Hvala.

Mislio sam da zaključim sa ovim temama, međutim ostavićemo to za raspravu u pojedinostima. Predložili smo nekoliko desetina amandmana, pa ćemo da vidimo šta od toga može da se usvoji, ako uopšte nešto može da se usvoji.

Ja mislim da posle ovih zadnjih nekoliko dana i dešavanja koja su očigledno ovde sad najaktuelnija ne može niko da se oseća dobro u Srbiji, niti može bilo ko dobro da se oseća na Kosovu zbog činjenice koja se desila, a to je da su održani izbori, da naši predstavnici tamo uopšte nisu učestovali i da nakon toga imamo Savet Evrope u kome Kosovo ulazi u određenu proceduru prijema u članstvo.

Sada moje pitanje za sve vas ovde – šta je plan, pošto nikako ne mogu da ga čujem sve ovo vreme, a tri godine pričamo o istoj stvari, a to je da vreme ne radi za Srbiju i vreme zaista ne radi za Srbiju i mi se ponašamo kao da se nije sve promenilo nešto malo više od godinu dana i vi nastavljate dalje. Imali smo sednice septembar, novembar, evo sad smo ušli u april, prođe osam meseci i šta je plan? Nema plana. Mi smo sve dalje od EU i sve ćemo lošije živeti i to mi čujemo svaki dan. To predstavnici vlasti ovde nama potvrđuju i ponavljaju – živećemo lošije, biće teže, nema EU, a ovde se svako malo neko kune u EU.

Ono što sam ja video iz ovih dokumenata iz ovog saziva 28 tačaka, izveštaj EU je 28. tačka. Malo jače protresete papir i spadne. Samo što ima to je tri milijarde 335 miliona za ovih šest meseci zaduženja. Novih zaduženja 3.335.000.000 evra.

Za to vreme šta se dešava? Šta mi predlažemo? Pričao sam o tome na prethodnih nekoliko meseci i sad ću ponoviti. Stranka Zajedno predlaže održavanje međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu uz prisustvo EU, zemalja Kvinte, kao po nama jedino razumljivo i izvodljivo rešenje da se sva otvorena pitanja rešavaju istovremeno, da stavimo sva otvorena pitanja na sto i da izađemo iz ovih malih bilateralnih igara koje očigledno ne daju nikakav rezultat.

Niti smo mi bliže EU, niti su ostale zemlje Zapadnog Balkana bliže EU. Samo su konflikti veći i postavlja se pitanje kada će se zaista i desiti?

Da li neko zaista veruje da će i Severna Makedonija i Albanija i BiH ući u EU? Kako će oni ući ako mi ne budemo bili ti koji mogu da poguraju čitavu stvar i počnu da daju prihvatljive ponude ostalima na Zapadnom Balkanu?

(Predsedavajuća: Završite, molim vas.)

Dva su ključna principa – ne menjanje granica i zajednička izgledna, nedvosmislena perspektiva članstva u EU za sve na Zapadnom Balkanu… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Narodni poslaniče, isključila sam vam mikrofon.

To što ste vi nastavili, to može ispred sale da se dešava.

Iskoristili ste svoje vreme i deset sekundi preko sam vam dopustila.

Reč ima Miroslav Aleksić.

Koristiću i preostalo vreme grupe.

Juče su se, dame i gospodo, dogodile dve istorijske stvari. Prva istorijska stvar je da je predsednik države Aleksandar Vučić potvrdio reči visokog funkcionera i člana Srpske napredne stranke Belivuka, da je on rušio Savamalu. Dakle, ja sam za Vučića srušio Savamalu, rekao Belivuk, a predsednik države je juče to potvrdio i rekao – da, ja sam dao nalog da se sruši.

Druga istorijska stvar jeste to da ste juče poklonili samoproglašenom Kosovu članstvo u Savetu Evrope dok se hvalite otpriznanjima isto kao što ste poklonili od 2012. godine i Valač, i Gazivode, i policiju, i pravosuđe, i međunarodni pozivni broj, dokumenta i tablicu. Sve ste dali. Dok vi niste došli na vlast 2012. godine, građani Kosovske Mitrovice su imali lokalnu samoupravu kao danas što ima Kraljevo. Sada su ostali i bez toga da upravljaju opštinom. Četiri opštine ste dali Albancima, Kosovo u Savetu Evrope i pitam vas sada da li će Aleksandar Vučić skupiti hrabrost i otići u četvrtak u Savet bezbednosti UN i tamo jasno reći da Srbija ne prihvata članstvo Kosova UN ili će prećutati kako kukavica, a vi se busati ovde u grudi kako se borite sa Kurtijem i kako ne priznajte Kosovo u UN? Videćemo to već u četvrtak.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Ovo je bio hrabriša koji je preklinjao Vladimira Đukanovića da Andrej Vučić povuče tužbu protiv njega zbog koje je posle osuđen pravosnažno za laži koje je izneo. Sada ponovo laže, ali za ovo laganje je zaštićen Ustavom i ovde može da laže koliko hoće, osim ukoliko mu ne bude sudio ovaj sudija koji je sudio Marijanu Rističeviću, koji je rekao – baš me briga za Ustav, ima poslanik da odgovara za ono što je rekao.

