Na član 12. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Vlada za Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatuje da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman je u stvari rezultat pregovora i onih javnih slušanja na kojima se otprilike našao neki konsenzus kada je u pitanju ograničenje.

Znači, u osnovnom predlogu zakona ograničenje je bilo 17 kilovata. Ovde se sada traži da se potpuno ukine ograničenje. Zašto sad ovde dolazimo sa 6,9 na promenu, na 10,8? Pre svega, ukupna instalisana snaga u Srbiji kada pričamo o svim energetskim objektima elektrana iznosi između 8.000 i 9.000 megavata, odnosno između osam i devet gigabajta. Mi sada imamo zahteve za 20 gigabajta, to znači 20.000 megavata, pa sada zamislite kada bi išli bez ograničenja, kada bi se svi uključili na tu mrežu do čega bi doveo energetski sistem. To je jedno.

Drugo, vi znate vrlo dobro kakvo je stanje mreže u Beogradu, u Nišu, u Kragujevcu, ali vrlo dobro znate kakvo je stanje u Prijepolju, u Raškoj, Zlatiboru i vi ste svesni toga da kada dolazi zima ili kada dolazi ekstremno visoke temperature, kada se koriste više klima uređaji i da dolazi do velikih opterećenja kada je u pitanju elektromreža.

Ono što su naše mogućnosti je upravo ovo ograničenje, a ono što mi želimo, naravno da je bez ograničenja, ali za to treba da idemo korak po korak postepeno da bi jednostavno stvorili uslove da zaista budemo kao jedna Nemačka, ko što bi svi želeli ovde da nema ograničenja da svaka skupština stanara koja želi da uvede solarne panele na krovu svoje zgrade ima tu mogućnost bez ikakvih ograničenja.

Prema tome, mislim da je ovo rešenje i pitanje prvi korak, a sigurno da ćete u budućnosti raditi na tome da se ova ograničenja povećavaju, jer je to naravno u interesu svih i povećanja praktično ljudi, odnosno prozjumera koji će to raditi. Hvala.

Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Na član 14. amandman su zajedno odneli poslanici Lipovac, Tanasković, Parlić, Aleksić, Novaković i Stanković.

Ovim amandmanima tražili smo brisanje tačaka koje se odnose na obaveznu sekundarnu rezervu iz prostog razloga što se zaista plašim da će ministarka i ovo iskoristiti za promociju litijuma, iako bi ove baterije mogle da budu i natrijumske baterije.

Ja sam htela ministarka na kraju ovog dana, koji su obeležile možda i moje optužbe prema vama da vam nešto predložim. Hajde da zajedno odagnamo svaku sumnju. Dve su tačke moguće. Hajde da usvojimo leks specijalis kojim ćete dokazati da nećete prodati ERS i hajde da usvojimo narodnu inicijativu kojom ćemo se obavezati da nećemo kopati litijum. Ako to uradimo, ja ću javno da vam se izvinim ovde u Skupštini, na svim medijima, gde god vi to poželite, javno ću da se izvinim, a do tada, vi možete beskrajno ponavljati tu manipulativnu tehniku pokvarene ploče, govorićete o zelenoj energiji, a mi ćemo osnovano sumnjati, što se nažalost i pokazalo, da uništavamo Srbiju. Uradite to i ja ću vam se izviniti.

Može li malo i po amandmanu.
Na član 14. amandman su zajedno podneli poslanici Jakovljević, Obradović, Kostić, Milenković Kerković, Puškić i Vasić.

Uvažene kolege, uvažena ministarko, uvaženi predsedniče, Srpski pokret Dveri je i na ovaj član podneo amandman jer je očigledno da kao što smanjuje, odnosno predlagač zakona instalisanu snagu za domaćinstava i male proizvođače, tako se dovde, da bi ih isključio, odnosno umanjio njihovo učešće na tržištu, jer ih je samo 900 u Srbiji do sada. Sa druge strane onda bi takođe onemogućio povećava kapacitete baterijskog skladišta i čini ih nepristupačnim i nemogućim za ove male proizvođače. Tako da tražimo da se ovaj kapacitet smanji duplo i da umesto 0, bude 02 umesto 04 megavati.

Takođe želim da ovde kažem nešto o svojim dilemama i o onome što mislim svih ovih dana od kada se pominje, a možda i lažno optužuje Vlada da privatizuje EPS. Mislim da je to suluda odluka, ali mene je zaista začudila odluka uvažene ministarke Đedović kada smo prošle nedelje razgovarali, kada je rekla da nećemo privatizovati EPS u toj meri. Pa, sam onda pogledala dokumenta prethodnih godina i videla da u jednom pismu o namerama MMF, jednom o aranžmana, naša Vlada kaže da će tražiti učešće manjinskog privatnog investiranja, koje bi moglo dodatno da učvrsti održivost kompanije EPS i osigura profesionalni menadžment. To će raditi u bliskoj saradnji sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu u razvoj.

