa i ustanova, društvenih i drugih organizacija, podrazumevajući naravno lokalne organe vlasti.

    Sporazum predviđa jačanje saradnje u oblastima kao što su mir i bezbednost, ali i generalna politička saradnja, vojna pitanja, ekonomija, trgovina, investicije, finansije i bankarstvo, ne zaboravlja i pitanja pravosuđa, socijalna pitanja, zdravstvo, obnovljive izvore energije, turizam, kulturu i obrazovanje.

    Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam na pažnji. Nadam se da ćemo u danu za glasanje imati saglasnost oko svih predloženih predloga zakona o ratifikaciji predstavljenih sporazuma. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Predsednici poslaničkih grupa, odnosno poslaničke grupe su dobile verovatno obaveštenje, ali da vam kažem i ovim putem, danas u 14.30 časova ćemo imati kolegijum, radi dogovora oko rada na ovoj sednici.
    Reč ima ministarka Tanasković.
    Izvolite.

    Jelena Tanasković

    | Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
    Zahvaljujem.
    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji, potpisan u Beču 13. septembra 2021. godine.
    Stupanjem na snagu Sporazuma o vojnoj saradnji stvara se pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane za koje ugovorne strane budu zainteresovane.
    Sporazum sadrži oblasti i aktivnosti saradnje, predviđa mogućnost razvijanja vojne saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, kroz zaključivanje sprovedenih aranžmana u skladu sa predmetnim sporazumom, sadrži odredbe o zaštiti podataka i finansijskim pitanjima, odnosno troškovima koji nastanu tokom njegovog sprovođenja, mogućnosti da na osnovu njega, a saglasno specifičnim potrebama nadležni organi strana izrađuju godišnji plan saradnje i odredbe o medicinskoj pomoći.
    Sporazumom su predviđeni načini na koje će se rešavati eventualni sporovi koji nastanu prilikom njegovog tumačenja ili sprovođenja, zatim izmene, način stupanja na snagu, prestanak važenja, kao i otkazivanje Sporazuma.
    Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuje se osnovni princip i procedura na kojima će se zasnivati vojna saradnja između Vlade Republike Srbije i Republike Austrije, odnosno njihovih nadležnih organa, u cilju doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
    Pored toga, prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa u oblasti odbrane, odbrambena i bezbednosna politika, vojno-ekonomska saradnja, vojnotehnička saradnja, vojno obrazovanje i obuka, vojna medicina i veterina, kao i druge oblasti vojne saradnje od zajedničkog interesa.
    Imajući u vidu da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi Sporazum o vojnoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Austrije, koju predstavlja savezni ministar odbrane potpisan u Beogradu 28. marta 2006. godine.
    Saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Austrijom može se oceniti kao intenzivna i razvijena i da prati ukupne političke odnose dve zemlje, te je za ostvarivanje pomenutih oblasti aktivnosti ove saradnje neophodno postojanje opšteg ugovora o saradnji u oblasti odbrane kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala, u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovornom pravu i Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
    Obim i dinamika bilateralne vojne saradnje ukazuje da Republika Austrija za našu zemlju i dalje predstavlja jednog od najznačajnijih partnera među zemljama koje nisu članice organizacije Severnoatlantskog ugovora NATO.
    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, iz navedenih razloga, a u cilju razvoja i daljeg unapređenja bilateralne saradnje sa Republikom Austrijom, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji.
    Zahvaljujem na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Sada reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jelena Žarić Kovačević

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Hvala vam, predsedniče.

    Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima o kojima ćemo raspravljati i u plenumu. Ono što mogu da kažem, a što je zajedničko za sve predloge jeste da su zaista dobra rešenja mnogih pitanja i problema koja su predložena, a tiču se različitih oblasti.

    Da bih ispoštovala vreme koje mi stoji na raspolaganju, ja ću se najpre skoncentrisati na predlog koji se odnosi na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ova tema je važna za grad iz kog ja dolazim i za opštinu Crveni krst, koja je jedna od gradskih opština u Nišu i na čijoj teritoriji postoje 23 sela u kojima se ljudi bave poljoprivredom. Zaista, ja sam se često susretala sa mnogim pitanjima koja su se odnosila na subvencije prilikom obilazaka gazdinstava i smatram da o tome zaista dosta treba i govoriti.

