Nastavljamo dalje, kolega Zoltan Dani. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, danas bih postavio možda jedno neobično pitanje pre svega Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a u svom pitanju baviću se problemom očuvanja ljudskih života u saobraćaju.

U neprekidnoj težnji da sačuvamo ljudske živote, kao najveće vrednosti i nenadoknadive resurse, država, sva ministarstva, Vlada i svi mi se trudimo da što bolje učinimo za svoj prostor, ali složićemo se da uvek postoji još nešto što može da se uradi.

Konkretno, u pitanju su saobraćajni udesi u kojima stradaju biciklisti. Svedoci smo da je, nažalost, sve više saobraćajnih udesa sa smrtnim ishodima biciklista kao učesnicima po saobraćaju. Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, biciklisti imaju oko sedam puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima u motornim vozilima.

S druge strane, u zadnjih petnaest godina broj biciklista u Srbiji se povećao za oko 500 puta, jer je bicikl dostupan, pristupačan, ekonomično je sredstvo za prevoz, koje ne traži veliki prostor za parkiranje i, ono što je važno, predstavlja pravi ekološki izbor. Politika Zelene agende promoviše upravo one vidove saobraćaja koji najmanje zagađuju životnu sredinu.

Ono što naročito ugrožava kapacitet biciklističkog saobraćaja jeste nedostatak biciklističkih staza kako u naseljima, tako i između mesta. Jedan od pozitivnih primera je grad Novi Sad, koji ima oko trista kilometara biciklističkih staza i obezbeđuje određene subvencije za nabavku istih. Svakako podržavam i ono što je ministar Vesić radio u Beogradu, kada je u pitanju promocija biciklizma i povećanje broja obeleženih biciklističkih staza. U Mađarskoj je, nakon maksimalnog razvoja biciklističke infrastrukture, za 45% smanjen broj smrtnih slučajeva u biciklističkom saobraćaju.

Rešavanje ovog problema verovatno zahteva i odgovarajuće promene u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, pre svega zbog bezbednosti svih učesnika. Istovremeno nedostaje i kontinuirana obuka najmlađe populacije našeg stanovništva, koji se kao takvi prvi put pojavljuju kao učesnici u saobraćaju. Ta obuka bi trebalo da se planira u osnovnim školama. Pozitivan primer za to je Holandija, koja počinje obuku od prvog razreda osnovne škole.

Dolazim iz opštine Kovin, gde je samo u prošloj godini stradalo pet biciklista na lokalnim putevima i nasipima. Kada je cela Republika u pitanju, prema evidenciji Agencije za bezbednost saobraćaja u periodu od 2016. do 2018. godine, poginuo je 141 biciklista, što je fatalan podatak.

Kako bi nadalje izbegli ovakve posledice u saobraćaju, u kojima ginu ljudi, želeo bih da postavim pitanje pre svega ministru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Da li ste planirali izmene zakona kojima bi se regulisale obaveze izgradnje biciklističke infrastrukture? Biciklističkih staza bi trebalo da bude što više, gde god je to moguće da se izvedu. Ministarstvo obrazovanju, da li bi kroz program „Šta znaš o saobraćaju?“ u osnovnim školama mogla biti uvedena obaveza obuke dece u biciklističkom saobraćaju? Ministarstvu zaštite životne sredine, da li se mogu obezbediti određene subvencije za nabavku bicikala, kako bi se stimulisao i popularisao ekonomičan i potpuno neškodljiv za okolinu biciklistički saobraćaj?

Smatram da bi ovo trebalo da bude jedna opštedruštvena akcija koju bi trebalo da podrže i ostala ministarstva, pogotovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao što sam već i rekao, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali pored toga i Ministarstvo sporta, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo turizma i sporta.

Mi kao poslanici iz grupe „Ivica Dačić – SPS“ spremni smo da pomognemo gospodinu ministru Vesiću iz resornog ministarstva, a i svim ostalim ministarstvima gde god je to moguće. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, postavljam pitanje javnom tužilaštvu Srbije – ima li elemenata krivične odgovornosti u svakodnevnom medijskom i drugim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića?

