Ne vredi, ne razumete u čemu grešite.
Po amandmanu.

Kratko, jedan minut samo, odgovorio bi ministarki.

Tačno je da su napravljena neka unapređenja kada je u pitanju proizvodnja bakra u Boru. Sumpor-dioksid je glavni proizvod u bakar. Proizvođač ima obavezu da celokupnu količinu sumpor-dioksida upotrebi za dobijanje sumporne kiseline. Međutim, pošto je u poslednjem periodu tržište u Evropi zasićeno sa sumpornom kiselinom, kineski partner, ozbiljne su pretpostavke i indicije ne upotrebljava celokupnu količinu sumpor-dioksida za proizvodnju sumporne kiseline već značajnu količinu svesno emituje u atmosferu. Ako to niste znali, ja vam to sada kažem. Proverite u narednim vremenima.

Milija Miletić.

Zahvaljujem se doktore Orliću.

Kolega koji je govorio pre mene, čovek zna puno stvari oko ovoga, ali Vlada i ministarka je rekla svoje. Ja podržavam da amandman ne treba prihvatili. S druge strane mogu da kažem nekoliko stvari koje se tiču tih nekih malih sredina, lokalnih samouprava koje su na jugoistoku Srbije.

Evo, recimo kod nas odakle ja dolazim, to je opština Svrljig, se radi o kolektoru za otpadne vode, konkretno to je nešto što do sada nismo imali, što je vrlo bitno za životnu sredinu svih naših ljudi, svih onih koji tamo dolaze. Kako se kaže, priroda nam je dala sve i prirodu moramo čuvati.

Jedna od stvari koju mogu da kažem, današnjeg dana očekuje se dolazak i naše predsednika Srbije, čoveka koji svom snagom želi da obiđe svaku sredinu, svaku opštinu. Evo, juče desilo se da čovek zbog takvih svojih aktivnosti, zbog tog svog intenziteta rada, imao je nekih teškoća, nekih problema, gde smo videli, gde smo čuli, veliki broj kretena koji su želeli nešto loše da se desi predsedniku Srbije, Vučiću.

Mislim, da to ne priliči nikome. Društvene mreže su svašta pisale. Svakom od nas treba da poželi dobro, da svakom poželimo zdravlje, jer smo pravoslavci, mi smo vernici, ne treba nikome da želimo loše. Ima svakakvih kretena koji žele da se desi nešto loše čoveku koji vodi zemlju Srbiju, čoveku koji stvarno svim srcem želi da Srbija ide napred. Srbija je nešto za šta svi moramo da živimo i radimo i kod nas u Svrljigu i u Knjaževcu, i u Boljevcu, i u Sokobanji.

Tu će danas biti i naš predsednik Srbije. Ja njemu želim da tako nastavi, želim mu zdravlje, sreću. Normalno, to bih poželeo i svakom od vas i svakom od nas, jer samo na taj način možemo ići napred i zajedno. Ne treba biti mržnje, a kamo li da se nekom poželi da ne daj bože umre. Ako se tom čoveku desi nešto loše, neće nikome od nas biti bolje, siguran sam. Živela Srbija i sve najbolje.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.

Ja bih volela da su stvari tako jednostavne, pa kolega kada poželite nama svima zdravlje, evo da vam se zahvalim. Međutim, to će biti nemoguće, posle ovog i niza drugih zakona. Volela bih da su stvari tako jednostavno, kao što kolega predlaže da rešimo stvari tako što ministarka da ostavku.

Ja ne želim da ona da ostavku, ja želim da ona odgovara krivično, pred Tužilaštvo za organizovani kriminal, zato sam je i dva puta tužila, odnosno podnela krivičnu prijavu. Ništa se ne dešava kada se jedna ministarka pomeri daleko od očiju javnosti ili daleko od ministarstva. Imali smo slučaj Zorane Mihajlović. Sada imamo Dubravku, negde da nastavi tu gde je ona stala. Radi se na isti način. Znači, po jednom istom principu organizovanog kriminala, odnosno zarobljene države.

Šta se dešava u jednoj zarobljenoj državi? Evo, danas prisustvujemo toj situaciji. Ovo je primer kako funkcioniše zarobljena država. Donose se zakoni u korist ili multinacionalnih kompanija ili krupnog domaćeg kapitala. Tu su ministarke da brane interes Rito Tinta, Eurolitijuma i ostalih kompanija. Evo ministarka potvrđuje, toliko je svima jasno. Drago mi je da potvrđujete konačno. To je ružno što pokazujete, ali svejedno. Tu je ministarka Irena Vujović koja danas nije prisutna, ali tu je da brani interese krupnog kapitala, stavlja svoj potpis na nezakonite dozvole, stavlja svoj potpis koji Srbiju pretvara u jednu veliku deponiju.

