Da se vratim na određene komentare i predloge, da ih bolje pojasnim.
Predloženi određeni amandmani koji nisu prihvaćeni, pre svega, nisu zato što nisu i interesu elektro-energetskog sistema jer se limiti za neto merenje u Evropi postavljaju i za domaćinstva zbog sigurnosti rada sistema, pre svega, u slučaju masovnog priključenja na sistem, što imamo primere zapravo u Evropi.
Usvajanjem amandman koje jesmo usvojili, predlog da se granica za domaćinstva podigne na 10,8 kilovata će upravo biti dovoljna za skoro sva domaćinstva, jer trenutno u registru kupaca proizvođača 97% njih ima kapacitet do 10,8 kilovata, tako da zaista verujem da smo našli dobar kompromis između interesa sa jedne strane kupaca proizvođača, a s druge strane interesa stabilnosti i sigurnosti našeg elektro-energetskog sistema koji jeste u interesu i tih kupaca proizvođača. Što se tiče primedbe da se ovim limitom favorizuju veliki proizvođači, mislim da opet mešamo babe i žabe nažalost i kategorično odbijam takav stav zato što apsolutno sam sigurna da su sistemu potrebni i mali i veliki proizvođači, kao što je to slučaj u Evropi, a da ovim limitima samo stvaramo okvir unutar koga će domaćinstva moći da ugrađuju svoje solarne panele, ali ne na štetu elektro-energetskog sistema i u okviru kojih će imati iznad određenih kapaciteta i odgovornosti.
Zaista, ne treba da mešamo proizvođače i kupce proizvođače. Zapravo, oni svi jesu proizvođači, ali nemaju istu kategorizaciju i nemaju iste obaveze, ali ni prava kada je u pitanju elektro-energetski sistem.
Ovim ograničenjem se zapravo građani motivišu da bolje planiraju svoju proizvodnju u odnosu na realnu potrošnju, ali se i motivišu da ne troše struju za grejanje zimi i to u crvenoj zoni, što je neracionalno iz ugla sistema. To mogu malo da pojasnim.
Limitiranjem kapaciteta za domaćinstva zapravo se podstiču građani da koji su ugradili solarne panele se zimi ne greju po višoj tarifi, u crvenoj zoni, kada upravo tada dolazi do najvećeg opterećenja našeg sistema, naročito u vreme kasnih popodnevnih časova kada se građani vrate sa posla i kada nema proizvodnje solarne energije, jer su dani kraći i onda koriste grejanje na struju.
Kao što sam rekla, podizanjem ovog limita na 10,8 kilovata je gornja granica iz ugla prihvatljivosti interesa elektroenergetskog sistema, jer iznad te granice građani u najvećem broju slučajeva mogu da iskoriste višak proizvedene električne energije i solarne energije jedino zimi i to grejanjem na struju.
Podsećam, grejanje na struju iz mreže koja je dominantno još uvek iz uglja, kao što znate, poništava se pozitivan efekat upravo od instaliranja solarnih panela i povećava se potrošnja električne energije, što nije racionalno iz ugla sistema.
Ono što takođe moram da vas podsetim je da trenutno u Srbiji možete da budete prozjumer hipotetički i za 300 megavata. To je trenutna situacija i zbog toga nam upravo trebaju izmene ovog zakona, jer to nema nigde.
U Evropi su svuda uvedena ograničenja. I naš predlog je da za privredu granica bude 150 kilovata, da bi upravo ti kupci, proizvođači imali prioritetan pristup sistemu i da budu izuzeti od balansne odgovornosti, a za one koji hoće više, mogu, niša ih ne sprečava, samo će imati određene odgovornosti.
Mi zaista ne smemo da se ponašamo neodgovorno prema rizicima u situaciji kada imamo 20.000 megavata zahteva za priključenje i ne možemo da garantujemo da godišnji broj zahteva za priključenje neće biti veći od 1.000 zahteva godišnje.
Zašto? Pa, gledali smo primer Poljske, gde je za nekoliko godina priključeno milion domaćinstava, sa prosečnom snagom šest kilovata, što je sada, zapravo, problem za poljski sistem. Pa, da bi učili na greškama drugih, ne da učimo večito iz naših grešaka, predložili smo ove izmene. Ali, opet, na primeru Poljske od 2014. godine priključeno je 2.000 domaćinstava, a četiri godine kasnije 120.000 domaćinstava. To je ogromno povećanje za samo četiri godine i zato zaista, ponašajući se odgovorno, pokušavamo da sprečimo svaki potencijalni rizik po naš elektroenergetski sistem koji bi imao negativne posledice i zato ne želimo da stvorimo pogrešnu sliku da je moguće da se neograničeno priključujete na sistem, instalirate panele, bez rizika po elektroenergetski sistem i bez odgovornosti.
