Hvala, gospodine ministre.
Reč ima, ministar doktor Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Da se nadovežem na diskusiju gospodina Vesića, narodni poslanik koji je postavio pitanje je u stvari imputirao Vladi Republike Srbije da diskriminiše građane Republike Srbije tako što odvaja građane iz Beograde, odnosno građane Republike Srbije koji žive u Beogradu od građana koji žive u drugim jedinicama lokalne samouprave.
Pri tome, tom narodnom poslaniku, to vi narodni poslanici dobro znate, posebno predsednik i članovi Administrativnog odbora, iz budžeta Republike Srbije se plaća zakup kuće, i to ne bilo gde u Beogradu, nego na Dedinju. Dakle, čovek sa Dedinja, inače „vojvoda kolubarski“, jer je primao novac iz „Kolubare“, živi na Dedinju i sa Dedinja nam poručuje kako mi u Vladi Republike Srbije i kako vi narodni poslanici koji podržavate Vladu Republike Srbije diskriminišete druge građane u Republici Srbiji u odnosu na Beograđane. A on, čovek, živi na Dedinju.
Evo, pitajte gospodina Jovanova da li je Administrativni odbor doneo rešenje po kome se Bošku Obradoviću plaća zakup kuće, i to na adresi u beogradskom naselju Dedinje? To svako može da proveri. Dakle, govorim stvari koje su, kao što je rekla premijerka, vrlo jasno proverljive. Ali, nije to sad toliko ni bitno. Jedna druga stvar je mnogo važnija.
Dok je govorio gospodin Milan Krkobabić, narodni poslanik Boško Obradović je dobacivao, cupkao, kad će on doći na red, da on postavi pitanje o Kosovu i Metohiji, i to tako teško i delikatno pitanje o Kosovu i Metohiji, gde nam ponovo imputira da smo izdajnici, da smo nešto potpisali, da je Vučić prodao Kosovo, itd, itd. O Kosovu i Metohiji je pričao tri minuta. Dobio je vrlo ubedljiv odgovor od strane predsednice Vlade Republike Srbije i u naredna tri minuta, o čemu je pričao? O jajima, o povlaci, o salami, itd. Pazite na šta nam je skrenuo pažnju, on koji je veliki protivnik EU, zapada, NATO pakta, itd. Kaže – a zašto vi iz Vlade Republike Srbije, konkretno ministarka zdravlja, ne obezbedite, jel tako, Nataša, obroke trudnicama kakvi su u Švedskoj, kakvi su u Nemačkoj, kakvi su u Italiji, itd, itd. Sve same zemlje Evropske unije, NATO pakta itd. Eto, tako gospodin sa Dedinja se bori protiv EU i NATO pakta.
Gospodine predsedniče, završavam.
Što se tiče ovih besmislica vezano za diskriminaciju građana Srbije koji ni žive u Beogradu, nije grad Beograd jedina jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji koja besplatno daje udžbenike deci. To rade i grad Niš, to radi i grad Novi Sad, to radi i opština Stara Pazova, to rade mnoge jedinice lokalne samouprave zato što je Republika Srbija danas, pa i naše opštine i naši gradovi, ekonomski i finansijski mnogo, mnogo snažnija nego što je bila u vreme kada su on i njegovi koalicioni partneri vladali Srbijom, pa niko nije mogao da plaća ništa, pa ni da izdvaja sredstva za besplatne udžbenike.
Poslednja rečenica, i time završavam, novim Predlogom zakona o udžbenicima Vlada Republike Srbije je predvidela pravo svake jedinice lokalne samouprave da obezbeđuje besplatne udžbenike deci sa svoje teritorije, tako da ćemo vrlo brzo izaći pred Narodnu skupštinu Republike Srbije sa tim predlogom zakona, tako da ćemo i formalno omogućiti svim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji da obezbeđuju besplatne udžbenike za decu koja žive na teritorijama tih jedinica lokalne samouprave i to je dokaz više da nam je Srbija danas mnogo jača, mnogo snažnija, mnogo više ekonomski razvijena, da su nam više razvijene lokalne samouprave nego u vreme kada su on i njegovi supotpisnici sporazuma sa narodom vedrili i oblačili ovom zemljom.

Hvala puno i vama, gospodine ministre.
Pošto nije bilo tačno 16.00 časova, možda smo dva minuta kasnije krenuli, uzećemo i to u obzir, da ne skratimo ovaj deo sednice.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala vam.
Kakav strah od odgovora, kakva nervoza, potpuno neprimereno za jednu tako jaku opoziciju.
Da vam kažem, prvo, i meni je dosta bilo zanimljivo ovo što je i ministar Martinović primetio, čitavih tri minuta o Kosovu i Metohiji, a onda hajmo nešto drugo.
Toliko o patriotizmu, toliko o Kosovu kada podsetite da je od 2005. godine, po Bošku Obradoviću Kosovo defakto nezavisno, a po Aljbinu Kurtiju od 2008. godine, onda ste sve rekli.
I onda se brzo to zaboravi i pređe se na neku drugu temu, ali i o toj temi ne znamo mnogo. Koristimo je za političku promociju, politički marketing, pa ako prođe, prođe, s tim što, ne znam, posle deset godina trebali ste da se naviknete na nas iz SNS i naše koalicione partnere koji rade svoj posao zaista srcem i emocijama i spremaju se za ove stvari, pa možemo da odgovaramo na sva pitanja.