Ono što jeste bitno, a što molim ovaj putujući cirkus ili, kao što sam im rekao i prošli put, tifusare iz filma „Bitka na Neretvi“, koji su danas nastupali u Žagubici i prošli kao bosi po trnju, pa se vratili pre nego što su došli i koji su se obratili ženama danas u Kragujevcu, citiram Ćutu Jovanovića, idem da vidim šta hoće one Safetove kurve, a to ste vi podržali, gospodo i dame tifusari.

Dakle, u Žagubici. Turetov sindrom počni da lečiš negde drugde, a ne tako što ćeš da vičeš bezveze.

Prema tome, ovaj hrabriša koji je danas izneo nove laži neće…

Šta je laž? Sve je laž. To koliko vi lažete, to ne može više pas s maslom pojesti. To je neverovatno koliko lažete. Toliko izvrćete, toliko okrećete, da je to prosto neverovatno.

Vi ste ti koji ste Veljka Belivuka… Prvo si slagao da je Veljko Belivuk istaknuti član SNS-a. Koji je Veljko Belivuk član SNS-a. Ali su istaknuti članovi vašeg režima bili Šiptar i Kum, koje ste ubili kao pse da ne bi svedočili na sudu. A onaj ko nema grižu savesti, taj pusti Veljka Belivuka da priča šta hoće. Ne sruši mu kuću do temelja, ne sruši mu imperiju koju je napravio, nego ga ostavi da svedoči, jer se ne plaši onoga što će da kaže.

Sa druge strane, dok vi ovo govorite, albanski teroristi su pucali na administrativnoj liniji na pripadnike policije srpske. To se dešava dok vi ovde srbujete i glumite ne znam ni ja šta. To je ono što se dešava dok vi ovde pokušavate da na svaki mogući način onemogućite i sapletete državu Srbiju u onome što radi, a to je da se bori za Kosovo.

Kako mi pomažemo? Tako što radimo sve suprotno od vas, tako što ne postavljamo suludo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, tako što nismo izmeštali pitanje iz UN pred Brisel. Mi nismo dali ništa, ni na koji način nismo dali ništa, a ono što ste vi dali i ono što ste im vi dali, za to dobijate zahvalnice na naslovnim stranama, a ja verujem da ćete biti u prilici da dobijete i ulicu i spomenik i svašta nešto će dobiti vaš lider, u zahvalnost onome što je učinio za nezavisno Kosovo. Bar tako oni kažu – nezavisno Kosovo. Dakle, sve ono suprotno što ste radili. To nam je primer kako ne treba i ne sme da se radi.

Zašto ste vi ustali?

(MIROSLAV ALEKSIĆ: Na osnovu pogrešno protumačenog, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.)

Na osnovu čega?

Ako možete vi da mi odgovorite, a ne oni iza vas, ja bih bila zahvalna.

(MIROSLAV ALEKSIĆ: Obraćao mi se lično. Dajte mi reč.)

Ja nisam razumela da vas je neko spomenuo.

Gde ste se prepoznali tačno? U dokazima oko rušenja vile Kuma i ostalih kriminalaca ili?

Ne mogu da vam dam repliku.

Daću reč Đorđu Todoroviću koji je još jedini preostao i da iskoristi vreme koje ima od poslaničke grupe kao ovlašćeni. Izvolite.

Zahvaljujem.

Insistiram na tome da razumemo da su predložene izmene i dopune ovih zakona u najboljem interesu za građane Srbije i ako ostavimo sve naše razlike po strani, mislim da je svima jasno da glasanjem za ove predloge zakona verujem da ćemo na tom zadatku, na tom putu, i istrajati.

Što se tiče usvajanja predloženih izmena i dopuna, one će definitivno uticati na dalju digitalnu transformaciju naše zemlje, uticaće na dalje sprovođenje Zelene agende, naravno, usklađivanje zakona sa tekovinama EU i zakona koji se tiču energetike, definitivno da će ti zakoni sačuvati energetski sistem.

