Zahvaljujem na pitanju.
Da, upravo je u zakonu stvorena mogućnost da mogu i neki drugi regioni da se proglase ugroženim i to jeste bila namena.
Inače, hoću da kažem da su ove godine izdvojena sredstva za automatsku protivgradnu opremu na Bukulji i upravo će to da zaštiti i vaš deo.
U tom smislu će se završiti sve što dolazi sa Drine sa onim što je do sada već urađeno, tako da ćemo sa krajem ove godine vas zaštiti i u tom delu, ali svakako do tada ćemo proširiti uredbu odmah nakon usvajanja zakona da možete da dobijete, jer se već pokazalo da je to područje ugroženo bilo u prethodnom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Nastavljamo po listi prijavljenih.
Doktor Đorđe Miketić ima reč. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Dame i gospodo, ja ću govoriti o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Stranka Zajedno je čvrsto utemeljena u zelenim i evropskim politikama. Naravno, podržavamo set zakona koji je donet 2021. godine. Takođe, kao građanin evropske Srbije, svesni da je agresijom na Ukrajinu prošlo doba te vesele trgovine fosilnim energentima, a mi snažno zagovaramo i podržavamo energetsku transformaciju Srbije u što kraćem roku, ali ona mora da bude fer za sve građane i sve kompanije, a ne samo za najveće koje su najčešće i one kumovske kompanije.

Koliko je do sada izdato rešenja za izgradnju velikih vetroparkova i solarnih elektrana? Koje od tih firmi su povezane sa Vučićevim kumom Nikolom Meklaren Petrovićem? To sam pitao pre dva dana Ministarstvo za energetiku i rudarstvo i nadam se odgovoru.

Shvatamo ekonomsku realnost i primoranost ove Vlade da po hitnom postupku ponovo usvaja izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, kako bi pospešila nosioce zelene transformacije. Međutim, prema ovom predlogu to nisu građani Srbije, njih nema nigde. To su samo velike firme. Član 12. ovog zakona, odnosno predloga, o ograničenju snage malim prozjumerima ne doprinose, oni usporavaju ovu nužnu zelenu energetsku tranziciju.

Građane, solarne zadruge, energetske zajednice ste zaboravili. Na taj način pitanje energetske demokratije ostavljeno je po strani.

Stiže nam još jedna tranzicija koja će biti na štetu građana. Samo ovaj put tu privatizaciju i tranziciju ne čine samo preduzeća. Ovaj put će se ovim zakonom privatizovati i sunce i vetar. To stranka Zajedno zaista neće dozvoliti.

Pozivate se na Evropu. Evo kratko informacije kako je u Evropi. U jednoj bližnjoj Austriji 100.000 prozjumera je samo ove godine, za ovih nekoliko meseci, dobilo rešenja da posluju. Planira se jedanaest teravati samo od solara u jednoj Austriji, koja je približno iste veličine. Srbija je cifrom od pet megavata sa pet miliona evra, koje je država do sada uložila u energetsku efikasnost i domaćinstva prošle godine, to je rezultat za podsmeh. U Poljskoj je ugrađeno milion pumpi, a nemački "Boš" je krenuo da radi i dozvole za pumpe, za toplotne pumpe iz zemlje.

Hajde da ovde raspravljamo kako da ove brojke uvećamo, naše brojke u Srbiji, deset pa i 100 puta. Ja verujem da nam je cilj taj zajednički. Zato vas pozivamo da se ovaj zakon vrati na doradu, jer u ovoj formi Srbija će i dalje zaostajati u energetskoj tranziciji ne samo za Evropom, nego i za regionom.

Stoga, stranka Zajedno je zajedno sa partnerima iz zelene grupacije evroparlamentaraca uradila analizu ovog zakona i verujem da će vam tokom sutrašnjeg dana stići njihova sumnja u ovaj zakon, pardon, u promenu zakona. Oni izražavaju duboku zabrinutost zbog intencije Srbije da male proizvođače učini neravnopravnim. Takođe, pozvaće vas da se prisetite Klastera 4, gde se energetski izvori moraju diversifikovati.

