Nemojte da urlate iz klupa.

I bio profesor, ispitivao tako kao što si ti. Ne znate ni šta je na dnevnom redu. Znači, ne znate ni šta je na dnevnom redu. Nemate pojma o čemu se radi. Zašta vi platu dobijate to sami Bog zna? Niti znate o čemu se priča, niti znate šta je Koštunica potpisao, niti znate šta je na dnevnom redu, zašta vas bre ovaj narod plaća da vičete ovde? Da vičete na mene. Nemoj bre na mene da vičeš, lako ćeš ti sa mnom, nego probaj da savladaš dnevni red, izgleda ti je on mnogo veći problem od mene. Dnevni red savladaj, pa kad to savladaš onda dolaziš na red da pričaš sa mnom.

Evo, ga novi pokušaj već sad, po amandmanu.

Ja sam tražio repliku.

Tražili ste reč po amandmanu ako želite da govorite.

Može i po amandmanu.

Milenko Jovanov predsedniče poslaničke grupe SNS sada trenutno, prvo ja nisam vikao na vas zato što ja vas mrzim, volim, ne volim, da mi vi smetate ili slično, vi evo, dobacuje čovek otuda vaš, pa dobacuje drugi, treći, peti, ja pričam, petanestoro najmanje meni dobacuju. I sad to je u redu, a nije u redu što ja povisim ton da nadglasam sve ostale.

E sad, želim da vam kažem samo jednu stvar. Vaša ekipa tamo preko puta je prepuna izdajnika. Ovako, Nataša je izdala SRS, Milenko Jovanov DSS, Bakarec DSS …

(Predsednik: Stojanoviću, nemojte da pretvarate sednicu u lični obračun sa pojedincima.)

Nemojte da me prekidate. Znači sve sam izdajnik do izdajnika i vi nama …

Pošto nemate kontrolu nad sobom, moraću ja da vam pomognem na ovaj način. Krenuli ste redom i opet urlate. Znači, krenuli ste poimence da najgrublje vređate narodne poslanike jednog po jednog. Šta mislite u šta se onda pretvara sednica?
Opet urlate, šta se sa vama dešava. Saberite se malo.
Milenko Jovanov.

Zanimljivo je to verovatno i zbog toga što vi ništa niste izdali. O sebi smatrate i o sebi mislite mnogo visoko, a svi drugo ne vrede ništa i sve je to u redu, samo postoji jedna stvar koju ste zaboravili da kažete.

Pre mene je iz te stranke u kojoj ste je izašao Vojislav Koštunica, pa vas je izgleda i on izdao, pa je izašao Vladeta Janković, pa vas je i on izdao.

(Zoran Stojanović: Nije došao u SNS.)

Molim? Nije nego je napravio nešto svoje pa se to raspalo.

Šta vas briga gde sam ja otišao.

(Zoran Stojanović: A šta tebe briga?)

Nemojte da vičete iz klupe, poslednji put vas upozoravam.
(Zoran Stojanović: A šta tebe briga?)

Šta mene briga gde sam ja otišao?

Hajde, sada ja da probam da razumem ovo. Znači, malopre ste me napali zato što sam otišao, a sada šta me briga što sam otišao. Pa što vam smeta onda? Šta sam ja to pogrešno uradio?

(Zoran Stojanović: Ti si izdao.)

Ja izdao? Dobro. A jel vas izdao ovaj Koštunica što je otišao?

(Zoran Stojanović: Ne.)

Nije. A i Vladeta što je otišao, i on vas nije izdao?

(Zoran Stojanović: Ne.)

Znači, samo ovi što su otišli u SNS su izdali, a ovi što su otišli na drugu stranu oni nisu izdali.

(Zoran Stojanović: Ne na drugu, on je napustio političku scenu.)

Pa kako je otišao, kako napustio? Eno ga sedi.

(Zoran Stojanović: Nemoj da pričaš neistinu.)

Pa dobro. A ovaj što sedi ovde do tebe s druge strane i Vladeta Janković, jel i taj izdao?

(Zoran Stojanović: Nije.)

A ni on nije. Čovek nije u politici, a ovo ovde je samoposluga, pa on zalutao. Ne bavi se politikom, samo je malo poslanik, jel, i malo bio kandidat za gradonačelnika Beograda, ali ne bavi se inače politikom. Peca u slobodno vreme, igra šah na Kalemegdanu, prevarili ga mangupi da se kandiduje za nešto. Čoveče, hajde saberite se malo. Ostavite se tih stvari. Imali smo taj glavni odbor, tražili ste od mene da odem. Otišao sam. Šta više hoćete od mene? Prežalite više da sam otišao od vas. Znači, ja se vama ne bavim.

(Zoran Stojanović: Hvala bogu da si takav otišao.)

Tako je, i ja kažem. I svako je otišao na svoju stranu. Ja otišao tamo gde me hoće, jer me vi niste hteli. Vi jednostavno se usrećili, ponovo sa žutima, plavima, zelenima, koji su hteli da vas hapse i vi srećni tamo, ja srećan ovamo i ostavite me, čoveče, više na miru. Ponašate se, bre, ko onaj muž koji kad ga ostavlja žena, on je proganja, ne da joj da živi posle toga. Pustite me, bre, čoveče, više na miru. Nemam sa vama ništa. Ne bavim se vama. Ne spominjem vas. Vi za mene ne postojite.

(Zoran Stojanović: Imaš, imaš.)