Na član 25. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović, Tomašević.

Slušala sam kolegu iz Odbora za zaštitu životne sredine, imam priliku da ga slušam često tamo, moram da se složim sa njim u jednoj stvari, zaista nije bitno šta on govori već je bitno ko to govori.

Slušamo uvrede danima da se ne bi čula istina, i to stvarno nije u redu, ali s druge strane, i korisno je. Građani mogu da vide ko ućutkuje narodne poslanike, zbog čega se oni ućutkuju, ali videće, ja se nadam, da ćemo to nekako sprečiti, da ćemo se urazumiti i da neće građani na svojoj koži i na svom zdravlju osetiti posledice ovih ispraznih govora u Narodnoj skupštini, koji imaju za cilj samo jednu stvar, a to je da ućutkaju narodne poslanike.

Da razjasnim kolega, nije bitno da neko dobije brzo dozvolu, baš naprotiv, te dozvole treba da se dobiju po zakonu i da se dobro ispita da li će nekome tom dozvolom biti naneta šteta. U ovom konkretnom slučaju 120 hiljada građana se dovodi direktno u opasnost u Šapcu, a ne znam ni tačno koji je broj građana Srbije koji koriste to potencijalno otrovno đubrivo u Srbiji.

Ako ste se obratili svima, hajmo sada na amandman.

Nije bitno da se dozvola izda brzo, nego baš suprotno, da se ne izdaje brzo trovačima, o tome se radi, to je suština.

Mada vaš amandman ne kaže baš ništa na temu brzo ili sporo, ali hajde.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Dobro, ja ću o samom amandmanu, predsedniče.

Dakle, radi se o jednoj tehničkoj izmeni gde se jasno reč objekat, tj. reč „postrojenje“, zamenjuje rečju „objektima“, ali dobro čuli ste suštinu. Nije važno da se dozvole dobiju brzo, bitno je da se one dobijaju sporo i da to sve tako ide kako je išlo kada su upravljali ovom zemljom. Uopšte nije važno da nešto bude brzo i efikasno. To treba da bude sporo, da uspori srpsku privredu i da se pri tome debelo plati. Znate, kada je nešto sporo, onda morate da budete u lancu korupcije i da to platite, jer obično usporeno izdavanje bilo kakve javne isprave od strane države podrazumeva korupciju negde u tom sistemu. Sve što ide brzo i efikasno, obično nije povezano sa korupcijom. Ono što ide sporo povezano je sa korupcijom.

Da li vas podseća na nešto? E, pa zbog te korupcije, njihovog šefa političke partije američki kongres je u februaru ove godine, pre mesec i po dana pozvao da dođe da odgovara za dela sa kojima je povezan, sa najvećim koruptivnim radnjama u svetu. Nemojte to da nam prenosite ovde.

Važno je da bude brzo, efikasno, da ne bude sporo i povezano sa korupcijom u kojoj ste ogrezli do guše. Morate se pojaviti u kongresu. Nemojte da se brinete za ono što ja izgovaram ovde, ovako nepismen, kakav već, god, brinite se za ono što ćete da kažete u Kongresu, američkim kongresmenima. Vaš politički šef, naravno, na ispitivanju koje treba da usledi u narednim mesecima. U februaru mesecu je dobio poziv iz američkog kongresa. Lako ćemo za ono što kažemo u srpskom parlamentu, šta će Vuk Jeremić reći u američkom Kongresu u vezi sa najvećom korupcionaškom aferom. Hvala vam.

Samo da zamolim da se vas dvoje ne nastavljate sa obraćanjima jedno drugom ceo dan danas svako po svom amandmanu. Ako može.
Šta je sada, ponovo po amandmanu?
Nisam čuo.
Nećete sada, nego za svoj.
Samo da vam kažem sad ovako, kad se prijavite, onda ja mislim da ste vi tražili reč.
(Ivana Parlić: Nisam prijavljena.)

Kako niste? Jel, vam blinka jedinica?

(Ivana Parlić: Ne blinka.)

Ne, blinka vam jedinica.

Sada ću da vas zamolim, nekoga iz sekretarijata da dođe da pogleda. Aha, sada ste se ugasili. Zašto me lažete? Zašto me lažete?

