Hvala vam predsedavajuća.
Ja ću krenuti od komentara koji se tiču izmene zakona o obnovljivim izvorima energije i moraću da se osvrnem na neke druge komentare koji nažalost nisu predmet ovog zakona, ali ću morati da odgovorim.
Što se tiče izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, kao što sam rekla nakon stupanja na snagu zakona čije su izmene predložene upravo, a taj zakon je donet 2001. godine, EMS i EDS su suočeni sa ekstremno velikim brojem zahteva za priključenje za solarne i vetroelektrane, tako da je zahtevani kapacitet za priključenje porastao sa 4.800 megavata na 20.000 megavata u dve godine, što nadmašuje dva i po puta postojeći kapacitet svih elektrana u Srbiji.
Ova okolnost je upravo promenila kontekst postojećih zakonskih rešenja i pretvorila ih u veliki rizik za sigurnost rada sistema i garantovanog snabdevača, znači EPS. Ukoliko bi se postojećim zakonskim rešenjem omogućila masovna i brza integracija obnovljivih izvora energije u sistem.
Zato u zadnje dve godine nije izdata nijedna dozvola za priključenje od strane EMS-a. Prepoznajući upravo ove rizike, u ovim okolnostima Ministarstvo rudarstva i energetike, zajedno sa EMS, EDS, EPS, Agencijom za energetiku, kao što sam rekla u prethodnoj sprovedenoj javnoj raspravi u kojoj je učestvovao veliki broj kompanija i predstavnika civilnog društva pripremilo izmene i dopune.
Kada su u pitanju kupci proizvođači, Vlada je usvojila određene komentare i povećala limit za domaćinstva koji je bio predložen sa 6,9 kilovata na 10,8 kilovata, što je 97% domaćinstava koji su postali kupci proizvođači imaju panele 10,8 kilovata. Znači, solarni potencijal je ograničen tehničkim kapacitetom mreže, a mi ćemo ovim izmenama stvoriti uslove za solar i vetar da se koriste, ali ne na štetu elektroenergetskog sistema Srbije. Da vas podsetim da 10,8 kilovata obuhvata 97% domaćinstava u registru kupaca proizvođača.
Znači, ništa nije na štetu kupaca-proizvođača, niti za građane Srbije koji žele da postanu kupcu-proizvođači, jer to jeste kapacitet koji je predložen amandmanima, od 10,8 kilovata, koji zapravo obuhvata 97% domaćinstava.
Pomenuto je bilo takođe da susedne zemlje, npr. Mađarska, imaju ograničenje od 500 kilovata, ja moram da vas podsetim da su to male snage i da ono što smo mi predložili u prelaznom periodu, to je da granica bude pet megavata, što je, priznaćete, mnogo više od 500 kilovata i taj prelazni period važiće do 1. jula 2024. godine, dok se ne uvede koncept aktivnog kupca, kao što sam rekla, kroz izmenu Zakona o energetici. To je nešto što je u skladu sa evropskim direktivama i što ćemo apsolutno voditi računa, mi moramo da ograničimo susedne države, evo, dali smo primer Mađarske, za malu privredu jeste ograničila 500 kilovata. Mi ćemo videti koja je to granica koja ima smisla, ali svakako smo obezbedili u prelaznom periodu da to bude mnogo više nego što imaju i zemlje članice EU.
I moram da podsetim da, ako uzmemo u obzir neto obračun, da Rumunija ima granicu od 100 kilovata, da Španija ima granicu od 100 kilovata, da zapravo svaka država određuje granicu u skladu sa mogućnostima svog elektroenergetskog sistema i da podsetim i građane Srbije i narodne poslanike da je jedini nadležni organ po zakonu ovlašćen da vodi računa o sigurnosti energetskog sistema zapravo „Elektromreža Srbije“ i „Elektrodistribucija Srbije“. Ako neki narodni poslanici misle da imaju odgovarajuće tehničko znanje, pozivam ih da se zaposle u ova preduzeća, pa da doprinesu analizi, proceni i svim ostalim neophodnim radnjama koje ova preduzeća sprovode, a u cilju sigurnog snabdevanja naše privrede i građana.
Meni je jedan narodni poslanik uručio određene primedbe i rekao da su ove primedbe podržali, između ostalog, ja ne znam ime ovih svih firmi, ali evo samo da pročitam neke – „Sunčica“ doo, „Telefon inženjering“ doo, „Virtuel“ doo, „Andreja“ doo. Ne znam čije interese zastupaju ovakve primedbe i ovakvi komentari, da li su to možda privatne firme za izgradnju solarnih elektrana ili nisu, ja ne znam, možda jesu, ali svakako mi ne zastupamo ničije interese, već radimo i ove izmene Zakona jesu predložene jer su u interesu da zaštitimo naš elektroenergetski sistem.
Bilo je i komentara na temu opet promene pravne forme „Elektroprivrede Srbije“, što nije tema izmena Zakona o obnovljivim izvorima energije, ali moram da odgovorim, pa da podsetim da decenijama svi pričaju o reformi „Elektroprivrede Srbije“, a da se niko nije uhvatio u koštac, jer znaju da to jeste težak posao i znaju da treba pričati sa sindikatima, da treba pre svega imati jedan otvoren dijalog i onda, nakon toliko decenija pričanja, mi smo neke stvari pokrenuli.