Žao mi je što ova rasprava teče u toku, da govorimo o divljim deponijama i tako dalje, to je velika pošast u Srbiji, ali verujte mi to će ispasti najmanji problem u odnosu na zakone koje donosim, a koji će celu Srbiju pretvoriti u jednu veliku deponiju, u skladište otpadnih kiselina, koji će na kraju završiti na njivama. To je najveći problem i o tome ću govoriti i nastaviti.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.

Dakle, ovaj zakon je nastao kao posledica krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja niz lica iz ministarstva, između ostalog i ministarke Irene Vujović.

Bila sam šokirana neznanjem ministarke koja me je pitala, a evo ja koristim priliku da javno odgovorim, pitala me je kakve veze ima IPS dozvola koje je dala Eliksiru sa ovim zakonom. Još gore, pitala me je kakve veze ima otpad sa đubrivom. Katastrofa je da ministarka to ne zna, ali to je neće abolirati pred organima gonjenja, jer upravo to jeste najveća zamka ovog zakona. Otpadne kiseline iz cele Srbije i one koje će se uvoziti, završiće upravo u đubrivu. Mi zbog toga govorimo, pa gde je danas ministarka poljoprivrede, ona treba takođe da brine. Gde je ministarka Irena Vujović, sa njom da popričamo.

Znači, ona deluje iznenađeno, deluje začuđeno, deluje da ne zna o čemu se radi. Međutim, njen potpis je na svim tim aktima, a svaki od tih akata predstavlja akt izvršenja krivičnog dela. Kada kažemo da to treba da bude predmete krivičnog gonjena, ona nam se smeje. Smeju nam se i poslanici iz vlasti, kao da ne veruju u nezavisno tužilaštvo. Kao da veruju da će i tužilaštvo raditi u funkciji organizovanog kriminala, u funkciji multinacionalnih kompanija, u funkciji krupnog kapitala, domaćih tajkuna. Vaši osmesi mi govore da ste sigurni da Tužilaštvo za organizovani kriminal neće reagovati na navode koje narodni poslanik iznosi u Narodnoj skupštini.

Pa, da podsetim tužioca za organizovani kriminal, dužan je da ovo što govorim sasluša i dužan je da o ovome o čemu govorim, da po tome reaguje. To je njegova dužnost. I, mediji su na vašoj strani, neće izvesti o ovome što govorimo, izvestiće o cirkusu koji vi pravite, ali posledice će biti tragične.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.

Sada ću sa vama podeliti niz podataka koji su dobijeni od zvaničnih institucija, da svi možemo da znamo o kojoj količini otpada se radi, opasnog otpada i gde taj opasni otpad završava. Ovo su zvanični podaci naših institucija. Ministarka i njene saradnice treba da znaju o čemu se radi, a ja ću se potruditi da saznaju i građani.

Dakle, prema zvanično dobijenim podacima Agencije za zaštitu životne sredine i dostavljenim dokumentima o kretanju otpada, moram da vam kažem da u 2020. godini u skladište Eliksira, primljeno je 1589 tona opasnog otpada i 1300 tona neopasnog otpada iako bih se složila sa profesorom neopasan otpad ne postoji. U toku ove kalendarske godine, predato je 367 tona opasnog otpada i nula tona neopasnog otpada. U ovoj godini od septembra meseca ustanovljeno je da je ova kompanija preuzela otpadnu hlorovodoničnu kiselinu iz sledećih firmi: Metal Cinraka, Inđija, Net Bečej, Elkok Kosjerić. Izveštaj o kretanju otpada koji je pribavljen od gradskog Zavoda za javno zdravlje govori da su ove preuzete kiseline da sadrže teške metale iznad referentnih vrednosti, a u našoj zemlji ne postoji tretman za ove kiseline, kiseline sa ovim sadržajem. O tome treba da nam govori ministarka i njene saradnici.

Daljom analizom dokumentacije ustanovili smo da je Eliksir, da ishoduje prvu dozvolu 13.12.2020. godine na 60 dana i to je jedino što zakon predviđa, a posle toga je dobio dve protivzakonite dozvole. Znači, dobio je tri privremene dozvole na osnovu kojih počinje proizvodnju đubriva u kome umesto sirovina stavlja otpadne kiseline.