Cokću ljudi čiji je politički šef ovde u Skupštini pokušao da uruši integritet i kredibilitet jedne od najpoznatijih, najboljih stručnjaka za mentalno zdravlje dece i omladine, žene koja je na prvoj lijini fronta u ovom trenutku, i vi cokćete. Fenomenalno. U redu, neka građani čuju.
Dakle, odgovornost, svakako. Ne bežimo ni u jednom trenutku. Opet ne razumem zašto ne sakupite tih 85 potpisa da opozovete predsednika Republike?
(Aleksandar Jovanović: Dajte da se držimo teme.)
Zašto ne idemo na izbore? Zašto? Zašto želite da kadrirate po Vladi?
(Predsednik: I za drugog Jovanovića važi. I za Aleksandra Jovanovića važi da ne dobacuje iz klupe.)
Zašto je zahtev na protestima ostavka jednog ministra i direktora BIA-e? Zašto nije čitave Vlade, kada smo najgori, užasni, stvorili ovakav sistem vrednosti, ništa u Srbiji ne valja, urušili prosvetu, idoli su nam prostitutke i pevačice sumnjivog morala? Hajmo na izbore.
(Predrag Marsenić: Hajmo.)
Odlično, super. Evo, od vas samo 85 potpisa, nikakav problem. Vidim da ste svi kao zapete puške, samo da dođemo do tad.
Mi smo odgovorni za krizu vrednosti u našem društvu. Da se ne ponavljam, ali, opet, narodni poslanik Jovanov je potpuno u pravu. Sećam se da vi niste samo, vaš šef, vaše stranke, nije samo nasrnuo na predsednika Republike kada se govorilo o Kosovu i Metohiju i došao je ovde na poziv poslanika, pre svega opozicije, već je u tome i skinuo kravatu, da bi valjda i fizički pokazao da želi da se obračuna. I to je takođe nenasilna komunikacija, to je ta vrednost koju mi odavde i vi kao narodni poslanici, direktni predstavnici naroda i građana koji su vas svojim glasom izabrali da sedite tu, valjda su oni želeli to, fizički da se nasrne na predsednika Republike. Ali, verovatno smo i mi za to krivi, iznervirao vas je predsednik zato što je dao izveštaj, na poziv da dođe ovde i da izveštaj o Kosovu i Metohiji.
Vi i vaš predsednik, koji ste nas zvali izdajnici, vi mi govorite o vrednostima?! O tome kako mi treba da se ponašamo u društvu, kakve poruke treba da dajemo našim građanima. Sve je u redu. Hajde samo da uspostavimo neki minimum minimuma šta su crvene linije ispod kojih niko od nas ne sme da ide. Za mene je crvena linija da mi stručnjake koji nisu političari, nikad nisu bili političari, ne žele da se bave politikom, ne mešamo u politički obračun. Za mene je to apsolutna crvena linija. Posebno kada se radi o stručnjacima koji treba da imaju kredibilitet i integritet da rade sa decom u najosetljivijem trenutku. Vaše kolege su na to napale, a vi se niste oglasili.
I dobro, da izazovemo građanski rat, ja mislim da postoje ljudi koji pokušavaju da izazovu građanski rat i to su potpuno otvoreno oni ljudi koji zovu da se jure ljudi po ulicama. Mi nikada nismo i nikada nećemo zvati da bilo ko bilo koga u ovoj zemlji juri po ulicama. Mi mislimo da ljudi imaju pravo na različitu političku pripadnost, na različite vrednosti, na komunikaciju, na sopstveno mišljenje. Možemo da se ne slažemo sa tim, ali oni imaju pravo na to. Jedna demokratska država, institucija vladavine prava to mora da zaštiti. Vaše kolege pozivaju na to da se jurimo po ulicama.
Ponovo, molim vas, ispravite me ako grešim, ali samo mi recite kada ste vi to osudili, jer ja to nisam čula? Ja to nisam čula. A mi rezultate tih poziva da se jurimo po ulicama takve borbe protiv nasilja imamo. Juče smo videli, politički analitičar Dejan Vuk Stanković i to takođe ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji, da čovek koji je politički analitičar bude napadnut u centru grada, dok sedi mirno u kafiću i čeka svoju suprugu da izađe sa posla da bi otišli kući, samo zato što se nekom ne sviđaju njegovi stavovi i mišljenje. I čuli smo gromoglasnu tišinu od svih boraca protiv nasilja. Nijedan od vas nije osudio. Nijedan nije rekao – molim vas, nemojte više da pozivamo da se jurimo po ulicama, nije u redu, biće strašno, nemojte da napadate ljude. Niko. To je takva borba protiv nasilja.
