…to jednostavno dokazuje da imamo u krajnju ruku neodgovoran pristup prema institucijama ove zemlje što u svakom smislu treba da bude zabrinjavajuće za građane Republike Srbije, ali mislim da veoma jasno mogu da to razgraniče i da vide zapravo o čemu se ovde radi.
Žao mi je što se opet navode navodi iz Statuta Elektroprivrede Srbije koji zaista nemaju nikakve veze sa istinom. Mi sve što smo radili, radili smo i pre svega obaveštavali i vodili dijalog i sa predstavnicima sindikata. Da li su se te promene neke predložene svidele određenom delu rukovodstva i određenim delovima sindikata i zaposlenih? Pa verovatno da nisu jer zašto su toliko godina odlagani i opstruisane baš zato da se ništa ne bi promenilo i da bi oni mogli da uživaju u svojoj pozicij i privilegiji kao do sada, jer najbolje da se ništa ne promeni. A kad neko pokuša nešto da promeni onda se svi nađu pametni zašto nešto treba, koja je skrivena namera, skrivene namere apsolutno nema.
Drago mi je da ste se složili što se tiče moje karijere i što se tiče moje stručnosti pa ste bili dovoljno iskreni da to možete da pomenete, a ne da me napadate ovde na privatnoj osnovi i sa nekim komentarima koji nemaju veze sa mozgom od 10 časova jutros nažalost, a da pričate veoma malo o predlozima konstruktivnim koji se tiču promena u određenih predloga izmena ovog zakona.
Kada pričamo o metodologiji, moram samo da istaknem par važnih stvari - da propisivanje metodologije za određivanje maksimalne ponuđene cene na aukciji nije nužan elemenat pre svega za sprovođenje aukcija, niti utiče na transparentnost samog postupka, jer aukcija će biti uspešna ili ne u zavisnosti pre svega od konkurentnosti, u zavisnosti od ponuđene cene, jer je maksimalna cena u tom procesu nadmetanja poznata svim učesnicima na aukciji.
Takođe, sama metodologija ne garantuje da će maksimalna cena biti adekvatna za uspeh aukcije, jer postojaće rešenje koje je predviđalo metodologiju nije obezbedilo da maksimalno ponuđena cena na aukciji bude dovoljno atraktivna.
Sa druge strane, želim da naglasim da Vlada zadržava slobodu da proceni koji nivo je cene dovoljan da obezbedi pre svega konkurenciju, a procenjena cena zasnivaće se na uobičajenoj metodologiji koja je poznata, a to je metod nivelisane cene električne energije prilagođena konkretnom podsticaja tj. dužini podsticajnog perioda, troškovima bilansiranja itd.
Ono što takođe treba imati na umu je da maksimalna cena nije ni otkupna cena električne energije, niti je to regulisana cena kao i u drugim oblastima, poput cene priključenja ili pristupa sistemu gde je potrebno definisati metodologiju.
Ona je samo pre svega okvir za konkurenciju, a investitori će se sami takmičiti da ponude što nižu cenu na aukciji kako bi ušli u kvotu. Niža cena, naravno, značiće i minimalne troškove za podsticaje.
Moram takođe da naglasim da će Vlada obrazložiti odluku o maksimalnoj ceni veoma transparentno. Metodologija, kao što sam rekla, da po sebi ne garantuje uspeh, primer za to je Hrvatska. Oni imaju metodologiju, ali aukcije nisu uspele u 2022. godini, zbog pre svega niske cene, koja je iznosila 60 evra po megavat času.
Mi smo imali metodologiju, cenu regulatornog tela za koju je industrija obnovljivih izvora energije rekla da je neprihvatljiva, jer moramo da vodimo naravno dijalog i da slušamo javnost i stručnu javnost šta misli o predloženim rešenjima.
Moram takođe da podsetim da imamo i primer Nemačke koja nema metodologiju, a sprovodi uspešno aukcije još od 2011. godine. Ja to vrlo dobro znam, jer sam i radila na finansiranju nekih projekata koje su pobedile na tim aukcijama, pa znam kako je metodologija utvrđivana i ako nije bila unapred objavljivana, a upravo tu metodologiju nivelisane cene električne energije koja je prilagođena konkretnom modelu podsticaja, odnosno kao što sam rekla dužini podsticajnog perioda i troškovima balansiranja ćemo primeniti i mi.
Maksimalna cena je važna, kao što sam rekla, za uspeh aukcije i za konkurentnost, ali nije odlučujuća. Nivo podsticaja će odrediti još jednom same investitore, kao što je to slučaj u Evropi i što se pokazala efikasnijom metodom dodele podsticaja u odnosu na administrativna određivanja cene, što je bio slučaj sa fidin tarife pa su zato razvijene zemlje u Evropi koje su integrisale ogromnu količinu obnovljivih izvora energije upravo napustile fidin postupke i prešle na metode aukcija još pre više od 10 godina.
Takođe sam više puta danas čula za predloge više zakona kako se štite određeni investitori kompanije, itd. Ja samo mogu da kažem da zaista u javnim raspravama koje je ovo ministarstvo vodilo, pre svega smo ih vodili sa organizacijama, asocijacijama, udruženjima, u cilju da čujemo njihove primedbe i u cilju da poboljšamo ono što možemo i zaista mi je žao što ti isti narodni poslanici, koji nas optužuju za to da se određeni zakoni donose u korist firmi, meni daju predloge o primedbama na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, a onda u tom istom dokumentu piše da su dokument podržale privatne kompanije tipa „Solars spektrum“ Novi Sad, „Prosolar sistem“, „Solar Enerdži Lazić“, „Termogas Senta“, neka zanatska radnja za proizvodnju i prodaju soloopreme, Vrnjačka banja.
Kao što vidite, puno nekih kompanija, meni nepoznatih, ali to nije problem, koje su očigledno u industriji obnovljivih izvora energije i koje verovatno imaju direktan interes, određeni, ja sad ne mogu da znam koji je, ali u ovom slučaju smo vodili računa pre svega o tome da zaštitimo naš elektroenergetski sistem, a da sa iste strane stvorimo konkurentne uslove, da stvorimo predvidive uslove i da stvorimo jednu klimu pre svega mogućnosti boljeg razvoja obnovljivih izvora energije i bolje integracije u našu prenosnu i distributivnu mrežu. Hvala vam.
(Miodrag Gavrilović: Jel može replika, 30 sekundi?)