    Vlada Srbije je donela Uredbu o raspodeli budžetskih sredstava za podsticaje za 2023. godinu u ukupnom iznosu od oko 60 milijardi dinara. U okviru uredbe opredeljena su finansijska sredstva za direktna plaćanja, za mere ruralnog razvoja, za posebne podsticaje, za kreditnu podršku i svakako za IPARD podsticaje. Planirano je da se u 2023. godini definišu i novi kriterijumi za svaki podsticaj u okviru nacionalnih mera koje se sprovode, kako bi sredstva dobili poljoprivredni proizvođači kojima su ona najpotrebnija, a takođe i da bi se na pravi način pomoglo određenim specifičnim kategorijama proizvođača kao što su žene ili mladi.

    Kad smo kod mladih, želim da se zahvalim ministrima i predstavnicima Vlade Srbije, želim da vas sve upoznam sa projektom na koji će grad Niš biti ponosan, a tiče se ulaganja u budući Omladinski centar, koji će se nalaziti na mestu današnjeg Učiteljskog doma. Naime, Vlada, odnosno Ministarstvo omladine i sporta podržaće projekat sa 95 miliona dinara, kako bi se rekonstruisala zgrada na više spratova u kojoj će mladi ljudi jugoistočne Srbije dobiti prostor za rad, za okupljanja, za razonodu, sale za sastanke, kongresna dvorana, pres-centar, veliki čak balkon za odmor, čak i prostor za rekreaciju i bavljenje sportom, ali i kancelarije koje su namenjena za udruženja koja se bave pitanjima mladih. Sve će to uticati na razvoj omladinskog aktivizma, koji je u Nišu svakako prisutan, ali u svakom slučaju umnogome će biti olakšano učešće mladih u kreiranju omladinske politike.

    Drago mi je da je danas ovde i ministarka Irena Vujović. Želim da kažem i da smo nedavno zajedno u Nišu obišli radove na izgradnji kolektorske mreže i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, što je najveći takav projekat u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, koji je vredan oko 85 miliona evra, što znači da Vlada Republike Srbije izuzetno ulaže u jug, odnosno u jugoistok Srbije i Nišlije su sasvim sigurno, verujem, zbog toga zadovoljne.

    Na kraju, želim da vas pozovem da podržimo predloge koji su na dnevnom redu, jer samo iz ovih primera koje sam navela možemo da vidimo da borba za bolja rešenja ne prestaje, borba se nastavlja. Uloga narodnih poslanika u svakom slučaju je velika u donošenju zakona i zakonskih rešenja koja će nam omogućiti još bolji napredak i razvoj. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
    Sada reč ima predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prof. dr Marko Atlagić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marko Atlagić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine doktore Orliću, poštovani dame i gospodo ministri sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, informatičko društvo održalo je svoju sednicu 21. marta 2023. godine i razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o priznanju kvalifikacija u visokom obrazovanju na zapadnom Balkanu i drugi zakon o potvrđivanju Sporazuma o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore stomatologije, arhitekte u kontekstu Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini sa aneksom jedan, dva i tri. Dozvolite samo kratko da kažem da su ovi sporazumi deo akcionog plana, uspostavljanja jedinstvenog regionalnog tržišta.

    Poštovane dame i gospodo, posle rasprave, sveobuhvatne na Odboru, Odbor je predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji ova dva predloga.

    Dozvolite na kraju da čestitam akademskoj zajednici, građanima Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, narodnim poslanicima, predsedniku Republike Srbije, otvaranje Instituta „BioSense“ u Novom Sadu, kojeg je otvorila predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i Marija Gabrijel, evropska komesarka. Time je Republika Srbija, dame i gospodo, pokazala da može da bude centar izvrsnosti i dozvolite da kažem, ovo je prvi i jedini institut van zemalja EU.

    Pozivam vas, dame i gospodo da u danu za glasanje date svoj glas za ova dva zakona i da ujedno i kažem da su ovi zakoni sastavni deo ubrzane modernizacije naše zemlje, koje sprovodi Vlada Republike Srbije, građani Republike Srbije, najveći broj poslanika u ovom visokom domu, a motor ubrzane modernizacije je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

    Punu podršku dajem predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, u sprovođenju politike mira, politike bezbednosti, politike ubrzane modernizacije Republike Srbije, politiku ulaska u EU, politici vojne neutralnosti, jer vi gospodo iz Vlade i naš predsednik Republike najbolje znate da se samo svojim putem može kući stići. Hvala lepo.

    Whoops, looks like something went wrong.