Takođe, zabrinjavajuće je to što nisu ispoštovane demokratske procedure prilikom usvajanja ovih izmena zakona, demokratske procedure koje ste nužni bili da ispoštujete, kao što je npr. da neko može da ode na javnu raspravu i da iskaže svoj stav.

Na kraju, građani, stručna javnost, se moraju uključiti u pisanje ovih zakona. Povucite ovaj zakon na doradu i imaćete našu pomoć kako da ga učinimo za fer građane. Ova energetska tranzicija mora pripasti svima nama, a ne samo velikim firmama. Takva nam treba, jer sunce, vetar i voda pripadaju svima nama podjednako i takva rešenja zaista moramo praviti zajedno. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Đedović.

Hvala, predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslanici i građani Republike Srbije, pre svega, mislim da je važno da pričamo o značaju izmena Zakona o obnovljivim izvorima energije, zato što je prošlo dosta vremena u kome smo imali mogućnost da zaključimo da primena zakona koji je usvojen 2021. godine, koja jeste bila izuzetno ambiciozna, imala je problema u svojoj primeni, pre svega zato što je čitavu balansnu odgovornost za obnovljive izvore energije svaljivala na garantovanog snabdevača, opterećivala naš tranzmisioni sistem i operatere i ugrožavala, pre svega, sigurnost snabdevanja građana Republike Srbije i privrede.
Znači, zato što jesmo uočili da postoje određene problematike, zato smo i predložili da dođe do izmena ovog zakona. Mi jesmo ambiciozni kada se radi o zelenoj agendi, kada se radi o tranziciji na čistije izvore energije, ali moramo da budemo i realni, da ne možemo da opteretimo i da svu odgovornost stavimo na naša državna preduzeća koja treba da za račun investitora i to onih koji grade svoje projekte po komercijalnoj osnovi, da im država snosi troškove i balansiranja i ostale troškove koje ima u ovom slučaju.
Zato i jesmo predložili izmene. One se apsolutno ne tiču samo velikih investitora. One se tiču i kupaca proizvođača, ali ne na taj način da ćemo mi njih da ograničavamo. Ne. Mi želimo da se regulišemo na način kao što jeste regulisano u EU, tako da ne može svaki pojedinac da instalira onoliki kapacitet obnovljivih izvora energije koliko mu nije potreban i zapravo, da proizvodi energiju kada je ona najskuplja, zato što neko mora da nadoknadi te troškove.
Moramo da postavimo određena ograničenja koja jesmo predložili i koja zapravo jesu u skladu sa evropskim direktivama. I ono što moram da naglasim je da je ograničenje koje je inicijalno bilo predloženo od 150 kilovata, je u funkciji primene kupaca proizvođača na malu privredu i na komercijalne kupce. Pre svega, radi se o snagama male vrednosti za koje ne treba utvrđivati balansnu odgovornost, koji imaju pravo na prioritetan pristup mreži i ne moraju da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga.
Sa druge strane, za veliku industriju biće omogućen koncept aktivnog kupca, što ćemo urediti kroz izmene Zakona o energetici u toku ove godine, koji je mnogo bolji i za privredu, ali i za naš elektroenergetski sistem. I kroz koncept aktivnog kupca, industrija će moći višak struje da direktno prodaje na tržištu, neće zavisiti od snabdevača, kolika je vrednost njegove predate struje u mreži, dok iz ugla sistema aktivan kupac biće integrisan u sistem balansne odgovornosti i motivisan da upravlja svojom varijabilnošću.
Ono što jesmo usvojili je amandman predložen na prelazni period, koji je zapravo duži od godinu dana za industriju do snage od pet megavata, čime će se omogućiti da se zaštite, pre svega, industrija, da dok ne usvojimo izmene Zakona o energetici.
Znači, vodili smo računa u smislu da određene limite moramo da postavimo, da moramo da uredimo balansnu odgovornost tako da investitori imaju određene odgovornosti i finansijske, pogotovo oni koji na komercijalnoj osnovi svoje projekte razvijaju. Znači, sami će procenjivati da li im se to isplati ili ne, a ne da svaljujemo taj trošak na nas, odnosno na državu i samim tim i na građane.