(Ivana Parlić: Kako vas nije sramota?)

Samo polako. Šta vam znači takvo ponašanje? Zašto to radite? Lepo vas pitam, ljudski vas pitam…

(Ivana Parlić: A kako vas nije sramota da tako razgovarate?)

Nemojte da vičete sa mesta, ni jedna ni druga.

Dakle, lepo vas pitam, da li ste se prijavili za reč? Ako jeste da vas zamolim da to ne radite zato što ovde meni izbacuje notifikaciju i ja vam onda dajem reč.

(Ivana Parlić: Nisam bila prijavljena.)

Mogu li da vas zamolim da se ponašate pristojno. Samo da vas zamolim da se ponašate pristojno.

Dakle, samo vam skrećem pažnju da ne bi bilo problema i zabuna, a vi se prijavite za reč i kad vas pitam, da li vam je tu uključena jedinica, imate tu svetlosnu signalizaciju i da li blinka, vi kažete – ne. Ja kažem – nemoguće je i kažem doći će neko da pogleda, istog sekunda ustanete, gledam vas odavde i isključite sami.

(Ivana Parlić: Hoćete da dođete da se uverite sami?)

Da li treba da dođe neko sad?

(Ivana Parlić: Dođite vi i sedite pored mene da vidite.)

Evo, sada će da dođe neko. Molim vas idite i proverite molim vas da li je uključena notifikacija tamo i da li je prijavljena za reč?

Samo polako.

(Ivana Parlić: Ja se nisam prijavila.)

Da li jeste? Jeste. Da, jeste.

Dakle, čak ste i toliko daleko spremni da idete da čovek dođe da pogleda i da se uveri da mi ne govorite istinu. Stvarno ne razumem zašto to radite.

Znači, vi ste Parlić, neverovatni.

(Ivana Parlić: I, vi ste neverovatni.)

Samo da znate, ja neću svaki put da vas pitam šta ste mislili i kad ste mislili. Kad budete prijavljeni za reč, ja ću, ako imate vreme reč da vam dam, a vi samo nastavite da se ponašate tako neozbiljno, to nije ni za osnovnu školu.

Na član 25. amandman su zajedno podneli poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.

Mi smo u ovom članu 25. predložili da se kada se podnosi zahtev za izdavanje dozvole, doda, da se uz uverenje o neosuđivanosti za krivina dela dodaju i prekršajna.

Mišljenje Vlade, jako interesantno, želim da ga podelim sa vama, kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što je ova odredba novina u zakonu. Zamislite vi sad to, mi predlažemo novo pa se zbog toga nešto ne prihvata i što to nije uobičajeno da se traži uverenje o prekršajnoj neosuđivanosti. Sada, da, verovatno je to neobičajno, ali moram da vam objasnim zašto to tražimo. Postoji problem da kao kada je reč i o zapravo krivičnim prijavama za nebezbednost i zdravlje na radu, zato što veliki broj naših radnika zapravo ne radi u bezbednim uslovima, tako je slično i sa ovim ekološkim kriminalitetom, vrlo malo imamo krivičnih prijava kada je reč o ne preduzimanju mera zaštite životne sredine ili povrede prava na informisanja o stanju životne sredine.

Mi smo, kao Ne davimo Beograd i podnosili više krivičnih prijava i protiv nekadašnjih ministara, a i sadašnjih i uglavnom republička javna „ćutiteljka“ i na to ćuti, kao i na razne druge oblike kriminaliteta. Stoga je važno da se doda i u prekršajna dela kako bi kada se zapravo donose ove dozvole ocenili i ovi prekršajni postupci, oni se u praksi mnogo češće vode za dela protiv životne sredine, tako da bi njihovo izostavljanje otvorilo prostor da se dozvole dodele suboptimalnim privrednim delatnicima. Vlada je rekla da ne postoji način da se utvrdi koji sud je nadležan za izdavanje uverenja, ali ja moram da vas informišem, postoji registar sankcija, to piše u zakonima ove zemlje. Dakle, postoji centralna elektronska baza, a to nije baš jako teško.

Zahvaljujem.
Na član 26. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović, Tomašević.