Obrazloženje. Iz časa u čas, iz dana u dan, iz meseca u mesec, svedoci smo stalnih zlonamernih, neviđeno brutalnih medijskih napada na predsednika Republike Aleksandra Vučića. Ti brutalni medijski napadi deo su sprege mafijaško-tajkunskih i kriminalno-politikantskih grupa, pojedinih tabloida i tajkunskih televizija i pojedinaca, kako domaće, tako i inostrane provenijencije. Ti medijski napadi prevazilaze ne samo granice dobrog ukusa, već su duboko skliznule u oblast socijalne patologije i krivične odgovornosti. Medijski napadi na našeg predsednika postali su veoma opasni i po predsednikovu ličnu bezbednost, jer pozivaju čak i na ubistvo našeg predsednika.

Poštovane dame i gospodo, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika. Tako određene ličnosti zaposlene u određenim tabloidima, tajkunskim televizijama, ali i pojedini analitičko stručno-naučni šarlatani neistinama o predsedniku Vučiću truju našu javnost do krajnjih granica.

Nikada u istoriji Srbije jedan srpski vladar nije više napadan i satanizovan od jedne minorne grupe, pa imao veću podršku građana Republike Srbije i ogromne uspehe kao Aleksandar Vučić. Da spomenem samo neke medijske napade. Vesna Pešić je 19. 1. 2020. godine zatražila ubistvo Aleksandra Vučića, kada je izjavila, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev u glavu“, završen citat. Boško Obradović, vođa antidržavne opozicije je 19. 11. 2019. godine zatražio napad na Aleksandra Vučića rekavši, citiram: „Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD, kako bi preživeo. Baš zato sada je pravi momenat da se intenziviraju svi napadi na njega, iz svog raspoloživog oružja“, završen citat.

Sećate se, dame i gospodo, naslovnih strana NIN-a i „Danasa“, u kojima je objavljena fotografija snajpera uperenog u predsednika Republike Aleksandra Vučića. Lažni novinar Marko Vidojković psuje u direktnom TV prenosu tajkunske televizije Aleksandra Vučića, citiram: „P* materina, ona odvratna, budaletino jedna!“, završen citat. I Dragan Đilas uključio se u žestoke psovke i medijske napade na predsednika Vučića. Tako je 5. 5. 2020. godine izvređao predsednika Vučića preko svojih tajkunskih medija, kada je rekao, citiram: „Vučiću, ti si lud“, a 16. 4. 2020. godine Đilas je rekao, citiram: „Vučić ima mentalnih problema i ima neke poremećaje“, završen citat.

Poštovane dame i gospodo, to je taj Đilas, veliki borac, koji je 13. 8. 2019. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš rekao, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije“, završen citat. Đilas ide dalje u vređanju građana Srbije koji su glasali za Aleksandra Vučića nazivajući ih majmunima. Na svojoj tajkunskoj televiziji Đilas je optužio Aleksandra Vučića da izaziva rat, a ne Aljbin Kurti, kada je rekao, citiram: „Ne sumnjate da bi Vučić uveo rat, samo da ima s kim da ratuje“, završen citat. A naš predsednik Republike je najveći borac za mir, ne samo u evropskim, nego i u svetskim razmerama.

Siniša Kovačević uključio se u satanizaciju predsednika Vučića, medijski napadima na njega kada je 13.11.2021. godine, rekao, citiram – na čelu države Kuga izdajnik, prodana duša, dodajući da će da ih bije i treba da ih bijemo na svaki način, završen citat. A Kovačevićev Vuk Jeremić je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom rekao, citiram – ulazak Kosova i Metohije, UN najbolje čemu se Srbija ima da nada ako bude imala sreće, ovo je odgovor gospodinu Kovačeviću.

Poštovane dame i gospodo, na kraju pozivam vas da podržite politiku Aleksandra Vučića i da je to politika mira, politika bezbednosti, politika ulaska u EU, politika vojne neutralnosti, politika teritorijalnog integriteta zemlje, politika saradnje sa tradicionalnim prijateljima Rusijom i Kinom i svim zemljama na principu miroljubive i aktivne koegzistencije, politika saradnje sa Rusijom. To je taj naš srpski put koji ne zadire u tuđa dvorišta, jer Aleksandar Vučić dobro zna da se kući stiže samo svojim putem. Hvala.