Još jednom, upotrebili ste jednu neistinu koju su i vaši drugi koalicioni partneri istomišljenici koristili ovih dana, pa i u svojim javnim nastupima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a to je da smo mi nekog nazvali rulja na tim protestima. Nikad niko od nas nikog od tih ljudi nije nazvao ruljom. Nađite gde sam ja rekla „rulja“ ili neko od nas, molim vas nađite. Dakle, niko, nikad. Da li smo rekli za određene ljude koji su na tim protestima da su lešinari i hijene, da, jesmo. Ja lično mislim da su lešinari oni koji su nakon protesta ili tokom tog protesta seli i uradili fotošop tako da se pokaže da ima više ljudi. I mislim da su lešinari ne samo prema svim građanima Srbije, već pre svega prema onim građanima koji su izašli da podrže taj protest, zato što su oni praktično njima rekli – znate kako, nama ovo nije dovoljno, mi se stidimo koliko je ljudi izašlo, pa ćemo sada da sednemo i na kompjuteru da obradimo sliku na način da će nas biti više. Za mene je taj čovek lešinar i hijena. I to radi na protestu protiv nasilja koji se desio posle onakvih tragedija.
Okej, ne mogu ni da kažem, pošto ste i sami rekli, to više nije bio komemorativni skup, ljudi su se smejali, zabavljali, pevali, pili, vikali svašta. U redu, nije bio komemorativni skup, samo ne razumem zašto je neki lešinar imao potrebu da fotošopira da postoji više ljudi. Takvi ljudi su mi lešinari.
Ima svakako ljudi koje takođe ne mogu da razumem niti šta će na skupu koji se makar deklarativno bori protiv nasilja ili poziva na nenasilje, niti razumem zašto organizatori nisu te ljude pozvali da ne budu na tom skupu, ljude kao što je Damjan Knežević iz Narodnih patrola, Mlađan Đorđević, raščinjeni monah Antonije, Mladen Obradović i Obraza, Dejan Petar Zlatanović koji poziva na ubistvo Srbije, Srđan Nogo, itd, itd. Ako se ti ljudi bore u Srbiji protiv nasilja, ako su to ljudi koji treba sutra našoj deci da nametnu vrednosti, ja mislim da je to onda sve osim borbe protiv nasilja. Ali ih niko nije zamolio da napuste skup, valjda zato što je taj broj ljudi toliko važan, e, biće nas 200 hiljada. U redu, to je u redu, sve je u redu. Biće i 300 i 500, sve je okej. Valjda su važne vrednosti, valjda je važno ko je tu, ko poziva, koje su poruke?
Dobro, toliko od mene. Mogla bih još mnogo, ali za kraj samo da kažem da zaista ne razumem da vi koristite neko pismo nekog čoveka iz 2018. godine, ni manje ni više, sada 2023. godine da pokažete da mi primoravamo ljude da idu na miting. Što ga niste iskoristili u 2018. godini? Što niste javili? Šta se desilo sa tim čovekom? Jel otpušten? Šta se desilo? Ne razumem.
Ja sam upravo suprotno na tajkunskim medijima videla jednu ženu koja je pričala – nemojte da idete na miting, ništa vam se neće desiti ako ne odete, ja nisam otišla na miting, ja i dalje radim u toj ustanovi. Sad ne razumem, ako imate tu ženu koja je javno na tajkunskim medijima izašla, pozvala da se ne ide i rekla – evo, ja nisam otišla, ništa mi se nije desilo, kako onda kažete da mi pretimo ljudima da idu na miting? Ja mogu da vam kažem ko je na tom mitingu svake nedelje, a za koga znam da radi u državnim institucijama ili u lokalnim samoupravama, zato što pregovaramo sa njima o nekim stvarima i dalje su na tom poslu. Ne da nisu otišli na naš miting, nego idu na taj miting gde se lepi na vrata Vlade doživotna robija i poziva se na ubistvo Aleksandra Vučića, pa su i dalje u javnoj upravu, imaju svoja mesta, svoje poslove. Nije im falila, hvala Bogu, dlaka sa glave. To je takav sistem, institucije. Mi jačamo naše institucije.
Nisam sigurna, zaista, 2018. godina, okej, mislim da nije u redu, ali vi ste izabrali tako da se borite i ta pisma da koristite. Na kraju krajeva, neka vam je na čast i to. Hvala.