Tako da me je to malo zabrinulo. Takođe me je zabrinulo i to što moji studenti padaju na ispitu kada kažu da postoje zatvorena i otvorena akcionarska društva. Od člana 245. Zakona o privrednim društvima, ja molim ministarku Đedović da mi pronađe član u Zakonu o privrednim društvima koji kaže da postoje zatvorena akcionarska društva. Dakle, to kao pravni institut u Srbiji ne postoji. Sva društva kada se osnuju kao akcionarska su automatski otvorena i mogu da idu na berzu.

Na član 14. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Vlada za Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatuje da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Znači, poštovani predsedavajući, manipulativne radnje i kod profesora prema studentima. To smo sada imali prilike da čujemo, priznanje.

Član 14. propisuje deo koji se odnosi na obaveze samih operatera i pri izradi plana razvoja. Šta to znači? To znači da oni imaju obavezu da izrade taj plan razvoja i ako dobiju pozitivno mišljenje idu dalje, ukoliko dobiju negativno, oni mora da rade dopunu, odnosno izmenu praktičnog tog plana razvoja koji bi morao da bude u skladu sa svim tehničkim uslovima. To je ono zbog čega smo mi imali problema uopšte kada su u pitanju i prozjumeri i deo koji se odnosi na aukcije, odnosno neuspele. To je što kada mi pričamo o ovoj temi uvek zaboravljamo da tehničke uslove koje EPS daje moramo da ispoštujemo. Ti tehnički uslovi nisu nimalo jednostavni u smislu poštovanja samih investitora.

To je ono što za nas predstavlja, u stvari, izmenu i dopunu dodatkom člana 68a i 68b, koji upravo govore o tome da to neće dovesti do toga da priključenja neće biti, već dok se ne uradi dokumentacija na adekvatan način neće moći da se završi ceo posao, dobije dozvola i izvrši priključenje i to je ono što su investitori najviše i tražili, da u samom postupku ne budu zaustavljeni u samoj proceduri pribavljanja dozvola, odnosno realizacije celog projekta.

Stoga vam se zahvaljujemo što ste zaista ovako decidno napisan amandman, koji je, naravno, uz pomoć i NALED-a i Privredne komore Srbije, zainteresovanih privrednih društava i urađeni.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 15. amandman su zajedno podneli poslanici Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Na član 16. amandman su zajedno podneli poslanici Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Na član 16. amandman su zajedno podneli poslanici Lipovac, Tanasković, Parlić, Aleksić, Novaković i Stanković.
Na član 17. amandman, u istovetnom tekstu, podneli zajedno Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić i zajedno Lipovac, Tanasković, Parlić, Aleksić, Novaković i Stanković.
Na član 17. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član je u vezi sa članom 86. Zakona o obnovljivim izvorima energije i on utvrđuje obavezne radnje strateškog partnera kada je u pitanju izgradnja elektrane.

Ako pričamo o „Elektroprivredi Srbije“, neka budućnost „Elektroprivrede Srbije“, možete videti kroz njihov razvojni plani, je kada su u pitanju investicije.

Ono što je važno reći da je u Evropi 5. februara ove godine praktično napravljen jedan tzv. energetski zaokret. Šta to znači? To znači da je Evropa otišla usled, naravno, političkih promena da potrošnja iz obnovljivih izvora energije mnogo veća, nego iz uglja i to je ono što je praktično strateški plan i samog EPS-a u budućih 15 godina, da kroz oblike investicija uvede što veći procenat obnovljivih izvora energije kada je u pitanju proizvodnja električne energije, tako da taj procenat sa 36,9% poveća na 63% do 2038. godine.

To je ono zbog čega danas pričamo o EPS-u na jedan potpuno drugačiji način, da strateški partneri koji budu gradili energetske objekte imaju sigurnost snabdevanja kroz „Elektroprivredu Srbije“ koja je glavni snabdevač sada u 96% slučaja, a da je, u stvari, suština velikih ulaganja u ovakvu našu domaću kompaniju od izuzetnog državnog značaja.

Prema tome, te priče o privatizaciji EPS-a ne stoje, niti će biti, zato što stožer energetske stabilnosti Srbije upravo je „Elektroprivreda Srbije“ iz svih koncepata i projekata strateških vezanih za obnovljivi izvor energije.

Hvala.