Danas su se pogrešno tumačili određeni sporazumi i ono što mi je važno da naglasim, ne znam da li su to radili namerno ili nenamerno, ono što znam jeste da su u nedelju održani izbori na KiM, u četiri opštine na severu KiM sa većinskim srpskim stanovništvom i ono što smo videli kao rezultat jeste da su Kurti i Kvinta na tim izborima izgubili. Naime, 99,97%, kao što je i predsednik Republike Srbije rekao i šef poslaničke grupe Milenko Jovanov, Srbi nisu izašli na ove lažne izbore.

Srbi su pokazali jedinstvo i disciplinu, to je ono što nam šalju kao poruku. Mi smo ovde narodni predstavnici i mislim da ono što je srpski narod uradio na KiM, mislim da nam je poslao tu poruku i da u tom duhu treba i mi ovde da budemo jedinstveni, da podržimo naš narod i da podržimo ove predloge izmena i dopuna zakona, jer su oni u najboljem interesu za građane Srbije. Zahvaljujem.

Pošto vidim da vas ima u sistemu, ja vas molim samo da mi kažete po kom osnovu svi vi tražite povredu Poslovnika, kad ste dok je gospodin Milenko Jovanov govorio svi zajedno urlali u glas? Kako vas nije sramota da tražite povredu Poslovnika?

Završavamo za večeras tako što ćemo dati reč ministrima.

(Miodrag Gavrilović: Na šta ovo liči?)

Ko ste vi da kažete ne može?

Kad budete sedeli ovde, onda ćete moći da uređujete sednicu. Do tada, ja vas molim da budete toliko disciplinovani, toliko dostojanstveni, da završimo ovu sednicu kako treba danas.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, molim da se jave ministri.

Reč ima Dubravka Đedović.

(Dragana Rakić: Imamo još vremena.)

(Miodrag Gavrilović: Naučite Poslovnik.)

Ne možete.

Naučite Poslovnik. Možete kao ovlašćeni da se javite u dva dela sednice. U prvom i u poslednjem i ne možete to vreme koristiti nekoliko puta. Molim vas da se smirite inače ćemo na kraju današnjeg dana iako smo imali dobru sednicu koja je bila vrlo konstruktivna, deliti opomene. Molim vas.

Reč ima ministarka.

