Vi ste ovde dobrovoljno.

Ako ja govorim, molim vas, ne prekidajte me.

Ako smo došli ovde da uradimo nešto za ove građane, sigurno ga nećemo uraditi u 12. Ali, to je vaša zasluga. Ako je to tako, gde vam je ministar? Ako je sve to normalno, zašto tog čoveka nema ovde? Pričao je juče o svemu i svačemu, a nije pričao o ovom zakonu. Ja bih rado sa njim da promenim par stvari, stručnih i profesionalnih.

Da vas upozorim, ovo je nešto čime sam se ja bavio profesionalno, u okviru firme, dok me niste najurili, desetak godina…

Šta je vama smešno, gospodine predsedavajući? Objasnite? Šta je smešno što ste me otpustili sa posla?

Zato želim da tu dođe, pošto sam video da čovek nije umeo da pročita zapisnik koji mu je dat. Dakle, on nema pojma o tom zakonu i nadam se da ćete obezbediti da barem sutra bude tu.

Što se tiče samog amandmana, ja vas molim da me zaštite od dobacivanja, koristiću svoje vreme, evo poklanjam vam svoje vreme, da bi utišali ove ljude koji su preko puta.

Dva minuta i 16 sekundi pričate, o amandmanu niste ni počeli ništa.

Kad mi vi smetate, ne date mi da govorim. Smejete se, nemate ministra, zakazujete u 12 preko noći, jeste smešno.

Ministarka, pored dva minuta, postoji još nešto, ali ja tražim ministra čiji je to resor, to vaš resor nije i vi o tome ne znate.

Možda ne vidite. Ima ministara koji sede ovde u sali. Evo, treći minut završavate, još niste ni počeli o amandmanu.

Otpočeli ste raspravu bez resornog ministra.

Jel ste pročitali ko su ovlašćeni predstavnici Vlade?

Jednom treba da dođe pred ovaj parlament a nije našao za shodno da dođe, teško mu je. Nama nije teško da sedimo do 12, njemu je teško jedanput da dođe u ovaj dom.

Vi ste tek ušli u salu.

Normalno, moram malo da se odmorim, da bih mogao da smisleno govorim o ovome.

Da se vratimo na amandman, koji je zaista vrlo ozbiljan amandman.