Znači, zapravo ovim izmenama mi štitimo građane Republike Srbije od nepotrebnih troškova koje smo shvatili u toku implementacije zakona, koji je usvojen 2021. godine, da bi naša država i naši građani imali značajne troškove u slučaju da prihvatimo sve zahteve koji su pristigli u zadnje dve godine, a oni su praktično 2,5 puta veći nego što je cela instalisana snaga našeg elektroenergetskog sistema.
Znači, odgovorno se ponašamo, pre svega, prema svim učesnicima na tržištu, prema građanima Republike Srbije, ali smatramo da određeni deo odgovornosti mora da snose i učesnici na tržištu.
Mislim da se apsolutno zalažemo za tranziciju energetskog sistema, za uvođenje više zelenih kapaciteta na našu mrežu. To moramo pažljivo da radimo štiteći naš elektroenergetski sistem u meri u kojoj to nije bio slučaj do sada.
Ono što moram da kažem je da u zemljama EU, ali da ne pominjem puno zemlje koje su počele da razvijaju svoje regulatorne okvire za razvoj obnovljivih izvora energije pre 10 i 15 godina, nego da samo pomenem zemlje koje su u okruženju, pa možda i donekle uporedive, da apsolutno postoji navedena granica kada su u pitanju kupci – proizvođači, ali i male industrije. Kao primer da navedem Gruziju koja ima granicu od 100 kilovata, Jermeniju od 150 kilovata, BiH od 50 kilovata, Crnu Goru od 50 kilovata, Makedoniju - domaćinstva do četiri kilovata, ostali kupci – proizvođači do 20 kilovata, Nemačka - prva granica 30 kilovata, nakon koje se uvode dodatni porezi na proizvedenu električnu energiju, druga granica 100 kilovata, na kojoj ispadaju iz fid-in tarife, znači nema preuzimanja energije, već energija mora da se plasira na tržištu.
Znači, to su neke stvari o kojima smo apsolutno vodili računa i nismo, niti želeli da favorizujemo bilo koga i zaista mislim da treba da se ova diskusija bazira na argumentovanoj raspravi. Ne možemo da uvećavamo obnovljive izvore energije provizorno, moramo da vodimo računa o našem sistemu i zelena tranzicija ne sme da bude na uštrb našeg sistema.
Da želimo da stvorimo više balansne rezerve apsolutno je tačno. Da bi to uradili planiramo i nove investicione projekte koje će nam doneti više balansne rezerve, kao što je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, a za koju se radi tehnička dokumentacija, pre svega fizibiliti studija, idejni projekat. To je nešto sa čime ćemo aktivnosti nastaviti u narednom periodu, jer je nešto što nam je potrebno.
Znači, ograničavanje malih snaga je nešto što je apsolutno standard u zemljama EU i, takođe, u zemljama u okruženju. Znači, moramo da vodimo računa i apsolutno nismo nikoga zaboravili. Dokaz toga je i da država ulaže značajno u energetsku efikasnost, jer mi smo, nažalost, i dalje neefikasni kada je energetska efikasnost u pitanju i moramo da se popravljamo na tu temu.
Država je u zadnje dve godine sprovela javne pozive, pre svega za lokalne samouprave, da kandiduju svoje projekte na javnim objektima. Raspisali smo jedan takav novi javni poziv pre samo dva dana, tako da ćemo nastaviti da motivišemo jedinice lokalne samouprave da povećavaju svoju energetsku efikasnost, ali i domaćinstva.
Samo da vas podsetim da smo do sada uložili 2,6 milijardi dinara, da je sanirano više od 20.000 domaćinstava, kada su u pitanju mere energetske efikasnosti, a da imamo u planu da u narednih mesec dana raspišemo novi javni konkurs za domaćinstva gde planiramo da uložimo ove godine 70 miliona evra, znači značajno veća sredstva, i time da čak podstaknemo i finansiramo mere energetske efikasnosti za nekih 80.000 do 100.000 domaćinstava. Naravno, to će zavisiti od cena na tržištu.
Tako da, dragi građani, ja vas pozivam da učestvujete u ovim pozivima, u ovim inicijativama, kao što ste do sada i, naravno, lokalne samouprave. Mi smo sa prvim pozivom imali oko 60 jedinica lokalne samouprave. Na drugom pozivu već je bila 151 jedinica lokalne samouprave koja se prijavila. Očekujem da zaista u ovom pozivu uzmu učešća sve lokalne samouprave.
Ono što je jako bitno je da ćemo dati prednost jedinicama lokalne samouprave koje imaju veći stepen zagađenja vazduha. Time pokazujemo da zapravo preduzimamo mere da poboljšamo kvalitet vazduha u našoj zemlji. Znamo da je to proces na kome ćemo nastaviti da radimo i za koji imamo planirana značajna finansijska sredstva. Hvala vam.

