Zahvaljujem.
Evo, kažu kolege da se ne hvalimo što nam je prihvaćen amandman, pa sad ću da vam se pohvalim.
Ovde je maločas bilo reči o tome da opozicija tako loše piše amandmane, to je sve nešto strašno traljavo. Sada ću da vam kažem šta je naš amandman.
Dakle, naš amandman je bio da se izbriše jedan stav u ovom članu koji je zapravo unet u ovim izmenama i dopunama, a zamislite, već je bio u zakonu. Tako da, ja ne znam ko je ovde traljav. Mislim da je malo i do tog zakonopisca, možda zato što, kažem, javna rasprava je bila pre godinu i po dana, pa posle toga ko je s tim petljao, više niko ne zna ko pije ko plaća, ali dakle, ima traljavosti i kampanjskog rada sa svih strana.
E, sada, naravno, znate Narodna skupština bi trebala i mi ovde u plenumu i narodni poslanici bi trebali isto da pomognemo tim ljudima koji pišu zakone i ta bi saradnja bila dobra. Ljudi, naravno, mogu da naprave greške i mi možemo da napravimo greške i da se nama dozvoljava da se ovim zakonodavnim poslom bavimo. Ali se nama to ne dozvoljava. I ovaj kampanjski rad se prenosi ina funkcionisanje Narodne skupštine.
Znam da se vi hvalite time da to što može da se sedi 14 sati, što se radi do tri noću, a nekom to ne odgovara, da je to zapravo iz vaše perspektive jedan dobro organizovan rad, ali ja kao nastavnica univerziteta moram da vam kažem, to je kampanjski rad, to je kampanjsko učenje. Vrlo često to bude traljavo nakon svega toga. Imamo prilike to ovde da vidimo.
Meni to više govori o tome ne samo da vi ne vidite funkciju Narodne skupštine i ovih rasprave i da obrazuje i građane da i oni čuju nešto o tome šta mi radimo sa otpadom i kako bi trebalo da ga recikliramo, a zapravo vaši poslanici se hvale kako ga spaljujemo i kako ozbiljne pare plaćamo što će se on spaljivati, što se obavezujemo da ćemo ga spaljivati i što će nam računi struje biti veći zbog toga, a što će zagađenje biti veće, koje nećemo ni da merimo, pa ćemo se praviti da je sve u redu.
Umesto da građani barem saznaju nešto o tome, vama do toga nije stalo. Ali, imamo i veći problem, to je problem organizacije rada. Ovakva organizacija rada nama poručuje ili da ne umete da organizujete rad Narodne skupštine i tu pre svega gledam u vas, predsedniče, jer to je vaša odgovornost. Druga mogućnost nije da ne umete, nego prosto da nećete i da namerno tlačite svoje zaposlene. Pod zaposlenima mislim i na konobare, tetkice, koji kad vi odete u tri, oni ostanu ovde još do pet da čiste, ali i na narodne poslanike koji su zaposleni u Narodnoj skupštini. Ja nisam, ja sam zaposlena na univerzitetu, tako da, u tom smislu, odabrala sam da mene ne tlačite.
Ali, koristim ovu priliku da čestitam Dan bezbednosti i zdravlja na radu. Mislim da bi bilo prigodno da smo zapravo danas raspravljali o tom zakonu, uz ministra, naravno, ali nije bilo spremnosti i razumevanja za to.
Želim nešto drugo još da kažem. Ovde je bilo reči o tome da je ovo gotovo nov zakon. Moje pitanje ministarki koja nije tu, a možda će joj neko preneti, je što onda nismo doneli novi zakon kad u nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU zapravo piše, planiran je nov Zakon o otpadu, i to da se usvoji u decembru 2022. godine. Da li mi to spremamo za par meseci neki nov zakon? O čemu se tu radi?
Druga stvar, bilo je reči o tome kako to sad političke organizacije ili stranke koje se zalažu za EU imaju neke kritike na zakone koje se usklađuju sa evropskim direktivama? Moram malo da vam kažem ili da vas podučim, znate, direktive se ne prepisuju od reči do reči. Mislim, može i tako, ali neke direktive možda treba da samo prevedemo i prepišemo od reči do reči, ako su toliko specifične i tehničke da nemamo mi tu sad šta novo da izmislimo, ali direktive zahtevaju da vi njih uskladite sa rezultatima i ciljevima. Dakle, ne traži se, to su uredbe. Malo se podučite o evropskim integracijama. Ne morate da ih prepišete od a do š. Vi to ni ne radite, uzgred. Vi u svom obrazloženju za ovaj zakon kažete da se on usklađuje sa nekim trima direktivama, od toga delom sa jednom.
