Poštovani predsedniče Narodne skupštine, kako ste čuli, gospođa me je prozvala da imam hrvatsku penziju i da imam hrvatsko državljanstvo. Radi razjašnjenja, 80% izbeglih Krajišnika to ima. To je jedno. Zašto? Zato što smo izbegli, pa i moja malenkost u istočnu Slavoniju, onaj deo pre integracije. Znači, tu smo izbegli, a onda smo došli ovde u Srbiju. Tu smo dobili to državljanstvo.
Moja malenkost radila je 22 godine u Hrvatskoj i valjda mi ne bi želeli da oduzmete to, penziju, kada prigovarate. Ne primam hrvatsku penziju, već vodim spor sedam godina sudskih, verovatno ću i više. Dakle o tome toliko. Sa ovom izjavom uvredili ste 90% Krajišnika koji to imaju.
Miloš vaš Francuz nije rođen u Francuskoj, a moja malenkost jeste. Prema tome, to što pokušavate spočitavati je ispod svakog ljudskog dostojanstva.
Nemojte mi, molim vas, upadati u reč.
Moja malenkost je izbegla kasnije u drugu pokrajinu srpsku, Kosovo i Metohiju. Odradio sam i tu 23 godine, kao i u Hrvatskoj. U Hrvatskoj četiri godine mi uopšte za ono vreme Krajne ne priznaju, kao i mnogima, radni staž, a gle čuda, tri godine i devet meseci, ne samo u Hrvatskoj, nego i na Kosovu. Pa, devet godina, gospođo, moja malenkost radnog staža odradila na području bivše Jugoslavije i to mi, nažalost, nikada neće ući u radni staž.
Nije to samo meni, nego mnogima na Kosovu i Metohiji, a za koje se vaš Miloš Francuz zalaže. Pitajte profesore i studente na Kosovu i Metohiji da li sam od 1995. do 2018. i do 2022. godine ikad zakasnio na radno mesto? Da li sam ikada zakasnio na dežurstvo na mostu za koje Miloš Francuz nikada nije mogao ni pomisliti? Koliko ste puta otišli dole na dežurstvo?
Prekjuče ovde govorite da poslanici ne mogu ići dole. Kako je moja malenkost išao od 2012. godine, to samo ja znam i građani Republike Srbije koji putuju dole.
Nema papira koji mi puškom nije zaustavljan, da nisam listao u knjizi svaki list. Čak i sendvič su mi pregledavali sa puškom i nikome se nisam žalio.