Znači, vama da obezbedimo pidžamu, a Parandiloviću ćebe.
Treba li da glasamo za vašu pidžamu?
(Miodrag Gavrilović: Ne.)
Ne treba. Dobro.
Da vidimo sada ko je predstavnik podnosilaca.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Gospodine predsedniče Skupštine, mi smo vas još pre početka ove sednice pozvali da povučete iz procedure ovaj zakon zato što je zakon falsifikat i zato što se u suštinski pet tačaka razlikuje u odnosu na one predloge zakona na koje je Sekretarijat za zakonodavstvo dao mišljenje.

Vi ste se na to oglušili, iako u zakonu jasno kaže, čak i u Poslovniku Vlade Republike Srbije da ukoliko dođe do suštinskih razlika u odnosu na predlog koji je dat na mišljenje da mora da se traže nova mišljenja. Ministarke koje tu nema sada resorne, ona čini mi se, da nije ni shvatila šta smo mi njoj pričali i na šta smo joj ukazivali, oglušila se na to i zakon je ipak u proceduri.

Zato predlažemo da se brišu svi članovi. Mi smo krivičnu prijavu podneli. Da li će neko u ovoj zemlji da se seti da procesuira i postupi po njoj, videćemo. Za vreme vaše vlasti, teško, ali doći će momenat kada će neko sa time da se bavi. Ovo što se dešava sada sa ovim zakonom nije viđeno do sada u skupštinskoj proceduralnoj praksi.

Dakle, jedan zakon dat na mišljenje, predlog, odnosno Nacrt zakona. Drugi, potpuno drugačiji u pet suštinskih tačaka se razlikuje je ušao u skupštinsku proceduru i osvanuo na sajtu Vlade. Dakle, to je prevara građana Srbije, to je prevara nas svih poslanika ovde i opozicije i vlasti. Podjednako, ista stvar.

Ja vas molim da uzmete da pročitate te zakone i videćete da je to ozbiljan problem, ali ja mislim da ga ni ministarka nije najbolje pročitala, kamoli poslanici i ostali njeni saradnici.

Tako da, s toga, predlažemo brisanje ovog člana jer, ponavljam, ovaj zakon je zakon koji je falsifikovan i nije zakon koji je dobi odgovarajuće mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zelenović, Jovanović, Nestorović, Nešić, Kalajdžić, Nikolić, Cakić i Niketić.
Reč ima Nebojša Cakić.

Suština amandmana jeste u tome da je potrebno baviti se prevencijom. Ministarka nije tu, ja zaista ne mogu da prepoznam, opet ministar, ali kako mi da raspravljamo, izvinite gospođo ministarka, što vi niste otišli kući? Šta vi radite ovde? Nema ministra rada, nema ministra za životnu sredinu, šta rade oni ovde? Dakle, zaista je smešno.

Evo da vidite koliko je smešno, sad ću vam reći, da vidimo sve ove vaše pravnike, hajde gospodine Jovanov, gde vam je ministarka da nju pitam, gde vam je ovaj ministar? Znate šta pišete vi u prvoj rečenici obrazloženja ovog zakona? Šta je smešno gospodine, Orliću? Šta je smešno, pitam vas? Znate li šta piše ovde? Vi niste pravnik, ali jeste smešno. Kaže: „Ovim Predlogom zakona vrši se usaglašavanje odredaba zakona sa uredbom o odlaganju otpada“. Dakle, pravnici, ovaj zakon se donosi da bi usaglasili zakon sa uredbom.

Šta to znači? Dve stvari. Prva stvar, Vlada nije poštovala zakon do sada jer je donosila uredbe koje su protivne odredbama zakona. Broj dva, ne vodite računa uopšte o tome šta radite. U vašem obrazloženju zakona piše, što bi uvod u pravo ljudi znali, imate i ustavnu odredbu, sramota je za ovaj dom da takvi ljudi rade to. Hvala.

Kad ste zaključili jel jeste smešno ili nije smešno?

Smešno je, smešno je. Rekli ste šta je smešno.

Dobro, onda smo tu saglasni. Smešno je.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Veselinović, Stefanović, Obradović, Oreg, Grujić, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić i Đorđić.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Olenik, Jerković i zajedno Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac, Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.

Dakle, pored toga što zakon protivzakonit on je takođe direktno usmeren i na dalje ugrožavanje života građana devastacije prirodne sredine. Zakon je u tim spornim tačkama definisao da se praktično retroaktivno primenjuje kako bi se opravdala unapred i nezakonito izdata IPTS dozvola firme „Eliksir“ koju ste dali protivno zakonu pre ovog zakona. Niste imali osnova za to, niste imali osnova za to. Nema, pa ne može ne postoji. Ovde u ovom zakonu ste stavili da će biti njegova retroaktivna primena upravo zbog ovoga i ove tačke. A to što se tamo dešava u toj fabrici kakav se otpad i koliki otpad skladišti, pod kojim uslovima ovo govorim o opasnom otpadu to gotovo da niko ne zna samo možemo da pretpostavljamo i da molimo boga da se neće desiti nikakva katastrofa ili tragedija s obzirom da se tamo proizvodi veštačko đubrivo gde ima amonijaka, gde ima drugih raznoraznih kiselina, itd. na obali Save. I to je jedna vrlo važna stvar koja se tiče ovog zakona i ministarke koja nažalost nije tu. I zato smo predložili da se i ovaj drugi član zakona briše. Hvala.

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici Olenik, Jerković i zajedno Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Filipović, Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.

Dakle, pored toga što ta sporna IPTS dozvola za „Eliksir“ je izdata protivzakonito, takođe bih voleo da mi ministarka koja nije tu odgovori i na koji način se kontroliše korišćenje otpadnih kiselina u proizvodnji mineralnih đubriva u fabrici „Eliksir“ jer, postoji osnovana sumnja da su sadržaji kiselina koje se nalaze u tim đubrivima mnogostruko veće od onoga što se dozvoljava pravilnicima i da postoji mogućnost trovanja zemlje prilikom korišćenja tog đubriva i zemlje i životne sredine i svega ostalog.

Dakle, to je ozbiljna stvar i ozbiljno pitanje i o tome se ne sme ćutati. To se tiče svih nas. To ide u zemlju, pa ide u hranu, odnosno u voće i povrće. Ko se time bavi i ko kontroliše, na koji način i šta se koristi u proizvodnji tih đubriva, koliki su sadržaji toga, koje su nadležne inspekcijske službe koje time treba da se bave i da li se uopšte neko time u Srbiji bavi?

Zato i predlažemo da se ovaj član zakona obriše. Hvala.