Kada pričate o natalitetu i pričate kada ćemo uložiti u porodilišta, uložili smo još mnogo. Uložili smo možda i najviše, pored infrastrukture, u zdravstvo i to zaista svaki građanin u Republici Srbiji, svaki čovek, svaka žena, svako dete, svako vidi, bez daljnjeg.
Treba više da uložimo u porodilišta i sada smo izdvojili za Vranje 15 miliona evra samo za porodilište, za Leskovac 32 miliona evra samo za porodilište, Prokuplje 51 milion evra samo za porodilište, u Gorenjem Milanovcu 2 miliona i tu smo rešili samo fasada, pa sada idemo dalje. U Aranđelovcu 10 miliona evra samo za porodilište. Da ne pričam o Beogradu, jer vidim da imate nešto protiv Beograda i Beograđana, pa to ćemo da preskočimo, da vas ne nerviramo, ali daćemo mnogo za Višegradsku. Ipak, to je najveće porodilište u Republici Srbiji, pa je red da damo najviše.
Ono što je zanimljivo je kada gledate to kako paušalno koristite te stvari u političke svrhe, a u stvari se ne udubljujete u temu i nije vam baš naročito ni važno, a onda propustite ovu jednu stvar i pokažete kakvi su obroci negde. U redu, super, verujem, u Austriji je verovatno možda nešto bolji obrok nego u Srbiji, u Nemačkoj, takođe. U Belgiji, Holandiji, Francuskoj možda i nije. Ko zna odakle ste izvukli te fotografije i koliko su one kredibilne. Ja prva sumnjam u to, ali dobro, hajde da kažemo da je sve tako.
Znate kako human pristup imaju te zemlje po pitanju porodilja, žena sa decom i natalitetom? Vidite, u Austriji vam daju lep obrok i onda, nakon osam nedelja, hajde na posao. Osam nedelja. Vidite, u Nemačkoj takođe osam nedelja. Možda daju bolji obrok, ali nakon osam nedelja – ajte vi lepo na posao, nema više porodiljskog, to je to.
U Belgiji je devet nedelja, u Holandiji deset nedelja, u Francuskoj 14 nedelja. Znate koliko je u Srbiji? Pedeset i dve nedelje za prvo i drugo dete, a dve godine za treće i četvrto dete.
Verujemo da bi i vi dali možda nešto bolji obrok. Ne verujem ni u to, ali, dobro, to je vaša politika, ali bi, verujem, po ugledu na te zemlje koje ste nam citirali žene naterali da rade dva meseca nakon porođaja. To je vaša politika, razumela sam sada na ovoj sednici.
Dakle, hvala vam. Rekli ste kakva je vaša pronatalitetna politika – mnogo bolji obroci, nakon dva meseca žene odmah da idu da rade. Ovo sam naučila od ovog iz „Ne davimo Beograd“.
Dobro je da ste nam rekli kakva je vaša pronatalitetna politika. Sada to znamo. Ja ne verujem da će ni naše žene, ni naše porodice za takvu pronatalitetnu politiku biti – bolji obroci, posle dva meseca ili tri meseca, maksimum četiri meseca, žene moraju da se vrate na posao, tako da to je u redu. Lepo je da imamo ovakve sednice Skupštine, gde možemo da razgovaramo otvoreno i da građani svi znaju ko šta zastupa.
Konačno, da kažem da ima jedan indikator kojim svi treba da budemo ponosni i svi treba da budemo zadovoljni, a to je 2019. godine je naša stopa ukupnog fertiliteta, prvi put posle 15 godina prešla 1,5. Prvi put posle 15 godina.
Tako da, to je u stvari pokazatelj ne samo pronatalitetnih mera, nego toga da se ljudi odlučuju da osnivaju porodicu ovde, da se osećaju bezbedno, da imaju posao, da njihove porodice imaju prosperitet, da nešto bolje žive, a još najviše ili ponajviše vera u sve bolju budućnost.
Od te 2019. godine mi držimo tu stopu ukupnog fertiliteta iznad 1,5, trenutno je 1,52, što je užasno loše i ja ne kažem da mi treba da budemo zadovoljni time. Nama treba minimum 2,1. Ali, u ovom trenutku je ta stopa ukupnog fertiliteta najbolja u regionu. Bili smo najlošiji u regionu, svi su bili iznad toga. Danas smo najbolji. I Albanija pada i na teritoriji Kosova i Metohije opada natalitet…
(Boško Obradović: Pa, Kosovo je Srbija.)
Ili bi rekli vi, na teritoriji Kosova i Metohije, tako, tako sam i rekla, nisam rekla onako kao što ste vi rekli 2005. godine da je de fakto nezavisno, ja sam rekla na teritoriji Kosova i Metohije, tako da se ni u tome ne slažemo.
Za mene je Srbija, za vas je od 2005. godine nezavisno, a za Aljbina Kurtija tek od 2008. godine, tako da tri godine zaostaje za vama po tom pitanju.
I sve ostale, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, tako da mi imamo još mnogo da radimo, ali idemo napred i ide sve bolje.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam produžila. Važna je tema.

Hvala vama.
Pošto je 19.07 časova, sada završavamo rad u ovom delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Zahvaljujem svima koji su učestvovali, predsednici Vlade i ministrima u Vladi Srbije što su pružili odgovore na pitanja.
Mi ćemo nastaviti raspravu u pojedinostima za 10 minuta.
(Posle pauze.)