Tražili ste reč po amandmanu ako želite da govorite.

Može i po amandmanu.

Milenko Jovanov predsedniče poslaničke grupe SNS sada trenutno, prvo ja nisam vikao na vas zato što ja vas mrzim, volim, ne volim, da mi vi smetate ili slično, vi evo, dobacuje čovek otuda vaš, pa dobacuje drugi, treći, peti, ja pričam, petanestoro najmanje meni dobacuju. I sad to je u redu, a nije u redu što ja povisim ton da nadglasam sve ostale.

E sad, želim da vam kažem samo jednu stvar. Vaša ekipa tamo preko puta je prepuna izdajnika. Ovako, Nataša je izdala SRS, Milenko Jovanov DSS, Bakarec DSS …

(Predsednik: Stojanoviću, nemojte da pretvarate sednicu u lični obračun sa pojedincima.)

Nemojte da me prekidate. Znači sve sam izdajnik do izdajnika i vi nama …

Pošto nemate kontrolu nad sobom, moraću ja da vam pomognem na ovaj način. Krenuli ste redom i opet urlate. Znači, krenuli ste poimence da najgrublje vređate narodne poslanike jednog po jednog. Šta mislite u šta se onda pretvara sednica?
Opet urlate, šta se sa vama dešava. Saberite se malo.
Milenko Jovanov.

Zanimljivo je to verovatno i zbog toga što vi ništa niste izdali. O sebi smatrate i o sebi mislite mnogo visoko, a svi drugo ne vrede ništa i sve je to u redu, samo postoji jedna stvar koju ste zaboravili da kažete.

Pre mene je iz te stranke u kojoj ste je izašao Vojislav Koštunica, pa vas je izgleda i on izdao, pa je izašao Vladeta Janković, pa vas je i on izdao.

(Zoran Stojanović: Nije došao u SNS.)

Molim? Nije nego je napravio nešto svoje pa se to raspalo.

Šta vas briga gde sam ja otišao.

(Zoran Stojanović: A šta tebe briga?)

Nemojte da vičete iz klupe, poslednji put vas upozoravam.
(Zoran Stojanović: A šta tebe briga?)

Šta mene briga gde sam ja otišao?

Hajde, sada ja da probam da razumem ovo. Znači, malopre ste me napali zato što sam otišao, a sada šta me briga što sam otišao. Pa što vam smeta onda? Šta sam ja to pogrešno uradio?

(Zoran Stojanović: Ti si izdao.)

Ja izdao? Dobro. A jel vas izdao ovaj Koštunica što je otišao?

(Zoran Stojanović: Ne.)

Nije. A i Vladeta što je otišao, i on vas nije izdao?

(Zoran Stojanović: Ne.)

Znači, samo ovi što su otišli u SNS su izdali, a ovi što su otišli na drugu stranu oni nisu izdali.

(Zoran Stojanović: Ne na drugu, on je napustio političku scenu.)

Pa kako je otišao, kako napustio? Eno ga sedi.

(Zoran Stojanović: Nemoj da pričaš neistinu.)

Pa dobro. A ovaj što sedi ovde do tebe s druge strane i Vladeta Janković, jel i taj izdao?

(Zoran Stojanović: Nije.)

A ni on nije. Čovek nije u politici, a ovo ovde je samoposluga, pa on zalutao. Ne bavi se politikom, samo je malo poslanik, jel, i malo bio kandidat za gradonačelnika Beograda, ali ne bavi se inače politikom. Peca u slobodno vreme, igra šah na Kalemegdanu, prevarili ga mangupi da se kandiduje za nešto. Čoveče, hajde saberite se malo. Ostavite se tih stvari. Imali smo taj glavni odbor, tražili ste od mene da odem. Otišao sam. Šta više hoćete od mene? Prežalite više da sam otišao od vas. Znači, ja se vama ne bavim.

(Zoran Stojanović: Hvala bogu da si takav otišao.)

Tako je, i ja kažem. I svako je otišao na svoju stranu. Ja otišao tamo gde me hoće, jer me vi niste hteli. Vi jednostavno se usrećili, ponovo sa žutima, plavima, zelenima, koji su hteli da vas hapse i vi srećni tamo, ja srećan ovamo i ostavite me, čoveče, više na miru. Ponašate se, bre, ko onaj muž koji kad ga ostavlja žena, on je proganja, ne da joj da živi posle toga. Pustite me, bre, čoveče, više na miru. Nemam sa vama ništa. Ne bavim se vama. Ne spominjem vas. Vi za mene ne postojite.

(Zoran Stojanović: Imaš, imaš.)

Stojanoviću, stvarno nikakvog smisla nema. Javite se za reč, pa govorite. Što urlate iz klupe sve vreme?
(Zoran Stojanović: Kako da se javim, kad mi ne date?)

Ja vama da pomognem za vaše fantazije stvarno ne mogu. Uz moju najbolju nameru, stvarno ne mogu. Ja to ne znam da lečim i to morate nekom drugom da se obratite. Znači, ja da vam lečim to da vidite moj potpis umesto potpisa Vojislava Koštunice, to stvarno ne mogu. To stvarno ne mogu. To morate sami nekako da rešite. To ne znam da vam opravim. A ovo što sam mogao da vam učinim, eto, super vam je bez mene, lepo vam je bez mene, uživajte bez mene, ali ostavite više tu priču iza sebe. Prežalite već jednom to.

Tražili ste od mene da odem, otišao sam. Šta više hoćete? Šta hoćete više? Ostalo vam je krivo što sam, zamislite, nastavio da živim, nastavio da se bavim politikom. Vi ćete da mi odredite da li mogu da se bavim politikom ili ne. Jeste li to na stranačkim organima doneli odluku, da ja ne mogu da se bavim politikom više? To ste odlučili? E pa, gospodo, malo ste se prevarili.

Pošto ste se opet prijavili za reč, daću vam reč, ali da ne urlate i da ne vređate brutalno poimence poslanike, jednog po jednog.
Izvolite.

Predsedničke, ja ne urlam, ja povisujem ton u odnosu na suprotnu stranu. Vi njih ne čujete, a čujete da ja vičem i govorite da urlam. Zahvaljujem, hvala vam na tome. Hvala vam.