Zato se upravo i uvode ova ograničenja koja su dimenzionirana tako da zaista zadovolje potrebe, ali ne da neko bude prozjumer sa 20 megavata. To nije normalno. To ne postoji nigde. Znači, to ne smemo da radimo. Nemamo taj luksuz da to radimo.
Što se tiče amandmana 14. koji se briše, pa se pominje opet litijum, pa Rio Tinto, pa baterije, ja sam zaista spremila adekvatno obrazloženje, profesionalno, ali na paušalne komentare i neosnovane, uopšte neću da odgovaram da trošim vreme svih vas koji sedite ovde dugo i koji ste ozbiljni i ozbiljno pristupate određenim predlozima.
Takođe, moram da odgovorim na komentar da trebaju ponuđači da imaju vlasništvo nad zemljom. Moram da podsetim da se vlasništvo uređuje Zakonom o planiranju i izgradnji, a da on nije predmet ovog zakona, tako da zaista, fokusirali smo se na ono što može da bude obim ovog zakona i ne možemo da ulazimo u domen i odgovornosti drugih zakona, bar ne kada su izmene ovog zakona u pitanju.
Opet, po stoti put, valjda smo čuli kako ima skrivenih namera. Nema nikakve moguće veze ovog zakona i predloga izmena sa EPS, ali žao mi je što se obmanjuju građani i što se, pre svega, plasiraju neistine kontinuirano i što se to nastavlja.
Isto tako, kao što su plasirane neistine o vrednosti imovine, pa se meša vrednost imovine sa vrednošću osnovnog kapitala, pa nema veze sa mozgom šta se pominje i šta se priča i šta se plasira. Pa, procenjena nabavna vrednost se meša sa procenjenom fer vrednosti, pa se godine pominju neadekvatno, kada je šta rađeno, onda kažu - e zamisli, bila procenjena nabavna vrednost imovine i nepokretnosti 2011. godine 14 milijardi evra i onda se to poredi sa visinom osnovnog kapitala.
Kako da vam kažem, ko god se razume u finansije, u pojmove finansijske, u bilanse kompanija, zaista ne može da brka, da meša, da pravi takve greške i da zbunjuje ljude, na kraju krajeva, pre svega plasiranjem neistina. Ja sam objasnila što se toga tiče detaljno šta je pogrešno predstavljeno, zarad interesa građana i da zapravo, ako zaista poredimo procenjenu fer vrednost iz 2011. i 2021. godine, možemo da ustanovimo da se zapravo vrednost imovine i nepokretnosti povećala, što je i logično.
Nažalost, kao što se to maliciozno predstavlja, ja bih više volela da su neki narodni poslanici samo malo više odgovorniji i prema sebi i prema građanima, pa da zaista ne izlaze i sa tim opet pretpostavkama, nagađanjima, optužbama o nekakvim planovima kojih apsolutno nema i time zapravo tobož kritikujući zaista neophodne i osnovane razloge zbog kojih vršimo određene promene, a svi su pre godinu i dve kukali kako sve mora da se promeni u elektroprivredi, pa kad se onda uhvatimo u koštac sa tim ozbiljnim problemom, onda svi napadaju državu, ali sam sigurna da građani imaju poverenja u svoju državu i u ljude koji njom upravljaju, da zaista mogu da vide i razgraniče šta je prava namera, a ne da se stvaraju lažne slike i da se uzbunjuju i uznemiravaju i građani Srbije i zaposleni.
Da zaista stavimo tačku i da nastavimo raspravu o amandmanima. Ja ću svaki predlog saslušati i pojasniti i objasniti i kao što smo to radili u zadnjih dva meseca, pričajući i kroz javnu raspravu i kao što smo to radili kada smo uzimali u obzir predloge amandmana, ali zaista tendenciozne i maliciozne predloge da se sve briše zbog toga i toga, bez da se uopšte ulazi u detalje i u konkretno predloge poboljšanja, zaista. A i evo, nadam se da sam odgovorila na sva ona pitanja koja su zaista dobronamerna i imaju smisla i imaju zaista za cilj da se poprave predlozi izmena zakona. Hvala vam.