Hvala vam predsedavajuća.
Ja ću krenuti od komentara koji se tiču izmene zakona o obnovljivim izvorima energije i moraću da se osvrnem na neke druge komentare koji nažalost nisu predmet ovog zakona, ali ću morati da odgovorim.
Što se tiče izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, kao što sam rekla nakon stupanja na snagu zakona čije su izmene predložene upravo, a taj zakon je donet 2001. godine, EMS i EDS su suočeni sa ekstremno velikim brojem zahteva za priključenje za solarne i vetroelektrane, tako da je zahtevani kapacitet za priključenje porastao sa 4.800 megavata na 20.000 megavata u dve godine, što nadmašuje dva i po puta postojeći kapacitet svih elektrana u Srbiji.
Ova okolnost je upravo promenila kontekst postojećih zakonskih rešenja i pretvorila ih u veliki rizik za sigurnost rada sistema i garantovanog snabdevača, znači EPS. Ukoliko bi se postojećim zakonskim rešenjem omogućila masovna i brza integracija obnovljivih izvora energije u sistem.
Zato u zadnje dve godine nije izdata nijedna dozvola za priključenje od strane EMS-a. Prepoznajući upravo ove rizike, u ovim okolnostima Ministarstvo rudarstva i energetike, zajedno sa EMS, EDS, EPS, Agencijom za energetiku, kao što sam rekla u prethodnoj sprovedenoj javnoj raspravi u kojoj je učestvovao veliki broj kompanija i predstavnika civilnog društva pripremilo izmene i dopune.
Kada su u pitanju kupci proizvođači, Vlada je usvojila određene komentare i povećala limit za domaćinstva koji je bio predložen sa 6,9 kilovata na 10,8 kilovata, što je 97% domaćinstava koji su postali kupci proizvođači imaju panele 10,8 kilovata. Znači, solarni potencijal je ograničen tehničkim kapacitetom mreže, a mi ćemo ovim izmenama stvoriti uslove za solar i vetar da se koriste, ali ne na štetu elektroenergetskog sistema Srbije. Da vas podsetim da 10,8 kilovata obuhvata 97% domaćinstava u registru kupaca proizvođača.
Znači, ništa nije na štetu kupaca-proizvođača, niti za građane Srbije koji žele da postanu kupcu-proizvođači, jer to jeste kapacitet koji je predložen amandmanima, od 10,8 kilovata, koji zapravo obuhvata 97% domaćinstava.
Pomenuto je bilo takođe da susedne zemlje, npr. Mađarska, imaju ograničenje od 500 kilovata, ja moram da vas podsetim da su to male snage i da ono što smo mi predložili u prelaznom periodu, to je da granica bude pet megavata, što je, priznaćete, mnogo više od 500 kilovata i taj prelazni period važiće do 1. jula 2024. godine, dok se ne uvede koncept aktivnog kupca, kao što sam rekla, kroz izmenu Zakona o energetici. To je nešto što je u skladu sa evropskim direktivama i što ćemo apsolutno voditi računa, mi moramo da ograničimo susedne države, evo, dali smo primer Mađarske, za malu privredu jeste ograničila 500 kilovata. Mi ćemo videti koja je to granica koja ima smisla, ali svakako smo obezbedili u prelaznom periodu da to bude mnogo više nego što imaju i zemlje članice EU.
I moram da podsetim da, ako uzmemo u obzir neto obračun, da Rumunija ima granicu od 100 kilovata, da Španija ima granicu od 100 kilovata, da zapravo svaka država određuje granicu u skladu sa mogućnostima svog elektroenergetskog sistema i da podsetim i građane Srbije i narodne poslanike da je jedini nadležni organ po zakonu ovlašćen da vodi računa o sigurnosti energetskog sistema zapravo „Elektromreža Srbije“ i „Elektrodistribucija Srbije“. Ako neki narodni poslanici misle da imaju odgovarajuće tehničko znanje, pozivam ih da se zaposle u ova preduzeća, pa da doprinesu analizi, proceni i svim ostalim neophodnim radnjama koje ova preduzeća sprovode, a u cilju sigurnog snabdevanja naše privrede i građana.
Meni je jedan narodni poslanik uručio određene primedbe i rekao da su ove primedbe podržali, između ostalog, ja ne znam ime ovih svih firmi, ali evo samo da pročitam neke – „Sunčica“ doo, „Telefon inženjering“ doo, „Virtuel“ doo, „Andreja“ doo. Ne znam čije interese zastupaju ovakve primedbe i ovakvi komentari, da li su to možda privatne firme za izgradnju solarnih elektrana ili nisu, ja ne znam, možda jesu, ali svakako mi ne zastupamo ničije interese, već radimo i ove izmene Zakona jesu predložene jer su u interesu da zaštitimo naš elektroenergetski sistem.
Bilo je i komentara na temu opet promene pravne forme „Elektroprivrede Srbije“, što nije tema izmena Zakona o obnovljivim izvorima energije, ali moram da odgovorim, pa da podsetim da decenijama svi pričaju o reformi „Elektroprivrede Srbije“, a da se niko nije uhvatio u koštac, jer znaju da to jeste težak posao i znaju da treba pričati sa sindikatima, da treba pre svega imati jedan otvoren dijalog i onda, nakon toliko decenija pričanja, mi smo neke stvari pokrenuli.
Zašto nismo mogli da imamo možda profesionalniji ili bolji menadžment do sada? Pa da vas podsetim da javno preduzeće ima ograničenje zarada i da je to nešto što će promena pravne forme u akcionarsko društvo eliminisati, znači da zaista možete da privučete kadrove sa tržišta, koji jesu profesionalni, koji imaju najbolje reference i karijere i profesionalne rezimee, da zaista možete i da ih platite koliko je neophodno, po tržišnim principima, i pre svega da nemate ograničenje ni zapošljenja, jer morate, ako želite da stvorite jednu profesionalnu i profitabilnu kompaniju, da imate mogućnost da zaposlite onoliko inženjera koliko vam je potrebno.