Zašto nismo mogli da imamo možda profesionalniji ili bolji menadžment do sada? Pa da vas podsetim da javno preduzeće ima ograničenje zarada i da je to nešto što će promena pravne forme u akcionarsko društvo eliminisati, znači da zaista možete da privučete kadrove sa tržišta, koji jesu profesionalni, koji imaju najbolje reference i karijere i profesionalne rezimee, da zaista možete i da ih platite koliko je neophodno, po tržišnim principima, i pre svega da nemate ograničenje ni zapošljenja, jer morate, ako želite da stvorite jednu profesionalnu i profitabilnu kompaniju, da imate mogućnost da zaposlite onoliko inženjera koliko vam je potrebno.
Što se tiče zaduživanja i što se tiče visine ulaganja države u ova preduzeća koje je bilo neophodno sprovesti prošle godine i nastaviti ove godine, samo da podsetim da su cene električne energije prošle godine porasle i do deset puta na svetskom i evropskom tržištu, pa su tako sa 60 evra po megavat-času skočile na 600 evra po megavat-času i da su mnogo snažnije ekonomije od Srbije i njihova energetska preduzeća pretrpela određene finansijske udare i da su morala to da iznesu, a mi smo mogli to da iznesemo zato što zapravo imamo rezerve u našim javnim finansijama i zato što imamo javni dug koji je na nivou 50,53% trenutno. Moram samo da podsetim da je pre 2012. godine iznosio skoro 80%.
Što se tiče imovine „Elektroprivrede Srbije“, opet nema veze sa temom zakona, ali moram zaista da ukažem na određene neistine koje se već danima plasiraju u medijima, a pre svega od strane određenih aktera. Na osnovu računovodstvene politike „Elektroprivrede Srbije“, nekretnine, postrojenja i oprema koje se koriste u delatnosti, odnosno aktivnostima odmeravaju se po fer vrednosti. Fer vrednost nekretnina, postrojenja i opreme se procenjuje od strane ovlašćenog procenitelja u Republici Srbiji, i to na svakih pet godina.
E pa tako da se malo pozabavimo brojkama. Procena fer vrednosti iz 2011. godine kaže da je ukupno konsolidovana nekretnina, postrojenja i oprema „Elektroprivrede Srbije“ iznosila 9,2 milijarde evra, ako od toga oduzmemo obezvređenje koje je proknjiženo već naredne godine, znači 2012, dolazimo do ukupno konsolidovane vrednosti imovine od 7,6 milijardi evra 2011. godine. Ako uzmemo u obzir procenu iz 2021. godine, ona iznosi osam milijardi evra.
Šta to znači? To znači da se imovina zapravo povećala. A zašto se ona povećala? Zato što su bila značajna ulaganja u održavanje opreme, nekretnina i postrojenja u proteklih deset godina. I u ovu komparaciju nije uneta vrednost amortizacije. Znači da bi povećanje vrednosti imovine bilo još veće ukoliko se uzme amortizacija. Ja sam se onda pitala – gde su našli tu cifru od 14 milijardi? E pa, šta su neki ljudi uradili? Našli su najveću moguću cifru iz 2011. godine, gledajući četiri moguće kategorije – nabavnu knjigovodstvenu vrednost, sadašnju knjigovodstvenu vrednost, procenjenu nabavnu vrednost i fer vrednost. Pa su se uhvatili za najveću moguću vrednost koja je iznosila 2011. godine 14 milijardi evra. A ako bilo ko od stručne javnosti na koju se određeni pozivaju ima imalo računovodstvenog znanja, zna da ne može da se poredi procenjena nabavna vrednost sa fer vrednosti, jer poredimo pomorandže i jabuke, koje ne mogu da se porede.
Znači, samo bih molila da se neistine ne iznose u javnost, da se provere činjenice i da se onda argumentovano priča o istim.
Kada je u pitanju konstatacija koja se tiče privatizacije „Elektroprivrede Srbije“, a koju su izneli određeni narodni poslanici, koji nažalost nisu više tu, ali sam sigurna da će saslušati odgovor, to je da je 2007. godine, a podsetićete se, i možete sami da proverite ko je bio direktor „Elektroprivrede Srbije“ tada, rekao, te iste godine da će 2007. godina biti ključna godina za budućnost srpske elektroenergetike. I, prema njegovim rečima, „Elektroprivrede“ je angažovala tri ugledna svetska konsultanta za određene strateške projekte. Pomenuću samo jednog, a to je konsultantska kuća zadužena za strategiju EPS-a Arthur D. Little, koja će nam pomoći da nađemo odgovor na pitanje kako treba da se razvijamo i kako treba da obavimo svojinsku transformaciju. Ko god dobro razume, zna šta znači svojinska transformacija. To znači potencijalna privatizacija.
Znači, na osnovu čega neko postavlja pitanja, kritikuje, da će danas u 2023. godini, kada znamo koliko je energetski sektor bitan i koliko su energetska preduzeća bitna za našu zemlju, za našu energetsku sigurnost i bezbednost i da ćemo mi olako da se upustimo u nekakvu privatizaciju? Setite se da je 2007. godine razmatrana svojinska transformacija, koja se na svu sreću nije desila, kao što se desila većinska privatizacija „Naftne industrije Srbije“, pa sada za to vidimo posledice kada „Naftna industrija Srbije“ ima rekordne rezultatem što nam je naravno jako drago, ali Republika Srbija od njih ima manje koristi nego što bi imala da ta većinska privatizacija nije učinjena.
Tako da vas molim, pre svega da ne dobacujete dok ja razgovaram, odnosno izlažem, a da onda proverite činjenice, argumentovano nastupate i držite se teme, a tema je izmena Zakona o obnovljivim izvorima energije u ovom slučaju. Hvala vam.