Na član 24. amandman su zajedno podneli poslanici Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Povreda Poslovnika, Tamara Milenković Kerković ima reč.

Hvala vam najlepše.

Najpre želim da kažem da je povređen Poslovnik u članu 104. po kome ste trebali da reagujete na pogrešno protumačeno izlaganje narodnog poslanika. Ja zbog toga reagujem. Izjava uvažene ministarke Đedović, koja se zahvaljuje, da ne biste rekli da ulazim u repliku, koja se zahvaljuje na skrupuloznim odgovorima, ali ne na sve što sam postavila, je insinuirala da je mora namera bila da obmanjujem javnost i da manipulišem podacima. To smo čuli.

Ja zbog toga reagujem. Molim vas da ubuduće reagujete na ovo. Ja sam zaista iznela podatke koji su tačni. Drugo, iznela sam jedno pitanje na koje nisam dobila odgovor, a to je pitanje o otvorenom i zatvorenom akcionarskom društvu koje ne postoji.

Znate li šta podrazumeva član 104?

Znam šta podrazumeva član 104, da morate da reagujete kada se upućuju ovakve kritike narodnim poslanicima kojima je zadatak da kontrolišu izvršnu vlast. Gospođa Đedović je gost u Skupštini, sa punim uvažavanjem je primamo…

Samo polako. Hoćete li da me saslušate?

Neću da vas slušam.

Nećete da me slušate. Dobro.
Član 104. podrazumeva pravo na repliku i ukazuje se na član 104. onda kada smatrate da je neko trebao da dobije pravo na repliku, a ne onda kada hoćete da kažete - nekome od ovih ovde koji su govorili nije je dobro razumeo. Ne služi uopšte za to. Potpuno ste pogrešili temu.
Da li treba da se glasa? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i postao je sastavni deo Predlog zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj amandman definiše kako treba da izgleda zakon za priključenje na mrežu. Na osnovu toga možemo da vidimo da proizvođači i potrošači ili tzv. prozjumeri će morati da budu finansijski odgovorni kada je u pitanju priključak na elektromrežu Srbije, ali i onoga gde mislim da je ministarstvo izašlo u susret, to je da je izuzeto odlaganje priključka kada su u pitanju mali potrošači. Znači, oni manji od 400 kilovata. To je ono kada govorimo prozjumerik, kada govorimo o solarnim panelima na krovovima zgrada.

Ukoliko zahtev u određenom delu nije ispravan, moći će da se popravi, ukoliko postoje tehničke mogućnosti i prođe sve. Ukoliko postoje određeni problemi u samom zahtevu, u smislu tehničke ispravke, neće dovesti do toga da treba sada da dođe do odlaganja za priključak.

Mislim da je time dosta toga rečeno kada su u pitanju građani Srbije koji će biti zainteresovani da završe onaj posao, s obzirom da imamo preko 20.000 zahteva. To je ono što predstavlja jedan nov koncept koji sada postoji u EU, kada su u pitanju prozjumeri.

Rekla bih samo, kada su u pitanju sama domaćinstva, procena potrošnje na godišnjem nivo u Srbiji iznosi oko 700 kilovat časova, što je pokazatelj kolika je potrošnja Srbije koja govori o tome koliko smo mi odgovorni sami prema sebi, kada je u pitanju potrošnja električne energije. To je ono što moramo da učimo u budućnosti i da učimo i našu decu kada je u pitanju adekvatna potrošnja i kada je u pitanju opravdano korišćenje električne energije. Stoga vam se zahvaljujemo na ovako prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Inače, ovo je pretposlednji amandman.
Reč ima Života Starčević.