Što se tiče zaduživanja i što se tiče visine ulaganja države u ova preduzeća koje je bilo neophodno sprovesti prošle godine i nastaviti ove godine, samo da podsetim da su cene električne energije prošle godine porasle i do deset puta na svetskom i evropskom tržištu, pa su tako sa 60 evra po megavat-času skočile na 600 evra po megavat-času i da su mnogo snažnije ekonomije od Srbije i njihova energetska preduzeća pretrpela određene finansijske udare i da su morala to da iznesu, a mi smo mogli to da iznesemo zato što zapravo imamo rezerve u našim javnim finansijama i zato što imamo javni dug koji je na nivou 50,53% trenutno. Moram samo da podsetim da je pre 2012. godine iznosio skoro 80%.
Što se tiče imovine „Elektroprivrede Srbije“, opet nema veze sa temom zakona, ali moram zaista da ukažem na određene neistine koje se već danima plasiraju u medijima, a pre svega od strane određenih aktera. Na osnovu računovodstvene politike „Elektroprivrede Srbije“, nekretnine, postrojenja i oprema koje se koriste u delatnosti, odnosno aktivnostima odmeravaju se po fer vrednosti. Fer vrednost nekretnina, postrojenja i opreme se procenjuje od strane ovlašćenog procenitelja u Republici Srbiji, i to na svakih pet godina.
E pa tako da se malo pozabavimo brojkama. Procena fer vrednosti iz 2011. godine kaže da je ukupno konsolidovana nekretnina, postrojenja i oprema „Elektroprivrede Srbije“ iznosila 9,2 milijarde evra, ako od toga oduzmemo obezvređenje koje je proknjiženo već naredne godine, znači 2012, dolazimo do ukupno konsolidovane vrednosti imovine od 7,6 milijardi evra 2011. godine. Ako uzmemo u obzir procenu iz 2021. godine, ona iznosi osam milijardi evra.
Šta to znači? To znači da se imovina zapravo povećala. A zašto se ona povećala? Zato što su bila značajna ulaganja u održavanje opreme, nekretnina i postrojenja u proteklih deset godina. I u ovu komparaciju nije uneta vrednost amortizacije. Znači da bi povećanje vrednosti imovine bilo još veće ukoliko se uzme amortizacija. Ja sam se onda pitala – gde su našli tu cifru od 14 milijardi? E pa, šta su neki ljudi uradili? Našli su najveću moguću cifru iz 2011. godine, gledajući četiri moguće kategorije – nabavnu knjigovodstvenu vrednost, sadašnju knjigovodstvenu vrednost, procenjenu nabavnu vrednost i fer vrednost. Pa su se uhvatili za najveću moguću vrednost koja je iznosila 2011. godine 14 milijardi evra. A ako bilo ko od stručne javnosti na koju se određeni pozivaju ima imalo računovodstvenog znanja, zna da ne može da se poredi procenjena nabavna vrednost sa fer vrednosti, jer poredimo pomorandže i jabuke, koje ne mogu da se porede.
Znači, samo bih molila da se neistine ne iznose u javnost, da se provere činjenice i da se onda argumentovano priča o istim.
Kada je u pitanju konstatacija koja se tiče privatizacije „Elektroprivrede Srbije“, a koju su izneli određeni narodni poslanici, koji nažalost nisu više tu, ali sam sigurna da će saslušati odgovor, to je da je 2007. godine, a podsetićete se, i možete sami da proverite ko je bio direktor „Elektroprivrede Srbije“ tada, rekao, te iste godine da će 2007. godina biti ključna godina za budućnost srpske elektroenergetike. I, prema njegovim rečima, „Elektroprivrede“ je angažovala tri ugledna svetska konsultanta za određene strateške projekte. Pomenuću samo jednog, a to je konsultantska kuća zadužena za strategiju EPS-a Arthur D. Little, koja će nam pomoći da nađemo odgovor na pitanje kako treba da se razvijamo i kako treba da obavimo svojinsku transformaciju. Ko god dobro razume, zna šta znači svojinska transformacija. To znači potencijalna privatizacija.
Znači, na osnovu čega neko postavlja pitanja, kritikuje, da će danas u 2023. godini, kada znamo koliko je energetski sektor bitan i koliko su energetska preduzeća bitna za našu zemlju, za našu energetsku sigurnost i bezbednost i da ćemo mi olako da se upustimo u nekakvu privatizaciju? Setite se da je 2007. godine razmatrana svojinska transformacija, koja se na svu sreću nije desila, kao što se desila većinska privatizacija „Naftne industrije Srbije“, pa sada za to vidimo posledice kada „Naftna industrija Srbije“ ima rekordne rezultatem što nam je naravno jako drago, ali Republika Srbija od njih ima manje koristi nego što bi imala da ta većinska privatizacija nije učinjena.
Tako da vas molim, pre svega da ne dobacujete dok ja razgovaram, odnosno izlažem, a da onda proverite činjenice, argumentovano nastupate i držite se teme, a tema je izmena Zakona o obnovljivim izvorima energije u ovom slučaju. Hvala vam.

Gospodine Gavriloviću, vi ste i dalje u sistemu.

(Miodrag Gavrilović: Po Poslovniku.)

Ali, ne razumem šta je sada sa Poslovnikom? Na čije sada izlaganje? Ministarkino?

Kako sam uspela da povredim Poslovnik u ovom trenutku? Objasnite.