Zahvaljujem ministarki.
Kolega Miketiću, dva minuta, iako niste objektivno pomenuti. Ovo su bili odgovori na vaše konstatacije.

Hvala vam, predsedavajuća.

Sadašnjim rešenjem kupcima – proizvođači, odnosno prozjumerima je dozvoljeno da proizvode koliko i troše, a uvođenjem ovog ograničenja, kojim je predviđeno devet kilovata, odnosno 150 kilovata za privredu, neće moći da pokriju sopstvene potrebe, već će potrošnju maksimalno morati da smanje.

Takođe, aktivan kupac, pardon, aktivan, kako ste ovde rekli, kupac – proizvođač, to je u evropskim zakonima ista kategorija. Ne postoje dve različite kategorije, prozjumer i aktivni kupac. Hvala vam.

Hvala.
Ministarka Đedović, još jednom.

U evropskoj regulativi koncept aktivnog kupca se tek uvodi, tako da mi nećemo kasniti, nego ćemo ga uvesti u veoma kratkom roku, kao što sam rekla, u toku ove godine, izmenama Zakona o energetici.
To da ne postoje dve kategorije nije tačno, jer se druga kategorija uvodi.
Što se tiče, pre svega, potreba malih proizvođača, odnosno kupaca – proizvođača, naš cilj i jeste da ih motivišemo da se ne greju na struju, odnosno da se ne greju u onim periodima kada je struja najskuplja, a to je crvenoj zoni. Znači, pokušavamo da regulišemo stvari na onaj način da to bude svrsishodnije za ceo naš elektroenergetski sistem.
Sigurna sam da će odgovornošću građana Republike Srbije to naići na pozitivnu reakciju zato što smo i kroz javnu raspravu poprilično dobro objasnili koncept. Takođe, i sa asocijacijama, organizacijama, pojasnili, uvažili određene komentare, razumne zahteve. Znači da smo apsolutno na sve moguće način pokušali da približimo šta pokušavamo da uradimo i koliko je to važno, pre svega, za kontinuirano, nesmetano snabdevanje građana električnom energijom, a da pri tome naš operater transmisionog sistema, znači EMS i EPS, pre svega ne snose ogroman rizik i ne snose ogromne troškove. To je ono što pokušavamo da uradimo, a to je apsolutno u interesu svih građana da će postojati i biti potreban određen period adaptacije apsolutno je tačno. Mi ćemo nastaviti da razgovaramo, da pojašnjavamo i da dalje motivišemo građane da se kaže – mi kroz programe koje Vlada Republike Srbije direktno finansira ili sufinansira kroz subvencije, da oni zamenjuju svoje stare kotlove, da instaliraju solarne panele i nešto u šta je država apsolutno odlučna da sprovede.

Zahvaljujem ministarki.
Reč ima kolega Igor Bečić.
Izvolite.