Dakle, niti prepisujete, a i kad prepisujete, za to vam treba osam godina, pa nikad zakon ne dođe na dnevni red, kao recimo … direktiva. Ali, čak to ni ne morate da radite. Prosto, mi smo ovde da prilagodimo direktive, težnje, ciljeve koje želimo, sa kojima želimo da se uskladimo, našim okolnostima i našim problemima.
Međutim, šta mi ovde kritikujemo? Mi ne kritikujemo činjenicu da se vi usaglašavate, da iznosite predloge sa kojima se usaglašavate, mi kritikujemo to što vi isključivo to obrazlažete kao da se usaglašavate apsolutno, to ne radite, i kritikujemo kako vi to upodobljavate i u čijim interesima. Kada imate neke odredbe tamo koje navodite, to nije baš zato što ste prepisali direktivu, jer niste i to i sami kažete, kažete delom, usaglašavamo se samo sa delom direktive o industrijskim emisijama, ne celom direktivom, vi to upodobljavate sa nečim što odgovara vama, vašim nekim interesima partijskim ili ekonomskim, kako god, to ćemo mi razotkrivati u vremenima koja su pred nama, ali nikada zapravo niste iskreni u tome.
U tom smislu, vi nekome da spočitavate da ne sme da kritikuje usaglašavanje sa direktivama znači potpuno nepoznavanje i procesa evropskih integracija i evropeizacije, šta ona znači za našu demokratizaciju i šta zapravo znači za ono što je navodno cilj oko koga bi trebalo da se složimo, a to je zaštita životne sredine.
Ja moram da kažem još nešto. Izvinjavam se, tu je ministarka Đedović, iako kažem ovaj zakon nije u njenoj nadležnosti, ali prosto moram da prokomentarišem. Ona je rekla nešto - da nema građana drugog reda. Ja se slažem. Trebalo bi da nema građana drugog reda, ali prema njoj izgleda ima rudara drugog reda, ima nekih legitimnih i nelegitimnih rudara, sa nekima se razgovara, sa drugima se ne razgovara.
Dakle, za razliku od moje koleginice Gorice Gajić ne mogu da vam kažem – želim da vam verujem, jer vam ne verujem, a imam puno razloga da vam ne verujem, jer jednog dana nema privatizacije, drugog dana privatizacija bi bila dobra da reši neke probleme.
Moram da vas pitam - što niste juče odgovarali na pitanja koja su vama postavljena, nego ste ćutali i premijerka je morala da odgovori umesto vas? Malo je bilo neprijatno, ni ona nije odgovarala na pitanja koja su postavljena, ali prosto trebalo je vi da se zauzmete za sebe i kažete jeste li za privatizaciju ili niste?
Glavni argument zapravo jeste da ništa ovo nije bolje. Sigurno može biti gore, možda može biti bolje, ali nije bolje od situacije koju smo prethodno imali.
Vi tvrdite da će se smanjiti politički uticaj. Od kad to neko u ovoj vlasti angažuje neke strance sa kojima sklapa tajne ugovore da bi smanjio politički uticaj? Nešto tu ne štima, mislim da u to niko, apsolutno niko ne veruje.
Glavni problem jeste transparentnost ovog procesa. Mi nemamo strategiju u energetici. Mi ne znamo zapravo šta je vaš plan. Na osnovu čega vi pravite nekakve sledeće korake? O tome ništa ne obaveštavate ni na transparentan, ni razumljiv način. Neki građani su za vas nelegitimni. Samo zamislite ako na njihov protest dođu neki narodni poslanici. To odmah čini nekakvu auru nelegitimiteta koje se preliva na vas samo ako stanete i nešto podržite. To baš ne ide tako, u to apsolutno niko ne veruje.
Dakle, ja bih volela da čujem vas oko pitanja, a ne da se skrivate iza premijerke Brnabić, i da nam kažete kako će tačno transparentniji biti proces sa manje političkih upliva, sa nadležnim odborom koji će kontrolisati ogromne svote novca, a njega će činiti ljudi koji nisu javni funkcioneri.
Kao nastavnica Beogradskog univerziteta, ja sam javna funkcionerka…
